Hvala.
Naravno, nadovezaću se pošto me narodni poslanik uvek inspiriše, a posebno kada govori o brizi za građane. Pretpostavljam brizi za one građane koji nisu imali vodu da operu, na primer, bebu, a žive u Smederevskoj Palanci, zato što je vodovod imao restrikcije vode u Smederevskoj Palanci, tu, nadomak Beograda ljudi nisu imali vodu. E, to je briga za građane.
Pretpostavljam da je briga za građane to što je račun opštine Smederevska Palanka neprekidno u blokadi od 19. decembra 2012. godine, pre toga je račun bio u blokadi 2011. godine, 2012. godine, 257 dana ukupno sa prekidima. Pošto je račun Smederevske Palanke bio u blokadi, da bi se novac izvlačio Smederevska Palanka je postala svojevrsni prvak Srbije, a verovatno i šireg regiona po tome što su imali čak 19 javnih preduzeća, jer kako jedno bankrotira, kako se iz jednog izvuče novac, tako se otvori drugi, pa drugo, pa tako 19. Sve javne institucije, poštovani građani Republike Srbije u Smederevskoj Palanci su imale blokiran račun, uključujući škole, domove zdravlja i za neverovati, uključujući i groblje. To je briga o građanima.
Niste mogli da vodite računa o osnovnim životnim potrebama jedne male Smederevske Palanke, ali imate obraza da govorite kako da se vodi finansijska i fiskalna politika Vlade Republike Srbije. Pa, da je ne daj Bože vodite, verujem da bi cela Srbija bila u restrikcijama vode. Verujem da bi, pretpostavljam, jer je to preslikano samo za celu Srbiju, da bi račun Republike Srbije bio u blokadi kao i svih javnih preduzeća, svih škola, svih bolnica, svih domova zdravlja, svih groblja u Srbiji. Sve bi bilo u blokadi.
Mi se borima iz petnih žila, već, evo od kada sam ja postala ministar u avgustu 2016. godine za državnu upravu i lokalnu samoupravu da nekako pomognemo Smederevskoj Palanci i građanima Smederevske Palanke. Zahvaljujući izdvajanjima iz budžeta, zato što tamo više ništa nema, mi smo uspeli da popravimo vodovodni sistem i da ponovo uvedemo vodu za građane Smederevske Palanke. Mi smo upravo pre nekih mesec dana iz budžeta Republike Srbije prebacili iz tekuće budžetske rezerve sredstva da se vrati dug „Intesi“ koji je na svu sreću, a „Intesa“ je bila jedina banka koja je Smederevskoj Palanci htela da pozajmi neki novac zato što niko drugi nije hteo, jer su videli da od toga vajde nema. „Intesa“ je pozajmila, mi smo uspeli da ispregovaramo sa bankom „Intesa“ da otpišu deo duga i sve kamate, iz tekuće budžetske rezerve smo prebacili 70 miliona dinara Smederevskoj Palanci da bi vratili dug banci „Intesa“ samo da kamate dalje ne bi išle, a dogovorili smo da 150 miliona dinara otpišu.
Dakle, stvarno ajmo samo malo opreznije oko te brige za građane zato što neki ljudi stvarno ne bi smeli da govore o građanima kada su jednu malu lokalnu samoupravu zaveli u crno toliko da cela Republika danas radi za te građane da im damo osnovne životne uslove. Hvala vam.

Hvala.
Proverićemo. Nemamo ove informacije u ovom trenutku, proveriću i da ću vam informaciju o tome da li se krenulo sa istragom i ako nije, kada će se krenuti sa istragom u najkraćem mogućem roku, danas u toku dana, dok smo ovde ili ćemo poslati pisanim putem, kao i za granične prelaze.

Ja bih u svakom slučaju zamolila građane kod kojih se neko pojavio da traži novac za izgradnju puteva, bez ikakvog dokaza da je nadležan za to ili priznanice, da prijave to policiji, ukoliko nisu prijavili, da bi mi mogli da imamo sve informacije i da bi krenuli u istragu. Meni je stvarno neverovatno da pomislim da je neko realno na području lokalnih samouprava koje nisu naročito ekonomski razvijene na taj način prikupio 1,5 miliona evra, ili više od toga. Ali, hajde da pogledamo, svakako, to je neverovatna stvar, ali mi ćemo ispitati. Molim građane takođe da ovakve stvari prijave nadležnim organima.

Poštovani narodni poslaniče, prvo, mislim da ćemo se složiti oko toga da kada god ste zatražili sastanak kod mene, kao predsednice Vlade, uvek sam našla vremena da se sastanemo i da razgovaramo o Preševu i Bujanovcu. Za sve što smo mogli, izašli smo u susret. Postoje neke stvari koje lokalne samouprave moraju da urade same za sebe.
Što se tiče nekih važnih stvari, npr. zdravstva, u Preševu je u julu 2015. godine otvoreno i počelo da radi vanbolničko porodilište koje je tražila lokalna samouprava. U ekonomiji koordinaciono telo podržava mala i srednja preduzeća. Krenuli smo ozbiljno u integraciju albanskog stanovništva u sve državne organe. Ono što je problem je svakako da albansko stanovništvo, posebno u Preševu, ne govori srpski jezik. Zbog toga je koordinaciono telo pokrenulo sveobuhvatnu akciju obuke učenja srpskog jezika na području opštine Preševo. Pored toga, u Bujanovcu smo otvorili odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice, kako bi studenti mogli tamo da pohađaju fakultet. Pomerena je još ranije žandarmerija. Što se tiče udžbenika na albanskom jeziku, tu smo bili otvoreni za saradnju, nismo napravili pomak zbog problema u funkcionisanju Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.
Pored posebnih pojedinačnih sastanaka sa vama, kao predsednica Vlade i predsednica Republičkog saveta za nacionalne manjine, do sada sam imala, ako se ne varam, tri sednice Republičkog saveta za nacionalne manjine u kojima svi zajedno razgovaramo o tome kako što bolje da uključimo nacionalne manjine u društveni, ekonomski i politički život Republike Srbije. Ako se ne varam, 11. maja imamo sledeći sastanak Republičkog saveta za nacionalne manjine. Tako da se ne bih složila sa vama da Vlada Republike Srbije nije otvorena za transparentan dijalog sa vama.
Što se tiče lokalnih izbora u Preševu, kada je lokalna samouprava raspuštena zato što nije obezbedila kontinuirani rad, mi smo obezbedili da se oni na vreme raspišu i na vreme održe. Tako da, sve što smo mogli da uradimo, uradili smo. Možemo da posvetimo još dodatnu pažnju Preševu i Bujanovcu, ali svakako verujte – ni sa kim se češće od lokalnih samouprava ne srećem nego sa Bujanovcem. Hvala.

