Hvala.
Dve osnovne poruke imam. Prvo ministru u Vladi. Žao mi je što ja moram to da kažem jednom narodnom poslaniku – ne postavlja predsednik države ministre u Vladi i Vladu, već ih postavljaju narodni poslanici i Skupština. Dakle, Srbija je parlamentarna demokratija. Da postavlja predsednik države, to bi bila diktatura.
Dakle, Srbija je parlamentarna demokratija. Da postavlja predsednik države, to bi bila diktatura. Ja se nadam da se vi ne zalažete za to i da vam to nije plan, a ako jeste, onda bi svakako transparentno trebali da kažete građanima da bi vi ukoliko dođete na vlast raspustili Skupštinu, a predsednik bi birao sve.
Dakle, ja nemam izgovor da sam tehnokratski premijer, to je činjenica. Ja razumem da vi imate, očigledno, iz vašeg izlaganja problem sa činjenicama. Razumem da su to neke paušalne izjave, paušalne kritike, bez brojeva, bez dokaza, bez ikakvih podataka, da dajete, samo, eto, imamo minimalni privredni rast, „Beograd na vodi“, gura samo profit u džepove privatnih investitora, Er Srbija je katastrofa, niska cena IT snage je osnova rasta, bez ikakvih podataka. Da imate podatke, da vas nije mrzelo da sednete i da se pripremite i da kažete – u redu, moja teorija je da je niska cena IT snage osnova rasta u Srbiji, hajde da ja imam vikend pred sobom, hajde da pogledam kolika je cena IT usluga, ili IT ljudi u Srbiji, a kolika je npr. u Ukrajini, u Beolorusiji, u Moldaviji, u Slovačkoj, u Poljskoj. Onda bi videli da IT usluge u Srbiji nisu konkurentne zato što su jeftine, nego zato što su kvalitetne, i da je to jedan od osnovnih, osnovnih pokazatelja snage našeg IT sektora.
Ali, ja razumem da je lakše samo reći - IT u Srbiji je jeftin, eto zato je osnova rasta. Nažalost, mislim da je važno da govorimo na osnovu podataka, na osnovu činjenica. Takva je činjenica da sam ja tehnokratski premijer, što nije novina u svetu, a nije novina ni u Evropi, i da kao osoba koja nije ni član stranke, a nema ni stranku iza sebe kao takvu, treba da se oslanja na parlamentarnu većinu. Ja se oslanjam na podršku Aleksandra Vučića i kao predsednika Republike i kao predsednika SNS, i pre svega, ovih ljudi ovde, koji meni daju podršku i mojoj Vladi. To je demokratija, to nije izgovor.
Vraćam se ponovo, jako mi je teško, kao druga moja poruka građanima Srbije, ako nekad ne odgovaram na sva pitanja, jako mi je teško, da odgovaram samo na paušalne tvrdnje, jer pokušavam ovde, i mislim da vi svi vidite, i da svi građani Srbije znaju da dolazim pripremljena u Skupštinu, sa brojevima, sa činjenicama. Teško mi je da odgovaram kada neko kaže – imamo minimalni privredni rast i on je najmanji u regionu. Kad je najmanji u regionu? U prvom kvartalu kad je bio 4,5% 2018. godine, jel tada bio najmanji u regionu? Vi kažete – u redu, imamo najmanji privredni rast 2,8% u bio u 2016. godini. U godini, podsetiću vas, teških mera fiskalne konsolidacije. Kada imate štednju, neverovatno je da uopšte imate privredni rast, mi smo uspeli tj. prethodna Vlada, i da ima fiskalnu konsolidaciju i da ima ozbiljne rezultate u smanjenju deficita, i konačno, postizanju suficita, ali isto tako i da ima kakav takav, privredni rast, 2,8%, ipak nije takav kakav privredni rast, posebno u vreme kada imamo mere fiskalne konsolidacije i kada je on, kada je on zasnovan na proizvodnji, dakle, na produktivnosti i na izvozu.
Lako je imati privredni rast od 4,5 kada samo uvozite i kada sve date u potrošnju, kao što je bila situacija 2008, 2007. godine, kada ste onda došli do 2012. i 2013. godine, na tri meseca od bankrota. Lako je. Ali, ova Vlada Republike Srbije i ova većina u Skupštini, ne pribegava lakim merama, mi pribegavamo hrabrim merama. Ali, sada ću da vam dam, za mene neverovatan pokazatelj tih paušalnih kritika, npr. na privredni rast. Bio je privredni ras 1,9% 2017. godine, i mi smo prvi rekli - da, to je jako loše. Dobra stvar toga je što postoje pokazatelji, a to je rekao i Fiskalni savet, opet, kao jedna stvarno objektivna institucija, dobra stvar toga što je očigledno da svi ekonomski parametri pokazuju dobar oporavak srpske ekonomije. Da je ovakav privredni rast zbog toga što smo imali jako tešku zimu i zbog čega je prvi kvartal prošle godine trpeo zbog rudarstva i zato što smo imali jako teško leto, sa sušama, zbog čega je trpela poljoprivreda i energetski sektor sada zbog loše hidrologije, i da nije bilo ovakvih vremenskih prilika, privredni rast bi bio u okvirima predviđenih, planiranih, a to je 3% u 2017. godini.
Tada su svi rekli, evo i narodni poslanik isto vrti glavom, tada su sve rekli, ma kakve su to gluposti, ma evo još jedan izgovor, ne bi bio 1.9% i šta ste vi uradili i to je to. Kada smo rekli, ljudi, vidite građani, fantastično, privredni rast u prvom kvartalu 4,5%, neverovatna stvar, odlična stvar za srpsku ekonomiju. Odjednom, šta kažu svi kritičari – uh, ala vam je to neki privredni rast, pa da vam nije bio onako loš privredni rast, odnosno prvi kvartal prošlo godine, da nije bilo suše i hladne zime, vi bi imali 3%, znači, ovih 3% plus 1,5%, a sada je 3% bio rast u prošloj godini. Dakle, šta god da kažete, bilo je ovo drugo, samo da vi imate loše rezultate. Mi se lošim rezultatima ne radujemo. Mi loše rezultate isto tako priznajemo i gledamo šta treba da promenimo da bi bili bolji, pa zato rast od 4,5%, ali dobro, on je najniži u regionu kao što kaže narodni poslanik.
„Beograd na vodi“ ću uzeti kao primer, profit odlazi u džepove privatnih investitora. A u stvari, da znate zašto su u svakoj zemlji toliko značajni infrastrukturni projekti, a posebno projekti stanogradnje, iz dva razloga. Prvi je zato što oni na najbolji način povlače za sobom rast građevinskog sektora, što se upravo desilo za projekata „Beograd na vodi“. Konačno je naša građevina krenula ponovo da raste.
Jedan od dokaza za to, opet, ja sam probala da se spremim iz poštovanja prema narodnim poslanicima i ovom domu, jedan od dokaza za to je što je druga najveća komponenta rasta našeg spoljno trgovinskog deficita, a pošto spoljno trgovinski deficit raste, mi smo gledali, ali to nije dobar indikator, mi smo gledali zašto je to, da bi kao Vlada odmah imali mere da ga dovedemo ponovo pod onaj balans i da imamo suficit, ali pored toga što imamo povećanje uvoza pogonskih mašina zahvaljujući ogromnom rastu privede i pre svega stranih direktnih investicija, drugi osnovni razlog je uvoz građevinskih usluga, zato što mi u Srbiji nemamo dovoljno ni građevinskih, ni projektantskih kompanija da prate ovako veliki projekat. To je jedan od osnovnih benefita ovog projekta. Stanogradnja, drugi najvažniji ekonomski pokazatelj zašto je ona važna, je ljudi moji, porez na imovinu. Porez na imovinu koji sopstveni prihod lokalnih samouprava, koji je održiv prihod, jedan od najvažnijih lokalnih samouprava. Pa, neće porez na imovinu da nosi investitor privatni.
Porez na imovinu će uvek i zauvek ostati u gradu Beogradu. To je najvažniji prihod ovog projekta i opet zbog čega je ovaj projekat važan i treba ovakve projekte da imaju što više lokalnih samouprava.
„Er Srbija“, opet smo imali neku paušalnu tvrdnju, sad samo iz svega ovoga što ste čitali pokušavala sam da izvučem neke od stvari, „Er Srbija“ katastrofa, postaje lou kost kompanija, „Er Srbija“ katastrofa usluga, kao da neko bije građane po ušima da se voze „Er Srbijom“ i da kupuju karte „Er Srbije“. Dakle, imamo povećanje broja putnika od 90% u 2017. u odnosu na 2013. godinu. Pa, kako sada građanima nije dobra „Er Srbija“? To je opet jedna paušalna tvrdnja.
Zašto niste pogledali podatke? Da ste pogledali podatke, upisali bi sebi u pripremu – „Er Srbija“ katastrofa, pogledam podatke, porast broja putnika 90%; ups, dajte da ne pričam takve stvari u Narodnoj skupštini, nije u redu.
Za nisu cenu IT usluga, već sam rekla, neću dalje da ponavljam. Dakle, evo, ja vas molim, uzmite pogledajte, donesite mi podatke, pa ako ja nisam u pravu, evo, ja se izvinjavam, vi ste u pravu. Ne, IT usluge u Srbiji rastu zbog kvaliteta, a ne zato što su jeftine.
Čula sam dosta i o vašoj biografiji, što mi je posebno drago. Ne znam da li se vi preporučujete za mesto u Vladi Republike Srbije? Drago mi je što ste Rond Braun Fulbrajt stipendista i što ste doveli to u Srbiju. Svakako je to lepo.
Što se tiče doktorata Siniše Malog, ako se ja ne varam, ali, evo, vi me ispravite, Komisija je već dva puta, većinom glasova, potvrdila da je doktorat Siniše Malog autentičan, da nije prepisan ili plagiran. Dva puta? Dva puta nije bilo dovoljno, tako da Univerzitet u Beogradu po treći put obrazuje Komisiju koja će ponovo sagledati sve činjenice.
Fakultet organizacionih nauka takođe je potvrdio da je reč o autentičnom akademskom delu, ali, nema veze i ja mislim da ste vi u pravu. Ovo treba gurati i nema veze, ako treba sto komisija, sto komisija, dok ne dođemo do te koja će dokazati da ste vi u pravu, a ne ovih prethodnih 99. Ja mislim da je to vladavina prava u Srbiji. To je vladavina prava u vašoj izvedbi.
Ovamo, kada je nešto nelegalno, izvodi bager, kada je nešto nelegalno, izvodiš blager, opet nije vladavina prava. To tako ne može. Znači, postoje principi. Vladavina prava ne može da se menja iz dana u dan kako vi mislite da je nešto dobro ili nešto loše. Vladavina prava je vladavina prava i ova Vlada Republike Srbije je poštuje. Hvala vam.

