Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi ministri, neprimereno je da država izdvaja velike svote novca za kojekakve programe i projekte, a da se zapravo ne zna da li će se ono što je uloženo i vratiti.

Srpska stranka Zavetnici je podnela amandman kojim predlaže da se sredstva koja su predviđena za finansiranje sistema za obračun primanja zaposlenih u javnom sektoru pod imenom ISKRA smanje, jer smatramo izdvajanje tolikog novca za ovu namenu nenamenski. Primerenije je da ta sredstva odu za razvoj ruralnih i marginalnih područja, odnosno za podsticaje za subvenciju u poljoprivredi.

Kao neko ko dolazi sa juga Srbije, tačnije iz Prokuplja, mogu da kažem da je grad u potpunosti devastiran i da je neophodno da i ovog puta apelujem na aktuelno državno rukovodstvo da se pozabavi tim pitanjem. Grad Prokuplje postao je grad duhova. Izneću vam jedan egzaktan podatak. Naime, između dva popisa stanovništva, dakle pre deset godina, Prokuplje ima manje za 6.126 stanovnika, dakle šestina, odnosno sedmina stanovnika živi manje u Prokuplju. To je postao grad duhova. Svaki drugi lokal zvrji prazan. Prokuplje je postao i grad javno-privatnog partnerstva, gde su došli razni koncesionari koji su upisani tek nešto više od godina dana u Agenciji za privredne registre. Kao rezultat toga, imamo da su brojni građani Prokuplja dobili otkaze, a da su najprofitabilnije delatnosti uzele neke firme iz Beograda koje održavaju, uzgred, i Beograd na vodi i tako druga neka preduzeća.

S druge strane, apelujem na aktuelno državno rukovodstvo da se pobrine da ovaj kraj oživi, jer sve više mladih odlazi iz ovog grada. Prodaje se imovina grada, ništa se ne radi po pitanju infrastrukture. Mislim da je zaista krajnje vreme da se zapitamo ako jug Srbije se skroz isprazni ko će da brani ovu državu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Ako sam ja već član SNS, kako je to moja članska karta kod vas u rukama, a nije kod mene? Prvo, gospodine, vi koji tu rukovodite Prokupljem iz Beograda, sa trajnim nastanjenjem u Beogradu, i koji uništavate taj grad decenijama unazad, dakle, moja članska karta i moje porodice se nalazi u prostorijama SNS, a nije kod mene kući. Malo je čudno, zar ne? Mogli ste bazu podataka da uzmete odakle ste god hteli.

82/1 JJ/LjL 00.40 – 00.50

To su ljudi koji su prešli sve moguće političke organizacije pa nije ni čudo. Apsolutno sumanuto. Onda se pitamo zašto nam mrtvi glasaju na izborima? Ovo što ste rekli je takva neistina i laž, ali apsolutno nemam ni potrebe da objašnjavam. Do malo pre su nas svojatali da smo Đilasovi, ja sam u to ime i obukao ovu kravatu koja nekako ide uz Đilasovu frizuru, malo da se našalim, ali svakako ovakve neistine neću ni da tolerišem.

Dakle, Prokuplje je grad duhova, uništen u potpunosti i baš mi je drago što ste to, evo, ako ste me već učlanili, slobodno me iščlanite, jer nikad ne bih pristupio političkoj organizaciji koju vi vodite, gospodine Laketiću. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani građani Republike Srbije, ulaskom Srpske stranke Zavetnici u Narodnu skupštinu, obećali smo da ćemo se sa ovog mesta čuti, glas srpskog domaćina, glas srpskog seljaka.

Ne mogu a da se ne osvrnem na katastrofu koja je u prethodnim danima zadesila građane Republike Srbije, poljoprivredne proizvođače i nanela veliku štetu. Stradali su i usevi, a i poljoprivredne kulture, a po svemu sudeći za većinu poljoprivrednika sezona je završena pre nego što je i počela. Postavlja se pitanje da li smo ove nepogode mogli da sprečimo ili predupredimo na neki način, kao i da ublažimo njene posledice.

Postavlja se pitanje kako je u Srbiji regulisan sistem protivgradne zaštite. Sezona protivgradne zaštite naime počinje 15. aprila, a završava se 15. oktobra. Dakle, u pitanju je šest meseci. Iz budžeta Republike Srbije se finansira i za nju se godišnje izdvaja deset miliona eura. Inače, mesečna naknada za strelce je tek posle deset godina povećana sa četiri hiljade na četiri i po hiljade dinara. Vidim da me gledate da ne pričamo o amandmanu, ali s obzirom da ćemo iscrpeti vreme za amandmane moram da kažem neke stvari.

S obzirom da ćemo raspravljati o zakonima o strancima, mislim da je ovo jako bitna tema i da treba da je čuju građani Republike Srbije. Iz ministarstva nam apeluju da moramo, na poljoprivrednike da osiguraju svoje useve, a sa druge strane vidimo na kakav ih način oni motivišu, a to je da im smanje subvencije sa 70% na 40%. To je upravo tema o kojoj treba da razgovaramo ovde, a ne o zapošljavanju stranaca, gde ja lično možda i mogu da shvatim tu odluku, ali smatram da je ovo takođe bitna tema koju trebamo obraditi u ovom visokom domu.

