Hvala vam.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, velika mi je čast što sam danas ovde sa vama i pred vama, da obrazložim ono što je Vlada Republike Srbije radila i ono što radi, ne samo u ovom mandatu već i u prethodnom mandatu, u oblasti pravosuđa ali i generalno vladavine prava, zato što je ovo jedna šira tema od pravosuđa.
Ovo je tema koja je za Vladu Republike Srbije izuzetno važna, tema koja je jedan od tri ključna prioriteta Vlade koju vodim, rekla bih u velikoj meri i ključni prioritet, obzirom da smo najteže i najzahtevnije ekonomske reforme sproveli 2014. i 2015. godine, kada je premijer bio Aleksandar Vučić i one i danas daju rezultate. Naravno, mi dalje radimo na reformama, ali one ni približno nisu tako teške i zahtevne kao što su bile te 2014. i 2015. godine.
Ali, ne samo, ili ne radi naših evropskih integracija, već radi kvaliteta života građana Republike Srbije, ono što moramo da uradimo jeste da ojačamo vladavinu prava u Republici Srbiji. To će svakako posledično dalje dovesti do rasta prosečnih plata, rasta penzija u Republici Srbiji, u oblasti vladavine prava do osećaja građana da su svi jednaki pred zakonom, da pravda nije spora ali dostižna, već da je i brza i dostižna u Republici Srbiji, a da je pravosuđe u ovoj zemlji svakako nezavisno, ali takođe i odgovorno i mnogo, mnogo efikasnije nego što je danas.
Oblast ustavnih amandmana i pravosuđe je samo jedna karika, svakako jedna od najvažnijih karika, ali jedna od karika u široj oblasti vladavine prava i ja sam želela samo na početku da vam pokažem kolika je posvećenost Vlade Republike Srbije vladavini prava time što ću vam navesti samo neke od konkretnih aktivnosti i stvari koje smo uspeli da učinimo, uz veliku pomoć i podršku vas, poštovani narodni poslanici, i ovog doma i ja vam se na tome zahvaljujem.
Izdvojila sam neke oblasti. Počinjem sa borbom protiv korupcije. U oblasti borbe protiv korupcije Vlada Republike Srbije trenutno radi na implementaciji onih GREKO preporuka, samo da pojasnim, GREKO - Savet Evrope, grupa država za borbu protiv korupcije, dakle, radimo sa ovim državama i ovim telom u okviru Saveta Evrope na implementaciji preporuka koje još uvek nisu u potpunosti implementirane.
Od 13 preporuka koje imamo, postoji samo jedna preporuka, odnosno postojala je samo jedna preporuka koja u potpunosti nije bila implementirana i to je kodeks ponašanja narodnih poslanika, odnosno etički kodeks u Narodnoj skupštini Republike Srbije i vi ste to uradili u ovom mandatu i ovom sazivu.
Mi smo kao Vlada i Ministarstvo pravde, i svakako Agencija za borbu protiv korupcije kao nezavisni organ, u stalnom kontaktu sa Savetom Evrope i sa GREKO. Dobili smo nezvanično neke komentare, koji su upućeni Narodnoj skupštini Republike Srbije. I dalje ćemo raditi na ovom etičkom kodeksu, kako bi dostigli najbolji mogući standard u Evropi.
Takođe, 22. februara ove godine Ministarstvo pravde je osnovalo Radnu grupu za izradu operativnog plana za borbu protiv korupcije. Ta radna grupa radi, prvi sastanak je bio 30. marta. Oni rade intenzivno i naš plan i očekivanja su od radne grupe da ovaj operativni plan bude završen do kraja juna.
Ono što je takođe izuzetno važno i na šta nam naši partneri iz EU stalno ukazuju, to je tzv. "trak rekord", ili, u stvari, koji su konkretni rezultati svega toga što radimo.