Moram da kažem ponovi i apelovaću stvarno na jedan otvoren dijalog i konstruktivan dijalog, pre svega, zbog građana Republike Srbije.
Kada čujemo jedno direktnu i otvorenu neistinu, onda mi je stvarno jako teško da dalje slušam pitanja, jel mi je neverovatno da neko toliko otvoreno ne govori istinu.
Kada se priča o mom govoru na otvaranju, na sednici Nacionalnog konventa i na svu sreću, postoje video materijali, snimljeni TV prilozi, vi kažete ja sam rekla – ne interesuju me ocene već preporuke. Ja sam rekla i citiram, još sam rekla da sam tu izjavu čula od Tanje Miščević, rekla sam – ocene su nam važne, a preporuke su nam još važnije. Neki drugi narodni poslanici su bili na tome i mogu da posvedoče sada. Dakle, kada ja kažem ocene su nam važne, a vi kažete da sam ja rekla – ne interesuju nas ocene. To je otvoreno obmanjivanje građana Republike Srbije.
Ponavljam, rekla sam – ocene su nam važne, preporuke su nam još važnije. Zato što su ocene sada iza nas, a preporuke su ono što tek treba da uradimo. I ocene su takve i sada ne moram ja o tome da pričam ili vi, koji ste opozicija Vlade Republike Srbije ili neko ko je pozicija Vlade Republike Srbije, bili su, samo ove poslednje nedelje u Srbiji i premijer Belgije i predsednik Saveta Evrope i predsednik Evropske investicione banke i svi do jednog su rekli da je izveštaj o napretku Srbije pozitivan, da postoje stvari koje treba da se unaprede od kojih mi ne bežimo i ja sam to rekla na predstavljanju izveštaja sa ambasadorom Sem Fabricije takođe, ali da je izveštaj o Srbiji pozitivan i da je Srbija postigla izvanredan napredak, da je u tome, a posebno u ekonomiji lider u regionu.
U onome šta treba da radimo dalje, pre svega u vladavini prava, ne postoji nikakva diskusija. Mi to moramo da uradimo i ja sam rekla – uradićemo i radimo, kao što sam juče sa ministarkom Kuburović pustila u rad elektronski servis za pravosuđe, kako bi potpuno transparentno mogli da vidimo sve statistike o broju predmeta koji su došli u sudove i o broju predmeta koji su u sudovima završeni i kada su završeni, kao i to da povezujemo baze podataka, da više šest meseci ne bi građani koji čekaju na parnicu u sudu, čekali na jedan papir, sve ono što je moglo da se uradi i pre 15 godina i trebalo uraditi.
Dakle, potpuna efikasnost i transparentnost u radu pravosuđa. Isto tako smo više od devet meseci radili na diskusiji javnom dijalogu oko reforme Ustava u domenu pravosuđa, kako bi napravili najbolji mogući nacrt amandmana koji ćemo onda poslati Venecijanskoj komisiji, a koja je, naravno, najpozvanija, čini mi se da kaže o tome da li su ti predloženi amandmani u skladu sa evropskim normama.
Podsetiću vas da 2006. godine kada su bile mnogo sveobuhvatnije izmene Ustava nije bilo nikakve javne rasprave, a taj predlog nije čak ni poslat Venecijanskoj komisiji na razmatranje, a sada imamo fantastične kritike oko toga kako je ovo nedemokratski zatvoren proces koji traje devet meseci i ide Venecijanskoj komisiji. Pri tom, smo ovo radili zajedno sa stručnjacima iz Saveta Evrope. To sve govori o našoj ozbiljnosti i ozbiljnom pristupu reformi vladavine prava, koji, zaključujem, ne radimo zbog EU nego radimo zbog građana Republike Srbije i privrede u Republici Srbiji.
Vlada nemam kapacitet. Takođe sam rekla, a pretpostavljam da vi spadate u tu neku demokratsku opciju, da je snaga jedne Vlade kada kaže nema kapacitet zato što nijedna vlada ozbiljna nigde na svetu nema dovoljno kapaciteta da radi sve zajedno, da ima ne bi postojale nevladine organizacije, ne bi postojala udruženja privrednika i razna neka druga udruženja koja se trude da u jednom demokratskom društvu Vladi daju preporuke iz oblasti u kojima one rade. Ova Vlada je otvorena, demokratska i odgovorna. I, kaže, tako je, postoje organizacije koje u nekim stvarima mnogo više znaju nego mi i mi ćemo sa tim organizacijama da pričamo, da ne bi gubili vreme i da bi što pre implementirali sve ono što treba da se uradi, da bi kvalitet života u Srbiji bio bolji.
Postojale su doduše vlade pre 2013. godine, otprilike u Srbiji i ja to znam, zato što sam bila u Nacionalnoj alijansi za lokalni i ekonomski razvoj, upravo organizaciji koja se trudila da vladama kaže šta treba da se uradi da bi povoljno, bilo bolje poslovno okruženje u Srbiji. Postojale su vlade koje su mislile da su najpametnije na svetu i koje su mislile da imaju kapacitet za sve i zbog toga nisu uradile ništa. Ovo nije takva Vlada, snage ove Vlade je da kaže, tako je, ne znamo sve najbolje na svetu, nemamo sve kapacitete, pričaćemo sa kim god treba da pričamo da bi reforme u Srbiji bili kvalitetnije i išle brže i ja se sa tim ponosim.
Konačno, kada dolazimo do rekonstrukcije Vlade, ponovo, kao potpuno otvorena demokratska Vlada, ja uopšte ne razumem, opet kao neko ko dolazi iz privatnog sektora, zašto je rekonstrukcija Vlade takva tabu tema. Gde je normalno da imate vladu koja kaže, ovo su sada ministri i da se ispostavi da neko možda ne radi dovoljno dobro svoj posao, da neko ima porodičnih problema, zdravstvenih problema, ovakvih problema, onakvih problema, da ne da sebe u punom kapacitetu za taj posao i da kažete, ne, zato što je to vlada takva mora da stoji tu takvi ministri četiri godine. Pa, čekajte ljudi, vi onda sve te godine trošite vreme svih građana Srbije.
Što je problem da kažemo, u redu, rekonstrukcija Vlade je uvek otvorena tema. Šta je problem? Imamo kvalitet, imamo isporuku rešenja i rezultate, ili su dobri ili nisu dobri. Građani su na prvom mestu. Ako možemo bolje, menjaćemo koga god treba da se menja da bi bilo bolje, uključujući mene kao predsednicu Vlade. Jedino je važno da se građanima svaki dan isporučuju neki rezultati. Hvala vam.