Izneću vam i neke konkretne podatke. Republika Srbija ima 7,7 miliona branjenog područja, od toga je nešto više od pet miliona područje koje je poljoprivredno zemljište, raspolažemo sa 1650 aktivnih protivgradnih stanica i oko 1800 protivgradnih strelaca.

U ime Srpske stranke Zavetnici predložio bih neke konkretne mere, a to je neophodno povećati broj automatskih protivgradnih stanica i digitalizovati celokupan ovaj sektor.

Neophodno je povećati broj raketa, povećati nadoknade protivgradnim strelcima, izvršiti nabavku radne opreme za ljude koji su zaposleni na protivgradnim stanicama.

Zakonom o odbrani od grada u Republici Srbiji predviđeno je da naknada za protivgradne strelce ne može biti veća od 20% od proseka neto zarade u Republici Srbiji, a svesni smo da je ta cena daleko ispod.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani, amandmanom koji smo podneli u ime Srpske stranke Zavetnici tražimo da se skrati vremenski period na osnovu kog se utvrđuje osnovica zarade, odnosno naknada plate, i to sa predloženih 18 meseci na šest meseci.

Smatramo da bi takav predlog u većoj meri zaštitio prava mladih porodica, pre svega položaj mladih roditelja koji se prvi put zapošljavaju.

Na taj način bi se izbegao scenario da se onim roditeljima koji rade manje od 18 meseci u prosek računaju i meseci kada efektivno nisu obavljali posao. Time bi sprečili da se toj kategoriji roditelja smanjuju primanja, odnosno sprečili bi da se time isplaćuje manji iznos naknade zarade u slučaju odsustva.

Imajući u vidu navedeno, predlažem da usvojite ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Predložena odredba člana 8. predviđa da se predložene zakonske izmene primenjuju retroaktivno, odnosno stupanjem na snagu 1. juna 2023. godine. Takvo rešenje u konkretnom slučaju nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije prevashodno iz razloga jer predlagač u Predlogu zakona nije objasnio koji su to razlozi koji opravdavaju njegovu retroaktivnu primenu.

Ističemo da u skladu sa Ustavom Republike Srbije povratno dejstvo mogu imati samo pojedine odredbe zakona, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Predlagač zakona u tekstu predloga mora posebno da obrazloži koji to opšti interes dozvoljava retroaktivno dejstvo zakona.

U konkretnom slučaju ta ustavna obaveza nije ispoštovana jer Vlada Republike Srbije kao predlagač ovog zakona nije obrazložila konkretne razloge za njegovu retroaktivnu primenu. Naprotiv, Vlada u obrazloženju Predloga zakona navodi razloge zbog kojih se predlaže da zakon stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Imajući to u vidu, predlažemo da se član 8. Predloga zakona izmeni tako da glasi: „da ovaj zakon stupa na snagu 1. avgusta 2023. godine“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, uvaženi građani Republike Srbije, danas učestvujemo u skupštinskoj raspravi na čijem dnevnom redu se nalazi 30 tačaka oko kojim mi vodimo jedinstvenu i objedinjenu raspravu.

Zanimljivo je to što više od trećine tačaka ovog dnevnog reda čine ugovori i sporazumi o kreditima i garancijama naše države. To praktično znači da će, ukoliko usvojite ove sporazume, građane Republike Srbije i državu Srbiju zadužiti kod inostranih i domaći banaka za novih milijardu i 300 miliona evra.

Uvaženi ministre, juče ste nakon izlaganja mog kolege poslanika izneli optužbe na račun Srpske stranke Zavetnici da zastupamo politiku Edvarda Kardelja i Komunističke partije, a zapravo politika zaduživanja i prezaduživanja je politika kontinuiteta koju je vodio Josip Broz Tito i Komunistička partija. Mi i danas osećamo te posledice. Država Srbija kao pravni sledbenik bivše države i danas vraća dugove iz tih nekih davnih perioda.

U predlozima zakona koji su pred nama definisani su i krajnji rokovi otplate ovih kredita. Oni variraju u vremenskom intervalu između 2027. i 2034. godine. Vi tada nećete biti na vlasti, pa s pravom postavljam pitanje - ko će vraćati ove dugove kojima se vi zadužujete? Ko će platiti ceh eventualno pogrešnih ekonomskih i pogrešnih drugih odluka koje ste doneli?

Srpska stranka Zavetnici smatra da ekonomska politika koja je zasnovana na prekomernom zaduživanju predstavlja pogrešan ekonomski model razvoja naše države i teži ka dodatnom osiromašenju naših građana, pogotovo kada pričamo o zaduživanju po ovako nepovoljnim uslovima.

Ja lično negde mogu i da razumem zaduživanje kada su u pitanju neki infrastrukturni projekti, kao što je na primer izgradnja brzih saobraćajnica, brzih pruga, auto-puteva, kada je eventualno pripremanje nekog terena oko dovođenja nekih investicija, ali nikako ne mogu da prihvatim da uzimamo kredite, evo iz materijala što smo videli - kredit za izgradnju zatvorskih objekata i realizaciju politike zelenog rasta.

Ako smo zaista toliko finansijski stabilni kao što stalno imate priliku da nam govorite, zašto onda uzimamo kredite za izgradnju ovih objekata? Zar i to moramo iz kredita da gradimo?