Posmatrala sam samo prva četiri meseca 2021. godine i u prva četiri meseca 2021. godine povećan je broj otkrivenih krivičnih dela sa elementima korupcije. Otkriveno je 359 takvih krivičnih dela i to predstavlja 75% ciljane vrednosti planirane za kraj 2021. godine. Dakle, čini mi se da smo startovali dobro, da svi organi, nadležne institucije rade svoj posao i da ćemo pokazati zaista i kroz ovaj broj kakva je naša posvećenost i kakva je naša iskrenost u ovom poslu, odnosno u borbi protiv korupcije.
Konačno, da ne dužim opet, samo tokom 2021. godine imali smo dva izuzetno vidljiva slučajeva u borbi protiv korupcije. Jedan u februaru ove godine, kada je privedene predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu. Dakle, predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu, zbog sumnje da je primila mito kako bi donosila nezakonite odluke u korist okrivljenih.
Pod dva, Aleksandar Jovičić, predsednik beogradske opštine Palilula, dakle jedne od centralnih gradskih opština glavnog grada, član predsedništva SNS kojoj i sama pripadam, takođe zbog optužbi za korupciju. Čini mi se još jednom je pokazano ne samo da u Republici Srbiji neće biti zaštićenih, već da članska karta bilo koje političke stranke, a posebno SNS kao, čini mi se, i ja stojim iza toga, najodgovornije stranke u Republici Srbiji, da naši članovi neće biti zaštićeni zato što smo mi stranka koja radi u interesu građana i snažne jake Republike Srbije. U prva četiri meseca i nekako pravno, normativno, ali i po primerima dobar pokazatelj toga koliko nam je važna vladavina prava, koliko smo posvećeni borbi protiv korupcije i ovako ćemo nastaviti.
U oblasti, na primer, slobode medija koja je takođe, praktično, podoblast u široj oblasti vladavine prava, usvojili smo Akcioni plan za implementaciju medijske strategije, krenuli u njegovu implementaciju. Od formiranja Vlade Republike Srbije formirali smo dve izuzetno važne, značajne radne grupe. Jedna je Radna grupa za implementaciju tog akcionog plana, odnosno kompletnu implementaciju medijske strategije koja praktično vrši nadzornu ulogu i prati da li Vlada Republike Srbije i sve ostale nadležne institucije, uključujući i nezavisne institucije, postupaju po medijskog strategiji koja je usvojena. Druga radna koja je formirana je Radna grupa za bezbednost i zaštitu medija.
Bezbednost i zaštita medija je meni kao predsednici Vlade Republike Srbije zaista izuzetno, izuzetno važna. Zato se ja jednom mesečno sastajem sa predstavnicima ove Radne grupe, odnosno sa Radnom grupom da vidim kakav je progres napravljen, kakav je napredak napravljen i šta je to što Vlada dodatno može da učini da bi obezbedili maksimalni mogući stepen bezbednosti zaštite novinara u Republici Srbiji i ukupno medijskih radnika. Evo nekih od rezultata, dakle konkretnih rezultata ove Radne grupe, da ne kažemo da smo samo formirali Radnu grupu i da ona ima redovne sastanke.
Novinari i medijski radnici na zahtev medijskih i novinarskih udruženja uvršteni su u prioritetnu kategoriju za vakcinisanje protiv korona virusa, dakle u onu kategoriju sa starijim stanovništvom, medicinskim radnicima, tada su u Republici Srbiji vakcinisani i svi oni novinari i medijski radnici koji su želeli da se vakcinišu.
Otvorena je SOS linija za prijavu pretnji i ugrožavanja bezbednosti novinara koja radi 24 časa sedam dana u nedelji, besplatni telefonski broj je 0800/100115. Do sada je, od kada je ona otvorena, što je bilo u aprilu, primljeno nekih sedamdesetak poziva. Od tih sedamdesetak poziva, pet poziva je direktno upućeno na kontakt tačke u MUP-u i republičkom Javnom tužilaštvu da dalje postupaju po ovim pretnjama. Ostali pozivi su bili ili u vezi sa informacijama o nekim prethodnim slučajevima ili nisu imali veze sa pretnjama u odnosu na ljude koji su ih dobijali zbog njihove profesije, dakle zbog njihovog novinarskog rada i već nečega drugog, pa su ih pravni savetnici koji stalno dežuraju na ovoj telefonskoj liniji dalje usmeravali kako treba, šta treba da preduzmu ili su bili samo informativni pozivi.
