Hvala vam mnogo, poštovani gospodine Pastor. Želim da zahvalim vama, stranci kojoj pripadate i čitavoj vašoj poslaničkoj grupi na svoj podršci, zato što mislim da i vi sa pravom možete da se ponosite svim onim uspesima koje sam, na kraju krajeva, i predstavljala kroz svoj govor građanima i građankama Republike Srbije, zato što smo sve te stvari uradili zajedno.
Mislim da je posebno važno koliko smo uspeli da izgradimo jake i dobre odnose sa Mađarskom. To je nešto što je nama u teškim trenucima mnogo pomoglo. Nemamo mi odnos sa Mađarskom više samo ni kao sa susednom prijateljskom zemljom, imamo, čini mi se, i mnogo više. Ja, kao i moji ministri u prethodnoj Vladi, osećali smo zaista slobodu da pozovemo naše kolege iz Vlade Mađarske i da se konsultujemo sa njima oko nekih stvari koje mi nismo znali kako da rešimo i da vidimo kako su ih oni rešili.
Daću vam jedan mali ali ne tako banalan primer, kada sam se čula sa ministrom Sijartom da mi objasni kako su oni, recimo, sertifikovali „Sputnjik“ vakcinu tako efikasno, kako bi mogli da je koriste. To je nešto što je u teškim i izazovnim vremenima zaista od neprocenjive važnosti, da možete od nekog nešto da naučite, da se posavetujete. Mađarska je nama zaista tu mnogo, mnogo pomogla.
Ponosna sam što smo imali šest zajedničkih sednica Vlade i očekujem da već krenemo da radimo i na sedmoj zajedničkoj sednici, čim dobijemo podršku Narodne skupštine da krenemo u mandatu nove Vlade da radimo.
Neki od važnih projekata su, svakako, kao što sam rekla, naftovod, koji treba da gradimo ka Mađarskoj i za koji već imamo sa Vladom Mađarske postignute dogovore i sporazum kako ćemo to graditi i kuda će ići. To je jedna od prvih stvari koju ćemo krenuti da radimo kao buduća Vlada i, naravno, u sklopu nove energetske politike Republike Srbije.
Velika pomoć i podrška i dobar posao je obavljen od strane ministra Siniše Malog, opet u razgovorima sa Mađarskom, uz ogromnu podršku predsednika Vučića za dodatna gasna skladišta koja nama obezbeđuju sigurnost za zimu koja je pred nama. Mi ćemo svakako morati u mandatu buduće Vlade da gradimo i dodatna gasna skladišta u Republici Srbiji, ali to što imamo od gasnih skladišta u Mađarskoj, ustupljeno od strane Mađarske, je nama velika, velika, stvar, i za našu privredu i za naše građane.
Bitni projekti su proširenje graničnih prelaza, kao što ste i vi rekli, posebno graničnog prelaza Horgoš, ali takođe i uvođenje transportnog kamionskog saobraćaja na graničnom prelazu Bački Breg. To je nešto što ćemo morati da radimo čim pre, odnosno da završimo proširenje Horgoša što pre. Dalje, regionalna deponija Subotica, Narodno pozorište Subotica.
Vi znate da smo mi tokom prošle nedelje poslali Predlog sporazuma o saradnji sa Vladom Mađarske i Vladom Austrije o migracijama i borbi protiv ilegalnih migracija. Čekamo odgovor, pa se nadam da ćemo uskoro i to finalizovati, potpisati i da će i to značiti dodatnu bezbednost za naše građane.
Čujem da imate jako dobru saradnju sa timom Komesarijata za migracije i izbeglice i molim vas da samo javite ako tu treba nešto da pomognemo i da poguramo, a svakako nam je zadovoljstvo da radimo na daljem poboljšanju sloboda i prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji, zato što je ipak Republika Srbija zemlja koja se profilisala kao jedan od evropskih lidera i to je nešto što bismo želeli da nastavimo da radimo i dajemo primere dobre i svetle prakse na evropskom kontinentu.
Hvala još jednom na svoj podršci, zaista mi je mnogo značilo.

Hvala vam.
Ovo je sve što smo čuli zaista neverovatan i fascinantan primer populizma. Populizam, populizam, populizam, od prve reči do poslednje reči, samo populizam. Od prve reči, kada za građane Srbije koji ovo prate, a nisu mogli to da čuju kada se poštovani narodni poslanik javio za reč, a ove kolege njegove, koalicioni partneri mu dovikivali: „Udri, Bole“, koji pokazuje koliko je to patriotski blok, gde ne postoji baš nikakva razlika između svih njih u opoziciji, da li onih koji su za NATO ili protiv NATO-a, da li oni koji su za Violu ili oni koji su samo za Rusiju, bez obzira na Srbiju, svi skupa su zajedno kad treba da se udari na SNS, našu koaliciju i Vladu koju predlažemo, svi zajedno kao jedan.
Ali kada se završe izbori, kao što smo videli i kao što su svi građani Republike Srbije mogli da vide, svi zajedno kao jedan. I oni koji su za to da su Srbi genocidan narod i predlažu ovom domu rezoluciju o genocidu u Srebrenici i oni koji kažu tokom izborne kampanje da bi takve ljude hapsili. Prvi dan nakon izbora svi su zajedno. Kad treba da se formira Vlada, jedni drugima viču: „Udri, Bole“. Isti, isti bez ikakve razlike. Samo vlast, što bi, na kraju krajeva, i bilo okej, da postoji politički plan i program. Ali nažalost ne postoji i ja ga do sada nisam čula.
Kada ste rekli na kraju vašeg obraćanja tri cilja. Da ste iskreni prema sebi i da verujete u to što pričate i da znate bilo šta o tome, i zaista, zaista verujete u to i to želite Srbiji, vi bi glasali za ovu Vladu. Sve to smo mi već uradili. Pošto je Vlada kontinuiteta, nastavićemo da radimo.
Nije to važno. Važno je kako tako domoći se vlasti, kako doći do vlasti, nekako pokušati šta god treba samo da se domognemo vlasti. To vam takođe govori to kada narodni poslanik kaže da su neki ljudi koji su bili ministri u prethodnoj Vladi izbačeni. Tu reč je upotrebio. Izbačeni. Mi kao odgovorni ljudi ne izbacujemo nikoga ni odakle, ne izbacujemo mi nikoga iz Vlade.
Potpuno je prirodno, ja razumem da za celu vašu koaliciju nije prirodno, ali ja vas uveravam da je prirodno u normalnim zemljama i normalnim strankama i normalnom političkom životu i normalnim koalicijama da se ljudi menjaju, da neko bude ministar u jednoj Vladi, pa ne bude ministar u sledećoj Vladi. Ti ljudi nisu izbačeni. Dali su sve od sebe, došli su na neka mesta neki novi ljudi, neke nove ideje, neka nova energija i sa tim nova Vlada treba da dobije novu energiju.
To govori o tome da vi kada bi se domogli vlasti vas bi jedino fizički mogli da izbacimo iz te vlasti. Fotelje se ne daju. Ne daj bože da se slušaju građani, pa da se čuje šta građani kažu, onda da se uradi tako kao što građani žele. Valjda postoji samo izbacivanje, fizičko. Kao što ste probali da izbacite Maju Gojković iz njenog kabineta, kada je bila predsednika Skupštine, fizički na ženu da nasrnete i da je izbacite odnekle. Pa, tako mislite da mi izbacujemo iz Vlade. To nije naš manir. Nije ni normalna politička praksa.
Čuli smo koliko smo mogli novca da damo za nove energetske objekte i kapacitete, da se drugačije vodila energetska politika. Samo da vam kažem. Donekle bih se ja složila sa vama. Mogli smo to bolje, mogli smo i ranije da više radimo na energetici. Opet, nažalost, zbog situacije u kakvoj se nalazila zemlja, pa smo morali da popravljamo jedno po jedno i da podižemo jednu po jednu oblast, nismo se dovoljno ovim bavili, zato što smo bili nekako uvereni, kao i svi u Srbiji da je naš energetski sistem dovoljno stabilan da može da izdrži dok nemamo vremena, dok ne nađemo vremena da se više bavimo njime.
Opet i tako, mi smo krenuli nakon 30 godina da gradimo nove energetske kapacitete, novu termoelektranu 350 megavata, koja će biti završena sledeće godine, nakon 30 godina. Gde su bili svi ostali 30 godina? Što nisu pokušali da naprave jedan novi energetski kapacitet, ne dva, ne tri, ne pet, jedan? Ni jedan. Nisu stavili ni kamen temeljac za novi energetski kapacitet. To su vaši koalicioni partneri. Njih ste podržavali i oni vas i pre i danas.
Mi smo počeli da gradimo gasovod do Bugarske, Niš-Dimitrovgrad, da diversifikujemo. Nisam videla da se neki gasovod gradio, nisam videla ni da se Srbija gasifikovala. Mi smo izgradili Balkanski tok i to na pametno insistiranje, moram priznati, predsednika Aleksandra Vučića, da završimo to u maksimalno kratkom roku. Završili smo Balkanski tok, investicija preko milijardu evra za 12 meseci i pustili ga u rad 1. januara 2021. godine. Da ga nismo završili, ne bi danas imali gas. Da li je neko pre nas gradio neke gasovod, neki alternativni gasovod, nešto da povećamo energetsku bezbednost i sigurnost? Ne, nije ni jedan. Sada ćemo graditi naftovod.
Ono što je neverovatno, možete naći u ekspozeu koji ste dobili na strani 30. Ono što je neverovatno, znate i pored sve ove krize i sve havarije koje smo imali prošle godine u našem elektroenergetskom sistemu, koji je, naravno, zastareo, moralo je i to, nažalost da se desi, kada nemate ulaganja. I pored sve energetske krize na svetu, ovo nisu najgore godine za naš elektroenergetski sistem, nisu.
Prvo da vam kažem, Srbija je svake godine uvozila struju zimi. I za sve one koji kažu da smo mogli da izvozimo umesto uvoza, netačno. Mi smo bili neto izvoznik, ali zimi smo uvek uvozili struju. U periodu od 2001. do 2022. godine, ograničenje isporuke električne energije zbog deficita električne energije, ispada ili preopterećenja sistema zbog nedovoljnog ulaganja, ili nikakvih ulaganja, primenjivano je tokom 2001. godine, 2002. godine, 2009. godine, 2011. godine i 2012. godine, kada smo morali da isključujemo privredu, 2012. godine, zaista izuzetno stručna vlast, odlični ljudi u EPS, sve je bilo fenomenalno do te mere da smo imali restrikcije, bez ikakve energetske krize, pap, nije restrikcija, ali nema veze. A takođe smo imali i velike gubitke u našem energetskom sistemu.
Ali vama poštovani narodni poslaniče i vašoj stranci, nije smetalo da tada uzimate novac iz Kolubare, za funkcionisanje vašeg pokreta, to je bilo u redu, toliko ste bili odgovorni prema Srbiji i prema elektroenergetskom sistemu, da vam je vaš koalicioni partner pomagao da razvijate vaš pokret i odakle, ne iz svog džepa, on je tada punio džep, nije ga praznio, nego iz Kolubare. Zamislite da niste uzimali novac iz Kolubare za vaš pokret, koliko bi mogli da uložimo u naš elektroenergetski sistem?
Nešto malo. Svako malo je važno.
Što se tiče veličine Vlade, vaši koalicioni partneri su postigli takve rezultate i takve rekorde da mi da se potrudimo ne bi mogli da stignemo. Bilo je Vlada i sa 36 članova, Vlada Mirka Cvetkovića imala 37 članova. Ne znam koliko bi imala vaša vlada sa ostalim koalicionim partnerima sa kojima ste potpisivali onaj sporazum sa narodom, ali verujem da bi imala preko 40, dok se nađu sve te fotelje, za sve ste stručnjake, verujem da bi to bilo nešto što bi postavilo novi rekord.
I naravno, hvala vam što ste rekli da imamo nepotrebne resore, javno i pred svim građanima koji nas prate, zato što takođe jako dobro pokazuje koliko vi ne razumete potrebe države u ovom trenutku.
Koliko niste čak ni pokušali da shvatite, a zašto su neki resori deljeni, zašto je podeljena recimo nauka od prosvete? Zar vi mislite da sa ovim uspesima koje republika Srbija ima u ovom trenutku, samo našeg IT sektora od 2,6 milijardi evra, ne treba još inovacija. Jel vas nismo sada uverili vas koji ste se smejali 2017. godine, kada smo rekli digitalizacija, da jeste ovo naša snaga i da, da imamo ljude i obrazovni sistem koji može da se takmiči i da pobeđuje najbolje. Mi hoćemo da uložimo još u to.
Hoćemo da stvorimo dodatnu vrednost, hoćemo više da se bavimo naukom. Da mi smo ti koji su osnovali Fond za nauku 2019. godine. Niko se pre toga i pre nas nije setio. Kakve veze ima nauka, a šta će nauka u društvu gde zatvorite Narodni muzej? Gde nema kulture nema ni nauke.
Što niste gradili puteve, to ne znam. Valjda zato što ste danas protiv Moravskog koridora. Da li rekli da bacamo pare? Šta će ljudima u Kraljevu, i Trsteniku, i Ćićevcu, i Vrnjačkoj banji, šta će im auto-put. To je vaša politika i politika vaših koalicionih partnera?
Mi mislimo da treba i da nisu ništa manje važni, da su jednako važni, po nekim stvarima mnogo važniji i od nas u Beogradu i u Novom Sadu, pa na kraju krajeva, i u Nišu i u većim gradovima. Želimo da razvijamo taj deo Srbije.
Zato smo napravili Naučno-tehnološki park u Čačku. Znate šta? Dve godine nakon što smo otvorili Naučno-tehnološki park u Čačku, gradimo novi zato što je pun. Ima još mladih koji su osnovali svoje kompanije, koji imaju svoje inovacije, koji će dodatno da se useljavaju u taj Naučno-tehnološki park.
Nikada ja za svog života neću zaboraviti koliko ste se smejali kada smo 2017. godine mi verovali u Srbiju i naše mlade ljude, kada smo mi rekli digitalizacija i inovacije i informacione tehnologije. Kakvo je tada palo sprdanje sa našim mladim ljudima, sa našom zemljom, sa našim obrazovanim sistemom. Mi to ne možemo, nemamo ni kanalizaciju, a gde ćemo digitalizaciju. E, pa sada vidite da možemo da izvezemo 2,6 milijardi evra našeg znanja kroz naša rešenja, naših mladih ljudi. Nauku imamo da to nastavimo i još dodatno ubrzamo.
Trgovina, ne treba kao posebno ministarstvo. Ne treba neko ko će u ovoj svetskoj krizi da dodatno kontroliše cene, da kontroliše veletrgovinu, da kontroliše marže, da kontroliše da nema prekomernog bogaćenja na grbači naroda, snabdevenost, robne rezerve. Zaista mislite da Ministarstvo trgovine nije potrebno u ovakvim vremenima? Vama na čast i vašem razumevanju države i šta je državi i građanima potrebno.
Da poguramo dodatne sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom, sa Egiptom, pa da to ministar Momirović uradi u naredne dve godine, pa, gde će nam kraj biti i našim mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, vinarima, pčelarima i ostalima? Kolika tržišta i koliko im svega treba? Koliko ćemo još investicija da dovedemo kada imamo recimo, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Ali, vi to ne vidite. Dobro. Zato ste u opoziciji. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću i smanjenju cenzusa od 3% i u skupštini i dugujete Aleksandru Vučiću zahvalnost za to.
Telekomunikacije, informisanje. Zaista mislite da sada kada treba da raspisujemo tender za 5G mrežu ne treba da imamo ministarstvo samo za to. Ali, dobro, razumem da vama ne treba ni 5G mreža, jer, šta će naši mladi ljudi, ne treba im ni internet, a ne 5G mreža. Tako vi gledate naše mlade ljude, tako vi vidite njihovu sposobnost, njihov potencijal, u skladu sa tim, i ono što vi kažete da su vaši prioriteti.
Takođe, vi kažete da ima sve manje izvornih naprednjaka. Ja se tu potpuno ne bih složila sa vama. Mislim da su izvorni naprednjaci svi tu na broju, a da nas novih naprednjaka ima sve više.
Meni je žao što nisam izvorni naprednjak, zaista mi je žao, ali i osećam se kao da jesam, i mnoge moje kolege koji su se kasnije učlanili u SNS. Izvorni naprednjaci su svi tu, svi i dovoljno veliki ljudi i dovoljno patriote.
I dovoljno veliki ljudi i dovoljno patriote da se ne biju za funkciju, i nisu stranci da bi bili ministri da bi imali funkciju, nego da bi svi zajedno nešto napravili za ovu našu zemlju, o tome rezultati govore.
Srpskoj naprednoj stranci je u redu da pokloni poverenje nekom stručnom, da bude ministar, iako nije član stranke. To je jačina SNS. Kada bi učili nešto od Srpske napredne stranke možda bi i vi u narodu bili jači. Meni je dobro da ne učite, to je u redu, samo se plašim da će na sledećim izborima Aleksandar Vučić morati da razgovara sa čitavom strankom, da spustimo cenzus na 1% da bi ponovo imali opoziciju u parlamentu.