Molim vas, kada mi budete odgovarali, nemojte da koristite onu argumentaciju koju inače koristite. Nemojte da pričate o tome koliko se zaduživala ona prethodna vlast. Mi ovde decenijama slušamo o tome koja se vlast više zaduživala, da li ona prethodna ili ova sadašnja?

U ovoj Skupštini pojavile su se neke nove političke snage. Pojavili su se ljudi koji nikada nisu bili u sistemu. Pojavili su se ljudi koji nisu participirali ni u prethodnim vlastima ni u sadašnjim. Ali, zapravo nije pitanje oko tih ljudi. Najvažnije je pitanje koje postavljaju građani Republike Srbije, njih se ovo tiče. Dakle, oni postavljaju pitanje koliko će se zadužiti ova država i da li će se nastaviti ovakva politika zaduživanja? Jer, građani Republike Srbije će da vraćaju ove dugove. Postavlja se pitanje koliko ćemo i da li ćemo našoj deci ostavljati dodatne dugove? Zahvaljujem.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas raspravljamo o Predlogu za smenu ministra gospodina Radomira Baste zbog, kako tvrdi premijerka Brnabić, njegovih stavova koje je javno izneo, a koji su u suprotnosti sa stavovima Vlade Republike Srbije.

Na početku bih postavio pitanje zašto premijerka Ana Brnabić danas nije došla na sednicu Narodne skupštine da objasni poslanicima i celokupnoj domaćoj javnosti po kom kriterijumu je odlučila da upravo Radomira Bastu postavi na čelo Ministarstva privrede.

Premijerka treba da objasni šta je to preporučilo gospodina Bastu? Šta je to iz njegove biografije bilo od presudnog značaja? Da nije možda to što je bio uspešan telohranitelj gospodina Gorana Vesića ili možda to što je u Rusiju izvozio ukrajinski sir biljnog poreklo, za koji je predstavljao da je to srpski mlečni proizvod?

Možda je presudno bilo i to što je prvi uputio čestitke Kristoferu Hilu, američkom ambasadoru prilikom njegovog postavljenja na mesto ambasadora u Republici Srbiji.

Zašto ste odlučili da baš Radomiru Bastu bude u ruke predata sudbina srpske privrede?

Sa druge strane, ako premijerka nije svojom voljom da gospodina Radomira Bastu imenuje, neka onda kaže ko joj je sugerisao da to i uradi. Da li su u pitanju koalicioni partneri ili je to u pitanju možda stiglo sa adrese nekih inostranih ambasada?

Radomir Basta se nekoliko meseci pre…

(Milan Radin: Nije Radomir.)

Molim vas, kolege, nisam vama dobacivao nikada. Pa, mnogo ste učinili za srpski parlamentarizam, nikada se ne javljate za reč, a uvek dobacujete uporno.

(Milan Radin: Jesi li pročitao dnevni red?)

Radomir Basta, izvinjavam se, Rade Basta…

Okej, hvala.

Rade Basta se nekoliko meseci pre postavljenja na funkciju ministra privrede javno zalagao, a to smo mogli da pročitamo u njegovom intervjuu koji je dao dnevnom listu „Danas“, da Republika Srbija treba da napusti koncept vojne neutralnosti. To je nastavio da radi i po njegovom postavljenju na mestu ministra privrede, na taj način što je ovom zahtevu za napuštanje vojne neutralnosti dodao još jedan zahtev, a to je da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji.

Međutim, ako pogledamo i podrobnije analiziramo odluke i postupke ove Vlade i ove izvršne vlasti u proteklom periodu, videćemo da mnoge od tih odluka zapravo i nisu u suprotnosti sa politikom za koju se javno zalagao Rade Basta. Hajde da vidimo koje su to odluke.

Kao prvo, vaša Vlada je organizovala, odnosno dozvolila da se održe NATO vojne vežbe na jugu naše zemlje i to u danima kada je obeležavana godišnjica potpisivanja Kumanovskog sporazuma, u danima kada srpski narod obeležava jedan od najvećih nacionalnih praznika, to je Vidovdan. Na taj način ste ponizili srpsku zemlju i naš narod. Time ste prekršili vojnu neutralnost naše države. U potpunosti ste zanemarili odluku Saveta za nacionalnu bezbednost o moratorijumu na sve vojne vežbe. Podsetiću vas da se Srpska stranka Zavetnici zalagala i pozivala vas da otkažete dok je bilo vreme.

Takođe, doneli ste odluku da pripadnike Vojske Republike Srbije uputite u Mirovnu misiju na Sinaju, kojom rukovode američka Vlada i Pentagon. Ne znam da li ste upoznati da ta misija nije odobrena od strane Saveta bezbednosti UN, pa se sa razlog i postavlja pitanje koji interes ima Srbija da učestvuje u ovakvoj mirovnoj misiji?

Ono što je nesporno je da se klatno vaše politike pomera u onom pravcu za koji se upravo zalagao i Rade Basta.

Radomir Basta je takođe pozivao i na uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. Vi ste ga osudili.

Srpska stranka Zavetnici, kao državotvorna i odgovorna politička organizacija, ne samo da se protivi uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, nego i svim drugim državama, jer smatramo da politika sankcija nije politika 21. veka. Sankcije nisu ni u ekonomskom, a ni u energetskom interesu Republike Srbije.

Želim da vas podsetim da je Srpska stranka Zavetnici, u saradnji sa kolegama iz državotvornog bloga, podnela predlog o Rezoluciji o neuvođenju sankcija svih međunarodno priznatih država.