Otvoren je, takođe, i veb portal za bezbednost novinara, bezbedninovinari.rs. Kancelarija Zaštitnika građana radi na formiranju jedinstvene baze podataka napada na novinare i to radi zajedno sa svim medijskih i novinarskim udruženjima kako bi na jednom mestu imali tačan broj svih pretnji ili eventualnih napada na medije, kako ne bi dalje u budućnosti licitirali tim brojem, pa mi u Vladi rekli – pa mi imamo jedan broj, unosimo neki drugi broj, NUNS ima neki treći broj, neko četvrto udruženje neki četvrti broj, već da svi znamo o čemu pričamo i da pratimo te slučajeve, da vidimo kako je konkretno zaštićen novinar kome se preti ili koji je, ne daj Bože, napadnut.
Ovde radimo u saradnji sa delegacijom EU u Srbiji, Kancelarijom OEBS-a u Republici Srbiji, Kraljevinom Norveškom i Fondacijom „Konrad Adenauer“, dakle baš upravo u ovoj Radnoj grupi. Iskreno, ja im se zahvaljujem na svoj podršci i pomoći koju nam dnevno pružaju kako bi ovde videli konkretne iskorake.
Takođe ću da kažem, zato što mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koju ćemo uraditi u ovoj oblasti, da nam je OEBS pomogao da uradimo analizu krivično-pravnog zakonika kako bi videli na koji način dodatno možemo da poboljšamo bezbednost novinara, da je ta analiza sada predata Ministarstvu pravde i da Ministarstvo pravde dalje postupa u naravno širim konsultacijama, trebalo bi i sa medijskim i novinarskim udruženjima, organizacijama civilnog društva i svim ostalim relevantnim učesnicima u tome da idemo na izmene i dopuna Krivično pravnog zakonika ili ostalih zakona koji su potrebni da bi se novinari i medijski radnici u Republici Srbiji osetili i bezbednije. Kažem, i da bi ta pravda bila ne samo dostižna već i mnogo brže i mnogo efikasnija.
Konačno, i time se posebno ponosim, zato što smo fokusirani na rezultate, uspostavljena je i saradnja sa Vrhovnim kasacionim sudom, čiji su predstavnici prisustvovali sastanku Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara na kom sam i sama prisustvovala. To je bilo 23. aprila ove godine, na kome su predstavljeni neki od primera sudskih odluka koji su zabrinule novinare, medijska i novinarska udruženja. Ova saradnja će se nastaviti zato što mi kao izvršna vlast, kao Vlada Republike Srbije svakako ne možemo da utičemo na sudstvo, ne želimo da utičemo na sudstvo i onda je u direktnoj komunikaciji sa medijskim i novinarskim udruženjima važno da Vrhovni kasacioni sud razume šta su njihove brige, šta su problemi sa kojima se oni susreću, da bi uspeli tu da poboljšamo sudijsku praksu, ali naravno direktno u komunikaciji sa samim sudstvom.
Izuzetno važno, krajem decembra 2020. godine, republički javni tužilaca Zagorka Dolovac, donela je opšte obavezno uputstvo za sva tužilaštva u kome između ostalog naloženo hitno postupanje u predmetima u kojima su žrtve novinari. Sa ovim obaveznim uputstvom pod pretnjom sankcijama, podvlačim, pod pretnjom sankcijama ukoliko tužilaštva ne postupaju po ovom uputstvu, tužioci će po ubrzanoj proceduru obrađivati slučajeve pretnje i nasilja, odnosno ugrožavanja bezbednosti novinara i medijskih radnika. Prvi slučaj u kome se ovako postupali su pretnje novinarke, tada novinarki N1, onda danas više nije na N1, novinarki Jeleni Zorić. Od tada se u svim slučajevima pretnji postupa po ovom obavezujućem uputstvu.