Samo jednu rečenicu.
Dakle, kada mi kažete da ne treba zamarati građane preteranim informacijama i podacima, pretpostavljam da kažete da ne treba ovako dobro da se spremam za Skupštinu?
Drugo, nemojte da potcenjujete građane Srbije. Oni apsolutno žele da znaju i informacije i podatke i umeju za sebe da ih protumače, što pokazuju rezultati na izborima od 2013. godine na ovamo. Hvala vam.

Istina je da nisam pričala i rekla sam na početku svog izlaganja da neću pričati u ovom trenutku o biografiji Siniše Malog, da ću pričati više o onome što ja mislim i što je mene kao predsednicu Vlade, šta su bili najvažniji rezultati Siniše Malog što ga je preporučilo za mesto ili za moj predlog u Narodnoj skupštini da bude ministar finansija.
Pored toga, naravno, svi narodni poslanici su dobili biografiju Siniše Malog, tako da nije ni bilo naročito potrebno da u samom izlaganju ja trošim i vaše vreme i vreme građana na to.
U biografiji Siniše Malog je potpuno transparentno stavljeno da je on 2001. godine postavljen za pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu za privredu i privatizaciju. Važno je, ja mislim, da napomenemo, a i vi ste to trebali da kažete, ako hoćete da budete fer, da je na tom mestu bio do marta 2003. godine i da ne postoji nijedna sporna privatizacija u tom procesu, kao i to što ja mislim vi znate bolje od mene, a to je da do marta 2003. godine i nije bilo spornih privatizacija, da je problem sa privatizacijama, mešetarenje, muljanje, ostavljanje ljudi bez posla, prodaja u bescenje da bi se izvukle mašine, kao što danas imamo da su firme prodate u bescenje manje nego što su te mašine vredele, da su mašine vađene i da su postavljane u Tursku, pa mi sada imamo od tih mašina koje su bile naše uvoz iz Turske. To su neke stvari u kojima Siniša Mali nije učestvovao, ali je učestvovala Vlada u kojoj je tada vaša stranka bila jedna od stožera te Vlade.
Tako da, to jednostavno nije fer i treba reći kada je postavljen 2001. godine do kada je bio tamo i kada je odatle otišao.
Građani Republike Srbije znaju kada su rađene najproblematičnije privatizacije i zbog toga niko od vas ne priča nikada do kada je Siniša Mali bio u Agenciji za privatizaciju. Siniša Mali ima iskustvo u privredi i ima međunarodno iskustvo. On je radio i kao konsultatant u „Deloitte“ i u Beogradu i u Pragu. Radio je za renomiranu međunarodnu firmu „Kredit Svis“ u NJujorku. O onome šta je Siniša radio u privatnom sektoru sa drugim privatnim firmama nikakve veze nema sa bilo kakvom državom ili javnim institucijama. Godine 2005, 2006, 2007, 2008. i 2009. godine je besmisleno da pričamo, zato što je čovek bio u privatnom sektoru i bavio se svojim poslom za koji je studirao, koji je magistrirao, koji je nakon toga doktorirao i potpuno je bespredmetno pričati šta je čovek radio u privatnom sektoru. To nikakve veze sa državom nema, niti sa njim kao današnjim kandidatom za ministra finansija.
Da li je vodio of šor firme? Da. Da li je to nezakonito? Dakle, čovek je radio i u Pragu i u NJujorku i u nekim drugim gradovima sveta i tamo postoje of šor firme, zakonite su u tim zemljama, zakonite su u Republici Srbiji. Godine 2009. ne znam zašto ne bi to radio kao čovek u privatnom sektoru koji se time bavi i to je njegov posao.
Ono što je meni važnije iz te 2005, 2006, 2007, 2008. godine, a što, za mene, mislim da ga preporučuje i za ovu poziciju, ono što je meni važnije je to što se čovek sa takvim kvalifikacijama i sa takvim obrazovanjem vratio u Srbiju i stavio se na raspolaganje državi Srbiji. To je ono što je meni važno iz tih godina, ne da li je imao ili vodio of šor firme.
Što se tiče doktorata, ponovo, isto kao i u slučaju privatizacije, svi kažemo – e, bio je u Agenciji za privatizaciju, ne kažemo od kad do kad i da li je imao uspešnih privatizacija ili nije imao uspešnih privatizacija. Ponovo, zato što bi to bile činjenice i zato što činjenice vama ne idu u prilog i onda se činjenicama ne bavimo, nego se bavimo paušalnim tvrdnjama. Zato se fokusiramo na doktorat, zato se ne fokusiramo na to da je Siniša Mali i diplomirao i magistrirao ne Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, da je dobio nagradu kao najbolji student generacije, da je nakon toga dobio nagradu za najbolji studentski rad, zato što ta priča, ta istina se ne bi uklapala u tu priču koju vi želite da ispričate o Siniši Malom, pa onda, hajde da biramo o čemu ćemo da pričamo, da bi napravili dobru priču kojoj istina ne sme stati na put.
Siniša Mali je nakon toga, 1999. godine, kao stipendista Rond Brown Fulbright magistrirao na Washington University u Sent Luisu u SAD na smeru finansije. Radio je tokom studija kao asistent na pet predmeta iz oblasti poslovnih finansija i dobio je nagradu kao najbolji student u oblasti finansija i nagradu da je među 10% najboljih studenata na top 20 poslovnih škola u SAD te godine. O tome ne pričate puno, zato što se ne uklapa u priču koju želite da ispričate o Siniši Malom.
Zašto bi Siniša Mali kao najbolji student generacije Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao čovek koji ima dve master diplome, jednu sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ponovo za koju je dobio nagradu za najbolji diplomski rad i kao čovek koji je takođe i u SAD kao Rond Braun stipendista dobio nagradu za najboljeg studenta u oblasti finansija, došao u Srbiju i na FON plagirao svoj doktorat? Pa, ne bi.
Kada dva puta komisija kaže – nije plagirao, vi kažete – to nema veze važno je šta Raša Karapandža kaže za „Peščanik“. Jel to je ultimativni autoritet - ne komisija Univerziteta u Beogradu, ne FON, nego šta je Raša Karapndža rekao za „Peščanik“? Dobro, ok.