Podsećanja radi, Vlada na čelu sa premijerkom, Ane Brnabić, u proteklih godinu dana uvela je sankcije nizu zemalja koji su naši oprobani saveznici. Naime, uveli ste sankcije, odnosno produžili sankcije Belorusiji, obnovili ste sankcije Siriji, uveli ste sankcije Maliju, Kongu, Venecueli, Nikaragvi, a u pitanju su zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova, odnosno povukle su priznanje nezavisnosti Kosova.

Pre nekoliko meseci, takođe, ukinuli ste i bezvizni režim i ponovo uveli vize za građane Kube, za građane jedne nama prijateljske zemlje, koja nikada ništa nije učinila loše po srpske interese.

Mi ono što vidimo je to da vi sledite tu politiku koju je plasirao Rade Basta, odnosno ne Rade Basta, već oni koji stoje iznad njega, a to je strani zapadni faktor.

Hajde da vidimo kako se provela srpska privreda pod kadrovima koje ste vi postavili, počev od Zorane Mihajlović, Marka Čadeža i Radomira Baste ili Radeta Baste, kako se već zove. Ovakvom selekcijom kadrova obespravili ste srpskog privrednika i srpskog domaćina.

Kadrovi koje ste vi postavili nastavili su sa politikom rasprodaje strateških državnih resursa. O tome najbolje govori stanje u EPS-u. Imamo i najnoviji slučaj u Leskovcu gde su radnici turske kompanije „Džinsi“ putem sms poruka obavešteni da se firma nalazi u likvidaciji, da više ne dolaze na posao. Da li se to zapravo radi u nekoj ozbiljnoj državi?

Na kraju, da zaključim, Srpska stranka Zavetnici smatra da je jedini izlaz iz ove duboke političke, ekonomske i društvene krize u tome da celokupna Vlada preuzme odgovornost i podnese ostavke, a da građani na slobodnim i demokratskim izborima izaberu vlast koja će služiti interesima svog naroda. Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, samoproglašeni premijer Kosova, Aljbin Kurti je juče rekao da je tzv. kosovska policija je identifikovala 45 osoba koje pripadaju civilnoj zaštiti i severnoj brigadi u formacijama koje je tzv. ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova pre nekoliko dana proglasilo za terorističke formacije.

Nema nikakve dileme da je ovom izjavom Kurti direktno najavio nova nezakonita hapšenja Srba na severu KiM. Mi već više od mesec danas svedočimo brutalnoj represiji prištinskih parapolicijskih snaga nad srpskim narodom u opštinama na severu. Na desetine Srba se već nalazi u zatvorima u Prištini gde im se na najmonstruoznije načine krše sva moguća ljudska prava.

Najnovija odluka Kurtijevog režima da srpske civilne organizacije na severu pokrajine proglasi terorističkim formacijama pokazuje da on nema nikakvu nameru da odustane od totalne okupacije i etničkog čišćenja severa KiM, jer su za njega teroristi svi koji nose srpsko ime i prezime.

Postavljam pitanje predsednici Vlade Republike Srbije – da li država išta preduzima na konkretnom planu da osigura bezbednost srpskog naroda i zaštiti njegova prava pred represijom prištinskih institucija? Uvažena premijerko, pre mesec dana moj uvaženi kolega narodni poslanik Strahinja Erac postavio vam je pitanje – šta ste kao predsednica Vlade preduzeli povodom uhapšenih Srba koji su nezakonito lišeni slobode? Pitali smo vas tada da li ste o slučajevima uhapšenih Srba obavestili sve relevantne međunarodne institucije i da li ćete tim povodom uputiti pismo članicama UN, Saveta Evrope i EU i pozvati ih da jasno osude represiju nad srpskim stanovništvom?

Pitali smo vas da li ćete kao predsednica Vlade pokrenuti snažnu diplomatsku ofanzivu i zatražiti da se održe sednice svih međunarodnih tela koja se bave zaštitom ljudskih prava kako bi se izvršio snažan diplomatski pritisak na Prištinu da hitno oslobodi sve Srbe, ali odgovore iz vašeg kabineta nismo dobili. Dobili smo obaveštenje od Ministarstva pravde i to dana 29. juna u kojem nije odgovoreno ni na jedno postavljeno pitanje.

Naprotiv, ministarka pravde nas je u svom odgovoru obavestila da samoproglašene kosovske vlasti hapse Srbe i da se među uhapšenim Srbima nalaze i Radoš Petrović, Dušan Obrenović, Siniša Jevtić i Slađan Trajković. Ministarka pravde konstatuje svima poznate činjenice i odgovara na ono što mi već znamo, ali ni reči o tome koja će biti i kakva će biti reakcija naše države u ovom slučaju.

U odgovoru Ministarstva pravde se ni jednom rečju ne pominju moguće diplomatske inicijative i koraci na međunarodnom planu, koje bi država trebalo da preduzme. Samo u poslednjem pasusu odgovara ministarka, načelno i paušalno nas obaveštava da, citiram – Republika Srbija, pre svega diplomatskim putem i u saradnji sa predstavnicima zemalja Kvinte, pokušava da reši problem sve češćeg proizvoljnog hapšenja pripadnika srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji.