Vi ste u pravu. Da, ljutim se nekada zato što očigledno govorite neistinu i sa tim ne mogu da se pomirim. Zato se ljutim i mislim da imam pravo da se ljutim kada neko izvrće reči koje sam jasno i glasno rekla u ovoj Narodnoj skupštini, koje su lako proverljive i nalaze se na svim nacionalnim medijima.
Vi niste napravili lapsus – Savet Evrope ili Evropski savet, ne, vi ste rekli nešto potpuno suprotno. Vi ste rekli da sam ja rekla da me ne interesuju ocene, a ja sam rekla – ocene su nam važne. Dakle, od: „ocene su nam važne“, došli smo do toga da me ocene ne interesuju. Čini mi se da ljudski imam pravo da se ljutim kad se tako zloupotrebljavaju moje reči i kada se takva poruka šalje građanima. Vi znate da je to istina, ali vam je svejedno.
To da nema demokratije i da vlada jednoumlje, pa upravo ste vi rekli time da Vlada treba da ima sve kapacitete i ne treba ni sa kim da se savetuje, da ne treba da ima demokratije i da treba jednoumlje. Ja upravo tvrdim nešto suprotno.
Da li je ministar Vujović dao ostavku? Ministar Vujović je danas bio na sednici Vlade i sada ima neke druge obaveze zbog kojih nije mogao da prisustvuje Narodnoj skupštini. Ministar Vujović se sinoć vratio iz Vašingtona, gde je razgovarao o novom aranžmanu sa MMF. Ja ne znam više kako da odgovaram na ovakve neistine? Hvala vam.

Ovo poslednje pitanje je stvarno daleko najfascinantnije od svih ostalih koji su, kao i izjave, dosta neverovatne.
Da je izveštaj pozitivan, da je izveštaj o napretku Srbije, koji je izdala Evropska komisija pozitivan, sam rekla ja kao predsednica Vlade, ali isto tako i predstavnici EU, koji, pretpostavljam, da su možda najpozvaniji da ocene kakav je taj izveštaj, pošto su ga oni pripremali, a koji nisu uvek blagonakloni prema Srbiji i prilično su objektivni, ja bih rekla nekad, i za to mogu da dam i primere, dosta nefer prema Srbiji u odnosu na neke druge. Tako da su ti ljudi izjavili da je izveštaj o napretku Srbije jako pozitivan i da je Srbija lider u regionu.
Kažete da je Srbija devastirana, uništena država. Ja ne znam kako da počnem da odgovaram na to, s obzirom na to da se trudim da kao predsednica Vlade imam maksimalno poštovanje prema Narodnoj skupštini i da za razliku od premijera, u vreme dok ste bili na vlasti, ja u ovu Skupštinu dolazim redovno, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, da odgovaram na vaša pitanja i da vam dam izveštaj o našem radu. Svaki taj put se potrudim da napravim kratak izveštaj o tome šta je sve urađeno. Tako da ste svaki put mogli da čujete cifre koje govore sve suprotno tome, tvrdnji da je Srbija devastirana i uništena država.
Za ovaj put ću vam odgovoriti ponovo u ciframa. Dakle, Srbija je toliko devastirana i uništena država da je prošle godine „Financial Times“, za koji bih takođe rekla da je kredibilan i objektivan u ocenjivanju zemalja, proglasio Srbiju za svetskog lidera u privlačenju stranih direktnih investicija.
Mi smo bili prošle godine toliko devastirani i uništeni da smo privukli 2,6 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je istorijski maksimum kada se uzme u obzir da nije bilo nikakvih većih privatizacija.
Januar i februar ove godine, i to je ono što sam pripremila za danas, zato što su to novi podaci od prošlog meseca kada sam bila ovde, govore da su direktne strane investicije samo u januaru i februaru, u odnosu na tu istorijski dobru godinu, prošlu godinu, porasle za skoro 22%, 21,8%, da su ukupno strane direktne investicije u januaru i februaru u Republici Srbiji iznosile 436 miliona 900 hiljada evra, što je za 80 miliona više nego u najboljoj godini do sada. Toliko smo devastirani.
Pored toga, Agencija za privredne registre, dakle ne Vlada Republike Srbije, nego Agencija za privredne registre, je prekjuče izašla sa izveštajem koji kaže – dobit privrede u 2017. godini bilo je 437 milijardi dinara, odnosno 3,7 milijardi evra više nego duplo bolji rezultat u odnosu na 2016. godinu. Toliko smo devastirani.
Javni dug smo spustili ispod 60%. Danas je 59,5%, dakle, ispod mastritskih kriterijuma, što znači mnogo bolje nego većina članova EU. Eto, toliko smo devastirani.
Na današnji dan stanje u budžetu Republike Srbije – suficit od 3,9 milijardi dinara, planiran deficit u prva četiri meseca bio je 40,1 milijarda dinara. Dakle, rezultat je bolji od očekivanog za samo 44 milijarde dinara. Toliko smo devastirani.
Kada pričamo o uništenoj državi, samo u prva četiri meseca je tu uništenu, devastiranu državu, vašu državu, za koju se ja nadam da bi trebalo da imate ponos u ovome što danas pričam, posetio: premijer Japana, predsednik Evropskog parlamenta, predsednik Evropske komisije, premijer Belgije, predsednik Evropskog saveta i predsednik Evropske investicione banke. Eto, toliko smo devastirani. Toliko je uništena ova država, pa su se oni svi zabrinuli i došli ovde da kažu kako je Srbija lider u regionu.
Neću da nastavljam dalje oko rezultata i toga koliko je besmisleno reći da je Srbija danas devastirana i uništena država. To stvarno može da kaže neko ko je samo izuzetno maliciozan i nema nikakvog respekta prema onome što rezultati i cifre govore.
Što se tiče FATF-a, još jednom ću reći, ako išta vredi, ne postoji nikakva crna lista i Srbija nije ni na kakvoj crnoj listi. Srbija jeste, nažalost, na listi za pojačani monitoring ili nadzor, iako je jedna od retkih zemalja koja je od ukupno 40 preporuka, u trenutku kada je jedna zemlja sveta iskoristila sav svoj uticaj da se nalazimo na listi za pojačani monitoring, od 40 preporuka ispunila 35. U tom trenutku, mi smo rekli – u redu, napravićemo kao Vlada koordinaciono telo, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova će voditi to koordinaciono telo i do kraja juna ćemo ispuniti sve ostale preporuke i usvojiti sve one zakone koje smo trebali da usvojimo u narednih godinu dana.
Od tada je usvojeno još dodatnih pet zakona koje ste usvojili vi kao Narodna skupština i još tri dodatna zakona, koje smo kao predlog usvojili mi kao Vlada i uputili na razmatranje Narodnoj skupštini, efikasnost koja mislim da nije viđena u zemljama EU koje su nam rekle da mi to sigurno nećemo uspeti da uradimo do kraja juna i videće kako ćemo sigurno uspeti da uradimo.