Univerzitet u Beogradu sada treći put obrazuje komisiju koja će ponovo sagledati sve činjenice. Ako i ta treća komisija kaže ovo što su rekle prethodne dve komisije, ja pretpostavljam da ćete tražiti četvrtu komisiju.
Siniša Mali je takođe 2003. godine kao prvi Srbin dobio zvanje Chartered Financial Analyst, odnosno CFA., koji u finansijskom svetu zaista znači mnogo, ali takođe ni to nije bilo dovoljno važno iz njegove biografije da danas o tome pričate.
Dvadesetčetiri stana, jedna od najzabavnijih afera makar za mene u mandatu Siniše Malog kao gradonačelnika. Dakle, imali smo dokaz da je njegov potpis falsifikovan ne od strane srpskih grafologa, nego bugarskih grafologa. Ali, to nije važno. Dokaz da su svi ti dokumenti falsifikovani ne može da upropasti dobru priču koju ste smislili. Ja mislim da je istina važna.
Šta se desilo sa tih 24 stana? Mislim da građani Srbije pitaju – čoveče, ako je Siniša Mali imao 24 stana - šta se desilo sa njima, jesu oni i dalje kod Siniše Malog? Jel ih je on kao Siniša Mali prodao? Šta se desilo ako je on imao, a nije imala firma koju je on napustio pre nego što je ušao u Vladu Republike Srbije?
Recite, mi jedno logično pitanje – šta je bilo, jel i dalje ima 24 stana ili prihvatate da su to stanovi jedne firme koja se tim poslom bavila, a da je tu firmu Siniša Mali napustio pre nego što je ušao Vladu Republike Srbije tada kao savetnik premijera.
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
Savamala…
Ne, poštovani narodni poslaniče koji dobacujete, ja znam da se u vašem sistemu za mandata ove i prethodne Vlade svi krivi dok se ne dokaže da su nevini, a da su u vašem sistemu svi nevini zauvek i zauvek, uključujući i vas koji stvarno o budžetu i finansijama lokalnih samouprava baš nemate puno pravo da pričate.
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
I znam da je manir vaš da pričate o porodici i mojoj i Siniše Malog. To nije moj manir. Ja o porodicama neću pričati zato što ja ne vodim tabloidnu politiku za razliku od vas…
(Radoslav Milojičić: Siniše Malog nisam pomenuo. Vašu jesam.)
Ja se time ponosim, to građani očigledno cene i to je još jedna snaga Srbije danas. Vi nastavite da se bavite tabloidnim stvarima.
(Radoslav Milojičić: Vaš brat je 13 puta … Vašeg brata jesam.)
Dakle, neću pričati o izjavama supruge Siniše Malog, bivše supruge Siniše Malog, zato što mislim da to takođe…
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
(Predsedavajući: Kolega, molim vas tiše, dozvolite predsednici Vlade Republike Srbije da se obrati narodnim poslanicima. Molim vas tiše. Ne obraća se vama, molim vas nemojte voditi dijalog na ovakav način, molim vas.)
(Radoslav Milojičić: Rekli ste da sam ja to pomenuo.)
Ja opet mislim da nije fer pozivati na nijedne izjave bivše supruge, a ne pozivati se na zvanične izjave iste te bivše supruge kod tužioca. Mislim da to šta je bivša supruga rekla za neki novinarski portal i to šta je rekla kod tužioca, da veću snagu treba da ima njena zvanična izjava kod tužioca, nego za portal, a vi niste rekli da je kod tužioca izjavila da je samo htela da naudi bivšem mužu, opet, zato što se to ne uklapa u priču. Ne uklapa se u priču koju želite da kažete, pa onda da izostavimo istinu zato što će da nam pokvari dobru priču.
Nastavićemo naravno sigurna sam da razgovaramo oko biografije i afera Siniše Malog, ali hoću da vam kažem da je sigurno, i jelke i svega ostalog, da sam probala još jednom što bolje da se spremim za Skupštinu Srbije i da imam podatke i da probamo onda da pričamo o činjenicama, a ne paušalne tvrdnje zato što će onda ova rasprava trajati mnogo, mnogo duže zato što ću vam odgovarati na svake paušalne tvrdnje činjenicama, brojevima i jasnim podacima. Hvala.

Hoću samo da kažem zbog građana Republike Srbije da je meni naravno jako važno šta je neko radio u svom životu i kakvo mu je iskustvo. Šta je neko radio u privatnom sektoru? Dok god je radio u skladu sa zakonom, a radio je Siniša Mali u skladu sa svim zakonima. Ne mogu i ne želim da ulazim u ocene da li mislim da je to moralno ili nije, da li ja mislim da je poslovanje of šor firmi moralno, nezakonito? Znate li koliko danas imate građana Republike Srbije koji rade ili vode of šor kompanije zato što su pametni, obrazovani, kvalifikovani i zato što ih je neko iz Amerike, Luksemburga, sa Malte zaposlio da im vode firme. Jel hoćete da kažete da su svi ti ljudi nemoralni? Da svi ti ljudi sutra, za pet, šest godina ne smeju da imaju nikakvu državu funkciju?
Onda predložite kao Skupština da ih osudimo sve ili da im damo to jasno kao poruku, pa da tim mladim ljudima kažemo - vi se iselite iz Srbije, zato što ako radite za ofšor kompaniju neku vi ne možete da živite u Srbiji zato što ste kriminalac. Dakle, vi šaljete jednu opasnu poruku svim mladim ljudima koji u ovom trenutku planiraju svoju karijeru i rade sve što mogu da se dalje karijerno ispunjavaju, da rastu i da imaju dobre plate da obezbede svoje porodice.
Dakle, važno mi je šta je neko uradio, ali dok god je radio u skladu sa zakonima, onda je to privatni sektor i taj privatni sektor država nema pravo da dira i ne može na njega da utiče. Hvala.

Posle vašeg izlaganja i svih tih – da li je tačno ovo i ono, i sve ono što sam ja čuo, pomislio, pročitao, učinilo mi se, sanjao sam, da li je tačno, sto puta ovih neverovatnih podataka; ja samo mogu da vam kažem da ste vi sigurni da je Siniša Mali najbolji kandidat za ministra finansija, ja bih mislila da sam ja u problemu, kao predsednica Vlade i to mi je sada…
Hvala Bogu, pa vi mislite da Siniša Mali nije najbolji kandidat.
Neverovatno mi je da samo, koliko meseci posle lokalnih izbora u Beogradu?

