Predložena promena u članu 4. stav 1. tačka 21. ima za cilj da se u predmetnom članu Predloga zakona o bezbednosti i zdravlju na radu u skladu sa članom 203. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima unese pojašnjenje ove kategorije radnih mesta i definiše da se ovaj član odnosni na profesionalne vozače.
Dodatno smatramo da radna mesta koja podrazumevaju upravljanje sredstvima unutrašnjeg transporta u praksi, kao i tokom procene rizika nisu podrazumevano radna mesta sa povećanim rizikom. Ukoliko su preduzeti, sprovode se odgovarajuće mere.
Što se tiče člana 4. stav 1. tačke 22. Predloga zakona, potrebno je urediti i za druge poslove, jer pojam „rad od kuće“ ne podrazumeva niti zahteva upotrebu informaciono-tehnoloških komunikacija. Na ovaj način bi zakonom bila obuhvaćena i zaštićena šira radna populacija kao što su na primer šivači i ručni rad itd.
Imajući u vidu navedeno, predlažem kolegama narodnim poslanicima da prihvate ovaj amandman. Zahvaljujem.
Mi smo podneli amandman na član 10. stav 2, gde smo predložili da se promeni i da glasi: „Poslodavac je dužan da pri planiranju i uvođenju novih tehnologija konsultuje se sa predstavnicima zaposlenih po pitanjima izbora opreme za rad, uslova rada i radne sredine i njihovih posledica na bezbednost i zdravlje zaposlenih“.
U situacijama kada nije imenovan predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, skoro da je nemoguće da se poslodavac uskladi sa obavezom predviđenom postojećim predlogom člana 10. stav 2. Predloga zakona i obavi konsultaciju pojedinačno sa svakim zaposlenim. Tako da je dovoljno da obaveza poslodavca bude da konsultuje predstavnika, ali ne i sve zaposlene.
Imajući u vidu navedeno, predlažemo vam da prihvatite ovaj amandman. Zahvaljujem.
Smatramo da je obaveza periodičnog pregleda i provere radne sposobnosti sredstava za rad kako su definisani članom 4. stav 1. tačka 12) i 13) moguće samo ako je pod neposrednom kontrolom poslodavca te bi to trebalo precizirati.
Naime, nije moguće da poslodavac periodično ispituje i pregleda sve objekte koji mogu predstavljati radnu sredinu, kod rada kod kuće i kod rada na daljinu, jer to ne bi bilo izvodljivo ni fizički, tako ni ekonomski, ali ni pravno, jer bi se prekršilo ustavno pravo povrede privatnosti stana. Stoga predlažemo izmenu člana 15. stav 1. kako bi predviđena obaveza bila zakonita i sprovodiva. Zahvaljujem.
U Predlogu zakona o bezbednosti zdravlja na radu u članu 18. stav 2. na kraju rečenice zamenjuje se zarezom i dodaju se reči „koje su pod neposrednom kontrolom poslodavca“.
Naime, pojedini poslodavci obavljaju rad na terenu, odnosno pružaju usluge na lokacijama drugih poslodavaca, te je neophodno precizirati deo odgovornosti poslodavca da osigura pružanje prve pomoći samo na lokacijama koje su pod njegovom neposrednom kontrolom. Smatram da je dobro da prihvatite ovakav amandman.
Srpska stranka Zavetnici podnela je amandman kojim predlaže brisanje člana 27. Naime, poslodavac je odgovoran za obezbeđivanja i bezbednost i zdravlje na radu tako da nije jasno do kraja zašto mora da izdaje dozvole za rad, kao ni kome treba da ih izdaje.
Ukoliko je namera predlagača bila da se dozvole izdaju zaposlenima, to iz trenutnog teksta odredbe nije do kraja jasno.
Ovo predstavlja samo još jedan administrativni teret za poslodavca bez praktičnog domašaja, imajući u vidu da je poslodavac taj koji se stara o primeni mera za bezbednost i zdravlje na radu. Stoga, predlažemo brisanje ovog člana.