Što se tiče Kosova, mogu vam reći samo ovo – boriću se svaki dan da nađemo najbolje moguće rešenje iz teške situacije za sve građane Republike Srbije. Potpisaću sve ono što je potrebno da se potpiše da građani Republike Srbije budu bezbedni, da imaju sigurnu budućnost i da imaju prosperitet ispred sebe.
Tako da, hvala vam na tome. Očekujem nova pitanja. Hvala.

Zaboravila sam da vam odgovorim na ovo pitanje za koje sam rekla da mi je najfascinantnije za te lobiste neke. Ja ne znam uopšte ko su ti ljudi, ja nikad u životu nisam čula za te ljude, ja ne znam šta oni rade, ja uopšte ne znam odakle vama, nisam znala da su bili u Srbiji, ne znam kod koga su došli. Te informacije koje ima Vuk Jeremić, koje šalje preko Tvitera, koje su informacije na nivou istinitosti da Angela Merkel neće da se vidi sa Aleksandrom Vučićem, pa ga ona pozove dva dana posle toga su meni fascinantne.
Stvarno, hajde da se bavimo nekim stvarnim stvarima. Ja ne razumem, ok, ovo jeste vreme onih post-istina, ali vi ste ga baš odvukli u jedan onako ozbiljan ekstrem sa post-istinama.
Dakle, da budem jasna i glasna, za građane Republike Srbije, niti znam kako se zove taj čovek, čula sam da se zove slično kao neki poljski fudbaler, niti znam šta on čovek radi, niti sam se videla sa njim, niti sam imala vremena da se vidim sa njim, s obzirom na to da sam se samo ove nedelje videla sa premijerom Belgije, sa gospodinom Donaldom Tuskom, sa gospodinom Hojerom, predsednikom Evropske investicione banke, prošle nedelje sa predsednikom Vlade pokrajine Bedenvinterberg, gospodinom Krečmanom.
Dakle, ja nemam vremena da se viđam sa tim nekim lobistima za koje vi znate i koji su vam toliko bitni da ih pratite po svetu gde idu. Ne zanima me, ljudi.
Nemamo nikakve veze sa njima. Mogu da vam garantujem da Vlada Republike Srbije nikakve lobiste ne angažuje i da ništa od toga nije plaćeno ni ličnim parama ni iz budžeta Vlade Republike Srbije.
Ovo je jedna od neverovatnih post-istina. To su neke od tih stvari za koje, ok, reći ćete mi – ljutim se, ja ne znam kako da odgovaram na te stvari. Ne znam ko vam je lobista. To sam odgovorila.
Što se Kosova tiče, zašto insistirate o tome da ja vama kažem kakav ću ja sporazum da potpišem. Takvu ste grešku napravili sa Međunarodnim sudom pravde. Šta vi mislite da ćemo mi sada dok mi pregovaramo o Sporazumu o normalizaciji, vi insistirate da vam predsednik Vlade kaže kakav ja sporazum hoću da potpišem. Čekajte, gde je tu diplomatija. Koliko je neverovatno da vi ne možete da razumete da vam ja sada kažem kakav ću sporazum da potpišem.
Rekla sam svima šta će Vlada Republike Srbije da uradi. To se tako ne radi. To se možda tako radilo kada smo mi gubili poene na Međunarodnom sudu pravde zato što se diplomatija tako strateški vodila.
Hoću jasno da vam kažem zbog građana Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos, neću se ni u jednom trenutku uplašiti, ni libiti da potpišem šta god treba da se potpiše da građani Republike Srbije imaju punu sigurnost, punu bezbednosti i punu garanciju daljeg prosperiteta. Neću se lično plašiti da uradim. To je moja odgovornost. To je moja obaveza koju sam preuzela ovim poslom.
Za rekonstrukciju. Molim vas, nemojte takvim stvarima da se igrate. Ja sam rekla da se rekonstrukcija stopirala nakon terorističkog akta na Kosovu, u Kosovskoj Mitrovici protiv našeg naroda i Marka Đurića kao direktora Kancelarije za KiM. Čovek je bio otet, besomučno vođen ulicama Prištine. Stvari koje ni najveći prijatelji Prištine nisu mogli da veruju. To je jedno srednjovekovno ponašanje.
U tom trenutku sa takvom situacijom bezbednosnom kada zaseda Nacionalni savet za bezbednost vama je normalno da ja kao predsednica Vlade razgovaram oko rekonstrukcije Vlade. Ne, meni je normalno da mi je potrebno puno nacionalno jedinstvo.
Molim vas da se sa takvim stvarima ne igramo. Hvala vam.

Poštovani narodni poslaniče, hoću samo da vam kažem da će sve svakako biti ispitano i svakako imamo ministre koji su kompetentni, a i dovoljno hrabri da takve stvari ispitaju, da to uradimo.
Htela bih samo da iskoristim ovaj trenutak da čestitam Milici Nikolić, koja je osvojila bronzu na evropskom prvenstvu u Izraelu u džudou. Ovo je posle 15 godina prva medalja za žene u džudou, tako da je veliki uspeh. Svaka čast, stvarno.
Kada smo kod toga, eto još jedne stvari zbog koje ćemo, kao što je jedan poštovani narodni poslanik rekao, biti upisani u istoriju. Ponosim se, mi ćemo biti upisani u istoriju kao jedna sledeća vlada u nizu, u kontinuitetu sa prethodnom vladom koja je za samo tri godine izvukla zemlju sa ivice propasti, bankrota do budžetskog suficita i ozbiljne domaćinske kase, zemlje koja samo u tri godine je postala od najgore zemlje po izdavanju građevinskih dozvola npr. jedna od prvih deset zemalja po izdavanju građevinskih dozvola, svetskog šampiona po privlačenju stranih investicija. Dakle, istina, bićemo upisani u istoriju.
Moram samo još nešto da vam kažem, građani će sami proceniti. Koliko puta želite da građani sami procene? Godine 2014. su građani sami procenili, pa su 2016. godine građani sami procenili, pa su 2017. godine sami procenili, pa su 2018. godine građani sami procenili i vama i dalje nije jasno. Građani su procenili i cene i svaki put, svake godine sve je veća vera i u SNS i u vladajuću koaliciju.
Treba reći da su građani sami procenili i vaš učinak, procenili su građani Beograda npr, koji je, ja mislim, centar snage ovih stranaka, gde je koalicija okupljena oko pet stranaka poštovanog narodnog poslanika osvojila veličanstvenih 2,24% ili 18.000 glasova. Građani jesu sami procenili. Hvala vam.

Nisam čula jasno pitanje, ali ću vam svakako dati odgovor na generalni komentar.