Ono što mi se takođe sviđa je da ste i vi to shvatili, vi ste čak nehotice u vašem govoru rekli – gde su vam oni i oni, to ste valjda ostavili za sledeću Vladu. Pa, jeste. Znate koliko mi kapaciteta imamo? Znate koliko dobrih ljudi imamo? Ostavili smo i za sledeću Vladu i hvala vam što ste vi već danas shvatili da ćemo ponovo pobediti na izborima. Ostavili smo za sledeću Vladu, ali nismo ostavili za Vladu sa Đilasom, Đilas je vaš koalicioni partner, nema nikakve potrebe da ga sada nama dajete. Sa njim ste potpisali sporazum sa narodom. Znate, vi vaš Patriotski blok, onaj Sporazum u kome se ni slovom ne pominje Kosovo i Metohija, takve ste patriote. To ste vi potpisivali sa Đilasom.
Dakle, nemojte nama vi da pravite koalicione partnere, imamo mi naše koalicione partnere. Dosta dobro funkcionišemo zajedno, iz izbore u izbore dobijamo podršku građana Republike Srbije.
Kako je srpska Vlada, kakva je ona druga bila? I ona druga je bila srpska Vlada. Mogu da kažem da sve Vlade od 2013. godine jesu bile srpske Vlade, doduše bilo je nekih disonantnih tonova. Zbog toga u kakvoj se situaciji nalazimo ne možemo da imamo u Vladi takvih disonantnih tonova. Dakle, ne može da bude ni onih koji vuku na Istok, ni onih koji vuku na Zapad. Moramo zaista svi da radimo kao jedan tim.
Ali, reći ću vam da sam viđala i drugačije vlade. Znate, nije srpska Vlada ona koju pravi Kameron Manter, američki ambasador. Nije srpska Vlada, nego američka Vlada postavljena od strane neke druge države da vodi Srbiju, ne u skladu sa interesima građana Republike Srbije, nego u skladu sa interesima one zemlje čiji je ambasador tu Vladu pravio. Takve Vlade smo imali u Srbiji.
I vi bi kontinuitet takvih vlada, vi koji ste, takođe išli na konsultacije kod američkog ambasadora između dva izborna kruga i tokom izborne kampanje. Vi bi kontinuitet takvih vlada zato što ste sa takvim ljudima vi pravili predizbornu koaliciju, razne saveze, potpisivali sporazum sa narodom, od 12 prioriteta ni jedan vam nije bio Kosovo i Metohija, e takav ste vi Patriotski blok i to građani znaju.
Kada pričate o Hagu, da vam kažem, i srpskim zatvorenicima u Haškom kazamatu, da vas podsetim, kada je bukvalno kidnapovan general Lukić sa VMA isporučen Hagu bez naloga u pidžamu u avionu su mu obukli odelo, porodicu njegovu nisu ni obavestili. Znate ko? Vaši koalicioni partneri. Vi ovde nećete naći ljude koji su bilo koga isporučivali Hagu, ali nisam videla da ste gadljivi na to kada sa njima hoćete da napadnete zgradu Predsedništva.
Da li znate na koji dan ste napadali zgradu Predsedništva? Na petnaestogodišnjicu pogroma srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Petnaest godina pogroma ste se vi umesto da svi zajedno pokažemo i podsetimo čitav svet na pogrom, vi ste se udružili sa vašim partnerima Đilasom, Vukom Jeremićem i ostalima i krenuli na zgradu predsedništva Republike Srbije, na petnaestogodišnjicu pogroma nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, i vi ste patriotski savez, vi ste Patriotski blok? Nemojte da trošite tu reč, zaista ne priliči.
Kada pričamo o domaćim preduzećima, mikro, malim i srednjim preduzećima, sve da ništa niste pročitali, sve da ništa niste ispratili u poslednje dve godine, mogli ste da imate makar kao ozbiljan i odgovoran narodni poslanik strpljenja i dovoljno pažnje da me saslušate šta sam čitala u ovom govoru.
Tokom pandemije Korona virusa, poštovani narodni poslaniče, smo mi uložili više od devet milijardi evra kao podršku mikro, malim i srednjim preduzećima, ne velikim kompanijama. Dakle, domaćoj privredi, našim domaćim porodičnim kompanijama, malim kompanijama, njima smo dali podršku. Tu smo sačuvali radna mesta.
Samo da ste nešto ispratili tokom pandemije, a ako niste tada, a ono sada, mi smo do sada tokom ove godine 33 projekta usvojili, glasali da damo subvencije. Od toga 16 je domaćih privrednika. Ali, istina ovde nije važna, šta vas briga, kada ovo što vi kažete valjda bolje zvuči.
Da li vi zaista mislite da mikro, mala i srednja preduzeća preduzetnici, po Srbiji to ne vide, da ne znaju da je Vlada Aleksandra Vučića, kada je bio premijer, je promenila Zakon o investicijama da bi izjednačila strane i domaće investitore, da mogu i domaći investitori da dobijaju besplatnu zemlju i poreske olakšice i sve ono što su do tada dobijali samo strani investitori? Mi danas imamo naše domaće kompanije koje osvajaju i evropska tržišta, a neka i svetska tržišta, ali, nije važno šta je istina, važno je u populizmu šta lepo zvuči.
Kaže da niko normalan nije protiv novog puta. Pa, jesu vaši koalicioni partneri. Što? Pa, jel oni nisu normalni? Pa, vi kažete da oni nisu normalni. Vaši koalicioni partneri su rekli da su protiv Moravskog koridora, protiv prvog auto-puta koji će povezati istok i zapad Srbije. Apsolutno su rekli da su protiv, rekli su da je to bacati para. Pa, šta sada? Jel to više nisu vaši koalicioni partneri ili to tada nije bilo važno ili i vi niste normalni, pa sada pričate tek tako da bi nešto rekli?
Inflacija preko 50%? Zanimljivo. Stvarno bih baš volela da vidim te vaše statističke podatke.
Da vam kažem kakva je inflacija u drugim zemljama. Kod nas je u septembru bila 10,9%, Estonija 24,1%, Litvanija 22,5%, Letonija 22%, Mađarska 20,7%, Češka 17,8%, Bugarska, Poljska, Holandija preko 14%. Borimo se. Da li je teško? Užasno je teško, da. Uvezena je inflacija, da, ali se borimo prilično dobro.
I, da vam kažem, u prvih osam meseci rast zarada u Republici Srbiji je 13,8%, što je više od inflacije, tako da je ostvaren realni rast zarada od 3%. Dakle, mi imamo realni rast zarada.
Da vam kažem još nešto. Ne postoji medijalna prosečna plata. Tako nešto ne postoji. Postoji medijalna plata. Medijalna prosečna plata toga nema, ne postoji.
Dok ste vi i vaši koalicioni partneri, oni koji su vas finansirali iz Kolubare, kada smo kod energetike, bili na vlasti, medijalna plata je bila 240 evra, uz nezaposlenost od 26%. Danas je sa prosečnom platom od 641 evro, medijalna zarada 470 evra. Hoćete i vi sa vašim koalicionim partnerom Borisom Tadićem da me ubeđujete da je 240 veće od 470? Hoćete li prestati više i nas i građane Republike Srbije da ubeđujete da je 330 mnogo veće, mnogo bolje i mnogo lepše od 640 evra? Da li mislite da sa takvom politikom zaista možete da dobijete neki glas više, da niko ne zna da je 330 manje, lošije i gore nego 640 evra?
Da vam kažem, takođe, u Srbiji je najjeftiniji hleb u Evropi i najjeftinija struja i najjeftinije grejanje i dalje se borimo. Da li je dobro? Nije, i rekla sam vam da nisam zadovoljna. Ali, da li se borimo i da li to građani vide? Vide, sigurna sam. Vide i to vide i to se pokazuje na rezultatima izbora.
Šta bi Dveri uradile da su na vlasti? Pa, znaju građani šta bi Dveri uradile da su na vlasti. U zavisnosti od koalicije u kojoj su, tu nije jasno da li bi Dveri podržale učlanjene u NATO ili ne bi, pošto vaši neki koalicioni partneri bi, da li bi Dveri u toj vladi sa koalicionim partnerima koji žele da se usvoji u ovom parlamentu i rezolucija o genocidu u Srebrenici, glasali za tu rezoluciju ili ne bi, pošto ste sa njima bili u koaliciji? Da li bi još nekog isporučili Haškom tribunalu ili ne bi? Da li bi priznali Kosovo, pošto se niste setili da ga ubacite u Sporazum sa narodom? Od 12 prioriteta, nijedan nije Kosovo. Nisam sigurna da ljudi znaju.
Da vam kažem još jednu stvar. Koliko vidim, po rezultatima izbora, u selu Vraniću, vašem selu, broj glasova Aleksandar Vučić – 142, a vi – 60. Čekajte, ako vam ne veruju u vašem selu, kako mislite da će vam verovati u Srbiji?
Da vam kažem još jednu stvar. Nemojte da se ljutite, ali osećam potrebu zato što, na kraju krajeva, stalno napadate i tu manjinsku zajednicu, tu LGBT zajednicu. Poštovani narodni poslaniče, već sam vam napisala jedan tvit o tome. Samo da vam kažem, u vašem govoru dva puta ste pomenuli LGBT propagandu. Vi svuda vidite LGBT propagandu. Vi svuda vidite nešto što je gej. Znate, ima to kada neka žena valjda želi da zatrudni i ona svuda vidi trudnice. Znate, kada neki muškarac obožava zgodne žene, on svuda vidi zgodne žene. Onaj ko vidi svuda gej propagandu, ne znam šta je problem, ali nemojte da pričate više o tome zato što vas, poštovani narodni poslaniče, to baca u problem. Šta boli? Šta muči? Pustite LGBT, neka oni ljudi žive svoj život i nemojte više to da pominjete. Bezveze je da se toliko hvatate za to. uvek to ima neko značenje, da ga ja sada ne tumačim.
Hvala vam.

Vi ste govorili 20 minuta a ja sam vam odgovarala 30 minuta. Nisam pokrenula ni jednu temu koju niste pokrenuli vi, apsolutno ni jednu. Imam pravo da vam odgovorim. Imam dužnost da vam odgovorim. Na kraju krajeva, to građani očekuju od mene. Dala sam vam odgovore na sva pitanja, pokazala vaše licemerje i vaš populizam.
Znate kako vidim da sam pogodila baš pravo u sredinu i da nemate šta da mi kažete? Time što ste odmah krenuli u lične napade. Vi nemate više argumenata.
Lične napade, da. Moja diploma? Pa, kako da vam kažem, nije Oksford, nije Kembridž, ali je fakultet bio okej i ja sam se prilično namučila da ga završim. Radila sam pošteno, dala sve od sebe, vratila se 2002. godine u svoju zemlju da uradim nešto za svoju zemlju i od tada radila za svoju zemlju. Nikada u politici nisam bila do 2016. godine. I sve što sam stekla i sve što imam stekla sam van politike, ja i moja porodica. Niko iz moje porodice nije bio u politici. Ništa mi iz politike u smislu imovine ne treba. Ništa. Sve imam. Imala sam stan, prodala sam stan, kupila sam kuću pre toga, otplaćujem i dan danas kredit za tu kuću, imala sam auto, imala sam kuću na moru, koja mi je ostala kao nasledstvo, imam neku malu vikendicu u Grockoj i ništa mi ne treba od politike. Imam dobru platu, ušteđevinu i hoću nešto da uradim za svoju zemlju.
Kakva mi je bila diploma? Nije najbolja na svetu. Nije Kembridž, nije Oksford, nije Harvard. Šta da vam kažem? Nisam bila dovoljno ozbiljna. Da sam danas u tim godinama, verovatno bih nešto ozbiljnije. Ali, nije bilo očigledno ni toliko loše, čim sam uspela sama i da se zaposlim i da radim i da stvorim nešto. Trudila sam se i davala sam sve od sebe.
Da nisam izašla na izbore, ne bih se tu baš složila sa vama. Bila sam na listi, znali su građani da sam vodila već dve vlade Republike Srbije. Znali su i ko sam i šta sam, i ja i svi ostali naprednjaci. I za to su ljudi glasali. I ja ću se truditi i daću sve od sebe da radim još više i još jače za naše građane.
Kako oni danas žive? Teško, sigurno. Da li žive bolje nego pre 10 godina? Neuporedivo. Da li imaju veru u svoju državu? Da. Da li su imali tada? Ne. Ko može da ima veru u državu u kojoj je nezaposlenost 26%? Ko može da ima veru u državu u kojoj je nezaposlenost mladih 51%? To je tada bila takva država, koju ste vodili vi i vaši koalicioni partneri. Danas je 8,9%, 440 hiljada novih radnih mesta smo mi stvorili i otvorili, više nego duplirali prosečne plate.
Kad imate tu mantru oko tih medijalnih zarada, da vam kažem, kad je više nego duplo prosečna plata, pa isto tako i medijalna zarada i minimalac, s tim što je tada tim minimalcem od 15.000 dinara ljudi su bili srećni da ga imaju, zato što je svaki četvrti bio nezaposleni.
Još jednom da vam kažem, 51% nezaposlenost mladih. Koja je tad perspektiva postojala? Muzeji zatvoreni, putevi, nijedan auto-put, nismo imali ni Koridor 10, imali smo do Čačka, Požege Ibarsku magistralu. Železnica, sve razrušeno. Niste smeli da uđete u zgradu železničke stanice bilo koje, a niko nije ni imao potrebe. Ja sam jednom putovala, išla sam kod svojih u Požegu, putovala sam Beograd – Požega tačno osam sati. A, vidite, danas je Beograd – Novi Sad 33 minuta. Šta je to bilo, jel građen neki energetski objekat? Nijedan.
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ne. Bolnica jel bila neka? Da li su škole bile, podsetite me, do 2012. godine, da li su škole bile povezane na internet? Ljudi moji, mi našoj deci nismo ne mogli, nego oni koji su bili na vlasti nisu imali potrebu deci da uvedu internet u škole. I pričate mi o kvalitetu života i kako danas građani žive.
Ono što mi je najzanimljivije, a to bi posebno želela da čuju penzioneri, pa da ponovim, da bogatim penzionerima ne treba povećanje, pa je njihova politika, tada oni kažu ko je bogat, a ko je siromašan, kome je dosta, a kome treba više, pa će da kažu – dobro, do 50.000 dinara si bogat i tebi posle više ne treba da pomažemo, ne treba ni da ti povećavamo penziju, nema veze ako raste privreda, rastu plate, imamo zapošljivost, ne treba da ti povećamo penziju. Zašto? Pa, zato što je Boško tako rekao. Ne, mi nećemo tako odvajati naše građane, za nas su svi građani isti i kako raste Srbija, rašće kvalitet i životni standard svakog građanina u Republici Srbiji, a vi kada osvojite dovoljno glasova da odlučujete kome ćete šta da date arbitrarnu u ovoj zemlji, onda vi to tako uradite, ali građani treba da znaju da je vaša politika arbitrarno odlučivanje kome ćete šta da date. To je klasična diskriminacija. Vama ne strana, ali svejedno diskriminacija.
Tako da samo napred lični napad i lične uvrede. Ja sam za njih uvek spremna- Nije kao da ni vi ni koalicioni partneri niste to radili od prvog dana kada sam se pojavila u politici, a nije nažalost, ni kao da ćete moći da pređete onaj prag koji ste podigli u ličnim napadima na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, tako da mi smo navikli, a vi hajde samo napred. Hvala.

Samo da pojasnim još jednom.
Moj ekspoze imate ispred sebe, to su prioriteti i program Vlade koji predlažem i za to se glasa. Ima pet naših osnovnih prioriteta: pod jedan – nova energetska politika, pod dva - obrazovanje i nauka, pod tri – zdravstvo, pod četiri – nastavak digitalizacije, razvoj robotike i veštačke inteligencije i pod pet – klimatske promene i zaštita životne sredine.
Razumem ja da svako ovde ima pravo da daje dodatne predloge oko toga šta će nova Vlada raditi, čime će se sve baviti, naše je da kao izvršna vlast slušamo vas, narodne poslanike, i da u meri ukoliko mi mislimo da se to uklapa u naš plan, program i najbolje interese Republike Srbije, to i usvojimo.
Pravo da vam kažem, poštovani narodni poslanici, ovde između dva kandidata za ministra, Dane Grujičić i Bate Gašića, ne čini mi se da će biti mnogo prostora za dekriminalizaciju bilo kakvih droga, lakih ili teških, čini mi se das tu prostora baš nikakvog nema. Tako stavljam tačku na to pitanje.
Za sve ostalo, još jednom da kažem, vi znate koliko su teška vremena pred nama i koliko će biti potrebno da se u potpunosti fokusiramo na ove prioritete, da stvorimo prostor za dodatni ekonomski rast i razvoj, da nastavimo ovo kontinuirano povećanje plata i penzija, a opet na zdravim osnovama i da nikada ne ugrozimo fiskalnu stabilnost, da javni dug držimo pod kontrolom, da smanjujemo i dalje polako deficit. To je ono što će biti potpuni fokus Vlade Republike Srbije u narednom mandatu, ako dobijemo vaše poverenje. Hvala vam.

Hvala.
Ja svakako mislim da ako ste fer i pošteni, vi, pre svega, treba da se izvinite i predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS, koaliciji koja je izašla na izbore tada, za mnoge stvari koje ste govorili, a koje su se ispostavile da nisu tačne, i ako ste zaista patriote, kao što kažete, da to dugujete građanima Republike Srbije.