Kako saradnja sa zemljama Kvinte izgleda u praksi, to smo mogli da vidimo pre nekoliko dana, kada je bez ikakvog prethodnog političkog dogovora o istovremenom oslobađanju uhapšenih Srba doneta sramna odluka o puštanju na slobodu trojice pripadnika tzv. kosovske policije koji su uhapšeni na teritoriji centralne Srbije.

Da li ova vlast tako brine o srpskom narodu na Kosovu i Metohiji? Politikom beskonačnih ustupaka, uzmicanja i popuštanja pred zahtevima albanskih terorista. Zaista me interesuje, gospođo Brnabić, da li stvarno očekujete da ćete zaštitu za Srbe na Kosovu i Metohiji dobiti od onih koji podržavaju nezavisno Kosovo, koji svojim akcijama podstiču Kurtijevu politiku terora i svakodnevnih provokacija, koji priznaju njegove nelegitimne izbore u opštinama na severu i u čijem prisustvu tzv. ROSU jedinice pucaju na srpski narod u pokrajini.

Ima li vaša Vlada strategiju odgovora na ovo stanje na Kosovu i Metohiji? Podsećam da je Srpska stranka „Zavetnici“ pre nekoliko dana zatražila od Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava da sve ROSU jedinice koje učestvuju u hapšenjima Srba, kao i tzv. kosovske bezbednosne snage, zvanično proglase za terorističke formacije.

Postavljam pitanje – da li ćete postupiti u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 i zauzeti zvaničan stav o terorističkom delovanju ovih formacija ili ćete nastaviti da bacate Ustav pod noge, a srpski narod na Kosovu i Metohiji da prepuštate samovolji Aljbina Kurtija i da ga pozivate da se skloni pred novim Kurtijevim pogromom, baš kao što je to učinio i predsednik Republike pre nekoliko dana na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom?

Završavam. Pitam vas – da li je za ovu vlast jedino rešenje da se srpski narod iseli sa Kosova i Metohije?

Zahvaljujem, poštovani.

Vladu Republike Srbije pitam – da li će razmotriti ukidanje zaključka o razmeštanju Misije Euleks na KiM iz 2008. godine i da li će zatražiti od Brisela da povuče osoblje ove Misije sa Kosova?

Želim da ukažem na to da se Misija Euleks od samog dolaska na KiM stavila u službu interesa samoproglašene kosovske države. Tokom proteklih godina predstavnici ove misije su aktivno pružali podršku i davali legitimitet svim jednostranim i provokativnim akcijama Prištine, čime su grubo narušili princip statusne neutralnosti i interese države Srbije u pokrajini.

Ova Misija demonstrirala je potpunu nespremnost i nesposobnost da zaštiti bezbednost srpskog naroda na KiM. To se posebno moglo videti tokom proteklih dana kada su zvaničnici Euleksa pokazali više nego bahat i osion odnos prema pravima utamničenih Srba i potpunu nezainteresovanost da se teror i represija Kurtijeve policije zakonski sankcionišu.

Čak je i predsednik Republike Srbije na poslednjoj vanrednoj konferenciji za medije posle toliko godina konačno i sam primetio da ova misija nema nikakvu svrhu osim da pomogne Aljbinu Kurtiju u završnom činu okupacije i proterivanja srpskog naroda sa KiM.

Ako već i sami priznajete da je Euleks ne objektivan i pristrasan i ne radi u interesu našeg naroda opravdano se postavlja pitanje – zašto i dalje tolerišete prisustvo ove Misije? Zašto i dalje prihvatate sve zahteve iz EU? Zašto pristajete na njihove mape puta za nezavisno Kosovo kada sve što Brisel čini je isključivo u interesu zaokruživanja tzv. kosovske državnosti?

Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvu zaštite životne sredine, kao i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede postavljam pitanje – ko je odgovoran što praktično nakon svake obilnije kiše preti opasnost od poplava? Da li su lekcije iz prethodnih godina zaboravljene?

Mi smo ponovo došli u situaciju da najveći teret ovih poplava bude svaljen na leđa našeg seljaka i poljoprivrednika. Većina naselja nemaju kišnu kanalizaciju, a kanali i filteri su uglavnom neočišćeni. Nemar i zapuštenost je udesetostručila štetu.

Kolike su razmere ove katastrofe svedoči i činjenica da je čak u 56 opština i gradova u zemlji proglašena vanredna situacija. Meštani takođe traže da se ispita i uticaj Moravskog koridora jer prema njihovom mišljenju nije regulisano oticanje vode na adekvatan način.

Tim povodom pitam nadležne – zašto nisu pravovremeno izvršili kontrolu i shodno zakonu reagovali na neočišćene kanale i korita reka? Zašto nisu povećani bedemi gde je to neophodno?

Takođe, interesuje me – da li su kažnjavani građani, ali i institucije koje ugrožavaju rečne nasipe i korita?

Resorno ministarstvo pitam – da li je utvrđeno na koji način predstavnici jedinica lokalnih samouprava vrše svoje nadležnosti i javne poslove? Da li pri tome vode dovoljno računa o sigurnosti i opštem interesu građana i da li su opšte u stanju da građanima obezbede ličnu imovinsku sigurnost? Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, od Vlade Republike Srbije, Ministarstva zdravlja i Ministarstva za javna ulaganja tražim da objasne šta se dešava sa projektom izgradnje dodatnog objekta Dečije univerzitetske klinike u Beogradu, tzv. „Tiršovom 2“?