Dva otkad su bili lokalni izbori u Beogradu, posle dva meseca od lokalnih izbora u Beogradu, meni u Skupštini neko, potpuno ozbiljan, deluje kao da se ne šali, kaže – to da li je Siniša Mali doveo Beograd u red, to bi trebali pitati Beograđane.
Pa, pitani su pre dva meseca.
Hajde da ih pitamo na 15 dana. Ja mislim da lokalni izbori u Srbiji trebaju da se održavaju na 15 dana. Pre dva meseca smo ih pitali. Pitala ih je država da li je Siniša Mali i SNS, da li su sa svojim koalicionim partnerima doveli Beograd u red u odnosu na 2014. godinu i više, daleko više od pola izašlih, više od 50% Beograđana je reklo – tačno je. Vi možete ponovo da ih pitate.
Dok ste vi sa vašom koalicijom, a moram isto da vam kažem sada zato što ste me iznenadili sada vašim izlaganjem, nisam bila spremna na ovo, moram da vam kažem da sam bila iznenađena kada sam videla koaliciju vašu za lokalne izbore, DJB i Dveri, ali sada mi je sve jasno.
Vi imate tu teoriju da svetom vladaju reptili i da je 100 puta - da li je tačno sve što sam ja mogao da smislim da pitam; a da je sve to tačno ja moram da vam kažem Siniša Mali ne bi bio ovde. Siniša Mali bi bio bogat kao Bil Gejts i Ričard Branson zajedno, da je to tačno. Ne bi sedeo čovek ovde i bio ministar finansija. Mogao bi sve skupa svojom imovinom da ima republički budžet Srbije.
Tako da, hoću da vam kažem, blanko odgovor na 100 pitanja „da li je tačno“? ne, nije tačno.

Jedna od stvari koju ste pomenuli, za koju ja takođe mislim da je izuzetno važna, oko nezaposlenosti u Beogradu, koja je, na kraju krajeva, i najbolji znak oporavka. U međuvremenu sam dobila podatke, procentualno, jer je jedan od narodnih poslanika postavio i to pitanje. Dakle, mi smo imali 2013. godine u Beogradu rekordnu nezaposlenost od 15,9%, dakle, manje, više 16%. U martu 2018. godine, nezaposlenost u Beogradu je dostigla 10,8%, tako da smo je realno smanjili za nekih pet do šest procenata samo u ove poslednje četiri godine, što je stvarno fantastičan uspeh i mislim da je jedna od referenci koja preporučuje Sinišu Malog za radno mesto.

Takođe sam htela da se osvrnem još jednom, znam da ćemo imati pauzu, na ovo poslovanje of šor kompanija, koje nikako ne mogu da mu oproste i hoću da kažem ljudima koji su u stvari poručili mladim ljudima u Beogradu da ukoliko rade, vode of šor kompanije, za njih u Srbiji nema legitimne budućnosti, da pripazimo ipak. Evo, još jednom da pozovem pred pauzu, zato što recimo kompanija kao što je „Apple“ ili „Procter&Gamble“, kompanija koja se uglavnom vodi preko of šor firmi, za sve mlade ljude u Srbije, za sve mlade ljude iz Srbije koji danas, na primer, rade u „Apple“ moja poruka bi bila: „Ne brinite se, Srbija će uvek biti otvorena za vas, samo se vratite. Ovde ćete imati budućnost, zato što se nadam da će ova filozofija, kakva je uvedena u Srbiju 2013/2014 godine, ostati i ti mladi ljudi će moći da se vrate“. Ukoliko na neku nesreću Srbije opozicija u jednom trenutku ponovo uzme vlast, onda je realno da ti ljudi nemaju gde da se vrate, zato što ukoliko ste nekada radili u „Apple“ vaša karijera je završena.

Takođe bih pozvala da kao česti gosti, na primer, N1 televizije od sada odbijaju svako svoje gostovanje na toj televiziji zato što je i to of šor kompanije, pa pošto to nije moralno, u redu i pošto neko ko je nekada radio ili vodio of šor kompaniju ne može da radi i vodi ništa u Srbiji, onda ja mislim da je moralno da ne gostujete na televizijama koje su of šor kompanije.

Još jedna stvar, koja je bila posebno i važna i teška kada se govorilo o uslugama građana u gradu Beogradu i izdavanjima i za socijalno ugrožene, ali i za populacionu politiku…

(Radoslav Milojičić: Da li čujete da ova osoba vređa poslanike?)

Kada je ono što je bilo jedno od najtežih i socijalno i finansijski najtežih stvari, to je da je, kada zbog viših cena obdaništa, a vi ćete to znati, jer ste bili u Skupštini, zbog viših cena obdaništa je 2014. godine kada je Siniša Mali preuzeo mandat gradonačelnika, na adresu grada Beograda stiglo oko 15 hiljada tužbi koje je gradska vlast morala da isplaćuje, što je zaključno sa januarom sada iz budžeta na ime dobijenih tužbi isplaćeno ljudima 448 miliona dinara, zato što je neko naduvavao troškove i mesečne račune za vrtić za predškolske ustanove u gradu Beogradu. To su one stvari koje sve pokazuju da je Siniša Mali…
(Marko Đurišić: Šta pričaš, bre?)
Razumem, stvarno mogu da razumem da je teško slušati o stanju koje je ostavljeno u gradskoj kasi. Stvarno razumem da je teško.
(Marko Đurišić: Šta pričaš gluposti? Sram vas bilo.)
Jel mi pretite?

Dobro.
Razumem da je teško slušati i o problemima koji su napravljeni, ali sam se nadala da je lakše slušati o tome kako su ti problemi profesionalnim radom i zalaganjem ispravljeni i kako se situacija u glavnom gradu Beogradu, koji predstavlja 40% ekonomskog rasta Srbije, popravila. Nadala sam se da ćemo svi zajedno zbog toga biti srećni i da ćemo ovde imati raspravu koja uvažava te rezultate koji su postignuti.
U svakom slučaju, zahvaljujući tom radu i trudu nije uspostavljena samo fiskalna konsolidacija, isplaćeni su dugovi, dugovi i javnih komunalnih preduzeća i dugovi koje je grad imao prema građanima, onim najugroženijim i najosetljivijim grupama prema kojima su ti dugovi iznosili do sada više od 500 miliona dinara.
Dakle, to su stvari koje preporučuju Sinišu Malog za ministra finansija. Hvala.