Hvala vam, u svakom slučaju, što ste primetili da dolazimo u Skupštinu i da time odajemo stvarno, čini mi se, potpuno iskreno poštovanje prema Skupštini kao Vlada i što odgovaramo na sva pitanja i mi ćemo nastaviti kao Vlada sa tim i dolazićemo svakog poslednjeg četvrtka u mesecu.
Kada kažete da bi voleli da živite u zemlji o kojoj ja pričam sa mojim timom, imam jednu fantastičnu vest za vas – vi živite u toj zemlji, tako da vam se ta želja ispunila. Sve reforme traže vreme i svi rezultati traže vreme. Mislim da ćemo se svakako makar složiti oko toga da je 2012. godine zemlja bila devastirana. Mislim da ako je nezaposlenost 26% ili između 24 i 26%, da to znači da je zemlja devastirana. Mislim da ćemo se složiti da je pravosuđe posle reforme koja je pokušana bilo devastirano. Mislim da je jako, jako teško, od toga gde smo bili na tri meseca od bankrota, da zaposlimo ljude, da podignemo plate, da imamo standard, da uložimo u zdravstvo, u javne usluge, u puteve. Kada nemate ni Koridor 10, nemate Koridor 11, da ne znate kako da dođete od Niša do Užica, mislim, te stvari traju i traže vreme.
Mislim da je po svakom objektivnom parametru, ali opet, ne nas u Srbiji, neko partnera iz EU, iz Svetske banke, Svetskog ekonomskog foruma, kreditnih agencija, rejting agencija, koje dva puta za dve godine povećavaju kreditni rejting Srbije, očigledno da je situacija u Srbiji mnogo bolja. Ne možete reći da ako je danas nezaposlenost između 12 i 13%, što je i dalje katastrofa, da je to gore nego 24%, ali je to i dalje jako teška situacija, situacija u kojoj, naravno, građani jako teško žive. Vi ne možete da imate dobre plate, kada ste imali nezaposlenost 26%. Pa vi tek treba da dovedete firme ili da podržite mala i srednja preduzeća da bi se napravili ti poslovi, pa onda da krenete u drugi krug, da se napravi konkurencija, da bi tržištem povećali plate. Ne možete da kažete – biće minimalna plata 180 dinara po satu. Vi možete, ali niko neće imati da plati tu platu. Jedino je tržište to koje može da podigne plate, a to traži vreme.
Ne možete da kažete – građani ne primećuju. Ako imate prvi klinički centar u istoriji Srbije završen, 52 miliona evra je uloženo u jedan od najboljih trenutno kliničkih centara sigurno u jugoistočnoj Evropi, onda to građani danas, koji nažalost moraju da se leče u tom kliničkom centru, svakako primećuju. Juče smo raspisali tender za izvođača radova za Naučno-tehnološki park Niš. Pre toga smo u oktobru otvorili Startap centar u Nišu. To ti studenti primećuju.
Da li treba bolje? Pa mora mnogo, mnogo bolje, ali Vlada mog prethodnika je tek napravila finansijsko ozdravljenje zemlje. Oni su jedva stigli da se bavi novim radnim mestima, zato što je valjalo, trebalo je zemlju izvlačiti iz bankrota. Ova Vlada je tek nasledila zdrav budžet, zdravu osnovu za brži rast i mi sada moramo da idemo u taj brži rast. Dakle, reforme traže vreme, rezultati se vide, ali sam ja sigurna da će se videti iz godine u godinu.
Na kraju krajeva, možemo da razgovaramo oko izbornih uslova. Ja se sa vama ne slažem svakako, zato što živimo u 21. veku, gde potpuno ne možete da iskontrolišete javnu reč, što svi vi znate, pre svega preko društvenih mreža, vi ste aktivni na „Tviteru“ i na ostalim društvenim mrežama, vi danas to ne možete da iskontrolišete, 21. je vek. Izborni rezultati pokazuju tačno ono što građani misle i pokazuju tačno ono što građani osećaju, da li osećaju boljitak ili ne. Hvala vam.

Reći ću vam ponovo da se u potpunosti ne slažem sa vama da građani Srbije ne koriste društvene mreže, jel mislim da je to jednostavno po bilo kojoj statistici nije tako. Srbija je, ako nešto jeste, a onda, eto za to moram da pohvalim pre 2012. onda je ona prilično dobro povezana. Signal mobilnog telefona je u Srbiji preko 90% teritorije pokriva, brodbend ili optički kablovi u proseku preko 60%, po čemu smo jako, jako dobri u Evropi. U proseku u Srbiji na jednog građanina ide dva mobilna telefona, tako da se ne bih složila sa vama.
Mislim da je to potpuno paušalna ocena i da građani Srbije proveravaju i da su aktivni na društvenim mrežama i da čitaju vesti preko mobilnih telefona, a takve vesti i veb sajtovi nikako ne mogu da se kontrolišu, pa ne može da ih kontroliše ni ta svemoguća Vlada Republike Srbije, koja kontroliše sve medije u Srbiji.
Juče sam videla jedan nacionalni list koji je za ništa manje nego 10 puta povećao broj prisutnih građana u Nišu na tzv. demonstracijama, protiv predsednika Vučića. Nije ih bilo 1000, dnevni list „Danas“ je rekao 10.000. Ja ne znam kako je bolji primer da sloboda medija, apsolutno i sloboda i kreativnost medija u Srbiji postoje samo tako. Ja se sa time ponosim, mislim da je Srbija dobra zemlja i bolja zemlja za život zbog toga.
U Briselskom sporazumu imali smo prišli put jednu ozbiljnu debatu, ja stojim pri tome, ja imam, rekla sam i tada, potpuno logički pokazatelj toga da je Briselski sporazum u interesu Republike Srbije, a da neki od prethodnih sporazuma koje su prethodne Vlade potpisivale, odnosno Vlade pre 2013. godine, nisu. Zato što ako imamo sporazume koji su potpisivani i koje Priština brže, bolje implementirala, nećete da mi kažete da su ti sporazumi bili u interesu Srbije. Jel, ako imate sporazum koji je u interesu Srbije onda Priština beži već pet godina da ga implementira. To je najbolji pokazatelj da je Briselski sporazum u interesu Republike Srbije, kao što npr. dogovor oko integrisanog upravljanja prelaza nije. Zbog čega danas imamo da stranci, to bez problema mogu da zovu granicom. To je potpisao Borko Stefanović, ako se ne varam. Hvala.

Hvala.
Prvo, koliko ja znam, mislim da je ugovor sa „Etihadom“ objavljen na sajtu Vlade. Evo, proverite, pa mi javite.
Što se tiče „Er Srbije“, mislim da je Vlada uradila dobar posao, zato što nije pustila da JAT samo propadne, da svi ti ljudi ostanu bez posla, a da dugovi svakako ostanu i da onda kada firma ode u stečaj, kao što je veliki broj firmi otišao u stečaj, onda da se pokrije šta može iz stečajne mase, a ovo ostalo da radnici ostanu bez ičega.