Obećanje da će ovaj projekat biti završen do kraja jula 2023. godine dao je još bivši ministar zdravlja, Zlatibor Lončar. Nakon njega, završetak izgradnje su najavljivali i premijerka Ana Brnabić i bivši gradonačelnik Beogada, Zoran Radojičić. Međutim, u martu ove godine, ministar za javna ulaganja, Marko Blagojević, obavestio nas je da je krajnji rok za izgradnju pomeren za kraj 2026. godine.

Želim da vas podsetim da u Beogradu trenutno postoje dve zdravstvene ustanove specijalizovane za lečenje dece. Jedna je Institut za majku i dete, a druga je zgrada Dečije klinike „Tiršova 1“. Ove dve ustanove ne primaju pacijente svaki dan, jer deluju po sistemu parnih i neparnih dana. Tako Dečija klinika u „Tiršovoj“ dežura parnim, dok Institut za majku i dete dežura neparnim danima.

Usled takvog sistema, roditelji u hitnim slučajevima ne mogu da odvedu dete lekaru u zdravstvenu ustanovu koja im je bliža, već su primorani da dete vode u onu ustanovu koja je dežurna na taj dan. To stvara velike gužve i dodatno opterećuje ionako opterećen zdravstveni sistem dok roditeljima stvara dodatne troškove zbog prevoza dece u ustanovu koja je udaljenija.

Iz tih razloga nama su neophodni veći zdravstveni smeštajni kapaciteti za lečenje dece, što bi u određenoj meri moglo da reši upravo izgradnjom dodatne zgrade Dečje klinike.

Tim povodom vas pitam – zašto se uporno odlaže završetak projekta „Tiršova 2“? Da li kod ove Vlade postoje dobra volja, plan i sredstva da se ovaj objekat privede kraju u interesu roditelja i njihove dece ili su u pitanju gola predizborna obećanja koja će kao i mnoga ostati, najavljeni projekti ostati mrtvo slovo na papiru.

Predsednik Republike nas je juče putem svog Instagram naloga obavestio da je doneo odluku da neće ni jednu reč o sastanku sa predstavnicima zemalja Kvinte i šefom delegacije EU reći, jer je rekao – smatram da je to bolje za sve.

Tim povodom postavljam pitanje Vlade Republike Srbije, kao i Ministarstvu spoljni poslova – da li ih je predsednik Republike izvestio o razgovorima sa predstavnicima Kvinte i ako jeste da li su upoznati sa njihovom sadržinom?

Podsetiću ovom prilikom da je prema Ustavu Republike Srbije, konkretno članu 123, Vlada Republike Srbije ta koja zajedno sa resornim ministarstvima vodi i utvrđuje politiku države.

Shodno tome, Vlada je kao nosilac izvršne vlasti u obavezi da bude upoznata sa svim razgovorima i pregovorima koje vodi i u kojima učestvuje predsednik Republike.

Šef države u našem sistemu nije samostalni donosilac odluka, odnosno to ne bi trebalo da bude. Njegova je obaveza da kao predsednik države, koji je biran na neposrednim izborima, da obaveštava Vladu i građane o tome šta radi u njihovo ime.

On je u obavezi da da osnove informacije, pogotovo kako se radi kada se radi o ovako važnim temama koje se tiču najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja, koje se tiču bezbednosti srpskog naroda na KiM, ali i budućnosti države i njenih građana.

Zato je odluka predsednika Republike da, u danima kada Aljbin Kurti sprovodi završni čin okupacije severa KiM i kreće u novo etničko čišćenje Srba, javnost uskrati za informacije o rezultatima razgovara sa zemljama Kvinte skandalozna i suštinski protivustavna. Ona je odraz političke samovolje i nepoštovanja demokratskih i ustavnih procedura.

Postavlja se pitanje – šta to predsednik Republike krije od građana? Da li je u tim razgovorima prihvatio da pravi i dalje ustupke u korist Aljbina Kurtija? Da li je ponovo preuzeo obavezu da sprovede nešto što nije u interesu Srbije, pa iz straha od daljeg pada svog rejtinga to pokušava da sakrije od javnosti?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

U ime Srpske stranke Zavetnici, od Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane tražim odgovor. Da li razmišljaju o otkazivanju održavanja NATO vojne vežbe pod nazivom „Platinasti vuk“ koja je planirana za sredinu juna meseca na teritoriji juga Srbije?

Smatram da u situaciji ozbiljne eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji, kada Kurtijeve parapolicijske snage prebijaju srpski narod i kada misija koja rukovodi NATO ne preduzima ništa. Nije ni primereno, a ni razumno da Srbija učešćem u vojnoj vežbi daje legitimitet takvoj politici zapadne vojne alijanse.

Takođe, juče je NATO najavio da će na Kosovo poslati dodatnih 700 vojnika. Tim povodom pitam ministra odbrane. Da li je na bilo koji način od Srbije zatražena saglasnost za dodatno razmeštanje NATO trupa, imajući u vidu da će one biti razmeštene na teritoriji koja je prema Ustavu i Rezoluciji 1244 deo Srbije? Ako nisu tražili našu dozvolu, da li će Ministarstvo odbrane protestovati tim povodom?