Pod jedan, na primer, kada ste pričali u predizbornoj kampanji da ćemo uvesti sankcije Rusiji odmah nakon izbora. Jesmo li uveli sankcije? Nismo. Ali, izvinjenje nismo čuli. Pod dva, kada ste pričali, toga se tačno sećam, i objašnjavali građanima Republike Srbije, da ćemo referendumom za izmenu Ustava Republike Srbije, u oblasti samo i isključivo pravosuđa, što se ispostavilo, naravno, da je tačno, kao što smo i pričali, mi praktično izbaciti preambulu i priznati Kosovo. I to ste pričali.
Šta se onda desilo? Mi smo pripremili amandmane, išli na referendum, građani su verovali, glasali i promenili smo Ustav. Da li smo izbacili Kosovo iz preambule? Jesmo li ga izbrisali? Jesmo li priznali Kosovo? Recite da ste pogrešili, budite fer. Recite da ste pogrešili i ne namerno ili da ste namerno govorili neistinu da bi prevarili građane da bi glasali onako kako vi želite da oni glasaju. To bi bilo jedino fer.
Što se tiče klana Belivuk, ja ne znam kako vi to mislite da izvršna vlast nije u tome učestvovala. Ako je MUP učestvovao, a učestvovao je, jer ko bi priveo kriminalce, pa MUP je deo Vlade Republike Srbije, deo izvršne vlasti, de fakto i de jure, a ko mislite da je uhapsio klan Belivuk, sudije, tužioci?
Dakle, apsolutno imam i pravo i obavezu i zadovoljstvo da kažem da je to jedan od značajnih uspeha Vlade koju sam predvodila u prethodnom mandatu.
Kažete mi da Kosovo i Metohija treba da se vrate u pravni i politički sistem Republike Srbije i da obećamo sada da nećemo priznati Kosovo i Metohiju. Ne znam koliko puta treba to da kažemo? I predsednik Republike Aleksandar Vučić je izričito to rekao, ja sam, takođe, to izričito rekla i to nikada sa naše strane nije bilo dovođeno u pitanje. Mi nećemo priznati nezavisnost tzv. republike Kosova, nećemo, nikada.
Kažete, i za to ćemo imati vašu podršku, i to je baš lepo, to zaista jeste lepo. A, recite mi, zašto ste onda hteli da idete u postizbornu koaliciju sa onima koji su hteli ili žele i danas i misle da je potrebno da se prizna nezavisno Kosovo?
Vi mi danas pričate o tome da ćemo imati vašu podršku ako nastavimo sa politikom neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Dobro, lepo. Nego, recite mi, zašto ste hteli u koaliciju sa onima koji danas svaki dan pričaju da moramo da uvedemo sankcije i da smo već zakasnili što nismo uveli sankcije i da je neophodno potrebno da uvedemo sankcije? Kako ste našli zajednički jezik sa njima i zajedničke interese? Koji je vaš zajednički imenitelj? Pa, ja ću vam reći - vlast, vlast je zajednički imenitelj.
Niste vi nakon izbora rekli – hajde da pričamo sa Aleksandrom Vučićem i SNS i ostalim strankama u koaliciji, zato što vidimo da oni neće da priznaju nezavisnost Kosova i zato što uspevaju da odolevaju pritiscima i zahvaljujući čemu je Srbija danas jedina zemlja na evropskom kontinentu koja još uvek nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji.
Ne, vi ste otišli direkt kod onih koji su pričali i da treba uvesti sankcije i da treba priznati Kosovo i koji su učinili sve dok su bili na vlasti do 2012. godine da Kosovo postane što nezavisnije moguće, pa se hvala Bogu vlast promenila 2012. godine, pa smo koliko god smok mogli okrenuli taj tok istorije.
Ali, kao što sam rekla i narodnom poslaniku pre vas, na to niste bili gadljivi. Ali, kažete da ćete nas u tome podržati. Ne znam kako bi se snašli onda u tim koalicijama da ste uspeli nekako da napabirčite taj jedan glas više koji bi vam doneo većinu da li u ovoj Skupštini ili u Skupštini grada Beograda. Da ste imali jednog odbornika više, znate li kako bi izgledala ta koalicija, ona koju ste najavili, Zavetnici, Dveri, Đilasova partija, Ne davimo Beograd, Zeleni, Žuti, Moramo, ne moramo, hoćemo, nećemo? To je ta koalicija, za vlast. I to je predsednica vaše stranke jasno rekla. Od kada je postala najveća zvezda tajkunskih medija, nema više mesta ni vremena za ove ostale. To je takva podrška sada Zavetnicima. Ali, dobro, opet, vama na čast u tom smislu.
Što se tiče pravosuđa, da vam kažem, takođe, i to, iako sam govorila mnogo puta, ali da ponovim, nikada nije zgoreg. Nije nama Venecijanska komisija naredila da menjamo Ustav u oblasti pravosuđa. Nije nama niko naredio da menjamo Ustav u oblasti pravosuđa. Bila je preporuka od strane Evropske unije i mi smo, kao i sve preporuke, tu preporuku pažljivo pogledali i gledali šta možemo mi da uradimo, šta mi možemo da iniciramo, da učinimo da pravosuđe u Srbiji bude efikasnije, da bude kvalitetnije, da naši građani ne čekaju po 15, 19, 20, 25 godina na sudske presude, da nema nezaštićenih, da nema veze ako ste deo izvršne vlasti ili bilo koje vlasti, da ste jednaki kao bilo koji običan građanin pred našim sudovima, šta možemo da uradimo i došli do zaključka da treba da se promeni Ustav i da koliko god je moguće depolitizujemo sudstvo.
Ono što kod vas čujem kao kritiku na tu temu je da vi našim sudijama ne verujete, što je samo po sebi sumnja u suverenitet naše države. Ako vi sumnjate u naše sudije, u našu sudsku vlast, kao jednu od ove tri osnovne grane vlasti, vi sumnjate kao Zavetnici i opet taj Patriotski blok, kako ste ga nesrećno nazvali, jer nema zaista tu mnogo veze sa patriotizmom, što ste pokazali nakon izbora, vi sumnjate u deo suvereniteta Republike Srbije.
Ja ne sumnjam u naše sudije. Svakako, sigurno ih ima i ovakvih i onakvih, sigurno ih ima i korumpiranih, ali sam potpuno uverena da će dobre sudije da nađu način da se obračunaju sa tim korumpiranim ili manje dobrim. Potpuno sam uverena, a zbog čega sam i bila za tu depolitizaciju, da kažem sudijama – da, verujemo u vas, ali sada ste vi i samo vi odgovorni za to koliko brzo sudite, kako se ponašate prema građanima, koliko ste efikasni, nemate više iza koga da se sklonite, nemate više iza koga da se sakrijete, ne možete da kažete – e, znate onaj ministar mi je rekao, onaj poslanik, onaj član odbora ili bilo ko. Nema više. Vi ste odgovorni i građani znaju da ste vi odgovorni i biće efikasnije sudstvo i zbog toga.
Ja sudijama u Republici Srbiji verujem. Žao mi je što im vi ne verujete i pričate da imaju među sobom lobi, da će napraviti neki dogovor među sobom, da će da se ujedine protiv građana, protiv Srbije itd. Mislim da je to strašno zato što je, još jednom vam kažem, to deo važan, važan deo, možda i ključan deo suvereniteta naše države.
Poljoprivreda je razvojna šansa Srbije i ja se potpuno slažem sa vama. Znate gde se vi i ja ne slažemo? Zato što vi mislite da kada kažemo poljoprivreda je razvojna šansa da to isključuje informacione tehnologije, a ja mislim da mi možemo i jedno i drugo i pokazali smo da možemo i jedno i drugo. Imali smo rekordan izvoz poljoprivrednih proizvoda, ali isto tako i sedam puta veći izvoz našeg IT sektora, nego samo pre 10 godina.
Mi smo 50.000 radnih mesta stvorili u IT sektoru. Samo u poslednjih pet godina 50.000 radnih mesta, pa jel vi ne mislite da je 50.000 mladih ljudi koji su zbog toga ostali u Srbiji? Zar ne mislite da su to neki ljudi koji su se zbog toga vratili iz dijaspore u Republiku Srbiju? Pedeset hiljada radnih mesta. Zamislite da nismo to prepoznali i da nismo uložili.
Ponavljam, 2021. godine, prošle godine svako drugo radno mesto je otvoreno u ovom sektoru. Da nismo to radili paralelno sa jačanjem privrede, mi bi danas mogli da kažemo da imamo duplo manje radnih mesta u 2021.godini. Te dve stvari ne isključuju jedna drugu, čak bih rekla da ova stvar pojačava poljoprivredu upravo zbog klimatskih promena. Da nema moderne i savremene poljoprivrede bez IT sektora, bez nauke, bez inovacija, bez biotehnologije, nema savremene poljoprivrede. Ako mi to ne razumemo, a sva sreća imamo vlast koja razume, pa naša poljoprivreda bi pala, nigde je ne bi bilo.
Mi ćemo sledeće godine da završimo Biosens institut. Biosens institut je evropski centar izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi. Danas je poljoprivreda poljoprivreda sa senzorima, sa mobilnim telefonima koji vam kažu šta je najefikasnije da sadite, kad treba da zalivate, kad treba da đubrite, čime treba da đubrite, koji prinos će vam biti veći. To je moderna poljoprivreda. Niste to ispratili, ali dobro. Zato je važno da smo mi odgovorni i da mi ispratimo takve stvari.
„Geoks“ je subvencija potpisana 2011. godine. Nema veze, doveli su „Geoks“, dali su nekim ljudima neke poslove, neke plate. Kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, izmenio je mnogo stvari oko tih subvencija. Žao mi je što to niste ispratili. Prva stvar je da oni koji su dobili subvenciju od države da otvore nova radna mesta ne smeju da daju minimalnu platu, da mora da bude makar 20% veća plata od minimalne plate. To ranije nismo imali. Kada su vaši koalicioni partneri bili na vlasti, to nismo imali, ili, mislim, željeni koalicioni partneri. Meni je drago što niste uspeli da okupite većinu i tog plus jedan da uzmete grad ili skupštinu, odnosno Republiku. To je tad tako bilo.
Takođe, tada nisu uzimali garancije stranim investitorima kada su dobijali subvencije. Mi uzimamo garancije. Dobijamo bankovnu garanciju od njih. Ako ne ispune ono što su rekli, za šta su dobili subvencije, mi povučemo novac od njih. To nekada nije bilo. Da je tako bilo, ne bi tako „Geoks“ mogao da se ponaša, ali zato je „Teklas“ uskočio. Predsednik Vučić je danas bio u Vlasotincu i otvorio još 200 radnih mesta u Vlasotincu u fabrici „Gruner“. To je na 750 postojećih još 200 radnih mesta, pa vi vidite. Skoro hiljadu radnih mesta u Vlasotincu. Velika stvar i nastavićemo to da radimo i tako da ulažemo.
Sve najbolje o mom ministru poljoprivrede u prethodnom mandatu – Banetu Nedimoviću, svaka mu čast, super se borio, ponosna sam što sam radila sa takvim čovekom, rame uz rame. Izborio se da imamo rekordni budžet za subvencije za naše poljoprivrednike, da imamo bezbednost, da imamo hranu, da imamo hranu da izvozimo, da imamo hranu da doniramo našim prijateljima iz Afrike, iz Azije, da to koristimo kao meku moć Srbije koju smo nekada zaboravili. Sve su to dobre stvari, ali moramo još mnogo, mnogo da radimo.
Na kraju, samo da vam kažem, ne, nije moja greška što sam bila u ovom Domu na početku kao narodni poslanik. Sad ću vam reći koliko je vaša logička greška i koliko ne razumete zakon u tom smislu. To bi značilo da ste vi u pravu da niko, apsolutno niko ko je u izvršnoj vlasti ne može da bude na listi za sledeće izbore zato što je uvek Vlada u tehničkom mandatu dok se ne izabere Vlada u novom mandatu, a to bi bila diskriminacija ljudi iz izvršne vlasti da ne mogu da učestvuju na izborima i da ne mogu, nakon izvršne vlasti, u sledećem mandatu da budu narodni poslanici.
Ja nisam mogla kao narodni poslanik da glasam za ovu Vladu, ali do tog trenutka sam mogla da sedim u klupama, ali nisam htela. Tu je velika greška i veliko nerazumevanje, koje ste pokazali, kada ste rekli da izvršna vlast nema nikakve veze sa hapšenjem bilo koga, ali dobro, ima vremena, učićemo zajedno u sledećem mandatu, ja se nadam. Hvala vam.

Sve je ok, imamo vašu podršku, ali zato ste hteli u koaliciji sa onim koji bi uveli sankcije. To je, kako da vam kažem, to na papiru sve lepo izgleda i ovako kad se kaže to se lako kaže. Nego niste mi odgovorili, a zašto ste hteli u postizbornu koaliciju? Zašto je vaša predsednica rekla da je to potpuno prihvatljivo, pa čak, kako ste rekli, tehnička koalicija sa onima koji izričito su u predizbornoj kampanji su rekli da bi priznali nezavisno Kosovo? Kako se to slaže?
To je lepo kad imamo podršku, nego može da bude i podrška i da se uvedu sankcije Rusiji samo zarad vlasti. Da li je to politika? Pa, legitimno. Ja mislim da nije dobra. Mislim da građani treba da je znaju da ne bi više lagali i varali građane sa time – mi smo Patriotski blok, samo Rusija, sankcije, ništa NATO; onda sutra i NATO i sankcije i Kosovo, sve ide, samo ako može da se nakupi jedan više protiv Aleksandra Vučića. To je vaša politika, vi ste je pokazali, meni je žao.
Možda i vama nije svejedno, možda se i vi malo stidite, ali je tako bilo, tako jeste. Što se tiče ove koalicije u kojoj je bio ili nije bio, poštovani narodni poslanik, koji oko sebe svuda vidi gej propagandu i nije ponovo smogao snage da ne iskoristi tu reč i pokaže i šta ga boli i šta ga muči i gde to svrbi. Vidite, 2011. godina, „Kolubara“, Dveri i glineni golubovi. U godinama poslovanja sa gubicima „Kolubara“ je izdvaja velika sredstva za sponzorstva i donacije. Donaciju je dovio i srpski sabor Dveri i šta da vam kažem onda? Kažete da niste bili u koaliciji tada, ali su vas finansirali. Niste baš bili ni neprijatelji onda, ali dobro, spremali su vas za velika dela i buduće koalicije i to investiranje se isplatilo nekih već desetak godina kasnije.
Da vas pitam, da li ste ovo vi zajedno u toj koaliciji? Da li ste ovo vi zajedno sa Radulovićem, Tadićem, Pajtićem, Čedom Jovanovićem i ostalim? Da li ste ovo vi ili sam ja? Da li ovo nije koalicija? Jel nisu onda svi izašli da pokušaju pošto-poto da vas uguraju u Narodnu skupštinu? Što su vas uguravali u Narodnu skupštinu? Zato da bi imali većinu sa vama, a ja mislim da je to u politici koalicija.
Opet, evo ovde, da li je ovo Boris Tadić? Radulović, Pajtić, Sanda Rašković Ivić, jesu li ovo ti vaši prijatelji, koalicioni partneri? Niste nikada bili na vlasti, samo ste uzimali novac iz „Kolubare“ i ko zna odakle sve i ko vas je sve tada finansirao, samo bi danas voleli da kažete da niste bili.
A ovo ovde? Jeste li vi u vašoj koaliciji ili smo mi? Da li je to vaša koalicija? Da li je to bilo, ne znam kako se već zvao taj savez u kome ni jedne jedine žene nije bilo, ni jedne jedine? Ja sada ne znam šta to znači?
Da li vi mislite da su manje vredne, manje interesantne, šta se dešava, ali kakav god savez bio, nikada ni jedna žena? Nikad ni jedna. Tako da, izvinite, ali činjenice kažu drugačije.
Konačno, nemojte vi nama da dajete više bilo kakve rokove za te sankcije Rusiji, jer zaista sve zajedno da vas je sramota koliko ste puta najavljivali da ćemo sutra, pa ćemo 4. aprila, pa ćemo 15. aprila, pa samo što nismo i do sada još nema sankcija Rusiji.
Možete samo da se izvinite građanima, da kažete pogrešili smo, nismo govorili istinu kada smo pričali da će Aleksandar Vučić da uvede sankcije. Jeste, Republika Srbija je i dalje jedina zemlja na evropskom kontinentu koja nije uvela sankcije Rusiji, i to je praktično, tačka na tu temu. Hvala vam.

Hvala vam.
Čuli smo da je ovo prvo vučićevska vlada, a vi mislite da je to neka uvreda. Ne, ja se ponosim time. Znate za šta je to sinonim?To je sinonim za prosrpsku vladu. Provučićevska vlada znači da je to Vlada koja će raditi samo i isključivo u nacionalnom interesu Republike Srbije. Mi se time ponosimo.