Dakle, mislim da je u svakom trenutku bolje da se napravi, a posebno zato što je ovo specifično, i „Er Srbija“ nije samo nacionalna kompanija. To je kompanija koja Srbiju promoviše širom sveta. To je, takođe, kompanija koja ima jako veliki uticaj na međunarodni Aerodrom „Nikola Tesla“. Bez „Er Srbije“, međunarodni Aerodrom „Nikola Tesla“ ne bi mogao da postane čvoršte. Bez toga mi ne bi mogli da imamo 2017. godinu, gde je međunarodni aerodrom prvi put u svojoj istoriji imao više od pet miliona putnika, nešto malo više od pet miliona i 300 hiljada putnika. To je nemoguće bez „Er Srbije“.
Dakle, „Er Srbija“ ne može da se posmatra samo kao „Er Srbija“, ali da posmatrate i samo kao „Er Srbija“ opet je bolje da ste spasili ono što se spasti moglo od JAT-a i napravili svog nacionalnog avio prevoznika.
Mada razumem, kada je bila priča o „Železari Smederevo“, uvek je bilo kritika gasi „Železaru“, završavaj to, nemoj da daješ pare, 5.000 ljudi, šta da radimo, takva je ekonomija, neoliberalni koncept, šta da se radi. Dakle, ne i „Železara Smederevo“ je spašena isto tako. U tom istom smislu mislim da je „Er Srbija“ bio dobar ugovor za Republiku Srbiju.
Za razliku od prethodnih Vlada i ugovora koji su bili u potpunosti pod doznakom poverljivo, mi nemamo, a ni prethodna Vlada nije imala taj princip, pa kada mi kažete oko ugovora sa „Vansijem“, koncesionog ugovora, on je od preključe objavljen na sajtu u formi u kojoj u ovom trenutku može da se objavi na sajtu Ministarstva finansija, mislim Komisija za javno-privatna partnerstva. Dakle, svi osnovni elementi ugovora su objavljeni.
Nakon, kao što sam rekla i prošli put, prošli mesec kada sam bila u Skupštini, nakon finansijskog završetka, financial close, finansijskog potpisivanja tog ugovora sa „Vansijem“ ugovor će biti objavljen, ali u ovom trenutku, potpuno u skladu sa zakonom, najvažniji elementi tog ugovora su objavljeni na sajtu Ministarstva finansija u odgovarajućoj formi.
Aerodrom „Konstantin Veliki“, niški aerodrom, nema nikakve veze sa koncesionim ugovorom za međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“. Aerodrom „Konstantin Veliki“ je drugo pravno lice i nikako nije pomenut, ni obuhvaćen koncesionim ugovorom sa međunarodnim aerodromom „Nikola Tesla“.
Opet dolazimo do jedne ekonomski potpune nelogičnosti da država koja razvije svoj međunarodni aerodrom u Beogradu, do toga da ima najbolje rezultate u svojoj istoriji i razvije ga do toga da može da napravi ugovor vredan nešto više o milijardu i 500 miliona evra sa jednom od najjačih kompanija za upravljanje aerodromima, francuskim „Vansijem“, u potpuno otvorenom transparentnom međunarodnom postupku na koji niko nije uložio žalbu, u kome učestvuju i najveće međunarodne finansijske institucije… Dakle, završimo tako dobar posao, važan posao, ostavimo aerodrom za milijardu i 500 miliona evra na upravljanje jednoj od najboljih međunarodnih kompanija i kažemo da sada kao Vlada Republike Srbije možemo još više da uložimo takođe u međunarodni aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, zato što možemo, zato što smo ovaj posao završili, a i pre toga je Vlada Republike Srbije ulagala mnogo više novca u „Konstantin Veliki“, nego lokalna samouprava, zato što lokalna samouprava nije imala kapaciteta, pa je 2014. godine gospodin Perišić, tadašnji gradonačelnik Niša, tražio od Ministarstva građevine, kao resornog ministarstva, da Vlada Republike Srbije preuzme upravljanje i finansiranje aerodroma „Konstantin Veliki“ zato što grad Niš to ne može da podnese.
Dakle, mi sada to preuzimamo da dalje investiramo u to, da ga razvijemo kao što smo razvili međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“. Postoji i tu neki problem. Dakle, meni je to ekonomski nerazumljivo. Ne znam šta može da se desi, niko neće „Konstantin Veliki“ da uzme i da ga prebaci u Beograd. Dakle, sve od investicija što može da se investira u Niš ostaje u Nišu za benefit građana Niša. Ne vidim i ne znam kako da tumačim više te potpuno ekonomske besmislene kritike na račun ovog posla.
Dakle, potpuno je jasno. Imate koncesiju na međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“, imate sredstva da uložite još veća sredstva u Niš i „Konstantin Veliki“. Benifit je i za građane Beograda i za građane Niša i za sve građane Republike Srbije i Srbije u celini. Hvala vam.

Hvala vam.
Prvo želim da pozdravim sve poštovane narodne poslanike. U principu probaću da budem što kraća da bi bilo mesta za što više pitanja.
Što se tiče demografske migracione erozije, mislim da smo svi apsolutno svesni toga. To je i Vlada Republike Srbije, a i u komunikaciji sa predsednikom Republike, stavila kao jedan od apsolutnih prioriteta. Ja to gledam na dva načina. Prvi je svakako ovo što smo uradili kroz usvojenu strategiju za podsticanje rađanja da bi imali više dece u Srbiji, a drugi je ravnomerni regionalni razvoj da ne bi imali unutrašnje migracije u Srbiji.
Što se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, Vlada Republike Srbije je tome prišla strateški. Jedan od razloga zašto koristimo subvencije kao podsticaje investitorima je upravo zato da bi malo bolje kontrolisali regionalni razvoj i usmerili investitore i preduzeća prema upravo onim delovima Srbije koji su manje razvijeni i koji imaju veću nezaposlenost. Time mislim da je najlepši primer u ovom trenutku, svakako, grad Niš na koji se posebno fokusirala prethodna Vlada, gde smo doveli značajne strane investitore gde su otvorena više hiljada radnih mesta i dodatno će se otvarati više hiljada radnih mesta, ali gde smo otvorili Klinički centar, prvi završeni Klinički centar u istoriji Srbije, gde u ovom trenutku radimo sa Evropskom investicionom bankom na tehničkoj dokumentaciji za naučno-tehnološki park Niš, za novu zgradu, odnosno laboratorijsku lamelu Elektronskog fakulteta u Nišu.