U Predlogu Zakona o bezbednosti zdravlja na radu u članu 33. stav 1. tačka 4. posle reči: „radnog procesa“ dodaju se reči: „kojim može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad“.
Izostavljanjem dela rečenice u tekstu tačke 4. čije se dodavanje predlaže ovim amandmanom, neopravdano je proširen krug slučajeva kada je neophodno sprovesti obuku zaposlenih za bezbedan i zdrav rad.
Naime, moguće je da dođe do promene radnog procesa koja se sastoji u tome da se određena faza iz dotadašnjeg radnog procesa ukloni, u kom slučaju nije potrebno da zaposleni prolazi kroz obuku za bezbedan i zdrav rad za koji je već i obučen.
Smatramo da učešće zaposlenog u vezi sa donošenjem akta o proceni rizika koji je predviđen u članu 45. stav 1. nepotrebno i bez praktičnog efekta.
S druge strane, smatramo da je učešće zaposlenom neophodno za primenu donetog akta, konkretno za samoprocenu rizika. Stoga, predlažemo izmenu stava 2. koji se menja i glasi: zaposleni je dužan da izvrši samoprocenu rizika i obavesti poslodavca o ispunjenosti uslova potrebnih za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da blagovremeno obavesti poslodavca o svakoj naknadnoj promeni uslova.
Imajući u vidu navedeno, predlažem da usvojite ovaj amandman.
Sa usvajanjem Predloga ovog zakona i stavljanjem u skupštinsku proceduru poklopila se smrt dveju radnica, jedne iz fabrike tekstila u Nišu „Aster“ i druga radnica fabrike „Leoni“ u Kraljevu.
Kao neko ko dolazi iz Prokuplja u kojoj posluje jedna od ovih kompanija, u konstantnom razgovoru sa radnicima te firme, mogu da kažem da ima dosta žalbi na prekovremeni rad, na povećanu normu, na ubrzavanje trake, itd. Nadam se da će ovaj zakon na jedan bolji način regulisati prava radnika i pomoći im da ostvare što bolji rad.
Mi smo ovde predložili da savetnik za bezbednost i zdravlje na radu je dužan da u delatnostima iz člana 48. ovog zakona svakodnevno prati, kontroliše i periodično izveštava poslodavca o primeni mera za bezbednost i zdravlje kod poslodavca, u skladu sa organizacijom poslova o bezbednosti i zdravlja na radu.
Smatramo da je u praksi neizvodljivo da savetnik za bezbednost i zdravlje na radu svakodnevno izveštava poslodavca o primeni mera za bezbednost i zdravlje na radu. Stoga predlažemo da ova dinamika bude periodična. Zahvaljujem.
U Predlogu zakona o bezbednosti zdravlja na radu u članu 56. stav 2. menja se i glasi: „Poslodavac je dužan da zaposlenom koji kontinuirano rad obavlja noću, u skladu sa zakonom, obezbedi prethodni periodični lekarski pregled“. Obavlja rada noću predstavlja svaki rad koji se obavlja između 22 i 6 časova. Doslovnim tumačenjem pomenute odredbe člana 56. stava 2. zaposleni bi morali da budu upućeni na lekarski pregled čak i u situacijama kada su usled promene rasporeda obavljali jedan deo svog radnog vremena u noćnom periodu, npr. usled prekovremenog rada tog dana, što se čini da nije bila namera u ovom zakonu.
Srpska stranka Zavetnici podnela je amandman na član 58. stav 1. gde je predložila da se briše reč: „zaposlenima“.
U situacijama kada nije imenovan predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, skoro da je nemoguće da se poslodavac uskladi sa ovom obavezom i obavi konsultaciju sa svakim zaposlenim po navedenim pitanjima. Zaposleni sa druge strane uvek mogu imenovati svog predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu sa kojim bi poslodavac vršio konsultacije tako da je dovoljno da obaveza poslodavca bude da konsultuje predstavnika, a ne i sve zaposlene, u situacijama kada recimo nema predstavnika zaposlenih.