Sve što ste rekli i sve tvrdnje koje ste izneli bi možda bile ozbiljne i na njih bi možda bilo teško odgovoriti, da ne znamo da ste vi doveli Srbiju na tri meseca od bankrota i tako…
Meni nije smešno. Ne znam, meni to ozbiljno nije smešno.
… Grad Beograd ostavili sa milijardu i 118 miliona evra duga, 14 milijardi dinara neplaćenih obaveza i deficit od 20,25%. Onda nekako kad znamo da se tako vodila država i da ste ostavili državu sa takvim rezultatima, onda je nekako stvarno jako teško razmišljati o tome kako ste vi baš znali kako se štiti privreda i kako ste promovisali mala i srednja preduzeća i branili vladavinu prava i kako je to sve tada sve super funkcionisalo, a sada baš nikako ne funkcioniše i kako je tada Srbija bila Švajcarska, a plate u Srbiji su bile jedne od najvećih u Evropi u to vreme, nego su sada, kao posledica rada ove Vlade i prethodne Vlade, dosta pale, ali tada su bile jako visoke. Doduše, nezapo
Rekli ste da promovišem rad ofšor firmi. To je dosta površna i dosta providna zamena teza za koju, u redu, želim da odgovorim, mada verujem da građani Srbije to i sami vide, bez toga da ja govorim o tome. Dakle, nisam ja promovisala rad ofšor firmi, ja sam branila ljude koji rade u kompanijama koje su u vlasništvu kompanija koje posluju u ofšor zonama i tako optimizuju porez. Ja ne promovišem to. Ja bih najviše volela da su sve te kompanije registrovane u Srbiji, plaćaju sve poreze u Srbiji i mi možemo u potpunosti da pratimo njihovo poslovanje. Ali, ne želim nikako da inkriminišem ljude koji za te kompanije rade, zato što oni nisu zakonodavci i oni rade legalno u legalnim kompanijama. Dok sam predsednica Vlade boriću se protiv toga da zato što neko radi u ofšor firmi ili radi u firmi koja je registrovana u Srbiji ili je, na primer, registrovana u Luksemburgu, a u vlasništvu je ofšor firme, budu na bilo koji način diskriminisani zato što sutra kada budu želeli da obavljaju javnu funkciju neko kao vi će moći da im kaže – e, kakvi ste bili, jer ste radili u ofšor firmi. Mislim da ti ljudi nisu krivi i da imaju jednaka prava i jednake obaveze kao i svi ostali građani Republike Srbije.
Kada smo kod promovisanja firmi, ovakvih i onakvih, kao što sam rekla u prepodnevnom izlaganju u odgovaranju na pitanja, ono što je meni neverovatno, ali cela privreda može o tome da posvedoči, vi ste bili ti koji su promovisali sivu ekonomiju, vi ste bili ti zbog kojih mala i srednja preduzeća u Srbiji nisu postojala i ona koja su postojala su stagnirala. Zašto? Zato što se niko pre 2015. godine nije setio da kaže da su inspekcije zadužene i za neregistrovane firme. Tako da vi, na primer, imate vulkanizer jedan pored drugog ili frizerski salon jedan pored drugog u kojima je jedan registrovan i kod njega dolazi inspekcija, gleda, trkeljiše sve papire, naplaćuje kazne, izađe odatle, uđe u drugi pored vulkanizer ili frizersku radnju i oni kažu – gospodo, mi nismo registrovani. A oni kažu – jao, izvinjavam se što sam ušao kod vas, zato što po Zakonu o inspekcijama mi za vas nismo nadležni. Vi nastavite da poslujete u sivoj zoni, a ja ću da kažnjavam one koji su registrovani i da pokušavam da im nađem neke stvari koje su možda preskočili ili zaboravili zakonski da urade. Tek 2015. godine se to promenilo, da bi uveli fer tržište, pre svega za mala i srednja preduzeća u Srbiji. Tako da, oko toga ko je šta promovisao i koliko je to dobro za Srbiju, ponovo imam primere koji govore o tome da je tada promovisana siva ekonomija, a da se mi danas borimo za sve zaposlene, za sve kompanije i za fer tržište.
Pričate o tome da je mali broj ljudi koji se vratio u Srbiju iz inostranstva kao što je Siniša Mali, a danas ima milione. Ja se slažem, mali je broj ljudi koji se vratio u Srbiju i danas ima milione, ali ne postoji niko u Srbiji, ja mislim, osim Dragana Đilasa koji se vratio iz inostranstva u Srbiju i ima samo prijavljenih 25 miliona evra. Ja mislim da je on čovek šampion u tome, ali vi hoćete da kažete …
(Balša Božović: Po Poslovniku.)
Da li hoćete da kažete da postoji problem kada se ljudi iz inostranstva vrate u Srbiju i ovde rade i uspešni su? Siniša Mali nema milione, on je svakako uspešan poslovni čovek, čovek koji je karijeru u privatnom sektoru, dobro plaćenu karijeru napustio da bi bio na službi građanima Beograda i sada nadamo se građanima Srbije.
Kada kažete o „Beopetrolu“, treba li bi da proverite i da vidite da sama privatizacija „Beopetrola“ nije sporna, da je ono što je sporno je aktiviranje garancije koja je tadašnja DSS pod pritiskom ukinula, a koju je Siniša Mali u privatizacioni ugovor ubacio. To je bilo sporno kod „Beopetrola“.
Molim vas, stvarno, još jednom, zato što relativno često imamo izbore u Srbiji, kada postavite pitanje da li građani imaju nadu i onda takao teatralno izgovorite – ne, onda treba da sednete, da pogledate rezultate izbora i da vidite da građani imaju nadu, da su od 2014. godine građani povratili nadu i u svoju zemlju, i u svoju ekonomiju, u svoju Skupštinu, i u predsednika, i u Vladi Republike Srbije.

Hoću samo kratko opet da odgovorim.
Ja stvarno ne znam. Kažete da pričam paušalno o rezultatima ove Vlade ili, ne znam, da pričamo o rezultatima vlada pre šest godina ili nešto? Pa, da, ako imate takvu situaciju, treba vam četiri, pet godina napornog rada da imate neke rezultate, da izvučete Srbiju sa ivice bankrota.
Dakle, nisam nikada rekla niti sam čula da je iko ikada rekao da je Srbija bankrotirala. Nije, na svu sreću. Bila je na tri meseca od bankrota 2014. godine, zahvaljujući tome što su se penzije, to je tada kada je budžet polomljen 2008. godine, u predizbornoj kampanji, u izbornoj godini podigle četiri puta.
Ja razumem, vama je dosadno. Nadam da građanima nije dosadno. Isto tako, ja vas molim, sad sam ponovo proverila, kada se priča o ekonomiji, radnim mestima i svemu onome o čemu ste pričali vi u vašem prethodnom izlaganju i o tome kako je moguće da rezultate čekamo dve, tri, četiri godine, pa, vidite, niste se pohvalili sa ekonomskim rastom tih godina, 2009. godina - minus 3,1%, 2010. godina - značajnih 0,6%. Danas diskutujemo oko 2,8% u merama fiskalne konsolidacije kako je to jako loše, 2,8%. Znači minus 3,1% u 2009. godini, 0,6% u 2010. godini, minus 1% BDP 2012. godine. Šta vi mislite, koliko godina treba, ako ne četiri ili pet, da se spreči bankrot, napravi makroekonomska stabilnost i podigne rast sa minus 1 do 2,8%?
Iskreno, čak ni ne mislim da imate loše namere. Mislim da je ovo krajnja nebriga koja je dovela do ovakve situacije u Srbiji i ogromno neznanje, ali ako moramo da pričamo dalje o tome, ja ću se javljati svaki put da probam da podelim sa vama znanje i informacije koje će nam pomoći da u budućnosti imamo jedan dinamičan, održiv rast.
Što se tiče Komisije, proverila sam i to u vreme pauze, Komisija je već dva puta većinom glasova potvrdila da je doktorat Siniše Malog autentičan. Vidim da to kao činjenica nije dovoljno, pa sam proverila još jednom. Prvi put bio je 25. avgust 2014. godine - 108 glasova za, četiri glasa uzdržana. Drugi put 15. oktobar 2014. godine - 117 glasova za, jedan glas uzdržan.
Vi možete sada da pričate i kako fakultet nema snagu da se odupre, ali ja u naše fakultete verujem i verujem da imaju snagu da kažu šta je istina i pod tolikim pritiscima da kada više ni dve komisije nisu dovoljne, nego tražimo treću. Hvala.