Želim da podsetim da je Srpska stranka Zavetnici u više navrata tražila objašnjenje od nadležnih organa, zašto je ukinuta civilna zaštita Republike Srbije na Kosovu i Metohiji? U pitanju je bila formacija od nekoliko stotina pripadnika ljudi policijskog i bezbednosti sektora koji su bili obučeni da reaguju u slučaju albanskih napada na srpski narod. Briselskim sporazumom iz 2015. godine, civilna zaštita je raspuštena. Na taj način Srbima u pokrajini uskraćena je mogućnost organizovanog otpora nasilju iz Prištine.

Zato ovom prilikom ponovo pitam Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i Kancelariju za Kosovo i Metohiju. Zar ne mislite da je krajnje vreme da se u ovoj kriznoj situaciji obnovi civilna zaštita, da se srpskom narodu na Kosovu i Metohiji omogući ovaj vid institucionalnog organizovanja i da im se na taj način olakša da zaštite svoju bezbednost i svoje domove?

Predsednika Narodne skupštine pitam. Zašto ne postupi u skladu sa članom 34. Zakona o lokalnim izborima i raspiše lokalne izbore na opštinama na severu Kosova i Metohije? Kurtijeva okupacija kojoj svedočimo na Kosovu i Metohiji pokazala je da je politika ove vlasti, politika popuštanja pred zapadnim ultimatumima, naivnom verovanju u ZSO i sprovođenja francusko-nemačkog plana, doživela potpuni debakl?

Vreme je da se konkretnim odlukama pruži zaštita i bezbednost Srbima na Kosovu i Metohiji. Vreme je da vratimo institucije Srbiju u pokrajinu. Prva mera je svakako da se srpskom narodu u Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku omogući da sami uspostave svoje organe vlasti u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.

Želim da vas podsetim da je predsednik Republike prilikom posete Topličkom okrugu u kampanji 2019. godine u prisustvu predsednice Vlade Republike Srbije, rekao da je krajnje vreme da za četiri naša najsiromašnija okruga damo poseban dodatak, nešto poput kosovskog, poznatiji kao Toplički dodatak, za naše učitelje, profesore, lekare i medicinsko osoblje, u nameri da pomognemo i podstaknemo ljude da ostanu da žive i rade na ovim prostorima.

Ne znam da li znate da je Toplički okrug za 11 godina izgubio 17.000 stanovnika. Predsednik je tada izdao predlog da se taj dodatak isplaćuje u iznosu od 10%, pa da plata lekara u ovim najsiromašnijim okruzima bude veća za 10% od plate, recimo, lekara u Beogradu.

Zato danas predsednici Vlade postavljam pitanje. Zašto još uvek nije realizovano obećanje o posebnom dodatku za četiri najsiromašnija okruga u Srbiji? Da podsetim, u pitanju su Jablanički, Pčinjski, Toplički i Raški. Zašto se stalo sa tim?

Da li je uopšte postojala ozbiljna namera da se to sprovede u delo ili je bio samo još jedan politički manevar Aleksandra Vučića u kampanji pred tadašnje izbore? Zahvaljujem.

Poštovani, pre nego što postavim pitanje, iskoristio bih priliku da u svoje ime i u ime naše poslaničke grupe i u ime Srpske stranke Zavetnici, izrazim najiskrenije saučešće porodicama preminulih u ovim tragičnim događajima koji su zadesili našu državu i naše društvo.

Postavio bih pitanje, na prvom mestu, Vladi Republike Srbije i MUP-a, tražim da objasne u kom svojstvu i na kom osnovu EU i fondacija SEESAC finansiraju kampanju razoružavanja u Srbiji. Želim da ukažem javnosti da je fondacija SEESAC, nevladina organizacija koju direktno finansira američka vlada, odnosno odeljenje Stejt department na promovisanje razoružavanja u svetu. Takođe, među finansijerima ove fondacije nalaze se i Vlada Savezne Republike Nemačke.

Predstavnici SEESAC blisko sarađuju sa MUP-a i policijom tzv. republike Kosovo. Podsetiću vas da je Evropska komisija samo prošle godine izdvojila šest i po miliona evra za donacije vojsci i policiji tzv. kosovske države. Nemačka Vlada redovno naoružava tzv. kosovske bezbednosne snage. Samo u proteklih nekoliko godina Berlin je izdvojio neverovatnih 170 miliona evra za kupovinu oružja za tzv. oružane snage Kosova.

Postavlja se pitanje – šta je interes Srbije da prihvati pomoć onih koji podržavaju politiku Aljbina Kurtija i nezavisnog Kosova? Očigledno je da iza svega stoje politički interesi i da EU po jednoj strani razoružava Prištinu, dok po drugoj strani promoviše razoružavanje Srbije i na taj način slabi njene sveukupne odbrambene kapaciteta.

Drugo pitanje postavio bih Ministarstvu prosvete – da li ima saznanja o tome da će od juna meseca ove godine nastavnicima u Srbiji biti na raspolaganju tzv. priručnik Haškog tribunala koji će oni moći da koriste kao gradivo na časovima istorije?

Prema pisanju „Večernjih novosti“ u ovom projektu koji finansira EU učestvovali su i pojedini nastavnici istorije iz Srbije, konkretno sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Osnovno škole „Branko Radičević“ iz Batajnice. Očigledno je da ovaj projekat ima za cilj prekrajanje istorijskih činjenica i njihovo prilagođavanje interesima onih koji su izvršili agresiju na našu državu, kako bi naša deca učila istoriju od NATO pakta i Haškog tribunala. Ovo je direktan udarac na svest i budućnost naše dece, ali i nastavak urušavanja i onako posrnulog obrazovanog sistema u zemlji koja postaje sve podložnija uticajima stranih ambasada i nevladinog sektora.