S druge strane, vi ste u stranci čije su vlade pravili ambasadori i tajkuni. I nijedan problem sa tim niste imali, apsolutno nijedan jedini problem. I onda ambasador dođe, dođe tajkun, kažu šta treba, kakav treba zakon, kako treba država da se odnosi prema ovom pitanju, prema onom pitanju, itd. Šta kažu građani Srbije? Nebitno je. Nisu je oni pravili, nije u njihovom interesu, nego u interesu onih koji su je pravili, ambasadora i tajkuna. I tako je i bilo.
Vi kažete da nije dobra vest za građane da nastavljamo po starom. Ne, ja mislim upravo suprotno – da je jako dobra vest za građane da imamo još jednu Vladu kontinuiteta.
Pokazala sam vam onaj grafikon od koga je vaš bivši predsednik napravio aviončić, gde ste vi doveli do toga da je 440 hiljada ljudi izgubilo posao, a mi do toga da je 440 hiljada ljudi dobilo posao. To je osnovna razlika.
Dakle, Vlada kontinuiteta je dobra vest za građane, za to su ljudi glasali, zato mi imamo većinu, zato je predsednik Aleksandar Vučić dobio nikada veću podršku u istoriji Srbije, 2,3 miliona građana je glasalo za njega i za tu politiku. Šta vi mislite, da su glasali zato što žive lošije? Mislite da su glasali zato što ne vide perspektivu? Zato što mu ne veruju? Ne, ljudi su izašli u najvećem mogućem broju i glasali zato što su videli konačnu perspektivu za sebe, za svoju porodicu, za svoju decu, zato što ste vi doveli zemlju do toga da bude nezaposlenost mladih 51%.
Kako uopšte imate obraza da se bavite više politikom? Kako? Ljudi, 51%! Da sam ja bila u stranci ili vodila Vladu gde je došla nezaposlenost mladih do 51%, otišla bih i ne bih se vratila više nikada, samo da me ne vide, samo da me zaborave, da zgazim državu. Nezaposlenost 26%, aman, ljudi! Kako je uopšte moguće?
Šta nudite danas, da se vratimo na to, kad kažete da ne treba da bude Vlada kontinuiteta? Kontinuiteta u stvaranju radnih mesta, kontinuiteta u podizanju obrazovanju, u izgradnji bolnica, u jačanju zdravstva, u povećanju plata, u povećanju penzija. Da, Vlada kontinuiteta. Nego meni samo, ljudski vam kažem, nije jasno kako možete. Kako vas nije sramota? Dvadeset šest posto nezaposlenost, 330 evra prosečna plata.

Razumem da je to vama svejedno i da vama smeta što sam ja previše emotivna, zato što vi na to tako ne gledate, ali još jednom, ovaj aviončić, to ste vi, ovaj aviončić, to ste vi. Kada kažemo – ljudi, 440.000 porodica je ostalo bez hleba na stolu, vaš predsednik uzme i od toga napravi aviončić. To je vaša politika. Da, emotivna sam, možda i previše. Je l' vi razumete koliko dajemo sve od sebe svaki dan da napravimo jedno novo radno mesto? Pet godina nam treba da uvedemo internet u sve škole u Srbiji? A što to vi niste uradili? Šta, internet je izmišljen 2017. godine? A što, niste se setili od 2002, 2003, 2004. godine da je deci u Srbiji potreban internet? To nije bilo važno? Vi nama pričate o obrazovanju, a izbacili ste Darvinovu teoriju iz obrazovnog sistema, jedna od vaših vlada. Niste mogli deset godina da uvedete programiranje u škole. Toliko vam je stalo do naše dece.
Pričamo o obrazovanju. Vi, poštovani narodni poslaniče, radite u jednom državnom institutu. Ponovo vam kažem, kao čovek od nauke koji radi u institutu, kako ste svi vi zajedno mogli da dopustite da se od vremena SFRJ do 2015. godine ne otvori u Srbiji nijedan novi naučni institut? Kako ste mogli da dopustite? A šta, nauka nije važna? Državni instituti nisu važni? Pa makar kao polisi, ti tenkovi da formulišu neke politike i da pomognu vašim vladama. Pa tako nam je i išlo, što se ni sa kim niste stručno ni konsultovali, što su ambasadori pričali šta da se radi, što su tajkuni pričali šta da se radi.
Nijedan novi naučni institut. Pa valjda vi možete da razumete koliko je to strašno i koliko je to pogubno za razvoj jedne zemlje. Od tada smo mi napravili tri nova naučna instituta, poslednji prošle godine u maju 2021. godine, Institut za razvoj veštačke inteligencije. Više od 30 stručnjaka danas radi u tom institutu. Nismo ga napravili u Beogradu, nego smo ga napravili u Novom Sadu. I više od 20 ljudi koji rade u tom Institutu za veštačku inteligenciju danas u Novom Sadu, svi su se vratili iz dijaspore, svi, iz Amerike, iz Kanade, iz Španije, iz Italije, iz Nemačke, neki i preko 20 godina živeli i radili u inostranstvu.
To je danas Srbija, i da, ovo je Vlada kontinuiteta i da, biće još bolje samo da nastavimo ovako i da pokušamo, kao tim da radimo još malo bolje i još malo efikasnije i još malo brže.
Dualno obrazovanje, kažete, dualno obrazovanje, kakva je to država, otišao je predsednik tada, molim vas, predsednik Vlade Aleksandar Vučić, dakle, nije otišao ne znam ko, otišao predsednik Vlade u jednu mnogo privredno razvijeniju zemlju, Švajcarsku i video šta ti ljudi tamo rade, i došao, i naučio, doveo ljude, i rekao, objasnite tamo kako mi to da uradimo za našu decu.
A kada ste vi to uradili? Kada ste vi otišli negde, videli nešto dobro i rekli, a kako ja to da uradim za našu decu ovde? Da ono što imaju deca u Švajcarskoj i Nemačkoj, i Austriji, imaju i deca u Srbiji. Nikad. I znate gde su institucije?
Nije Aleksandar Vučić uveo dualno obrazovanje, on je doneo ideju i njegova Vlada napravila predlog zakona, kao što se i radi u ozbiljnim, odgovornim državama gde postoji vladavina prava i gde se poštuje najviši demokratski Dom Narodna skupština. Njegova Vlada je tada napravila predlog zakona, poslao u Skupštinu predlog zakona. To je onda nasledila moja Vlada, ako se ne varam 2017. godina, Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o dualnom obrazovanju i implementirali dualno obrazovanje.
Toliko mi je žao, što ste zaboravili čak i to, pa ste se u svojoj mržnji zaneli do toga stepena da možete da mislite da je neko u ovoj zemlji došao i rekao uvodimo dualno obrazovanje bez Skupštine i to uradio. Strašno. To je prošlo ovu Skupštinu.
Vi ste glasali protiv toga, a danas kada vidimo kakvi su rezultati, kada vidimo da ona generacija koja je završila 2020. godine, da je danas 96% njih odmah već zaposleno, gde imaju prosečnu početnu platu više od 80.000 dinara. Jel vam žao? Jel se kajete? Jel bi rekli sad da ste pogrešili?
Pa, 2019. godine smo onda u Narodnoj skupštini usvojili Zakon o dualnom obrazovanju o visokom školstvu, uveo Aleksandar Vučić. Majko mila, pa na šta to liči, da tako pričate.
Sve urađeno u skladu sa najboljim demokratskim principima i jedinim, na kraju krajeva, mogućim u ovoj zemlji. Ne mogu više ni da pričam o tome, zadužili ste se, zaista, biće vremena, da ne dužim sada, odgovoriću vam i na to, zadužili ste se, mi koji držimo i uprkos pandemiji i izdvajanjima u zdravstvu tokom pandemije, u privredu, devett milijardi da sačuvamo radna mesta i da postanemo jedna od 10 zemalja na svetu gde je rasla zaposlenost tokom pandemije, uprkos pandemiji smo držali javni dug i držimo ga ispod 60% BDP.
Zaduživali ste se, toliko je bila kredibilna naša država po stopi od 6,5%, 7%, a na kraju krajeva, zna i žena koja će, nadam se, biti budući ministar za rudarstvo i energetiku, radila je u Evropskoj investicionoj banci, kada se država 2006. godine zadužila za kliničke centre, i za nauku i istraživanje uzela kredit od Evropske investicione banke i uradila do 2012. godine, šta? Ništa. Nula, nije pokrenula nijedan klinički centar, ali se zadužila i plaćali smo kamatu i to po 7%, plaćali smo i penale. Neka, neka ste se vi zadužili. Izgradili niste, ali zadužili se jeste i plaćali smo penale i plaćali smo kamatu. Svaka čast. Zaista, za veliko poštovanje.
Nema, kaže gospodin poštovani narodni poslanik, nijednog prioriteta iz 2020. godine, danas 2022. godine. Pod jedan, nije tačno. Ako je nama tada bio prvi prioritet zdravstvo, a danas je, ako se ne varam, četvrti prioritet od pet prioriteta zdravstvo, onda vi poštovani narodni poslaniče ili ne znate da čitate ili vas mrzi da pogledate i uporedite dve strane.
Takođe nam je bio prioritet i obrazovanje i 2020. godine i 2022. godine. I ta digitalizacija o kojoj ponovo tako posprdno pričate, ali i to je dobro da čuju, pre svega naši mladi visokoobrazovani ljudi, dobro je da čuju da i dalje to ne razumete. Tužno, doduše, ali opet blagotvorno za naš politički život.
Kaže poštovani narodni poslanik, prioritet je bio zdravstvo i u zdravstvu ste obećavali gradićete ovo i ono, i tako ćete sada da gradite ovo i ono, pa tako je. Nismo mi obećavali, mi smo samo u dve godine pandemije, pandemijske godine, ispunili, mi smo izgradili tri nove bolnice od nule tokom pandemije u dve godine, Beograd, Kruševac i Novi Sad. Više nego što ste vi izgradili u 12 godina bez ikakve pandemije, nijednu novu bolnicu, nula, nijednu za građane Republike Srbije, nula bolnica.
Mi smo u dve godine izgradili tri bolnice. Završili takođe prvu fazu Kliničkog centra Srbije, pre toga 2017. godine izgradili Klinički centar Niš, krenuli da gradimo za vreme pandemije Klinički centar Vojvodine, da rekonstruišemo i da radimo dogradnju, i uskoro, nadam se, krećemo i Klinički centar Kragujevac. Kasnimo sa Kragujevcem, beskrajno mi je žao što kasnimo i tu moramo bolje i ja preuzimam to na sebe, ali ne, nismo mi obećavali, pa je to ostalo mrtvo slovo na papiru, nabavili vakcine, prvi u kontinentalnoj Evropi.
Sećate se, vi ste tada pisali i vaši koalicioni partneri pisma Briselu, pod jedan, kako treba da se prijavimo na onaj program od koga smo na kraju dobili posle godinu i po dana vakcine, a za koji smo se mi već prijavili, a pod dva, takođe, prijavljivali Briselu kako predsednik Aleksandar Vučić uzima pomoći i podršku od Narodne Republike Kine, prijavi svoju zemlju tokom pandemije da smo uzimali podršku, medicinsku pomoć, stručnu pomoć od neke druge zemlje. Zaista, neverovatno, par ekselans, patriotizam i ljubav prema svojoj zemlji i prema svom narodu, neverovatno.
Onda smo takođe čuli tokom pandemije i da je virus nastao u globalnim gibanjima, da ne treba davati vakcinu, nego prvo treba raspisati referendum da se vidi da li ćemo da dajemo vakcine. Ali, dobro, sve je za ljude.
Borba protiv organizovanog kriminala, čule su se optužbe, a još jednom bih se nadovezala na ovo što je rekao i poštovani narodni poslanik Milenko Jovanov i da pročitam još jednom za sve građane Republike Srbije za šta je sve optužena kriminalna grupa Belivuk-Miljković.
Udruživanje radi vršenja krivičnog dela, teško ubistvo, otmica, nedozvoljena proizvodnja i promet opojnih droga, nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje, i promet oružja i eksplozivnih materija i silovanje.
Na takvog čoveka se oni pozivaju? Na takvog čoveka se oni pozivaju, protiv legitimno izabranih predstavnika ove države i građana Republike Srbije.
Dobro, svakako, ako je to vaša politika i to je dobro da građani znaju. Ja mislim da je sramota, ali nema veze. Sve ostalo ću ostaviti, biće vremena i do kraja dana i sutra. I konačno, samo da pokažem još jednu neverovatnu stvar, kritikuju predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koliko je ambasadora bilo na sastanku kod njega. Valjda, kada primite ambasadora, to znači da vam je dao neke instrukcije.
Vi to opet polazite od sebe. Vi ste tako primali ambasadore, pa vam on izdiktira šta treba da radite, pa vi onda to radite. Predsednik Aleksandar Vučić primi ambasadore, sasluša ih i jasno im kaže koja je pozicija Republike Srbije. Najčešće nisu ni lepi, ni zabavni sastanci, ali tako se čuva suverenitet i tako se brani samostalnost i nezavisnost o odlučivanju Republike Srbije, ali biće vremena naučićete i to.
Hvala.

Dobro, ja razumem, teško je, teško predstavnicima opozicije da budu ovde 10 godina nakon promena i da vide da je moguće kad neko ozbiljno i odgovorno radi, više nego duplira BDP, sa 33 milijarde evra, na preko 60 milijardi evra, da je moguće da kada naporno i vredno radite, uprkos teškim vremenima i migratornoj krizi, pandemiji i sada, svetskom sukobu, ipak uspete da za svoje građane više nego duplirate prosečne plate, da uspete da stvorite 440.000 radnih mesta. To je, razumem, emotivno teško.
Teško je odgovoriti argumentima na to, pa onda, hajde valjda da se pesničimo. To je odgovor poštovanih narodnih poslanika iz opozicije. A mi ćemo da nastavimo da razgovaramo i pričamo i predstavljamo rezultate, zato što imamo čime da se pohvalimo i zato što smo zaista naporno, naporno, naporno, svaki dan na tome radili.
Pričaju nam ljudi danas o tome kakav je BDP po glavi stanovnika i kako smo užasni zato što smo i dalje pri dnu evropske lestvice. Pa, dobro, dajte da vidimo odakle smo krenuli. Vi odgovorni i stručni, šta ste nam ostavili? Pa, koliko treba da rastete i kako to da postignete da budete makar pri sredini?
Znate, 2012. godine je BDP po glavi stanovnika u Republici Srbiji bio 4.676 evra. Godine 2021. je 7.803 evra. Porastao je za tih devet godina 67%. A zamislite da ste nas vi ostavili pa makar da smo bili tada bolji od svih u zapadnom regionu, Zapadnog Balkana, kao što smo danas, pa da smo sa te osnove rasli 67, 70%. Koliki bi nam danas bio BDP po glavi stanovnika? Složićete se, mnogo bolji.
Tako da, ja mogu samo vama da se cinično zahvalim koliko ste stručno radili da uništite ovu zemlju tako da 10 godina radite, duplirate BDP, otvorite 440.000 radnih mesta. Podignite BDP po glavi stanovnika 70% i i dalje ste pri evropskom dnu.
Mnogo bolje od čitavog regiona, jer pre ste bili na dnu regiona, ali i dalje pri evropskom dnu i onda vam isti ti, koji su vas doveli dotle da trčite rame uz rame sa Albanijom po prosečnim platama i penzijama, da se borite za 20 evra, ko je gore, ko je dole, dok vam svi ostali u regionu beže i Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija i Crna Gora, imaju obraz da kažu - pa, dobro, sada ste bolji od čitavog regiona, bolji ste za 70 %, ali niste dovoljno dobri. Stvarno, pa, dobro, ako imate obraza toliko, to je isto u redu.
Sada ću da vam kažem, kada pričamo o regionu, koliko je to poražavajuće. Godina 2011. – prosečna neto zarada u Republici Srbiji 331 evro, prosečna neto zarada u Crnoj Gori 484 evra, prosečna neto zarada u Bosni i Hercegovini 453 evra, u Severnoj Makedoniji 351 evro, i oni bolji od nas, u Albaniji 310 evra, za 21 evro Albanija u prosečnim platama manja od Republike Srbije.
Mi danas, da kažem, pošto nemam podatke po mesecima za svaku od tih zemalja, da uzmemo 2021. godinu, odnosno kraj 2021. godine – Republika Srbija 635 evra, Crna Gora 537 evra. Crna Gora nam je u platama u vaše vreme bežala za neverovatnih 153 evra. Prosečna plata u Crnoj Gori je 153 evra bila veća nego prosečna plata u Srbiji. Danas je plata niža u Crnoj Gori, oni imaju 537, a mi 635, kraj prošle godine.
Bosna i Hercegovina nam je bežala za neverovatnih 122 evra, dok su stručnjaci bili na vlasti, 122 evra je bila veća neto zarada u Bosni i Hercegovini, nego u Republici Srbiji. Danas, odnosno kraj 2021. godine mi imamo 635, a Bosna i Hercegovina 533 evra.
Severna Makedonija nam je bežala za 20 evra, ne mnogo, bili su nešto bolji od nas, Severna Makedonija za 20 evra bila bolja od nas, a Albanija za 20 gora od nas. To je bilo naše društvo po prosečnim platama. Severna Makedonija 486 evra danas, a Srbija 635 evra.