Srpska stranka Zavetnici podnela je amandman na član 4. Predloženi amandman predviđa obrazovanje mešovite komisije čiji bi članovi bili imenovani od strane ministra za ekologiju, odnosno birani u Odboru Narodne skupštine za zaštitu životne sredine. Dakle, od sedam članova četiri bi birao ministar za ekologiju, a tri odbora za zaštitu životne sredine. Uz ovako osmišljenu međusobnu povezanost izvršne i zakonodavne vlasti, odnosno Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije došli bi do boljih propisa i bolje klasifikacije. S toga, predlažemo da prihvatite ovaj amandman. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi resorni ministri, poštovani građani Republike Srbije, žao mi je što danas ne mogu da se obratim građanima Republike Srbije, imajući u vidu da je ovo treći put u kratkom vremenskom intervalu da je RTS prekinula direktan prenos sednice Narodne skupštine.
Inače, danas na dnevnom redu imamo veoma bitne teme o kojima razgovaramo, koje se tiču podsticajima našim najvažnijim građanima, to su naši poljoprivrednici, koji se tiču sporazuma koji se odnose na sve Srbe, a pogotovo one na Kosovu i Metohiji, pogotovo, ukoliko danas umesto dnevnog reda puštamo odbojkašku utakmicu.
Narodna skupština je jedino mesto gde mnogi opozicioni narodni poslanici mogu da se obrate. Podsetiću vas na činjenicu da niko iz Srpske stranke Zavetnici, a Boga mi i iz državotvorne opozicije posle izbora nije gostovao na RTS, ili na javnom medijskom servisu. Stoga, postavljam pitanje, da li danas jedna odbojkaška utakmica bitnija od plenuma sednice, i da li je time zadovoljena ona parola – vaše pravo da znate sve? Zahvaljujem.
Imajući u vidu da odredba člana 3. Predloga zakona predviđa da se pojedine odredbe Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika primenjuju od 1. oktobra 2023. godine, ističemo da se time suštinski vrši dopuna važećeg Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Zbog toga bi bilo primereno, a i potrebno izmeniti sam naziv Predloga zakona na način koji smo predvideli ovim amandmanom.
Pre nego što počnem sa obrazlaganjem amandmana zahvalio bih se koleginici Sanji Miladinović koja je pomenula Prokuplje. Kao neko ko dolazi iz Toplice potpisujem sve što je rekla i dodajem da ćemo se u narednom periodu baviti ovom temom mi ispred Srpske stranke Zavetnici.
Da se vratim na amandman. Smatramo da rok početka primene predmetnih odredaba Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, koji se predlaže u članu 3. zakona, nije primeren.
Prihvatamo da je odlaganje primene ovih odredaba upravo zbog novonastalih tehničkih problema u izgradnji novog softvera Agencije za privredne registre kojim se omogućavaju promene predviđene Predlogom zakona, ali smatramo da bi primena predmetnih odredaba važećeg zakona mogla i morala da otpočne što pre.
Zbog toga predlažemo da se rok predviđen članom 3. skrati i da se primena predmetnih odredaba važećeg zakona odloži najkasnije do 1. avgusta 2023. godine.
Uvaženo gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici.
Mi smo podneli amandman na član 44. koji se odnosi na uslove za izbor člana Saveta, gde smatramo da u tački 11) treba posle tačke 10) treba dodati novu tačku, koja glasi: „da nije bio plan političke stranke koja prethodi u godini koja prethodi izboru“.
Sasvim je opravdano zahtevati da kandidat za člana Visokog saveta tužilaštva bude političke neutralan, odnosno da nije član ni jedne političke organizacije. Imajući u vidu da će se istaknuti pravnici birati u Narodnoj skupštini na predlog Odbora nadležnog za pravosuđe. Nesporno je postojanje političkog uticaja na sam izbor. Dodavanjem odredbe po kojoj kandidat nije bio član političke stranke u godini koja prethodi izboru, otklonio bi se eventualni uticaj političkih organizacija na samog kandidata. Konačno, u samo Ustavu Republike Srbije, u članu 163. stav 9. propisuje da član Visokog saveta tužilaštva kojeg je izabrala Narodna skupština ne može biti član političke stranke. Zahvaljujem.