Takođe, 23. februara 2021. godine, još jednom podvlačim, kao taj čuveni „trek rekord“ odnosno konkretni primeri šta se promenilo u životu u praksi zahvaljujući svemu onome što smo prethodno uradili, odlukom Drugog osnovnog suda u Beogradu, bivši predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović takođe je bio član SNS i zbog podstrekivanja na teško delo protiv opšte sigurnosti, a za paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću, prvostepeno osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora.
Za samo mesec dana u ovom slučaju, policija i Tužilaštvo je razrešila slučaj, pokrenulo optužnicu, sud je doneo prvostepenu presudu u procesu koji je trajao oko dve godine.
Još jedan konkretan pokazatelj da je Srbija danas mnogo drugačije društvo nego što je bilo ikada, pre 2014. godine.
Društvo u kome ne samo da nema zaštićenih, nego koje pokazuje da i visoki funkcioneri vodeće stranke, nisu zaštićeni, da ih partijska knjižica ne štiti, ni u jednom slučaju, bilo to pretnje ili napadi na novinare, bila korupcija, ili optužbe za korupciju, ili bilo šta drugo.
Dakle, tu smo da služimo narodu, da radimo u interesu građana, i da jačamo institucije i vladavinu prava, tako da je svako jednak i isti odgovoran pred zakonima Republike Srbije.
Konačno, ako pričamo o konkretnim primerima, dva napada koja su se desila ili pretnja ove godine, napad na Daška Milinovića, 16. aprila. Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara je održala hitan sastanak, u roku od nekoliko sati je MUP identifikovao i priveo počinioce ovog dela.
Republički javni tužilac je završio svoj deo posla, u maksimalnom kratkom roku i podigao optužnicu.
Dobar primer je takođe, i sve pretnje koje su upućene i Jeleni Zorić, gde je takođe, Republičko javno tužilaštvo već pokrenulo optužnicu.
Konačno, imamo čini mi se, primer najbrže reakcije MUP-a, Tužilaštva, ali i sudova u slučaju pretnji Gordani Djeletić, odnosno Južnim vestima, to se desilo 27. decembra prošle godine. U tom predmetu već imamo finalnu presudu.
Dakle, to je rezultat svega onoga što smo mi radili u mandatu prethodne vlade, ali i svega onoga što svakodnevno radimo u mandatu ove Vlade.
Osnovna ljudska prava, takođe nešto što je deo oblasti vladavine prava. Usvojena je Strategija o prevenciji sprečavanja nasilja prema ženama. Usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, usvojene su izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, i naravno, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, dalje nastavlja vrlo ambiciozno Agendu šta je sve ono što moraju da urade do kraja, ili žele da urade, ili mi kao Vlada želimo da uradimo do kraja ove godine.
Sada, da ne dužim dalje, šta sve radimo u oblastima kao što su izborni uslovi, u oblastima kao što je finansiranje političkih stranaka, u oblastima kao što je pravosuđe, van ustavnih amandmana, o čemu će biti prilike svakako, da pričamo danas tokom dana.
Htela bih sada da pređem na ovu temu koja je danas na dnevnom redu, a to su ustavni amandmani.
Ponovo, izuzetno se ponosim time, ponovo smo ovde pokazali koliko je Srbija drugačija zemlja nego što je bila pre recimo, nekih 10 godina. Koliko smo postavili standarde visoko, u odnosu na sve ono što smo recimo, u oblasti ustavnih amandmana, odnosno, izmena Ustava viđali u prethodnom periodu.
Mi smo po prvi put u Republici Srbiji, imali široku javnu debatu oko predloga ustavnih amandmana. To su bile, praktično, neformalne konsultacije, koje je Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije, vodila čitavih 18 meseci, od 2016. godine, do novembra 2018. godine.