Razumem da možda za vaše standarde mi danas nismo dovoljno dobri i za devet ili 10 godina nije bilo dovoljno dobro da povećamo 70% naš BDP po glavi stanovnika i više nego dupliramo prosečne plate, nego je žao što tu pamet niste koristili dok ste bili na vlasti, pa da nas ne dovedete na začelje zapadnog Balkana, nego da smo kao danas najbolji na zapadnom Balkanu, pa da se onda takmičimo polako i sa Bugarskom i Rumunijom i da grabimo dalje.
Pričate o rasipništvu vi koji ste bili najplaćeni predsednik opštine u Srbiji u to vreme. Kada je bila nezaposlenost 26%, nezaposlenost mladih 51%, a prosečna plata 330 evra, vi ste sebi, i to protivpravno, suprotno zakonima, obezbedili da ste najplaćeniji predsednik opštine, opštine Trstenik. To su plaćali svi žitelji, stanovnici Trstenika. To pokazuje i presuda Prekršajnog suda u Trsteniku po kojoj ste osuđeni da platite 90 hiljada dinara, na kraju krajeva i za neke pronevere, ali, o tom potom, i to je nešto gde postoji mnogo informacija o kojima vi, sigurna sam, znate mnogo više nego ja.
Zato vi kažete da mi uživamo u političkim benefitima. Ne, nikada nismo želeli ove funkcije da bi uživali u političkim benefitima. Većina ljudi ovde je imala mnogo veće benefite dok su radili svoj posao u privatnom sektoru, međunarodnim organizacijama itd. Došli smo ovde da radimo nikad napornije, da pokušamo zaista patriotski, iz srca da pomognemo nešto svojoj zemlji zato što smo svi do jednog verovali da Srbija može mnogo bolje i da je sramota dokle ste Srbiju doveli i da to nije pravo lice Srbije. To vi mislite da kada dođete na funkciju imate politički benefit. Mi ne mislimo, a to da li se neko seća ministara u našim vladama ili ne, pa da vas pitam – da li se neko seća ministara iz vaših vlada?
Sećamo se nekih po lošem koje su doneli Republici Srbiji. Sećamo se ministra spoljnih poslova koji nas je zakopao toliko duboko da ne možemo još 100 godina da se iskopamo, ministra spoljnih poslova koji je na naše insistiranje prebacio pregovore o Kosovu i Metohiji iz UN, gde smo imali podršku, u EU, gde uglavnom nismo imali nikakvu podršku. Tog ministra spoljnih poslova nikada u Srbiji niko neće zaboraviti, nažalost. Ministra spoljnih poslova koji je postavio to neverovatno pitanje Međunarodnom sudu pravde na koje se pozivaju svi oni koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. republike Kosovo.
Taj ministar je onda pomogao sa svojim savetnicima da se 2011. godine uvede granica između Srba i Srba i mislim još nekih ministara koji nisu ništa uradili da pomognu srpskom narodu na Kosovu i Metohiji da se spreči pogrom ili bilo kako pomogne 2004. godine ili makar da se zaštite naše crkve i manastiri ili ministri koji ništa nisu uradili 2008. godine, već su sedeli i pisali saopštenje za medije, a onda do 2012. godine, jureći svoju međunarodnu karijeru, nisu se potrudili čak ni da provere, kada Priština objavi da je neko priznao tzv. Kosovo, da li su stvarno priznali ili nisu priznali. Danas imamo pet važnih zemalja, država članica UN za koje je Priština već toliko puta pričala da su priznali, ali taj dokument ne postoji nigde, pa ih vodimo da su neutralni, ali smo putovali po celom svetu, jurili međunarodnu karijeru, želeli da budemo predsednici sveta, ali onda, kada smo se vratili u Republiku Srbiju, molili da nas Aleksandar Vučić podrži da budemo njegov kandidat za predsednika Republike Srbije, a da Aleksandar Vučić ostane da bude predsednik Vlade zato što su želeli da podrže i da pomognu i zato što će biti na liniji i podržaće politiku predsednika Aleksandra Vučića. To je ta principijelnost u vašoj politici. To je radio vaš predsednik. I vi i ja to znamo, najbolje on i ja.
Rudarsko-topioničarski basen Bor smo prodali. Pa, kako da vam kažem, našli smo strateškog partnera, koji je sačuvao 5.000 radnih mesta, zaposlio još dodatne ljude i u dve godine postao treći najveći izvoznik iz Republike Srbije.
U vaše vreme četiri puta ste pokušali da privatizujete RTB Bor, ni jednom uspešno, Bogu hvala, ako mogu da dodam, kada vidim šta ste drugo privatizovali i koliko je to bilo uspešno, hvala Bogu da ga niste privatizovali.
Vidimo šta je bilo sa Železarom. Našli ste tako dobre strateške partnere da kada je udarila prava kriza vratili su nam Železaru za jedan dolar. Onda smo morali nekako da nalazimo novac da platimo sve te ljude da ne bi ostali, da ne bi ostavili pet hiljada ljudi u Smederevu bez hleba. Danas je Železara najveći izvoznik iz Srbije. Imamo sigurna, bezbedna, prilično dobro plaćena radna mesta, dobar doprinos našoj ekonomiji, velika ulaganja u zaštitu životne sredine i od strane kineskih partnera u Železari i indirektno smo sačuvali nekih 15.000 radnih mesta. Tako da smo mi od RTB-a tom privatizacijom napravili veliki uspeh.
Da li ja mislim i to treba nešto zbog čega doveka treba da se stidite, kao jedna od mnogih, mnogih stvari, da ste drugačije mogli da privatizujete našu naftnu industriju, naš NIS? Apsolutno. Prodali ste NIS, čitav NIS, Naftnu industriju Srbije, čitavu naftnu industriju, sve skupa sa svim nalazištima, sa svim što je imala i što nismo ni znali da ima, dakle i pravo na buduće izvore, za 400 miliona evra.
Nemam ja šta tu da zamerim Rusima. Ako su oni imali ovde Vladu koja je bila dovoljno neodgovorna da proda nešto svoje takvo za 400 miliona evra, pa što bi oni rekli – ljudi, hajde da platimo dve milijarde, fer je. Ne, čoveče, da ste ponudili 100 miliona, kupili bi ljudi za 100 miliona. Za 400 miliona evra čitava Naftna industrija Srbije. Tako ste vi privatizovali.
Setila sam se toga, pravo da vam kažem, kada smo završavali koncesiju za međunarodni aerodrom u Beogradu „Nikola Tesla“. Koncesija za međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“, dakle koncesija, nismo prodali aerodrom, dali smo aerodrom nekom na upravljanje, ostao je u vlasništvu Republike Srbije i vraća se nama na upravljanje nakon 25 godina. Dobili smo na toj koncesiji 501 milion evra direktne finansijske nadoknade, garantovane investicije od preko 700 miliona evra što i danas možete da vidite na aerodromu i u novi toranj i u novi terminal i u novu pistu itd, sve najmodernije ekološke standarde i svake godine godišnju koncesionu naknadu, što sve zajedno za koncesiju aerodroma „Nikola Tesla“ iznosi preko milijardu i 200 miliona evra. Prilično preko milijardu i 200 miliona evra kada se računa i ta godišnja koncesiona naknada.
Ljudi moji, evo pogledajte stručnost našeg tima i stručnost njihovog tima. Oni su uspeli da prodaju čitavu Naftnu industriju Srbije za 400 miliona evra. Zauvek da prodaju, nije naša, bespovratno, za 400 miliona evra. Mi smo koncesiju za aerodrom, a zamislite šta je aerodrom u odnosu na naftnu industriju čitavu, dali u koncesiju na 25 godina za milijardu i 200 miliona evra, s tim što nam se posle 25 godina vraća, ostaje vlasništvo države Srbije.
Svaka vam čast. Dobro ste to privatizovali i to i sve ostale privatizacije. Zaista, toliko ste učinili uslugu našoj zemlji i svim našim građanima. Da se vratim na RTB Bor, Bog samo pomogao da ne uspete u ta četiri pokušaja da ga privatizujete.
Pričate o Loznici i rudnicima. Vi, imate obraza, koji ste doveli „Rio Tinto“ 2004. godine, koji ste promenili Zakon o rudarstvu 2006. godine, kako bi obezbedili da onaj ko ima pravo na eksploataciju, odnosno na istraživanje, ima automatsko pravo na eksploataciju.
Vi, pa ne Aleksandar Vučić, ne Ana Brnabić, ne Irena Vujović, ne ni Zorana Mihajlović, ne ni Aleksandar Antić, koji je bio takođe ministar – vi. Doveli ste „Rio Tinto“, dali ima sve, dali im pravo na istražene bušotine velikog prečnika i to dalo pravo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, promenili zakon da odgovara „Rio Tintu“ i kažete - mi hoćemo od Loznice nešto da napravimo, rudarski basen.
Iskreno da vam kažem, kada pogledate koliko je litijum sada i to je jedna tema na koju bi potpuno ozbiljno mogli da razgovaramo o odgovornosti, Boga mi i vašoj i našoj, ali biće prilike.
Za poljoprivredu, budžet poljoprivrede ove godine je preko 46 milijardi dinara. Četrdeset i šest milijardi 319 miliona 423 dinara. Godine 2012, hajde da kažemo 2011, tada ste realno završavali, tada ste pravili vaš poslednji budžet, bio je 15 milijardi 406 miliona 801 dinar, pa je valjda poljoprivrednicima u Srbiji bilo bolje dok je budžet za subvencije bio 15 milijardi, nego kada je 46 milijardi. Rezultati su, Boga mi, slični i dobro reflektuju taj budžet.
Mi smo imali izvoz poljoprivrednih proizvoda pre deset godina u vrednosti dve milijarde dolara, a prošle godine izvoz u vrednosti pet milijardi dolara naše poljoprivrede, tako jadne i uništene, zgažene pošto ste je vi tako vinuli u visine da je sve pevalo sa budžetom za subvencije koji je četiri puta manji nego što će biti sledeće godine. Prosečni godišnji rast u našoj poljoprivredi je bio 7%. Šta ćete, to su cifre.
Da vam odgovorim sada i na onu nezaposlenost. Lako je. Znate, stalno se menja metodologija. Kada sam u prošlom Ekspozeu rekla da je bila 7,3% od tada se promenila metodologija, pa je danas po novoj, mnogo restriktivnijoj metodologiji 8,9%. Evo, pogledajte broj zaposlenih, odnosno procentualnu zaposlenost u Republici Srbiji, tu će se naći odgovor na vaše pitanje. Tada je zaposlenost bila 46,3% u Republici Srbiji. Danas je zaposlenost 50,9% tako da to pokazuje da sam bila u pravu, a i da vi ne umete to da gledate, ali dobro. Ako pogledamo u vaše svedočanstvo iz škole, nije ni to za naročito čuđenje.
Mi branimo Predraga Kuluviju koji je proveo, možete da me ispravite ako grešim, dve godine u pritvoru, tako ga branimo, takva smo mi diktatura, tako smo mi moćni da naši saveznici, kao što vi hoćete da kažete, provedu toliko godina u pritvoru i onda se brane sa slobode sa nanogicom. Ne bih rekla da šta god da se dešavalo, tu su reagovali pravosudni organi i bezbednosne službe Republike Srbije, naše. Sve što imate u vezi sa tim, to zaista sada u ovom trenutku morate da adresirate na sudstvo i da vam oni daju sve odgovore.
Sve u svemu, da završim, na kraju krajeva, i sa mojim bratom. Rekla sam vam nekoliko puta, imate tu širok prostor da reagujete na sve zloupotrebe, ako mislite da je nečega tu bilo, korupciju, trgovinu uticajem ili bilo šta drugo. Znate kako? Tako što je ta kompanija u kojoj je on bio direktor a ne vlasnik, pošto je multinacionalna kompanija, to je isto kao da je bio direktor „Koka-Kole“ pa da kažete da je moj brat vlasnik „Koka-Kole“, to je evropska kompanija, međunarodna kompanija, kompanija iz Poljske, EU. Izvolite, gospodo, rekla sam vam već sto puta, ne znam zašto to ne uradite, obratite se EU, Evropska unija će rešiti to, pa ako ima mesta, da on odgovara, da ja odgovaram, vi slobodno. To je kompanija koja zapošljava preko 500 inženjera u Republici Srbiji. Jel vi mislite da ne treba da dobije nijedan posao sa Vladom Republike Srbije? Dobijala je i od 2008. godine, a ja nisam bila…
Ne, pričam o mom bratu. „Milenijum“ je građevinska kompanija koja, vi ste u pravu, ima mnogo, mnogo poslova, kao i sve građevinske kompanije u Republici Srbiji. Nemamo više građevinskih kompanija i radnika za sve projekte koje imamo u Republici Srbiji, za razliku od vašeg vremena, kada je trebala ozbiljna veza i značajna svota da se izdvoji za političare, rukovodioce i stranke da bi dobili taj jedan posao, ukoliko ga je nekako bilo, pošto građevinske kompanije tada u Srbiji nisu imale šta da rade.
Sada se sve promenilo, tako da da, „Milenijum tim“ ima posao, kao i mnoge druge i strane i domaće kompanije i „Štrabag“ i „M“ enterijer gradnja i „Bau bazen“ i koliko ih već ima, i ako mogu još da dođu, molim vas neka dođu, zato što imamo toliko projekata da su nam zaista potrebne dodatne građevinske kompanije. Imaju posao, ima i „Aseko“, imaju i sve ostale IT kompanije. Još više ih dolazi u Srbiju, zato što danas u Srbiji ima šta da se radi. U vaše vreme nije imalo da se radi ama baš ništa. Hvala.

Iz čitavog ovog govora, najveći utisak je to što ste nas pet puta pozvali da zamišljamo Gorana Vesića golog. Dobra politika, realno. Ne znam šta je ovde problem, ali vidim da mojih ima mnogo i to mi se sviđa, moram da priznam da sam ohrabrena. Ja ne bih zamišljala Gorana Vesića golog, ali vi želite.
Poštovani narodni poslaniče vidim da vi želite da ga zamišljate golog i da nagovarate sve nas ovde da moramo Vesića golog da zamislimo i to kažete i bez gaća ako može. Dakle, toliko u detalje idemo. Neka, da se razgalimo malo u teškom danu.
Da pričamo o ozbiljnim temama iako je ovo bilo nešto na šta ste nas pozvali pet puta i ovo je zaista bio fokus vašeg izlaganja.
Ja ne znam kako smo mi došli do maltene poslednjeg dana roka za Vladu. Nismo mi ni blizu ustavnog roka da se Vlada formira. Imamo komotno vreme da razgovaramo koliko god treba o programu Vlade, o rezultatima, o izazovima, o tome da li imamo kapacitet, nemamo kapacitet, imamo sve vreme ovog sveta za razliku od onih Vlada koje su se formirale 15 minuta pre isteka roka zahvaljujući zaista neverovatnoj kolegijalnosti i konstruktivnosti, ozbiljnosti i odgovornosti opozicije, tada Srpske radikalne stranke da pusti da se formira Vlada da ne bi Srbija išla na nove izbore. To je tada bila ta Vlada vaše stranke bivše stranke svih vas. Dakle, nismo čak ni blizu.
Rekli ste da se stvari dešavaju iako nema Vlade i donekle ste u pravu, ali stvar stoji drugačije ni u jednom trenutku, ni jednoga dana, ni jednoga minuta, Vlada, odnosno građani Republike Srbije i Srbija nije bila bez Vlade. To je ustavno nemoguće. Bilo je Vlade u tehničkom mandatu i ta Vlada je radila i hvala vam za tu pohvalu i taj kompliment zato što ste i vi sami tom rečenicom rekli da se nije osetilo.
Dakle, radili smo, pripremali se za zimu, pokušavali da utičemo na cene, ograničavali margine, borili se sa inflacijom, ograničili cene za osnovne životne namirnice, kupovali energente, dogovarali dodatna gasna skladišta, punili robne rezerve, to su sve stvari koje je radila Vlada u tehničkom mandatu i onda došlo do toga da potpuno u roku bez ikakve panike, bespotrebnog stresa, lepo dođem u Narodnu skupštinu da predstavim program, ekspoze, kandidate, da razgovaramo i da sve u najboljem mogućem redu i na vreme obavi. Dakle, jedan zaista odgovoran odnos prema poslu i građanima sa naše strane.
Što se tiče sankcija Rusiji da je verovati vama oni su već davno uvedene ili ako nisu onda i vi dugujete izvinjenje građanima Srbije kojima ste rekli da ćemo ih uvesti, odnosno da će ih Aleksandar Vučić uvesti odmah nakon izbora jel to se nije desilo, tako da ne možete sad ponovo da pričate o sankcijama Rusiji i da li će biti ili neće biti kada ste već tri puta najmanje rekli da ćemo uvesti tako da ste izgubili zaista svaki kredibilitet na tu temu, a da ne pričam o tome da ste izgubili dodatno kredibilitet zato što ste, doduše ne vi, vi ste i pre izbora pričali da treba da se uvedu sankcije Rusiji, pa sad isto pričate da treba da se uvedu sankcije Rusiji, ali neki vaši koalicioni partneri su pričali da ne treba onda su odmah nakon izbora promenili ploču, pa rekli požurite zato što već kasnimo sa uvođenjem. Ali, pre izbora, kada su trebali da kažu nešto građanima da građani glasaju za njih bilo je nećemo nikad i mi nikada ne bi uveli sankcije Rusiji. Dve nedelje nakon troga su promenili, potpuno promenili ploču.