Ja moram da kažem, prvo, da ja u potpunosti mogu da razumem da ste vi ljuti na sebe. Ja to mogu da razumem. I to je odgovorno. Svako bi bio ljut na sebe da je u glavnom gradu Beogradu, gde vam je uporište, u koaliciji sa četiri stranke, vi postignete rezultat od 2,24%. Ja razumem da ste ljuti na sebe. Ali, to što ste ljuti na sebe u stvari treba vama da kaže da vi ne treba da nastavite na taj način, nego da ozbiljno pogledate rezultate i da kažete građanima – jeste, ono što je urađeno dobro, urađeno je dobro. Nešto niste uradili dobro, evo vam predlog kako da to uradite bolje. E, tako bi se konstruktivno gradilo poverenje u građanima, a isto tako bi svi zajedno radili na tome da Srbija ide brže napred i da što pre imamo što bolji kvalitet života građana.
Na svu sreću, Srbija je demokratska zemlja, tako da svaki pojedinačno građanin Srbije može da komentariše rezultate izbora. Ne mora građanin Srbije da učestvuje na tim izborima da bi te izbore komentarisao, poštovani narodni poslaniče. Tako da ja, i kao predsednica Vlade, a i da nisam predsednica Vlade, kao građanka Srbije, imam pravo da komentarišem rezultate izbora.
Posebno mi je drago što ste obratili pažnju na to da nisu ovde članovi Vlade Srbije, članovi mog kabineta. Podsetiću vas, isto kao što sam podsetila jednog narodnog poslanika da u demokratskoj zemlji kakva je Srbija predsednik ne odlučuje ko će biti ministar, već to odlučuje Skupština. Podsetiću i vas da ministra predlaže predsednik Vlade lično, a ne Vlada kao kolektivni organ i da je zbog toga potpuno racionalno i razumem da se vi možda racionalno ne ponašate, ali da je potpuno racionalno da ja svojim ministrima kažem, ovo je danas moj posao, ja sam kao predsednica Vlade predložila Sinišu Malog za ministra finansija, a vi idite i radite svoj posao.
Da li vi znate koliko je dug jedan dan? Da li vi znate šta jedan produktivni ministar može da učini za jedan ceo dan? I mnogo je bolje za građane Srbije da su oni danas na svojim poslovima, na sastancima, da bi sutra već imali neki rezultat, a ne da sede ovde, u nemoći da bilo šta kažu. Pa, ja sam predložila Sinišu Malog. Ja imam argumente da branim Sinišu Malog. Zašto bi cela Vlada sedela ovde ceo jedan dan, umesto da radi ceo jedan dan, 10, 12 sati, u interesu građana?
Dakle, nije to pokazatelj moje političke moći i njihovog nepoštovanja. To je pokazatelj jednog racionalnog tima, pravog tima, orijentisanog samo i isključivo na rezultate za građane Republike Srbije.
A kada pričate o mojoj političkoj moći i tome da ja političku moć nemam, ja vam se iskreno zahvaljujem što brinete o tome i brinete o mojoj političkoj moći, ali, reći ću vam da ni tu, makar za sada, niste u pravu.
Ovi ljudi ovde, većina u Skupštini, cene rezultate. Moja Vlada, ne ja nego moj tim, rezultate ima. Zato imam njihovu podršku. NJihova podrška za mene znači političku moć. Dakle, jedan čas demokratije, jedan na jedan.
Kada mi govorite o slabo plaćenim radnim mestima, „Meita“ je prva otvorena fabrika u Beogradu u poslednjih 10 godina. Neto plata u „Meita“ Obrenovac je 650 evra. Nije puno i biće bolje, ali, molim vas, nemojte da mi pričate o tome da je to malo, pošto, opet kažem, nije da ste vi Švajcarsku ostavili i da su ljudi imali plate od 1.500 evra a danas imaju neto platu 418 evra. I neto plata od 418 evra je više nego što su bile plate u Srbiji te 2010, 2011,2012. godine.
Što se tiče javnog duga, Siniša Mali je pričao o ukupnom dugu grada Beograda. On je računao dug grada, dugove javnih preduzeća i dugove gradskih opština, kao i dugove koji se nisu vodili u knjigama Beograda, dugovi za neisplaćene obaveze prema trudnicama, dugovi za neisplaćene obaveze prema porodiljama i dugovi za neisplaćene obaveze prema socijalnim ustanovama. Dugovi su dugovi. Ovo je moralo da se isplati, tako da je to dug koji je Siniša Mali kao odgovoran gradonačelnik računao i onda vratio.
Još jednom, za građane Srbije, da se vidi o kolikom intelektualnom nepoštenju mi ovde pričamo. Vi se pozivate na izveštaj Evropske komisije koji govori za zemlje zapadnog Balkana da su zarobljene države. Za zemlje zapadnog Balkana taj izveštaj, mislim, u terminu – zarobljene države svakako se ne odnosi na Srbiju. Isti taj izveštaj, na koji se pozivate, govori da je Srbija apsolutni ekonomski šampion u regionu i zemlja koja je najviše reformi i pozitivnih pomaka učinila u ekonomiji, pa onda ili se pozivate na ceo izveštaj i kažete – dobro, ljudi, svaka vam čast, u ekonomiji ste učinili puno, najbolji smo u regionu, bravo, ali treba da uradite više u vladavini prava. Ili se zbog vašeg intelektualnog poštenja pozivate na ceo izveštaj ili nemojte da se pozivate na izveštaj, ali nemojte da birate na šta ćete se u tom izveštaju pozvati, zato što ako vi hoćete da kažete da je Srbija zarobljena država i slažete se sa tim izveštajem, onda vi prihvatate da je Srbija ekonomski lider i šampion u regionu. Samo zbog intelektualnog poštenja. Hvala.

Hvala vam.
Moram da priznam da ste me dosta iznenadili sa ovom opaskom oko Sinišinog odela i načina oblačenja Siniše Malog. Ja to nisam primetila i nekako ne znam kako da protumačim to što ste vi toliko pažnje poklonili izgledu Siniše Malog, ali želim da vam kažem da ja lično podržavam sve takve emocije. Sad sam obratila pažnju i stvarno se lepo oblači Siniša, ali nisam ja primetila to ranije.
Takođe da vas obavestim, ako ne znate, da je Siniša Mali član SNS i ne samo član, nego i član predsedništva SNS, tako da ne stoji to da ljudi ne mogu da nađu nekog svog, daleko je to od toga. Ali, takođe treba da naučite i o tome da se prepoznaju rezultati i da im nije najvažnije na svetu samo da li je neko član stranke ili ne, nego kako radi u interesu Srbije.
Vidim, opet sam se iznenadila i prošli put ili pretprošli kada sam bila u Skupštini, vi ste se i tada jako brinuli o SNS, o glasačima SNS. Uradite ovo, kada bi vaši glasači znali oni ne bi glasali, da su znali da će biti Ana Brnabić oni ne bi glasali, da su znali da neće biti Siniša. Meni je dirljivo da se vi opet brinete toliko o SNS i glasačima SNS, ali mi se ponovo čini, a to sam vam već rekla, moj stvarno, evo, najdobronamerniji savet, je da vi probate da se brinete malo o svojim glasačima i o svojoj stranci, zato što se plašim da ćete nestati, a to nije dobro za demokratiju. Važno je da se fokusirate na to.
Takođe, da ne delite SNS lekciju o tome kako treba da izlaze na lokalne izbore, ko da bude nosilac liste, ko da bude tim, kako lista da se zove i tako dalje, nego, opet moj savet, pitajte ljude za savet šta da radite. To je jedan od načina da imate na kraju krajeva poslanike u lokalnoj skupštini.
I sami ste rekli, što se tiče stečaja i Agencije za privatizaciju. Vi ste jedan od retkih koji je jasno rekao, nije Siniša bio direktor Agencije za privatizaciju, nego Centra za tenderske privatizacije. Tu ste u pravu. I, onda ste počeli da pričate o spornim privatizacijama „Sartida“, „Jugoremedije“ i tako dalje, ali možda ne znate da su to bile privatizacije aukcijom ili iz stečaja koji nikakve veze nisu imale sa tenderskim privatizacijama koje je kao direktor Centra za tenderske privatizacije vodio Siniša Mali. Eto, samo pogledajte to.
Zapanjila sam se da Siniša Mali i ja imamo zajedničku firmu. I, danas sam shvatila da imam firmu za koju nisam znala da je imam. Ja ću otići večeras kući i proveriću tačno…Siniša kada smo napravili firmu? I koliko je profitabilna? Ja ne znam, ali pitaću vas, molim vas da mi pošaljete informacije o firmi zajedničkoj koju imam sa Sinišom Malim, pošto nikada u životu nisam napravila firmu sa Sinišom, ali u redu, nema veze, sposoban je, verujem da će našoj firmi biti dobro.
I upravni odbori i nadzorni odbori, sve koje ste pomenuli, a koji pišu transparentno o biografiji Siniše Malog, moram da vam kažem, da kad se stvari stavljaju u biografiju, one nisu sve u isto vreme. Dakle, kada pročitate nečiju biografiju i kažete taj čovek je završio osnovnu školu, srednju školu, fakultet, magistrirao i doktorirao, nije to sve u isto vreme. E, tako Siniša Mali nije bio u isto vreme predsednik Upravnog odbora „Komercijalne banke“, Kliničkog centra Srbije, Nadzornog odbora Er Srbija. Ja verujem da vi znate, nego opet za vašu dobru priču, nekako to ne ide u prilog, pa onda hajde da natrpamo sve to skupa. Mislite, možda će mene mrzeti da vam odgovaram na sve, ali kao što sam vam rekla i pre podne, neće me mrzeti, sedećemo ovde koliko god treba da objasnim građanima Republike Srbije o čemu se u stvari radi. Hvala vam.