Široka javna debata, gde smo razgovarali o tome kako je potrebno promeniti Ustav, da bi pravosuđe u Srbiji, bilo svakako, nezavisno, ali i mnogo odgovornije i mnogo efikasnije. To se nikada u Srbiji pre ovog primera nije desilo.
Dakle, menjan je Ustav i ranije u Republici Srbiji, i to u mnogo širem obimu nego što bi ovi ustavni amandmani koji se tiču samo i isključivo pravosuđa, da niko ne laže građane Republike Srbije, da bilo šta drugo menjamo u Ustavu. Dakle, samo i isključivo pravosuđa. Dakle, nikada do sada, nikada pre te javne rasprave, nije bilo javnih rasprava, neko je radio na izmenama Ustava u zatvorenom krugu, građani su izlazili na neke referendume, koji su se pravili na vrat na nos, bez praktično, znanja šta je to što se menja. Dodala bih da su i ti referendumi u svojoj validnosti bili više nego upitni, i prolazili su ustavni amandmani.
Sada je postavljen jedan potpuno drugačiji standard.
Ko god dođe u budućnosti na vlast u Republici Srbiji, nikada više neće moći ispod tog standarda, a to je ako želite da menjate Ustav, e onda morate da imate široku javnu raspravu, pravu javnu raspravu, i morate da idete na saglasnost Venecijanske komisije, prvo na konsultacije, onda na saglasnost Venecijanske komisije, da bi potvrdili i drugi da ste sve uradili u skladu sa najvećim svetskim, ili evropskim normama.
Onda idete u referendum, tako što građani znaju za šta glasaju i o čemu odlučuju. Celo društvo je upoznato sa tim šta se menja u najvišem zakonodavnom aktu. To je prvi put urađeno u mandatu prethodne vlade.
Dakle, 18 meseci, je trajala javna rasprava, išlo se na dva kruga konsultacija sa Venecijanskom komisijom, u junu 2018. godine, bilo je 115. plenarno zasedanje Venecijanske komisije, oni su poslali primedbe na tekst ustavnih amandmana, i tekst ustavnih amandmana, kome je Vlada radila i onda predložila Skupštini, odnosno Odboru za ustavna i zakonodavna pitanja je izmenjen u skladu sa komentarima Venecijanske komisije, u oktobru 2018. godine, Sekretarijat Venecijanske komisije je izdao Izveštaj o usklađenosti teksta sa komentarima, a 30. novembra 2018. godine, Vladu u prethodnom mandatu usvojila je predlog za izmenu Ustava, nakon izbora je to povučeno, i mi smo onda ponovo u decembru prošle godine uputili Narodnoj Skupštini Republike Srbije inicijativu za izmenu Ustava.
Skupština je onda tokom ove godine pokrenula dodatne konsultacije, kao što i treba da bude, nije rekla, pa dobro na ovaj tekst amandmana već imamo i bile su konsultacije od 18 meseci, koje je provela Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo pravde. Imamo zeleno svetlo Venecijanske komisije, i hajde da usvojimo ustavne amandmane i sve će biti u redu. Nema ko šta da nam kaže.
Evropska unija nema šta da nam zameri, realno, ako to radimo samo zbog EU.
Ne, tada je Narodna skupština Republike Srbije insistirala zajedno sa Ministarstvom pravde da pokušamo da nađemo neki minimalni zajednički imenitelj, kako bi postigli što veći društveni konsenzus, o tome kako da izmenimo Ustav u oblasti pravosuđa, a da imamo najbolje mogući sistem za Republiku Srbiju, za naše građane i za našu privredu. Dakle, da vidimo još jednom, kako da sednemo sa udruženjima kao što je Društvo sudija Srbije, ili nekim drugim udruženjima, da nađemo taj društveni konsenzus i to je ono na čemu trenutno radi Skupština uz veliku podršku Vlade Republike Srbije, i ja želim još jednom da kažem da smo mi tu da pomognemo i da podržimo, da organizujemo i da imamo konsultacije ako treba jedan na jedan, i svaki dan, i dan i noć, da bi napravili taj društveni konsenzus, i onda da nemamo samo zeleno svetlo Venecijanske komisije, koja nam je recimo formalno pravno dovoljno, već da imamo sveukupni društveni konsenzus, zato što je valjda Ustav pitanje oko koga moramo da imamo makar neki minimalni društveni konsenzus i ja se nadam da će Narodna Skupština Republike Srbije, uspeti da postigne takav društven konsenzus, i da ćemo sa tim konsenzusom ući i u referendum.