Za sankcije Rusiji, videćemo, mislim da je dosta predsednik Aleksandar Vučić pričao o tome, ja mislim da je svim građanima to potpuno jasno da ćemo se boriti kao što se trenutno borimo i borim već, evo koliko, osam, devet meseci i jesmo jedina zemlja u Evropi na evropskom kontinentu koja nije uvela sankcije Rusiji pored svih pritisaka da ćemo se boriti koliko god možemo, da ćemo braniti taj principijelni stav. Ako dođe taj trenutak da više ne možemo to kako će ministri u Vladi glasati je za Vladu Republike Srbije nije za vas, ne glasa Vlada ovde pred vama, pa da svaki ministar treba da kaže kako se izjašnjava, nego Vlada glasa i onda Vlada izađe sa stavom. Naš stav je da ćemo se boriti koliko god možemo, kao što smo se borili do sada da ne uvedem sankcije Rusiji, jer je to u skladu sa principijelnom politikom našom.
Kao što sam rekla u ekspozeu mi imamo zaista objašnjenje za to ko je dovoljno iskren, odgovoran i pošten od strane onih koji nam traže da uvedemo sankcije, ne može da pobije naše argumente. Tako da se ja nadam da ćemo mi izgurati i dalje, a kako će Vlada u tom trenutku da se postavi svakako ćete biti obavešteni, naravno naša dužnost i moja dužnost je da dođem i da obavestim i Narodnu skupštinu o tome.
Vi kažete da je problematično što je Vlada da se prezimi, i šta ćemo zaista da uradimo, pa vidite, videli smo se pre 2 godine, odnosno, nismo se videli, vi niste tada bili u parlamentu, ali mogli ste da gledate na televiziji, da čitate u medijima moj Ekspoze, mi smo tada dali ozbiljno obećanje i takođe se nalazili pred jednom teškom situacijom, usred pandemije Korona virusa, i za dve godine smo ispunili ono što smo obećali, pre svega, mislim u zdravstvu.
Još jednom, ja razumem da je to vama nezamislivo zato što niste za godina uspeli da izgradite nijednu bolnicu, ali mi smo za dve godine, uspeli da izgradimo tri nove i da završimo KCS i da završimo najnoviji Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2, i još tri opšte bolnice po Srbiji i da započnemo Klinički centar Vojvodine, i to sve u dve godine.
Ja verujem da će ova Vlada pa sve i da je samo tu da prezimi, uraditi mnogo stvari na energetskoj bezbednosti Republike Srbije, pa i tim naftovodom, vidim da ste protiv njega, ali vidite, to što ste vi protiv tog naftovoda od Srbije do Mađarske, da se priključimo na naftovod družba, meni govori da vama nije baš mnogo stalo do energetske bezbednosti i sigurnosti Republike Srbije i da vi nama kažete da mi i dalje treba da se držimo tog jednog naftovoda, jednog jedinog koji imamo JANAF, Jadranski naftovod.
Videli smo, na žalost, pre par nedelja, da ona država kroz koju prolazi JANAF, naftovod koga smo svi zajedno gradili, u okviru bivše Jugoslavije, koristi tu energetsku infrastrukturu za političku agendu. To je za nas nebezbedan i nesiguran izvor nafte, ruta za naftu.
Mi na to ne možemo da se oslonimo, bilo bi neodgovorno da ne gradimo alternativni naftovod, koliko god on koštao a svakako ne košta toliko koliko ste vi rekli. Ali koliko god koštao, on znači energetsku bezbednost i stabilnost, veću nezavisnost energetsku, Republike Srbije i žao mi je što to ne razumete ili mislite da treba da zavisimo od volje Hrvatske i Hrvatskog rukovodstva, da kako god bude bilo oni mogu da koriste taj izuzetno važan objekat energetske infrastrukture, da ucenjuju Srbiju, ja mislim da ne treba, ja mislim da ne smemo. Zato kažem da je ovo jedan od osnovnih prioriteta i verujem da ćemo ga u mandatu ove Vlade mi završiti i time u mnogome povećati našu energetsku bezbednost.
Opet mi je neverovatno zato što vi kao opozicija treba da budete srećni ako je ovo Vlada oročenog mandata. Pa, tim pre će biti izbori, pa tim pre ćete vi na tim izborima pobediti, tim pre ćete vi doći na vlast. Ovo je prva jedinstvena zemlja u tome gde opozicija ne želi izbore. Nemojte, bili su izbori, imate sada mandat četiri godine, a mi smo ušli u Skupštinu. Ko Boga vas molimo, nemojte ponovo izbore, pustite nas četiri godine na plati narodnih poslanika, pustite da sedimo ovde, lepo, imamo posao, neki su dobili prvo radno mesto, svi smo sreći, svi smo zadovoljni, nikako nemojte da idete u prevremene izbore. Ovo je jedinstvena zemlja na svetu. Nije nikakav problem
Dakle, pokazali smo da i za dve godine možemo da uradimo mnogo. Ako se promene okolnosti i potrebno je da ponovo idemo na izbore, da dobijemo legitimitet, da vidimo, da proverimo volju građana, kao što je to bilo potrebno nakon dve godine pandemije i tih svih problema. Moguće je bilo sasvim.
Znam da je predsednik Aleksandar Vučić kao odgovoran političar i državnik to mislio da mi sa tom pandemijom možda nismo imali snage da se suočimo, da nismo mi možda bili dovoljno stručni i dovoljno odgovorni i da će posle dve godine pandemije, ljudi u Srbiji reći – ne, ajmo da promenimo nešto, zato što očigledno nije baš dobra Vlada u kriznim situacijama.
Na svu sreću nije bilo tako i odlično smo se izborili i bili jedna od najboljih zemalja, i po ekonomskim pokazateljima, i po zdravstvenim pokazateljima, i u Evropi i u svetu, i išli proverili volju građana, i oni nam dali mandat da se borimo sa još težim okolnostima izazovima, nedaćama i u još većoj krizi.
Kažete, da li je relevantno za građane, šta je to što je bilo 2012. godine? Pa, naravno da je relevantno. To je prolazno vreme koje mi merimo. To je kao da mi kažete… Zamislite, ne daj Bože, posle svih tih kriza i nedaća, da je danas prosečna plata u Srbiji 300 evra. Pa, da li bi onda rekli - nije relevantno što je 2012. godine bila 330 evra, da pričamo sad samo zato oko toga što je 300 evra. Pa ne, onda bi se pozivali na tu 2012. godinu, kada smo mi bili na vlasti imali smo veće prosečne plate, nego danas. E, sada u stvari vi nećete da se pozivate na 10 godina ranije i prolazno vreme zato što su ti rezultati bili toliko katastrofalni, a sada su toliko bolji.
Relevantno je i šta je bilo devedesetih, osamdesetih, sedamdesetih. Sve je to prolazno vreme za jednu državu da vidi kako napreduje ili nazaduje po svim parametrima. Naravno da je relevantno.
Kažete – nismo mi izmislili internet, pruge, nauku. Nismo izmislili, ne, mi smo ih uveli. Nismo ih izmislili, neki drugi je, mnogo pametniji ljudi su izmislili i pruge, i nauku. Kako god, ne znam sad na koju nauku tačno mislite da je izmišljena, pošto ih ima različitih, prirodne nauke, društveno-humanističke nauke, koje nauke mislite da smo izmislili. Nismo izmislili internet, ali smo ih uveli.
Nije moj problem što vi niste izmislili internet. Moj problem je što ga vi niste uveli u škole, zato što je već postojao, neko ga je izmislio 2011, 2012 godine, nego vi niste imali potrebu da ga uvedete u škole. To je moj problem, to je moja kritika.
Moja kritika i moj problem i ljudski kao građanke ove zemlje što vi niste od 2000. godine do 2012. godine napravili ni jedan novi naučni institut u Srbiji. To je moj problem. Niste trebali da izmislite nauku. Trebali ste da otvorite naučni institut da podržimo našu nauku, naše naučnike, naše mlade istraživače.
Dvanaest godina niste našli za shodno jedan naučni institut da otvorite, jedan. Mi smo formirali „BioSense“ institut za digitalnu poljoprivredu, Institut za razvoj veštačke inteligencije, Univerzitet u Kragujevcu, formirali Institut za informacione tehnologije. Dobro, ali znate poražavajuće je da je pre toga poslednji institut formiran u doba SFRJ. To je apsolutno tačno, a to ako nije tačno vi meni dokažite kako to tačno nije tačno, a ne tako paušalno.
Mi nemamo dva Eko autobusa u Beogradu, nego dve Eko linije. Tako sam i rekla, dve Eko linije, 15 ekoloških autobusa. Pri tom, meni je drago što ste vi u Šapcu nešto uradili, pa uveli te na gas i to je takođe dobro, ali za nas kojima nije prvi prioritet zaštita životne sredine u odnosu na vas kojima je valjda danas prvi prioritet zaštita životne sredine i ako kada ste formirali svoju partiju u tom programu nije bila ni jedna reč o zaštiti životne sredine i niste bili Zelena stranka nego ste tu našli, u Nišu kasnije da se nekako profilišete, mi smo uzeli "Zero emision" autobuse, potpuno električne. Gas je ipak fosilno gorivo.
Tako da smo uradili u Beogradu nešto bolje nego što ste vi uradili u Šapcu. Meni je svejedno. Meni je važno i da Beograd napreduje i da Šabac napreduje. Nikakav problem nemam.
Tako da imamo 15 potpuno ekoloških, ekološki čistih, nula emisija električnih autobusa, dve linije. Od toga ta prva linija je uvedena 2016. godine kao prva ekološka linija, prva čista ekološka linija na svetu u jednom gradu. To mi, naprednjaci koji ne marimo za zaštitu životne sredine i neodgovorni smo prema zaštiti životne sredine, eto 2016. godine, dok vi niste još znali šta je životna sredina niste bili ekolozi, mi uveli prvu ekološku liniju na svetu. Šta ćete, tako je.
Solarni paneli na svakom krovu. Hajte proverite vi tehnički kako je to moguće i da li je moguće. Ja ću vam reći - to tehnički nije moguće, za nekoga ko govori o zaštiti životne sredine, o Zelenoj agendi i da vam je to jedini i prvi prioritet, a da nemate informaciju i da ne znate da je nemoguće da ako na svakom krovu u Republici Srbiji stavimo po solarni panel da to priključimo na naš elektroenergetski sistem, odnosno, ako ga priključimo da će odmah da nam padne elektroenergetski sistem je, izvinite, sramota. To je vaša agenda, to je vaša prva, najvažnija agenda.
Znate, ja sam bila u energetici pre bavljenja politikom. Solar, sunce iz vetra se zove intermitentni izvor energije, varira kada ima sunce i kada ima vetra, za to je potrebno balansiranje. Mi nemamo toliko energije za balansiranje, samo bi nam srušio sistem, pokidao mrežu, sve bi kolabiralo. Dakle, svakako je nemoguće.
Vi predlažete nešto iz vaše agende što niste ni proverili da li može da bude, ali lepo zvuči, pa hajde da kažem, pa će onda svi da kažu - što ne stavimo svi solarne panele. Nemoguće je. Da vam ne kažem koliko bi to povećalo cenu električne energije u Republici Srbiji.
Dobro, u svakom slučaju, hajde da ne dužim. Što se tiče poljoprivrede, rekla sam vam, ne morate, čak ni da gledate prema budžetu za subvencije, gledajte po rezultatima, gledajte po produktivnosti te poljoprivrede, gledajte da li je veća proizvodnja, da li je veći izvoz, da li je izvoz bio dve milijarde, da li je danas pet milijardi? Jeste. Da li je rast poljoprivredni bio u proseku 7% godišnje? Jeste. To je rezultat tih subvencija.
Kada su naši poljoprivrednici poslednji put kupovali traktore dok mi nismo uveli subvencije za mašine, za mašineriju? Pa, mogu da kupe traktore, mogu da kupe i MT traktore, i on se sad ponovo proizvodi u Republici Srbiji. To su razlike.
Vaš bivši šef, Dušan Petrović je vodio oba ta resora i pravdu i poljoprivredu i napravio je neverovatne rezultate, u pravdi, onu reformu pravosuđa iz 2009. godine kada je 840 ili nešto manje sudija ostalo bez posla, bukvalno preko noći po političkoj liniji. Ubio pravosudni sistem Republike Srbije. Stranka se nije pobunila. Nije rekla - ljudi, ovo je nemoguće, ovo ne može. Gde je ovde vladavina prava? Šta ste uradili sa tim ljudima? Dvoje sudije od tih koji su izgubili funkciju je izvršilo samoubistvo zbog nečije političke bahatosti.
Poljoprivreda. Da li ste uvodili sisteme za navodnjavanje? Imali smo 2% poljoprivrednih površina pokrivenih sistemima za navodnjavanje. Danas nemamo mnogo više. Imamo 5%, ali imamo više.
Da li ste uvodili elektrifikaciju poljoprivrednih površina? Ne. Znate kako znam? Zato što smo tada morali da objašnjavamo u EPS-u zašto treba dalekovode i elektrifikaciju da dovodimo u polja. Pa, zato da bi ljudi mogli da priključe svoju mehanizaciju i navodnjavaju kada dovedete sisteme za navodnjavanje.
Kako ste se branili protiv grada? Radarskim sistemima? Ništa od toga nije bilo. Da li treba još mnogo da radimo? Mnogo, mnogo, mnogo, ali smo mnogo i uradili.
Za solarne panele, samo proverite, ipak je to vaša agenda. Takve stvari kada predlažete kao neko ko se zalaže za zelenu tranziciju, kao ozbiljan narodni poslanik, morate da proverite, zato što onda mi kao izvršna vlast to čujemo, pa da ne gubimo mi vreme, jer slušamo to od velikih ekologa i stručnjaka, pa je dobro da nam dajete relevantne informacije.
Molim vas, ako imate repliku, da ne tražite od Gorana Vesića da se skida.
Hvala vam.

Opet da vam kažem, ja zaista nemam nikakav problem sa tim, niti imam bilo šta protiv da li je neko zelen ili je žut ili kakav je, sve mi je jedno, nego kada vi već kažete da ste zeleni, da vam je to najvažnija agenda i vaš prioritet, onda o nekim osnovnim stvarima u okviru te agende treba nešto više da znate.
Ne kaže se amortizacija, nego balansiranje energije. Nije amortizacija. Ne postoji amortizacija energije. Imate obnovljive izvore energije koji su intermitentni, morate da ih balansirate. Kada nema sunca, morate da uključite neki drugi energetski izvor da bi mreža ostala stabilna. To se zove balansiranje.
Možete, naravno, da balansirate koliko god želite i vetra i solara, ali su vam za to potrebni kapaciteti. Za te kapacitete smo mi u ekspozeu stavili da ćemo imati dve reverzibilne hidroelektrane, „Bistrice“ i „Đerdap III“, da bi mogli na naš sistem da priključimo nekoliko hiljada megavata zelene energije iz obnovljivih izvora, ali bez tih kapaciteta, možete i tako da balansirate, ali ćete onda svu tu balansnu energiju da uvozite i onda će građani Republike Srbije sa tom vašom politikom, koju ste nam danas predložili, da plaćaju najskuplju struju u Evropi zato što se sva struja onda za balansiranje uvozi.
Da li vam je sada jasno. Tehnički je moguće. Da li je racionalno? Daleko od racionalnog. Vi se konsultujte sa inženjerima, pa svakako neka vam kažu.
Što se tiče Rusa…
(Narodni poslanik dobacuje.)

Biće vremena za vas, nikakva nervoza.
Što se tiče Rusa, toga da mi samo želimo da kupujemo gas od Rusa, da vam kažem, mi smo krenuli da diversifikujemo naše izvore gasa time što smo krenuli da gradimo gasni interkorektor do Bugarske koji će se konektovati do Grčke da bi imali izlaz na LNG terminale i nismo, takođe, mi krivi što smo to krenuli da gradimo 1. februara 2022. godine. Krenuli smo da gradimo 1. februara 2022. godine, zato što smo to želeli da radimo u saradnji sa EU. Eto, tu nismo hteli da uzmemo kineski kredite, nego smo želeli da gradimo sa EU, pa je onda procedura EU, nažalost, bila takva da je to kandidovao kao prioritetni energetski projekat tada predsednik Vlade Aleksandar Vučić 2015. godine i tako smo dobili taj kredit i krenuli kroz procedure EU na taj način da smo onda sedam godina kasnije krenuli da gradimo gasovod, koji je u tom trenutku bila procenjena vrednost 80 miliona evra.
Vi možete da pričate šta hoćete, ali da smo uzeli kineski kredit, neistina je da je skuplji i nepovoljniji, mi bi do danas imali već taj gasovod izgrađen. Jedino što bi tu bio problem, naravno, što Bugarska ne bi imala završen svoj deo, svoju deonicu do Grčke, tako da nam ništa ne bi ni značio, tako da kada uzimate evropske kredite nekada morate da se suočite sa tim da će to mnogo, mnogo dugo trajati, što nam je problem sada, da budem sasvim iskrena, i sa Kliničkim centrom Kragujevac, koji finansiramo iz kredita EIB, gde su nam procedure toliko sumanuto duge da tri godine samo radimo na tenderu ko će da radi tehničku dokumentaciju. Dobro, krenuli smo tako i idemo tako.