Pitam predstavnike Ministarstva prosvete – da li planiraju da preduzmu nešto po ovom pitanju, kako bi se stalo na put ovakvim pokušajima revizije naše istorije? Da li ćete eksplicitno zabraniti mogućnost korišćenje ovog priručnika u školama?

Takođe, u ime Srpske stranke Zavetnici pitam Ministarstvo i Vladu Republike Srbije – kada će izraditi nacionalni udžbenik za istoriju? Podsećam, da je predsednik Republike to obećanje dao još pre dve godine.

Postavljam pitanje, zašto je taj proces stao? Zašto se ništa ne preduzima po tom pitanju? Da li uopšte postoji iskrena namera ove vlasti da ispuni dato obećanje ili je to samo bio politički propagandni trik radi sticanja političkih poena? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Republike Srbije, osvrnuo bih se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i na stanje u domaćoj poljoprivredi.

Svakako najvažnije predložene novine jesu uvođenje veb platforme e-Agrar i određivanje novih iznosa subvencija. Namerno sam naglasio veb platforme, jer e-Agrar nije sistemska aplikacija, te za registraciju gazdinstva nije dovoljno samo posedovanjem mobilnog telefona novije generacije i mejl adrese, kao što je to resorno ministarstvo navodilo, već za finalni korak aktivacije neophodan je računar. Smatram da bi agrar trebao da predstavlja pomoćno sredstvo poljoprivrednicima, a ne otežavajuću okolnost i nove namete kroz kupovinu telefona i računara.

Pravilnik koji se odnosi na e-agrar donet je tek 31. marta ove godine, pa se postavlja pitanje po kom podzakonskom aktu su poljoprivrednici vršili registraciju u prethodnom periodu. Smatram da svaki tehnološki iskorak jeste dobra stvar, ali treba uzeti u obzir da je tek jedna trećina nosilaca poljoprivrednih gazdinstava digitalno pismeno, da prosečna starost nosilaca gazdinstva iznosi 61 godinu, kao i da mnogi ne mogu priuštiti opremu kojom bi pristupili platformi.

Dolazim iz dela Srbije u kome mnoga sela nemaju putnu infrastrukturu, nemaju signal za mobilnu telefoniju, nemaju internet, nemaju kablovsku. Navešću vam jedan konkretan primer gde meštanima sela Donjeg Statovca, koje se nalazi podnožju Radan planine, predstavnici lokalnih vlasti ne žele da saniraju put pod izgovorom - na izborima ste glasali za Marka i Milicu Zavetnicu, sada neka vam oni prave put. Od tih ljudi se traži da ispune neke za njih veoma kompleksne zahteve, a nisu im obezbeđeni osnovni uslovi za život.

Moram da istaknem da smo na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, analizirajući stanje u domaćoj poljoprivredi, doneli niz zaključaka. Odluke smo donosili jednoglasno, zanemarivši sve naše političke, ideološke razlike, rukovodeći se isključivo interesima srpskog seljaka. Između ostalog, zaključak Odbora je da e-Agrar u prvoj godini bude jedna od mogućnosti podnošenja zahteva, ne isključiva obaveza, odnosno da se poljoprivrednicima omogući podnošenje zahteva u papirnom obliku.

Pohvalio bih nedavno organizovano javno slušanje na temu ovog zakona i posebno me raduje prisustvo poljoprivrednika i članova poljoprivrednih udruženja. Smatram da je neophodno uključiti srpskog poljoprivrednika u kreiranje svih odluka koje se tiču ove privredne grane. Na taj način bi izbegli mogućnost da nam zakone pišu ljudi koji ne znaju da kada se priplodan junica oteli nije više junica, već je krava.

Što se tiče subvencija za biljnu proizvodnju, ona će iznositi 6.000 dinara po hektaru, plus 3000 dinara regresa za gorivo. Moram da vas pitam - da li znate kolike su subvencije po hektaru u okolnim državama? Da li znate kolike su subvencije u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj? U svim ovim zemljama iznose oko 300 evra, s tim što rumunski poljoprivrednik, ukoliko se odluči da seje soju, dobije još naknadnih 100 evra po hektaru.

Iz godine u godinu setva je sve skuplja, a imajući u vidu i da je poskupeo repromaterijal, đubrivo, gorivo, hemijski preparati, ne znam koliko će ovoliki iznos subvencija pomoći domaćim poljoprivrednicima.

U teškoj situaciji su i voćari koji su zbog sve nerentabilnije proizvodnje prinuđeni da štede na svemu. Ranijih godina smo ukazivali da je niska otkupna cena rezultat nemoralnog i bezobzirnog ponašanja prerađivača voća i otkupljivača koji imaju monopol na tržištu. Na snazi je nekontrolisan uvoz svega i svačega, pa tako se uvozi paradajz iz Albanije…

Završavam.
Da zaključim, Srpska stranka Zavetnici naglašava da je poljoprivreda strateški najvažniji sektor Republike Srbije. Srpsko selo je stub privrednog oporavka naše zemlje, a srpski seljak je oduvek bio i biće čuvar porodice, države i vrednosti našeg društva. Zahvaljujem.