Podsetiću vas da danas oni iz velikog dela opozicije koji nam spočitavaju vladavinu prava i kako radimo na ustavnim amandmanima su pokazali kako su oni poštovali vladavinu prava.
Podsetiću vas koliko smo mi problema imali samo 2014. godine, da ispravimo sve ono što je učinjeno famoznom, čuvenom reformom pravosuđa izborom sudija 2009. godine.
Dakle, 2009. godine je u dva dana preko hiljadu sudija i tužilaca razrešeno. Niko od njih, ali niko od njih nije znao zašto, ni po kom kriterijumu. Epilog je da je reforma pravosuđa, tada te 2009. godine koštala građane Republike Srbije neverovatnih 44 miliona evra i to po analizama Društva sudija Srbije, ne Vlade Republike Srbije, Društva sudija Srbije. Ta reforma pravosuđa 2009. godine koštala je građane Republike Srbije 44 miliona evra, samo u naknadama plata razrešenih sudija i tužilaca.
Citiraću tadašnju predsednicu Društva sudija Srbije. Citiram - Mi smo postali te 2009. godine paradigma ne prava međustrukovnim udruženjem u Evropi, u Savetu Evrope, u institucijama Evropske unije, nemerljiva šteta je naneta.
Dakle, ti koji su tada bili odgovorni za to kako se u Srbiji živi, ti koji su vodili reformu pravosuđa tada, zaista ne bi više smeli pravo pravosuđe, vladavinu prava, te reči, termine da uzimaju u usta, a ne nama da spočitavaju.
Ne želimo da ikada Srbija više bude zemlja u kojoj se u dva dana smene jednim političkim potezom svi nepodobni tužioci i sudije u koji je jedini kriterijum da budete u pravosuđu partijska pripadnost. Zbog toga smo toliko radili na ustavnim amandmanima, zbog toga smo išli i u Venecijansku komisiju.
Podsetiću, 2007. godine, tek nakon usvajanja Ustava i njegovog stupanja na snagu je Venecijanska komisija konsultovana, znači tek nakon što je promenjen Ustav konsultovali su Venecijansku komisiju i tada je naravno Venecijanska komisija imala primedbe na naše ustavne amandmane i naše pravosuđe, ali to nije u tom trenutku više moglo da se uzme u obzir.
E, sve suprotno tome hoćemo. Hoćemo da nastavimo da postavljamo standarde i u oblasti vladavine prava, i u oblasti pravosuđa, i time kako konsultujemo sve činioce i građane Republike Srbije o ovako važnoj temi.
Konačno, još jednom zahvalnost svim našim međunarodnim partnerima koji su nas, pa Boga mi od 2014. godine pratili i pomagali u ovom procesu.
Želim još jednom da zahvalim vama, poštovani narodni poslanici na tome što ste pružili ogromnu podršku Vladi Republike Srbije, da usvojimo zaista brojne zakone u ovom sazivu koji utiču na vladavinu prava u Republici Srbiji.
Želim još jednom građanima Republike Srbije da poručim da smo tu da i u ovoj oblasti postavljamo najbolje moguće standarde, i konačno da je i ovo ne zbog EU, iako će nas naravno voditi u pravcu evropskih integracija već, pre svega zbog naših građana i zbog naše privrede, zato što će njihov kvalitet života da se poboljša i zato što će ovo olakšati privredi i zato što će na kraju krajeva dovesti do dodatnog povećanja i plata i penzija u Republici Srbiji.
Hvala vam mnogo i izvinite što sam odužila.