I mi smo navikli samo na ruski gas, a nije stranka kojoj ste vi pripadali i Vlada koju je ta stranka vodila, prodala našu naftnu industriju za 400 miliona evra. Nije ili jeste? Jeste. Pa, nama prebacujete za ruski gas?
Ja vam ponovo kažem, vi ste čitavu NIS prodali za 400 miliona evra. Mi smo aerodrom dali u koncesiju za milijardu i 200 miliona evra. Da li vi razumete koja je razlika i šta ste od zemlje uradili neodgovornim vođenjem?
Kako god, da li je nafta iz Amerike, a naftovod preko Hrvatske ili gas iz Rusije, pa preko Turske, nama je svejedno. Nama je samo važno da mi gradimo našu bezbednost i stabilnost, našu energetsku nezavisnost. Tu je razlika.
Vi ne bi gradili naftovod do Mađarske da se ne bi zamerili Hrvatskoj, pa ako imamo naftu imamo, a ako nemamo, nemamo, ali nemoj slučajno da se zamerimo. Toliko je to važno.
Nemojte, molim vas, da mi pričate o skupim kreditima. Zaista, stvarno nema smisla. Vi znate da je tada država, ponavljam, bila u takvoj situaciji da ste se zaduživali po kamatnoj stopi 6,5%, 7%, 7,1%, 7,25%.
Mi danas imamo kamatnu stopu 1%, u ovim teškim trenucima 2%, 2,5%. Skupi krediti, i te skupe kredite kada ste se zaduživali po 7,25%, dignete 2006. godine, pa plaćamo penale do 2012. godine. Ne koristimo taj novac, plaćamo penale, plaćamo kamate. Skupi krediti. Nije postojala neodgovornija vlast ni po tom pitanju kredita.
Konačno, i vi lično, i kao bivši gradonačelnik bi nešto o tome trebali da znat i ne bi trebali o tim stvarima da pričate, zato što je kod vas DRI konstatovala nedostatak od pet miliona evra iz budžeta grada Šapca i pokrenula sudski postupak na kome se vi ne pojavljujete da bi zastareo. Verujem da nemate šta da krijete, da bi otišli, rekli, objasnili i da bi se to završilo, ali na tom sudskom procesu vas nema.
Tako da, ajmo samo odgovorno dalje, pa ćemo svi zajedno napraviti da Srbija dalje napreduje. Hvala.

Hvala.
Kako to sve lepo zvuči, lepo, kako nekako i lako teče to. Jedini problem naš je to što smo mi izgubili nacionalnu ambiciju. Ja ne znam da li ste vi izgubili nacionalnu ambiciju, mi niti smo je izgubili, niti je nemamo, nego se svaki dan borimo za to i svaki dan to pokazuje. Svaki dan se borimo da Srbija pobeđuje, ali ne kao floskula da Srbija pobeđuje, nego da pobeđuje.
Znate koliko ljudi ima kada pogledaju kako je ko prošao kroz pandemiju, pa kažu – aha, šta je ova Srbija koja je jedna od samo 10 zemalja na svetu koja je imala rast zaposlenosti a svi ostali su imali rast nezaposlenosti? Vidite, to je za mene takođe nacionalna ambicija.
Srbija je odjednom dobra. A koja to Srbija koja je prva u Evropi, prva u kontinentalnoj Evropi nabavila vakcine? Jel to neka druga Srbija? Svaka im čast. Pa onda dođu ovde i poznati sportista i glumac i influenseri iz inostranstva, da se vakcinišu u Srbiji. I to je nacionalna ambicija. Ili kada ulažemo deset puta više, recimo u sport, sportiste, nego što smo to činili pre 10 godina, pa na poslednjoj olimpijadi u Tokiju osvojimo onoliko medalja koliko smo nekada osvajali na tri olimpijade, 2004, 2008. i 2012. godine. Pa neko kaže – aha, pogledajte ovu Srbiju, ozbiljna država, šta se dešava tamo?
Kada, i mislim da je to važno i kada pričate o kulturi, kada kao država ili koliko vlada je prošlo da je zatvoren Narodni muzej u Beogradu, a državu baš briga i vlade to ne završavaju i onda dođe neka stranka, neka koalicija, neki tada predsednik vlade, Aleksandar Vučić i kaže – ne može tako više. Ne možemo biti zemlja u kojoj je Narodni muzej zatvoren 15 godina. Ja sam kada smo završavali Narodni muzej rekla da to jeste svojevrsni genocid naše kulture, jer 15 godina ste vi imali generacije neke dece koja su išla u školu, ali nisu ih vodili u Narodni muzej.
Užasne stvari, ali mi nismo izgubili nacionalnu ambiciju. Upravo suprotno, naši rezultati su zato što verujemo u Srbiju i naše ljude, da smo mi u poslednje dve godine kumulativno najbrže rastuća ekonomija opet na kontinentalnom delu Evrope. Opet neko kaže – šta se dešava u toj Srbiji?
Onda imamo Muzej savremene umetnosti. Kako je moguće da Muzej savremene umetnosti bude zatvoren 10 godina? To je takođe vrsta kulturnog genocida. Zato smo radili na tome.
Kada kažemo informacione i komunikacione tehnologije IT, opet ću se vratiti na tu 2017. godinu i koliko su mi se smejali ovde i koliko su me kritikovali zbog digitalizacije. A znate zašto? Zato što nisu imali nacionalnu ambiciju, zato što nisu mislili da mi imamo dovoljno znanja i da imamo dovoljno ideja, i dovoljno kreativnosti, da možemo da budemo najbolji u najsofisticiranijim sektorima, a mi smo verovali i Aleksandar Vučić i SNS i svi naši koalicioni partneri.
Mi smo verovali i uprkos tome što su nam svi rekli da ne znamo o čemu pričamo i da to nije potencijal Srbije. Mi smo verovali u Srbiju i naše ljude i to postali jedni od najuspešnijih u Evropi. Ako pričamo o obrazovanju, danas je Srbija u reformama jedna od lidera u Evropi i zbog toga što smo modernizovali i uveli programiranje i uveli i veštačku inteligenciju, ali znate šta, mi jesmo uveli i povećali dramatično broj specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama, ali smo mi takođe od 2019. godine po prvi put uveli specijalizovana umetnička odeljenja po gimnazijama, po čitavoj Srbiji, uključujući, naravno i Beograd, Novi Sad, ali i Niš, Kruševac, Kragujevac, ako se ne varam i svake godine se povećava, zato što želimo da uložimo i u te mlade generacije i te mlade talente zato što se mi ponosimo njima.
Nismo mi koji ovde sedimo i sa kojima pričate izgubili nikada nacionalnu ambiciju. Opet, kažem, upravo suprotno, mi smo ovde zato što smo bili razočarani i frustrirani, i nesrećni, i zato što je neko doveo Srbiju na te grane da svi imaju veće prosečne plate u regionu od nas osim Albanije, od koje smo imali veće prosečne plate samo 20 evra, zbog toga su mnogi od nas u politici, zato što su videli kako nam zemlju uništavaju i urušavaju. Naša nacionalna ambicija i verovanje u našoj zemlji nas je ovde dovela. Sve što pročitate svaka strana ovog ekspozea, upravo suprotno onome što vi kažete, kaže i govori o nacionalnoj ambiciji, da završimo još u narednih godinu dana još pet autoputeva i brzih saobraćajnica, da izgradimo još 500 kilometara.
Pustili smo prvu brzu prugu, odmah nastavili da gradimo drugu. Kada pričamo o kulturnom nasleđu znate meni je bilo strašno kada sam otišla na ovo naše jedno od najvažnijih stvari svetskih arheoloških nalazišta za doba neolita Vinča, Belo brdo i otišla i videla da nam se svake godine deo tog istorijskog nasleđa survava u Dunav zbog klizišta, da se čitavo nalazište svelo na jedan plac zbog nelegalne gradnje, pa svi oni koji nam pričaju nemojte gondolu na Kalemegdanu, nemojte Savamala i ovo i ono, ali niko se nije setio tog kulturnog nasleđa, jednostavno nije nekako prijemčivo ni vidljivo i ja vam garantujem da ćemo mi nastaviti time da se za to borimo.
Pa, mi smo krenuli obeležavanje „Oluje“, zar ne? Predsednik Aleksandar Vučić, kao predsednik Vlade, svake godine po prvi put obeležavanje „Oluje“, kao pogroma da se ne zaboravi najveće etničko čišćenje na tlu Evrope od Drugog svetskog rata, pa mi smo krenuli da obeležavamo godišnjicu NATO agresije. Pa, Aleksandar Vučić je prvi koji se usudio da kaže to je bila agresija, brutalna agresija, ne bombardovanje, ne znam ovako onako, agresija na jednu suverenu državu koja nikoga nije napala, pa spomenik Stefanu Nemanji je takođe nacionalna ambicija, identitet i svest, pa filmovi, kao što je „Dara iz Jasenovca“, „Kralj Petar Prvi“, „Zaspanka za vojnika“, pa Memorijalni centar Staro Sajmište, pa jedan od najvećih prioriteta, konačno i Ministarstvo za rad koji će, nadam se, kada dobijemo podršku voditi Nikola Selaković, izgradnja Memorijalnog centra Donja Gradina, da i to obeležimo. Pa, činjenica je da je Aleksandar Vučić prvi predsednik Srbije ikada koji je tražio da ode u Jasenovac da položi cvet, prvi predsednik ikada. Tu ne vidim da postoji ijedan milimetar da nama zamerite i ne ljutite se, ali posebno sa nasleđem koji vi hteli ili ne, morate da nosite.
Gde je bila nacionalna ambicija kada ste 2001. godine, pustili 1.700 terorista, albanskih terorista, uključujući braću Mazreko koji su ubijali srpsku decu, silovali ili Aljbina Kurtija ili neke druge? Gde je tada bila nacionalna ambicija? Gde je bila nacionalna ambicija 2004. godine, kada su nam ubijali narod na Kosovu i Metohiji i proterivali ga? Kada su palili naše crkve i manastire, pa čak i one, kao što Visoki Dečani ili Bogorodica Ljeviška, koju su svetska kulturna baština. Gde nam je bila ambicija? Gde je bila da uđemo, da pokušamo da pomognemo, ali vi nosite tu odgovornost i taj deo nasleđa?
Godine 2008. kada smo izdali saopštenje za medije nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, saopštenje za medije kada nam je tadašnji predsednik republike pobegao u susednu državu da ne bude tu. To su bila mračna, tužna i tamna vremena gde nije bilo nikakve nacionalne ambicije, gde nikome tu nije smetalo da budemo zemlja na začelju zapadnog Balkana, nikome. S
Kada pričamo o EU, znate, za nekog ko je profesor, ako se ne varam, uvoda u pravo EU, neverovatno je da ste toliko protiv EU, zar ne? Mislim da pošto ste toliko protiv EU, treba vašim studentima da kažete da taj predmet nije potreban, da ne dolaze, da su na pogrešnom mestu, da se vi bavite pogrešnim poslom.
Mislim da mi nikada nismo koristili tu floskulu – EU nema alternativu. Svakako, nikada nismo mislili da nam treba tutor, upravo suprotno, da nam ne treba tutor, da možemo sami da razmišljamo o sopstvenoj politici, sopstvenom napretku, ali da ne budemo sami zato što je snaga i u tome da dovodite investitore, da učite od drugih ljudi nešto, da razmenjujete neka znanja i tehnologije i da gradite savezništva, kao što i gradimo u poslednjih devet, deset godina.
Ali, da li je činjenica ono što sam rekla, da iz EU dolazi 65% investicija u Srbiju? Da. Da li je činjenica da 70% naših proizvoda ide u EU? Da, važan su nam partner i geografski, na kraju krajeva, pripadamo toj EU. Ali, nećemo pristati na sve da budemo deo te EU. Ali, da li mislimo da je u smislu demokratije i demokratičnosti političkog uređenja to najbolje uređenje u ovom trenutku, najbolje za naše građane? Da. I svi koji mi pričaju o odlivu mozgova, mada smo mi, ako je verovati nekim relevantnim istraživanjima i studijama kao što je Bečki institut za međunarodno pravo, koji je rekao da je Srbija uspela da preokrene odliv mozgova, ali i oni koji idu, idu uglavnom u tu EU.
Tako da, te reforme će nam pomoći da zadržimo neke ljude da dodatno poboljšamo kvalitet života, ali ono što su naše crvene linije danas su bile potpuno jasne i ono što je naša svetinja.
Da li ćemo priznati Kosovo da bi postali član EU? Ne, nikada. Da li se danas tako priča sa Srbijom? Ne, i to ste videli od predsednika Aleksandra Vučića kada je na pres konferenciji sa kancelarom Šolcom potpuno jasno te stvari rekao. To je nacionalna ambicija i konačno Srbija koja sme da kaže takve stvari, stvari koje misli, ali da sačuva dobre odnose. To je veliko umeće u politici i u tom smislu je nama beskonačno važna uloga Aleksandra Vučića.
Opet da ne dužim, mogla bih zaista jako mnogo. Ako pričamo o decentralizaciji, pa sve što radimo jeste decentralizacija. Kada gradite puteve, to je decentralizacija. Kada gradite brze pruge, to je decentralizacija. Znači da neko može da živi u Novom Sadu, a da radi u Beogradu, da živi u Beogradu, a da studira u Novom Sadu. Danas neko maltene može da živi u Čačku, a da radi u Beogradu. Da imamo povezan istok i zapad Srbije.
Uvek ću se sećati toga kada smo bili, kada je bio premijer Aleksandar Vučić, kada smo kao Vlada bili u Nišu, a moji su imali slavu u Gorobilju kraj Požege, da nisam znala kako od Niša da dođem do Požege. Kada završimo Moravski koridor, sve to će biti drugačije i sve će to biti lakše i to je decentralizacija.
Decentralizacija je i to što smo izašli sa programom „Nacionalna prestonica kulture“ svake dve godine, što je sledeće godine Čačak, da bi sistemski ulagali u lokalne samouprave i kulturne sadržaje, što smo krenuli po ugledu na Novi Sad na omladinske centre. Pa, kako je to uradio Novi Sad i Miloš Vučević i čitav njegov tim tamo, da to repliciramo sada i u Subotici i u Merošini i u Nišu i u Somboru. To je decentralizacija i radimo na tome.
Takođe, da povežemo sve škole, to što smo uveli jedinstveni informacioni sistem prosvete gde na dlanu imamo sve kakve su škole u Srbiji i iz koje škole po Srbiji đaci idu u gimnazije, iz koje odustaju od školovanja, kako idu na fakultete, kad se zapošljavaju, da bi videli i da ujednačimo kvalitet obrazovanja, da nemaju šansu samo oni po velikim gradskim centrima. I to je decentralizacija. To je ozbiljna decentralizacija i sve ovo je, na kraju krajeva, zaista ozbiljan posao.
Zato vam kažem, na kraju, sve to što vi kažete baš mnogo lepo zvuči, ali je malo prazno i nema tu mesa na toj kosti. Danas je predsednik Vučić bio u Vlasotincu, kažem, otvorio je još 200 radnih mesta. I to je decentralizacija.
Konačno, super lepo zvuči i ovo za udžbenike naše, ali znate, nije to baš tačno. Pošto se posebno interesujete za tu temu, bitno je da znate, ako ne znate da vam kažem, a ako znate da ne koristite to na taj način za jeftine političke poene, ne može svako u Srbiji da štampa i pravi udžbenike kako želi i to što je strana kompanija koizdavač udžbenika.
Republika Srbija popisuje plan i program. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja propisuje šta treba da bude u tim udžbenicima, u kolikoj meri, kako, na koji način obrađeno. To sve zavod propisuje i svi izdavači toga moraju da se pridržavaju i to da poštuju. Onda se to dalje kontroliše.
Da vam kažem, nije naročito za hvaljenje, ali je tako, kada smo na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića uporedili različite udžbenike različitih izdavača, da vam kažem da su neki strani izdavači u mnogo većem obimu pokrivali teme kao što je Kosovska bitka ili kao što je Jasenovac, nego udžbenici Zavoda za udžbenike. Tako da, i te stvari moramo da promenimo. Ta laka rešenja - ajde da sve stavimo u Zavod za udžbenik, imamo monopol, pa koga briga, ne ide. Nisu se pokazala ni ranije da daju neki rezultat.
Dakle, sve to zahteva mnogo, mnogo rada, mnogo promišljanja i, konačno, ne mogu da prihvatim krivicu ili kritiku za nedostatak nacionalne ambicije. Imamo je onoliko i pomogla nam je da promenimo Srbiju i da obezbedimo da Srbija pobeđuje u svim poljima. Hvala.

Ja moram da se složim sa vama, zaista da mi nemamo isto shvatanje nacionalne ambicije. Meni je drago što ja nemam isto shvatanje nacionalne ambicije, kao što imate vi, vaša stranka. Meni nacionalna ambicija nije puštanje 1870 terorista po Zakonu o amnestiji 2001. godine. Nije. Ali, jeste vama, vašoj stranci, vašim tekovinama vaše stranke. Meni je to nedopustivo.