Hvala. Opet se pozivate na građane. To smo pričali i prošli put. Ja sam rekla da su izbori najbolji pokazatelj šta građani misle, a ne to šta vi kažete ovde da građani misle i kako je građanima.
Jedino što je u Srbiji gore i gore je vaš rejting i broj vaših glasača. To je jedino što je u Srbiji sve gore i gore. Ako hoćete da vam ponovim još jednom rezultate, ja ću sa najvećim zadovoljstvom to da uradim i pokušavam stalno neke nove, jer sam pretpostavila da ćemo se ponovo igrati ovoga da vi paušalno a ja brojevima, vi paušalno ja brojevima, pa nisam htela odjednom sve.
Dakle, u prvom kvartalu priliv stranih direktnih investicija je 611,6 miliona evra. To je za 4,7% ili nekih 28 miliona evra više nego u 2017. godini, za koju je „Financial times“ rekao da je Srbija svetski prvak. Što se tiče suficita od početka godine, trenutno je suficit u budžetu 10,7 milijardi dinara, bio je planiran deficit od 37,7 milijardi dinara. Dobit privrede u 2017. godini, ako pričamo o građanima, to je privreda, građani, dobit privrede bila je 437 milijardi dinara, znači, 3,7 milijardi evra, više nego duplo bolji rezultat u odnosu na 2016. godinu.
Dakle, da ne uzimam dalje vreme. Ne znam šta je tačno sve gore i gore, ponovo, osim vašeg rejtinga. Odgovorila sam na sve izmišljene afere, i to nekoliko puta, i mislim da je bilo dovoljno. Odgovorila sam i za doktorat, rekla koliko se puta komisija sastajala, rekla vam datume, rekla vam glasanja, odgovorila sam vam i za ta famozna 24 stana, odgovorila sam vam, šta je još bilo, i za 45 bankovnih računa i ne znam šta je još bilo. U svakom slučaju, tri puta, četiri puta danas sam vam odgovarala, pa da se ne vraćam na to, mislim da su građani Republike Srbije u potpunosti čuli i razumeli.
Za kraj da vam kažem ponovo, reći paušalno da je ministar Vujović otišao iz nepoznatog razloga je stvarno više nego smešno. Ministar Vujović je napisao razloge zbog kojih je otišao. Ja sam zamolila, uz njegovo dopuštenje, da njegovo pismo bude potpuno javno. Čovek je otišao iz ličnih i privatnih razloga. Pored toga, čovek je rekao: „Bio sam četiri godine ministar u ovoj Vladi, zadovoljan sam saradnjom, prezadovoljan rezultatima. Ukoliko budete želeli ili imali potrebu da se vratim i budem konsultant, savetnik, hoću, doći ću, radićemo zajedno u timu“.
Tako da, nije otišao ministar Vujović iz ne znam kakvih, nepoznatih razloga, otišao, da se ne vrati. Čovek stoji iza toga šta je radio, iza toga šta je radila Vlada u poslednje četiri godine i neverovatno je da vi koji znate to, videli ste to pismo, govorite da je čovek iskren, otvoren, sada sumnjate u njegove namere koje je jasno rekao u tom pismu. Tako da te stvari nekako intelektualno nisu u redu. Hvala.