Dakle, danas Niš stoji na svojim nogama i danas se mi kao Vlada fokusiramo više na neke druge gradove, koji bi trebali da budu ti centri razvoja tih regiona. Svakako ćemo mnogo više pažnje posvetiti Loznici, Kraljevu, Boru, Zaječaru, kako bi imali u stvari jaku Srbiju u svim njenim delovima.
Tu je apsolutno neodvojivo od toga i ovo vaše drugo pitanje oko infrastrukture. Dakle, infrastruktura u Srbiji je bila, kao što svi građani Republike Srbije znaju, na jednom neverovatno niskom nivou.
Vi imate zemlju gde kada krenete od Niša do Užica ne znate kako da stignete. To je bila sramota Srbije, to je ono što se ispravlja i to je verovatno jedan deo uspeha koji i građani Republike Srbije najviše i vide.
Dakle, nastavljamo sa infrastrukturom kako bi povezali Srbiju, ne samo putnom infrastrukturom nego i železničkom infrastrukturom, kako bi ljude zadržali u onim mestima gde su rođeni, kako ne bi bilo teško da putuju iz jednog u drugo mesto zbog poslova.
U tom smislu, takođe, završiću sa tim, pa svakako ako hoće potpredsednica Vlade, ministarka Mihajlović ili ministarka Slavica Đukić Dejanović da kažu par reči više i oko infrastrukture i strategije podsticanja rađanja, svakako bih završila sa obrazovanjem.
Ja mislim da se vi i ja u potpunosti razumemo u tome da je to jedan od tri najveća prioriteta da Srbija treba da ulaže više u obrazovanje, da treba više da ulaže u nauku i da treba da iskoristimo bolje sve svoje potencijale, koje nesumnjivo imamo, a koji nisu dovoljno iskorišćeni i da bez ulaganja u obrazovanje i sve ono što stvarno hrabro i efikasno radi ministar Šarčević, mi nemamo dugoročno održiv dinamičan rast Srbije.
U tome mi je posebno drago, pored informacionih tehnologija za koje znate da ja stavljam veliki fokus na to, što uvodimo preduzetništvo. Dakle, nije sve u stranim investicijama, nije sve u velikim korporacijama. Mnogo toga je u početnicima preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima.
To je ono gde mi uvodimo obrazovanje, tako da deca od početka uče i za taj segment da sutra imamo školu u koju kada neko uđe i kaže koliko od vas želi da bude, da ima svoju firmu, imamo više od 50% dece koja žele da svoju ideju probaju da implementiraju u praksi. Ako uspeju odlično, ako ne uspeju, mnogo bolje nego da su sedeli i čekali posao. Hvala.

Hvala.
Hvala vam poštovani narodni poslaniče, što bi se kolokvijalno reklo, na ovim pitanjima, realno ste mi nabacili volej. Dakle, da li se Etihad povlači iz „Er Srbija“, ali neverovatna su pitanja, stvarno, ne znam da postoji bilo kakva istina u njima, ali dobra su, dosta maštovita.
Da li se Etihad povlači iz „Er Srbije“? „Er Srbija“ je odlično pitanje, pitanje o kome mi volimo da razgovaramo. Dakle, uprkos svemu što možete da pročitate o „Er Srbiji“ i vestima o „Er Srbiji“, dezinformacijama o „Er Srbiji“, svi operativni pokazatelji poslovanja „Er Srbije“ ukazuju na rast.
U 2017. „Er Srbija“ je imala 2,617 miliona putnika, što predstavlja povećanje broja putnika od 90% u odnosu na 2013. godinu. Dakle 2017. u odnosu na 2013. 90% povećanje broja putnika u „Er Srbiji“. Količina prevezene robe, takođe 2017. u odnosu na 2013. godinu skoro četiri puta više. Godine 2013. bilo je 1,618 tona, 2017. godine 6,158 tona.Povećan je broj aviona za 23,5%. Modernizovana je flota. Godine 2014. smo nabavili 10 novih aviona. Godine 2016. je nabavljen prvi širokotrupni avion „Er bas A 3030“. Da ne pričam o novim rutama koje su uvedene. Svakako 2017. godine „Er lajn market lider“ proglašava „Er Srbiju“ za lidera na tržištu avio kompanija.
Tako da što se tiče „Er Srbija“ ja se nadam da sam vam dovoljno obrazložila u kakvoj situaciji se nalazi „Er Srbija“ i da ona posluje u skladu sa svim planovima i da se svakako takmiči na jako konkuretnom tržištu. Zato što se takmiči na tako konkurentnom tržištu, a ima profesionalni menadžment, da, nekad su potrebne i nepopularne mere, zato što to nije kompanija koja se politički vodi, ali zato imamo ovakve rezultate. Tako da je „Er Srbija“ zdravo i dobro. Hvala vam na tom pitanju i brizi za njih.
Što se tiče tajnog sporazuma za Aerodrom „Nikola Tesla“, da krenemo prvo oko poređenja šta je danas Aerodrom „Nikola Tesla“ u odnosu na to šta je bio Aerodrom „Nikola Tesla“. Dakle, ako poredimo 2010. i 2017. godinu, broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“, zahvaljujući čemu - zahvaljujućim svim ovim uspesima smo mi mogli da imamo uspešno izveden tender za koncesiju, odnosno javno privatno partnerstvo sa elementima koncesije, i da dobijemo cenu koja je otprilike 1,5 milijardi evra na 25 godina, nakon čega se sve ovo ukupna imovina vraća Republici Srbiji i građanima Republike Srbije.
Dakle, broj putnika je gotovo dupliran, odnosno porastao je između 2010. do 2017. godine za neverovatnih 198%. Broj poletanja i sletanja na Aerodromu „Nikola Tesla“ u 2017. u odnosu na 2010. godinu uvećan je za 33%. Predmet robe i pošte u 2017. godini uvećan je 2,4 puta. Ukupni prihodi, što je posebno važno za građane Republike Srbije zato što, kao što kažete, to jeste naša imovina povećani su 50% sa 6,4 na 9,6 milijardi dinara i neto dobit u 2017. godini uvećana je za 69% sa 1,9 na 3,3 milijarde dinara. To samo zahvaljujući promeni menadžmenta i profesionalnom upravljanju Aerodromom „Nikola Tesla“ na period kada ste vi upravljali aerodromom.
Zahvaljujući tome, a i ponovo, da bi osigurali još profesionalniji menadžment i uvećanje vrednosti imovine u interesu građana Republike Srbije, Vlada Republike Srbije se odlučila da potraži strateškog partnera kroz koncesiju. Da ne bi prodavali našu imovinu, već da bi uveli one koji su na svetu najbolji u vođenju aerodroma, kako bi povećali prihod i za male akcionare i za državu, investirali sopstvena sredstva u infrastrukturu aerodroma, naravno i oni ostvarili profit bez ikakve sumnje, jer zašto bi investirali, da bi se za 25 godina sve to tako vratilo građanima Republike Srbije.