Još jednom, ali opet ja vidim i ovde i u ovoj političkoj debati nekome je nešto dopustivo, pa se vraća, ne izlazi iz političkog života, nema veze što su zgazili Srbiju, 440 hiljada ljudi ostavili bez posla i dalje bi na vlast, da valjda ostave još 440 hiljada.
Isto tako i vama. Sve je okej, ali nemojte vi da nam pričate o nacionalnoj ambiciji. Nemojte, nije fer, 1870 puštenih terorista iz srpskih zatvora, uključujući i one koji su ubijali i silovali srpsku decu, ima neki, ostavlja neki bljutav ukus u ustima kada se kaže nacionalna ambicija.
Opet, vi ste sa nekim vašim prethodnim i u prethodnoj vlasti koalicionim partnerima potpisivali sada skoro taj dokument ili tražili tu reintegraciju Kosova. Eto, vidite kako i to fenomenalno zvuči i kako je i to lako.
I sada ste odjednom u opoziciji i sada reintegracija Kosova, a dok ste bili odgovorni i dok ste bili na vlasti puštali teroriste, niste reagovali na pogrom srpskog naroda, na paljenje crkava i manastira, na ubistva naših ljudi. Kada ste bili na vlasti 2008. kada su proglasili nezavisnost, izdali ste saopštenje za medije, na vlasti ima li odgovornost, vlast, moć u rukama.
I onda nama spočitavate nacionalnu ambiciju i nedostatak nacionalne ambicije, ambicije vi i pričate nam o reintegraciji Kosova koji ste bili na vlasti kada se desila, ako želite i dezintegracija Kosova, a na šta ste iz sve snage izdali saopštenje za medije. Tresnuli saopštenjem za medije po stolu. Neverovatno je da nam spočitavate takve stvari.
I da vam kažem još jednom, lepo je što vi nas hvalite i podržavate u toj diplomatskoj aktivnosti povlačenja priznanja jednostrano proglašeno nezavisnosti od strane Prištine. Nego kada ste vi i vaši koalicioni partneri napustili politiku, odnosno kada su vas građani poslali u istoriju, tada je bilo 117 priznavača, a danas je 83 zemlje koje priznaju republiku Kosovo tzv.
Nego što vi tada niste imali nacionalnu ambiciju? A, što ste vi dopustili njima da potrče pa priznaju Kosovo? Lakše je bilo sprčiti ih da priznaju, nekom diplomatskom aktivnošću ranije, nego ih nagovoriti da odpriznaju ili suspenduju priznanje. Ali, je to tako lako i tako lepo govoriti, tako prijemčive političke floskule.
I da vam kažem još nešto, nažalost, možda niste bili upoznati pa možda promenite društvo sa kojim želite da reintegrišete Kosovo, znate, ti koji su sa vama potpisivali su ti, ovde prisutni koji su nas optuživali da plaćamo strane političare za otpriznavanje Kosova, da imamo korupciju, da korumpiramo strane državnike, time vređajući i nas i njih. E, ti koji su vas za to optuživali ti sa vama potpisuju da idemo na reintegraciju Kosova, licemerju nikada kraja. Samo što nam treba ovako još sedam dana, sedamnaest dana, sedamdeset dana da pričamo građanima o svemu tome, da vide koliko ste samo licemerni. Ali ja ću biti tu i odgovaraću koliko treba. Hvala.

Hvala vam.
Nismo se dugo videli i radovala sam se ovom susretu, zaista.
Da vam kažem, nažalost, nismo svi mi ovde odgovorni ljudi, iako smo politički neistomišljenici.
Nemam ja problem sa tim da neko drugačije misli i smatra od mene, nikakav problem, mislim da je to stvar demokratije i to ću uvek podržavati i mislim da je to jedna od osnovnih demokratskih vrednosti i to nije meni ni najmanji problem.
Nažalost, neodgovornost koju vi pokazujete jeste, kao što sam vam jednom prilikom rekla, izuzetno opasna za ovu zemlju i za sve naše građane.
Dugo se nismo videli ni na jednu od optužbi gnusnih, opasnih optužbi na naš račun, na moj račun, na račun Aleksandra Vučića, na račun Vojske Srbije. Nismo čuli odgovor. Nikada nismo čuli izvinjenje. Nismo čuli makar a zašto. Kao vid političke borbe brutalne laži i brutalne optužbe i kažete da smo mi svi ovde odgovorni? Ne, poštovana narodna poslanice, vi ste više nego neodgovorni.
Da vas pitam sada ovako. Evo nekoliko vaših tvitova.
Odgovoriću, nemojte da se nervirate. Odgovoriću, nemam nikakav problem. Hoću samo da pokažem koliko ste kredibilan sagovornik i da vi kada kažete koliko košta kilogram junetine, ja vam ne verujem zato što ste govorili neistinu i oko svih drugih stvari lako proverljivih. Vaš kredibilitet je nepostojeći. Nema ga.
Dakle, ja isto mislim da je ovo prava reakcija i dosta elokvetna. Dakle, ovako. Tvit poštovane narodne poslanice o tome da Vojska Republike Srbije na imanju u Moroviću gaji marihuanu. Pored „Jovanjice“ i Gakova pošteni ljudi iz MUP-a kažu da plantaže i plastenike marihuane čuvaju funkcioneri vlasti i na Jutkinom terenu itd. i koke, narkodileri i to. Optužba, na šta su reagovali i vaši bivši prijatelji i politički istomišljenici kao što je Šutanovac, koji je onda rekao – ovo su objekti vojne ustanove Morović, u kojima se decenijama gaje kokoške, Goran Ješić itd.
Da li ste dokazali? Da li ste pokazali da su koke narkodileri? Niste, zato što koke nisu narkodileri, samo su koke. Ne koke kao kokain, nego kokoške na vojnom dobru Morović, ali dobro. Tu ste promašili, ali da kažemo bilo je nenamerno, slučajno, pa hajde, jedan tvit, više-manje, ali onda smo imali tokom pandemije korona virusa i ovaj tvit, isto jako zanimljiv. Da rezimiramo, kaže poštovana narodna poslanica, Vučić, pod jedan, dogovorio sa Austrijom vraćanje migranata u Srbiju. Pod dva, taj sporazum je sada potvrdio austrijskih MUP. Pod tri, Poštanska štedionica (leglo SNS-a) već pripremila platne kartice za migrante. Dakle, dovozili smo ljude i davali im platne kartice. Kredibilno. A šta Srbija dobija, tajna je. Koliko po migrantu, Vučiću?
Poštovana narodna poslanica nas je optužila i za trgovinu ljudima tokom migranske krize. Ali, ni po jada, mi i sa tom Mađarskom i sa tom Austrijom imamo dogovor o sprečavanju ilegalnih migracija.
Poštovana narodna poslanica je rekla da smo uveli restriktivne mere da bi autobusima tokom noći naseljavali migrante u Republiku Srbiju. I vi kažete - na svu sreću svi smo odgovorni. A, gde je vaša odgovornost? Gde je vaša ozbiljnost? Gde je vaš kredibilitet?
Dakle, imamo ovako, takođe, tokom pandemije Korona virusa, 17. april 2020. godine, zahtevamo od Ane Brnabić da javno kaže koje su sve privatne laboratorije sertifikovane za testiranje Korona virusa, po kojim kriterijumima i koje su tačno veterinarske i hemijske laboratorije brzinski sertifikovani, iako nikada nisu izvadile krv čoveku. Samo godinu dana nakon ovoga nas optužuju što nismo dali privatnim laboratorijama da vrše testiranje na Kovid?
Dakle, bilo je koje su sve privatne laboratorije sertifikovane za testiranje? A, onda što nijedna privatna laboratorija nije sertifikovana za testiranje? To je odgovorno, kredibilno. Ja sada treba da verujem šta god vi kažete. Posle narko-dilera koka u Moraviću, posle trgovine ljudima i naseljavanja migranata tokom pandemije Korona virusa, platnih kartica koje štampa „Poštanska štedionica“ i čekajte, da, i takođe u jednom od antologijskih TV nastupa vaših, tokom pandemije Korona virusa, kada ste objašnjavali ljudima da je Kovid nastao u globalnim gibanjima, planetarnim gibanjima, da vas citiram, u planetarnim gibanjima je nastao Korona virus i vakcine ne znamo da li su bezbedne, pa treba da raspišemo referendum, da vidimo da li da vakcinišemo ljude.
Dakle, crno na belo, to nije crno na belo, tu postoji kao video snimak dali ste intervju o tim brilijantnim idejama o Korona virusu. Nema veze što ste ugrozili javno zdravlje, koga briga, vi ste se posle vakcinisali. I posle ste se sa istim tim samopouzdanjem i samouverenošću reklamirali vakcinaciju. To je vaše mišljenje o našim građanima, da im kažete - vakcine nisu bezbedne, zato što mislite da je to politički oportuno u tom trenutku, a onda da snimite spot šest meseci kasnije i kažete - evo ja sam se vakcinisala, vakcinišite se i vi. I da kažete, a šest meseci ranije kažete - a vi raspišite referendum o vakcinaciji. Onda mi kažete ovde - mi smo svi odgovorni ljudi. Pa, nismo svi odgovorni ljudi, evo, vi niste i evo, imam dokaz koliko ste neodgovorni.
Dakle, što se tiče vređanja i sada svega toga koliko ste vi divni, a jel, kako sam ja nevaspitana ovde, vama je, takođe, potpuno uredu i u vašu politiku i vrednosni sistem se, takođe, uklapa i to da meni 20. juna 2017. godine kažete homo-premijerka, da me nazovete homo-premijerkom i vidite kako objavite ovu fotografiju, pola ja pola Dačić, i to je potpuno u redu sa vašim vrednosnim sistemima, ali da onda u septembru 2022. godine vi date podršku LGBT građanima, ali sam ja homo-premijerka.
Znači, homo-premijerka je kompliment, jel, tako ste me branili? Pa, tako ste branili Vojsku Republike Srbije kada ste rekli da su oni narko-dileri, jel? Pa ste tako branili i migrante, koje ste rekli da ilegalno naseljavamo, tako ste migrante branili i niste širili ksenofobiju u Srbiji, molim vas? Ali, dobro, nema veze.
Ima tako milion primera, ovi su zaista samo neki naročiti onako, za koje ja nisam mogla da verujem da neko može da bude ozbiljan političar i da takve stvari priča.
Pričate o slobodi medija. Vi ste tražili proterivanje novinara Miće Milakova iz Pančeva, da ga gepekuju i da ga izbace iz Pančeva. A, sloboda medija, sloboda za one medije koje su za vas, ali za one medije koje ne volite, a za njih gepekovanje. Odlični aršini, zaista. Mislim, potpuno u skladu sa slobodom medija koja postojala tada u Republici Srbiji.
Podsetiću vas na Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine, kada je Savet rekao da su novinari u Srbiji, mediji u Srbiji poniženi, uništeni, ugaženi i da nemaju više osnovnih ni uslova, ni sredstava za rad, da ne postoji sloboda medija u Srbiji. E, tako je kasnije trebao da prođe i Mića Milakov i to bogami, dok ste bili u opoziciji, pa ste bili dovoljno jaki da mu pretite.
Pričate mi o inflaciji, hrabro, zaista, obzirom da je prosečna godišnja stopa inflacije u Srbiji između 2008. i 2013. godine bila 9%, bez ikakve uvezene inflacije, bez energetske krize, bez trećeg svetskog rata.
Imali smo inflaciju u Srbiji 2008. godine 11,7%, 2011. godine 11%, 2009. godine 8,4%, 2010. godine 6,5%, 2012. godine 7,8%. O inflaciji? To je bila inflacija kumulativno, odnosno prosečno 9%. Još jednom vam kažem, kada je bila nezaposlenost 25,9%, kada je minimalna plata bila 14.000 dinara, na tu nezaposlenost od 26%.
Vi danas kažete da bi radnici u Srbiji mogli da imaju bolje uslove rada. Svakako i trudićemo se da imaju i sve bolje plate, kao što smo ih povećavali svake godine i sve bolje uslove rada i sve sofisticiranije poslove, zato što mi, znate, nismo verovali u Srbiju kao zemlju jeftine radne snage, pa smo upravo zato ulagali i u obrazovanje i u nauku i dovodili sada istraživačke i razvojne centre najvećih i najboljih i najsofisticiranijih kompanija u Srbiju, kao što je nemački "Kontinental" ili američki "NCR", gde su prosečne neto plate i 2.500 evra. To smo mi radili.
Nama je prosek, da pokažem kako je to bilo dok nije bilo energetske krize, trećeg svetskog rata. Od 2014. godine do 2021. godine prosek inflacije u Republici Srbiji 2,0%. Tako se to radi. Tako da, ne pričamo o inflaciji.
Nemojte da pričamo o odlasku lekara. Nemojte da pričam sa vama, koji predstavljate stranku koja je bila dovoljno ignorantna da ni ne isprati rast plata medicinskih radnika, lekara i medicinskih sestara i tehničara, pa ste jedina stranka u svetskoj političkoj istoriji, tako ćete ja verujem ostati zapamćeni, koja je u svom programu obećala smanjenje plata zdravstvenim radnicima kad dođu na vlast. Rekli ste da će plata doktora biti hiljadu evra, a plata lekara je tada već bila iznad hiljadu evra. Nisu uspeli ni da isprate, toliko su im važne plate lekara.
Izvinite, jesu li ovo plate lekara specijaliste 2011. godine, neto plate lekara specijaliste 609 evra, a 1020 evra neto plata početkom 2022. godine. Povećanje od samo 68%, sitnica, 68%, pa su onda lekari krenuli da beže iz Srbije, ali nisu bežali kada je lekar specijalista imao 609 evra platu, kada je radio u uslovima Poljske i ratne bolnice zato što niste mogli da kupite opremu, niste renovirali ili ne daj Bože izgradili nijednu novu bolnicu ili klinički centar ili bilo šta tako.
Plata medicinske sestre tada u Srbiji je bila 282 evra. Danas je 522 evra, povećanje od 85%. Kada uzmete od 1. januara 2023. godine, biće povećanje veće od 105%, pa su sad našli da beže, a tada su bili jako srećni. I vi to ozbiljno tvrdite.
Znate ko to jedino može da tvrdi? To jedino može da tvrdi političarka koja kaže da smo naseljavali migrante tokom pandemije korona virusa i da smo zato imali restriktivne mere, to jedino može da tvrdi neko ko je sasvim ozbiljno i odgovorno dao svoje usko stručno mišljenje da je korona virus nastao kao posledica planetarnih gibanja i da je vakcina nebezbedna, kao i da je potreban referendum da bi se primale vakcine. U skladu sa tim su i ove tvrdnje o kojima pričate, zbog čega mislim da je relevantno da podvučem to kao paralelu, da samo građani razumeju koliko ste kredibilan sagovornik.
Recite mi da li su zdravstveni radnici bežali iz Srbije dok je 10 godina bila zabranjena specijalizacija? Nisu. Dok se znala tarifa za zaposlenje u Kliničkom centru Srbije? Završite medicinu i ako hoćete da se zaposlite, tačno se zna kome u Demokratskoj stranci treba da se odnesu pare i koliko para da bi bili zaposleni za stalno u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, bez toga da možete da dobijete specijalizaciju, zato što su bile zabranjene. Tada su ostajali srećni zdravstveni radnici, a danas beže od kada smo uveli, zahvaljujući ministru Zlatiboru Lončaru, program automatskog zapošljavanja najboljih srednjoškolaca iz medicinskih škola i studenata sa medicinskih fakulteta. Vrlo zanimljivo.
Sve u svemu, mogu da odgovaram na koja god teška pitanja vaša, zato što će se ona na kraju svesti na ovakvo odgovorno ponašanje, na koke u Moroviću, na globalna gibanja i planetarna zbivanja, na referendum za vakcinaciju, na naseljavanje migranata, noću autobusima, na dogovor sa Austrijom da plaćaju po glavi migranta, i to direktno Aleksandru Vučića, da Poštanska štedionica već plaća platne kartice za migrante i mnoge druge zanimljive stvari. Nekad mi je žao što ne mogu svega da se setim, ali zaista jeste jako, jako inspirativno.
Da li smo dobili 500 hiljada glasova manje? Kako da vam kažem, nije da se ne ponosim i time, a znate zašto? Zato što smo u teškim vremenima, komplikovanim vremenima pred izbore bili pošteni, govorili ljudima, građanima, glasačima stvari koje nisu popularne, za razliku od vas.
Podsetite me da li je vaša koalicija, pokret, stranka, Ujedinjeni, ili kako god, pričala da ne treba uvesti sankcije Rusiji? Da slažete građane da bi dobili neki glas? Onda nakon izbora kažete – hitno uvedite sankcije. I onda se pojavite ovde kao kredibilni političar i da kažete da smo odgovorni – ne bih rekla. Mi to nismo uradili i nikada nećemo uraditi.
Ako treba da izgubimo glasove, ali da pričamo narodu istinu, izgubićemo glasove i to smo pokazali, ali će na sledećim izborima građani glasači u Srbiji tačno znati ko priča istinu a ko pokušava da dobije glasove i da onda odmah nakon izbora ponovo menja politiku. Mi je nismo promenili ni za jednu crtu, nismo je za jotu pomerili.
Vi danas pričate sve suprotno od onoga što ste pričali u predizbornoj kampanji. Alal vam odgovornost! Hvala.