Hvala.
Pokušaću da odgovorim na vaša pitanja koja se tiču jelke i onda ću se vratiti samo na poštovanog narodnog poslanika, da nešto kažem o MMF-u, kako Vlada Srbije njih bespogovorno sluša i pravcima u kojima ide ova Vlada u smislu finansijske politike, javnom dugu itd.
Prvo, što se tiče jelke, ja najiskrenije sve ukrase koji se tiču nove godine gledam kao investiciju. Zašto kao investiciju? Slažem se sa vama. Možemo da potrošimo 80.000 evra i kupimo jedan stan jednoj porodici i to bi bila tačka, zbrinuli bi jednu porodicu i to je to. Ukoliko investirate, onda imate rezultate kakve mi danas imamo, da je u 2017. godini Beograd imao više od milion turista, što predstavlja rast od 20% u odnosu na 2016. godinu. Sad vi meni kažete – da, ali kakve to veze ima sa tom jednom porodicom kojoj nismo kupili stan umesto npr. te jelke? Pa, ima, zato što kad imate ovoliki porast broja turista, onda imate i potrebu da se otvaraju npr, samo u najmanju ruku da gledamo, i novi hoteli.
Potreba za hotelima i došli smo do toga da je pre četiri godine Beograd imao 67 hotela, da danas ima 104 hotela, da su mnogi dodatni u izgradnji zato što postoji potreba, zato što Beograd ima sve više turista. E, kad imate 104 hotela umesto 67 hotela, onda tih 104 hotela zapošljavaju neke ljude, ti ljudi imaju neke plate i od toga neke porodice žive i onda omogućavate da ti ljudi sami sebi mogu da kupe stan, što i jeste svrha državne uprave. Ne nikome da kupujemo sami stan, nego da im obezbedimo uslove da imaju radna mesta, da imaju plate da mogu sebi da kupe stan.
Tako da, ja u potpunosti vidim jedan smisao ekonomski u tome da vi novac trošite na investicije, a jelka i novogodišnji ukrasi jesu investicije koje će, na kraju krajeva, da privuku turiste.
Što se tiče jelke od 83.000 evra ili koliko je bila, tada je bila cena jelke 69.000 evra plus PDV koji ide državi, dakle, ono što sam ja čula o toj jelki je, prvo, hvala vam što ste rekli makar da je sve po zakonu i razumem da kažete ali da nije sve legitimno. Ta javna nabavka je bila objavljena na portalu javnih nabavki, u potpunosti transparentno. U redu, javila se jedna firma i ta firma je ponudila jelku te visine, tog izgleda, celog gabarita koja je 69.000 evra.
Nije se afera napravila oko toga što je jedna firma ponudila jelku, ne, nije se oko toga napravila afera, zato što oko toga ne može da se napravi afera pošto je bila objavljena transparentno za Portalu za javne nabavke. Afera se podigla, jasno se sećam tog dana, zato što ste rekli, neki ljudi koji su tada to kritikovali, ne vi, da je jelka najskuplja jelka na svetu, da je Beograd kupio najskuplju jelku na svetu.
Hoću da vam kažem da je najskuplja jelka postavljena ove godine u Evropi u Italiji, ispred autlet centra, tržnog centra koja je visine 31 metar, koja je nešto ispod 400 hiljada evra, ispred tržnog centra. Pretpostavljam da su mislili da je to investicija koja će onda tu dovesti neke ljude, neke porodice da tu kupuju, i da im se investicija u jelku od 400 hiljada evra isplati. Dakle, ovo je Italija, ali nije Rim, nego tržni centar.
„Rok Feler“ centar u NJujorku, sećam se to je bilo, naša beogradska jelka je skuplja od jelke u NJujorku. Dakle, ukupna cena jelke u NJujorku je 73.500 dolara, koja je za jednu upotrebu. Dakle, sledeće godine novih 73, 74 hiljade dolara za jelku. Najskuplja na svetu je jelka u Abudabiju u hotelu „Emirat palas“, koja košta 11 miliona dolara. Pitana sam za aferu i pokušavam da vam odgovorim.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Opet kažem, to što se vama istina ne sviđa, što se vama moj odgovor ne sviđa, ne znači da ja treba da prekinem da pričam, jel, pitali ste me, dajte da odgovorim.
Dakle, ni u jednom najbližem kontekstu beogradska jelka nije najskuplja jelka na svetu. Slične takve jelke u svim javnim nabavkama koštaju slično, ili malo skuplje. I, to je isto proverljivo.
Dakle, ta afera sa jelkom je realno afera koja nije bila oko javnih nabavki. Bila je afera oko toga da smo kupili najskuplju jelku na svetu, a ja sam vam pokazala sada da čak i tržni centar u Italiji imao je skuplju jelku nego što je beogradska jelka. Mislim da je Beograd svakako napravio u prošlosti sveukupno dobre investicione odluke, s obzirom na broj turista, na broj novootvorenih restorana, na broj usluga koje pružamo tim turistima, taksi prevoza, hotela, smeštaja i svega onoga što utiče na lokalnu ekonomiju.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Koliko vam se ne sviđa odgovor, ja ne mogu da verujem da vam se toliko ne sviđa istina. Ali, jel realno, da toliko boli? Tako da mogu da shvatim vašu ekonomiju da sve novca što imate vi potrošite na neke stvari koje su realno, kako da vam kažem, u tom smislu su populističke. Kupite stan za jednu porodicu i nemate više ništa da donesete svim ostalim porodicama. Ja mislim da Grad Beograd vodi jednu odgovornu politiku, što se na kraju krajeva vidi i po smanjenju stope nezaposlenosti u gradu. Sve to doprinosi tome. Ako smo imali stopu nezaposlenosti od nekih 15%, 2013. i 2014. godine, onda je to u stvari pokazatelj takve politike i tih investicija.
Sada ću odgovoriti malo oko MMF i to kako Vlada Republike Srbije bezpogovorno sluša MMF. Mislim da i vi zante, zato što je MMF, o tome stvarno javno govorio na svojim konferencijama za medije, kako se oni ne slažu sa Vladom Republike Srbije oko najvažnijih stvari, a to su podizanje plata i podizanje penzija. Međunarodni monetarni fond je svaki puta bio protiv ovoga, i svaki put je Vlada Republike Srbije, tada u mandatu Aleksandra Vučića. Posle toga kada ja preuzela Vladu, donosila te odluke uprkos neslaganju MMF zato što smo mi znali da je moguće da sa ovakvom fiskalnom politikom nagradimo i penzionere i da vratimo novac ljudima u javnom sektoru, i da pored toga, pre svega u zdravstvu i u školstvu povećamo plate za 10%, odnosno za 7% u odnosu na mere fiskalne konsolidacije. Međunarodni monetarni fond se sa ovim nije slagao, ali smo to uradili, svejedno.
Što se tiče pravaca fiskalne politike Vlade Republike Srbije, nisam puno o tome pričala, zato što sam stvarno realno mislila da je do sada svima jasan pravac i da su najjasniji prioriteti. Opet, ovo je Vlada kontinuiteta. Ti prioriteti, taj pravac je bio jasan i u mandatu Vlade Aleksandra Vučića.
Prva tri prioriteta. Prvi je održavanje fiskalne discipline i stabilnosti. Novi ministar finansija će morati ozbiljno da nastavi da pazi na kasu. Drugi je brži ekonomski rast, ali koji je zasnovan na zdravim, održivim osnovama. Šta to znači i kako se to ogleda u poslu ministra finansija? Prvo, zbog fiskalne discipline ministar finansija mora da obezbedi da mi imamo sredstva za što više javnih investicija, za što više javnih ulaganja, za puteve, za škole, za bolnice, za mostove, za kanalizaciju, za sve takve stvari. To je prvi pravac.
Druga stvar su manji nameti na privredu. Ministar finansija je tu da vidi, da napravi analize i da vidi kakva je fiskalna situacija i da li u odnosu na to možemo da imamo manje namete na privredu, ali da neugrozimmo ni u jednom trenutku fiskalnu stabilnost Srbije.
Treći cilj je svakako borba protiv sive ekonomije. Borba protiv sive ekonomije je u najvećoj mogućoj meri u resoru ministra finansija. U ovom trenutku fokus je u potpunosti na reformu rada inspekcijskih službi, što je krenulo 2015. godine i mi nastavljamo na implementaciju programa transformacije poreske uprave i prve dve stvari su svakako odvajanje tzv. kor od non kor aktivnosti, ključnih aktivnosti…
Ako narodne poslanike ne zanima šta je pravac fiskalni Vlade Republike Srbije, stvarno ne moram da govorim, ali mi se čini da ste pitali.
Dakle, transformacija poreske uprave, da razdvojimo ključne od onih aktivnosti koje nisu ključne kako bi se poreska uprava fokusirala na svoj posao, svoj ključni posao i imala prihod u budžetu, a i bila na raspolaganju privrede.
Imamo i konačno…
Teško mi je da koncentrišem zato što građani moraju da znaju da je grupi poslanika ovde ovo što ja pričam vrlo zabavno, nikako ozbiljno. Važno je da građani znaju pa moram da kažem.
Treća je naravno reforma parafiskala, nešto što je ovde bilo pomenuto.
Šta je cilj svega ovoga? Nova radna mesta, veći izbor ljudima za radna mesta, bolje plaćena radna mesta i bolje usluge za građane pre svega kroz zdravstvo i kroz školstvo i to je u najkraćem mogućem ono šta su prva tri cilja fiskalne politike Vlade, Ministarstva finansija i zbog čega.
Konačno, javni dug, probaću kratko, pokušavala sam još nekoliko puta u prošlosti da odgovorim na ovo. Dakle, prvo, u ovom trenutku je javni dug ispod 60% BDP, ispod nivoa mastrita. U tom smislu se Srbija konačno ponovo svrstava u grupu stabilnih zemalja.
Drugo, mnogo je drugačije kada vi imate sto dinara javnog duga po kamatnoj stopi od 7%, a to je ono kako se tada država zaduživala i kada odlučite odgovornom fiskalnom politikom da kažete – ja ću sada da uzmem sto dinara pod kamatnom stopom od jedan ili dva posto, da ih zamenim, da isplatim ovo od 7%, koje su gospoda uzimala, da bi vraćao po 1%. Zbog toga se, između ostalog, uvećava apsolutni iznos, ali je važno da mi danas možemo mnogo lakše da vraćamo taj javni dug i da je privreda mnogo jača zbog čega se javni dug smanjuje i zbog čega, na kraju krajeva, i svi objektivni posmatrači i svi objektivni partneri u stvari, govore da je danas Srbija, u smislu javnog duga, takođe, stabilna zemlja. Hvala.