Napravljen je tender, koji, čini mi se, možda u Srbiji do sada nije viđen, do te mere transparentan, gde su se javile sve najveće svetske kompanije i konzorcijumi za upravljanje aerodromom. Izabran je francuski „Vans“ koji je bez sumnje jedna od najboljih, ako ne i najbolja svetska kompanija u ovom poslu i to ni manje ni više nego za milijardu 461 milion evra konzervativne procene koju će dobiti Republika Srbija od ovoga, a kako kažem, nakon 25% se vraća.
Od tih milijardu i 461 milion evra - 501 milion evra dobija Republika Srbija, odnosno građani Republike Srbije kroz jednokratnu koncesionu naknadu kada se finansijski zatvori ovaj posao, što se očekuje do kraja septembra.
Kada se finansijski zatvori ovaj posao, tada je moguće objaviti ugovor. Ali, pre toga, u skladu sa Zakonom o javno-privatnim partnerstvima elementi ovog ugovora će biti registrovani u Registru javnih ugovora koji se vodi u Ministarstvu finansija najkasnije u roku od mesec dana od dana potpisivanja, odnosno 21. aprila ove godine. Tako da pristup ugovoru može da se ostvari od tada, a kompletan ugovor će biti transparentan kada se finansijski zatvori cela konstrukcija.
Pored ovoga, hoću da kažem da u ovom poslu učestvuju i međunarodne finansijske institucije, pre svega najverovatnije Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska institucija kao deo Svetske banke i Evropska investiciona banka je izrazila svoje interesovanje za učešće u ovom ugovoru.
Tako da postojanje, prvo - transparentne procedure je potpuno. Drugo, dobijanje koncesije od strane jedne od najpoštovanijih i najboljih evropskih, ali i svetskih EU kompanija, francuske kompanije „Vans“, kao i učestvovanje međunarodnih finansijskih institucija, mislim da otklanja svaku sumnju da je ovde nešto urađeno mimo zakona, mimo interesa Republike Srbije i građana Republike Srbije, zato što su upravo ovakvi partneri u stvari osigurali da je ovaj ugovor najbolji mogući. Ali, mi i dalje insistiramo sa partnerima na tome da se ugovor u celosti objavi.
Što se tiče „Fijata“, mi smo i dalje u stalnom komunikaciji sa „Fojatom“. Vlada Republike Srbije ima dva člana nadzornog odbora u „Fijatu“. Mi smo takođe, kao što znate, imali ulogu medijatora u pregovorima između sindikata i poslovodstva „Fijata“ i izdejstvovali da se potpiše novi trogodišnji ugovor, što svakako donekle osigurava poslove tih ljudi. U privatnom sektoru nikada ne možete da garantujete da će neko da ostane, ali ćemo mi videti da ugovor kakav je potpisan sa „Fijatom“ u to vreme kada je „Fijat“ dolazio u Srbiju svakako ne replicira ponovo, jer taj nije bio u interesu građana Republike Srbije, a mi ćemo štititi interese građana Republike Srbije i videćemo da sledeći ugovor bude u interesu građana, ali tako da „Fijat“ ostane, što nije bio slučaj ranije.
Što se tiče strategije spoljne politike Srbije, mislim da spoljna politika Srbije nikada jasnija nije bila. Ako vi ne znate koja je naša spoljna politika, onda je svakako to samo vaš problem, zato što mislim da svi ostali građani Republike Srbije znaju koja je spoljna politika Vlade Republike Srbije i Republike Srbije.
Dakle, naš strateški interes je EU. Republika Srbija se neće, a nema ni potrebe da se odriče svojih tradicionalnih prijateljstava, ali i prijateljstava koja danas nama donose ekonomsku korist koja nam je potrebna. Nama je potrebno da imamo dinamičniji, brži, održiviji privredni razvoj. Za to mi moramo i želimo da sarađujemo i sa Rusijom i sa Kinom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Indijom i SAD i to je najbolja moguća politika, koja je isto tako dosta različita nego politika u prethodnom periodu, kada ste imali politiku koja je zavisila od lokacije na kojoj se nalazite u tom trenutku. Ako ste slučajno u Briselu, onda imate jednu priču, ako ste u Vašingtonu imate drugu priču, ako ste u Moskvi imate treću priču, a van ova tri centra nigde drugde niste ni bili. Hvala.

Teško mi je da razumem, poštovani narodni poslaniče, zašto vi mislite da je ministar spoljnih poslova nadležan da govori o Kosovu i Metohiji? Razumem ja to dovoljno zašto vi mislite da ministar spoljnih poslova treba da govori o Kosovu i Metohiji, ali u ovoj Vladi ministar spoljnih poslova neće govoriti o Kosovu i Metohiji. Ima drugih ministara koji se bave Kosovom i Metohijom koja je autonomna pokrajina u okviru Republike Srbije.
Što se tiče svih ostalih stvari, drago mi je da ide uvek prenos iz Skupštine za građane zato što verujem da su građani razumeli sve što sam htela da kažem i sve odgovore na pitanje, ali ne mogu da govorim pet puta zato što neko ne razumem, stvarno ne mogu. Uskraćujem vreme za pitanja drugim narodnim poslanicima. Dakle, ako niste razumeli niste razumeli, šta da radimo.
Moje takođe nije da vam odgovaram za Etihad, jer moj posao nije da branim i zastupam interese Etihada. Moj posao je da branim i zastupam interese građana Srbije. Za interese građana Srbije je najvažnije kako danas posluje Er Srbija. Er Srbija posluje odlično, posluje tako da mi u svakom trenutku možemo uvek da nađemo strateškog partnera. U ovom trenutku Etihad je naš strateški partner, on je odan strateški partner koji ni u jednom trenutku nama nije dao nikakvu indiciju da će izaći iz Srbije i nama je drago zbog toga, ali ja ne mogu da govorim o tome šta Etihad namerava. Mogu da govorim o tome šta mi radimo da Er Srbija postane sve jača, a možda ste vi u vaše vreme branili interese privatnih kompanija. Ja branim interese građana Srbije.
Isto vas tako molim zbog građana Srbije da ne širite paniku i neistinu o „Fiatu“. Dakle, ja vas molim. „Fiat“ je tu, „Fiat“ ostaje, mi paralelno sa tim razvijamo Kragujevac, mi imamo ozbiljne indicije za Kragujevac sa još nekim investitorima, gde se radi o više hiljada radnih mesta, umesto što smo sve pare dali za „Fiat“ netransparentnom ugovoru koji nikada nije objavljen i rekli – dosta za Kragujevac, „Fiat“ ajmo kući. Hvala.