Hvala.
Obećavam da ću da se postaram da idemo u ovaj projekat i da ga završim što pre, ali u stvari sam želela da vam kažem jednu izuzetno važnu stvar o kojoj sam pričala sa ministarkom za zaštitu životne sredine, a to je da smo konačno u budžetu za 2021. godinu budžetirali za kompletno rešavanje deponije u Prijepolju, odnosno deponije Stanjevine.
Sećam se da ste mi u prethodnom mandatu nekoliko puta postavljali to pitanje, i meni i tadašnjem ministru Trivanu. Znamo koliki je to problem.
Kada smo Irena i ja razgovarale, moram da vam kažem da sam bila zaista pozitivno iznenađena i radosna zato što je ministarka Vujović odmah to uzela kao jedan od prioriteta za rešavanje, tako da smo razvili plan, budžetirali. Zatvorićemo deponiju Stanjevine. Mi ćemo voziti đubre na sanitarnu deponiju, verovatno u Priboj, Irena će me ispraviti, ako se ne varam. Napravićemo jednu transfer stanicu u Novoj Varoši dok ne proširimo sanitarnu deponiju Užice.
Budžetirali smo i za proširenje sanitarne deponije u Užicu, ali ovo je jedna stvar za koju smo se dogovorili. Ako postoji jedna stvar koju ćemo uraditi, onda ćemo uradi ovu.
Znam koliki je problem. Hvala vama zato što ste nam kao narodni poslanik skrenuli pažnju na ovaj problem da smo ga zaista i zapamtili i rešili da se pozabavimo i da ovo rešimo i da to bude nekako simboličan početak rešavanja preko 3,5 hiljade ovakvih deponija širom Srbije. Tako da, završavamo ovo i biće mi drago da uskoro posetimo zajedno Prijepolje i da krenemo da radimo na ovom problemu.
Za gasifikaciju, zapisala sam, to ću vam javiti dodatno. Hvala vam.

Mislim, teško mi je da dam odgovor. U principu se slažem sa vama. Mislim da je ljudima dosta više korone, dosta slušanja o koroni, ali nažalost, s druge strane, mislim da je izuzetno važno da stalno ponavljamo da ljudi moraju da budu odgovorni, da moraju da poštuju mere, da moraju biti disciplinovani. Na kraju krajeva, ne samo ni zbog nas samih, nego zbog tih naših neverovatnih zdravstvenih radnika, lekara, medicinskih sestara, njihovih timova, nemedicinskog osoblja, koje čitave ove godine naporno radi, da vidimo da njima olakšamo.
Ti brojevi su zaista užasni. Oni nisu nažalost, neočekivani, kada pogledate šta se dešava širom Evrope, širom regiona. Ja i dalje stojim pri tome da se mi odlično borimo.
Apelujem i sada na ljude, da, nekako znam da je svima dosta svega, znam da ljudi nemaju više strpljenja, znam da ovo sve postaje užasno teško psihički da se iznese. Verujte, isto i meni koja čitave godine ležem i budim se sa tim brojevima, to je poslednje na šta pomislim kada krenem da spavam, prvo na šta pomislim kada se probudim ujutru ili tokom noći.
Moramo da izdržimo. Nadam se da je vakcina blizu i nadam se da ćemo onda polako da se vraćamo u normalan život.
Vi ste u pravu, ova utakmica večeras je izuzetno važna i ja želim takođe sve najbolje našoj Crvenoj Zvezdi. Hvala.

Hvala.
Pre svega, kao što sam rekla i u ekspozeu ovde pred vama. Ovo je evropska Vlada, to je Vlada koja vodi Srbiju dalje ka EU. Evropske integracije su naš strateški prioritet i u smislu naše spoljne politike, ali i svakako. Srbija pripada Evropi ili EU, treba i mesto joj je u toj porodici evropskih naroda.
Mi izvozimo između 65 i 70% naših proizvoda na tržište EU. Drugo najvažnije, naše tržište je regionalno tržište. Zbog toga je važna ona tzv. mini šeng inicijativa koju je pokrenu Aleksandar Vučić, jer to je zaista važno i politički i ekonomski.
Sa druge strane oko 70% ukupnih stranih direktnih investicija u Republici Srbiji dolazi iz zemalja članica EU. Ekonomski mi smo praktično već deo te unije. Politički i na svaki drugi način mi prolazimo kroz proces integracije, pregovaranja sa EU. Do sada smo otvorili 18 poglavlja, dva privremeno zatvorili. Da li će se otvoriti još neko poglavlje do kraja godine, ne znam. Mi se trudimo. Ja verujem da smo zaslužili.
Imala sam juče sastanak sa ambasadorima iz zemalja članica EU, kao i sa ambasadorom EU u Srbiji i njihovom delegacijom, da razgovaramo o tim stvarima kao i o izveštaju o napretku.
Fokus ove Vlade na evropskom putu, ali i zbog građana Republike Srbije i naše privrede biće pre svega na vladavini prava. Ja očekujemo da ćemo 2021. godinu iskoristi na najbolji mogući način za dodatno približavanje. Ali, kao što ste i vi rekli, ja sam to rekla u ekspozeu, mi stojimo na tom stanovištu i to jeste naša politika potpuno otvorena, iskrena i transparentna, a to je da ćemo mi čuvati i poštovati naša tradicionalna prijateljstva i tu pre svega mislim na Narodnu Republiku Kinu, Rusku Federaciju, na ostale zemlje, kao što su recimo Ujedinjeni Arapski Emirati ili Indija, Turska i da ćemo se truditi i na mnoge, ali ovo su nekako naši bliski partneri i da ćemo nastaviti da se trudimo da dalje produbljujemo i jačamo odnose sa SAD.
Na tom evropskom putu Srbija svakako postepeno treba da usaglašava našu spoljnu politiku i stavove te spoljne politike sa politikom EU. To ne znači da Srbija neće ili ne može da zadrži svoje razmišljanje, tradicionalno partnerstvo i svoju sopstvenu politiku. Kada to kažem zaista to nije nikako u suprotnosti sa našim evropskim integracijama. Vi imate i zemlje članice EU koje imaju dobre odnose, dobra prijateljstva sa npr. Ruskom Federacijom ili Narodnom Republikom Kinom. Odnos između EU i SAD je u poslednje vreme bio dosta dinamičan, ako mogu tako da kažem, da budem politički korektna, zbog čega smo i mi trpeli.
Recimo trgovinski rat između SAD i EU u odnosu na čelik je značio da EU uvodi kvote na čelik za sve tzv. treće zemlje, uključujući i nas zbog čega se mi već preko 18 meseci zaista izuzetno teško borimo za našu Železaru i za održavanje proizvodnje u Železari. To nam polazi za rukom, ali nije ni malo lako. Mene kao predsednicu Vlade raduje ukoliko bi mogli da se poboljšaju odnosi između SAD i EU, da se prekinu ti trgovinski ratovi, zato što će to značiti dobre stvari i za našu privredu.
Kada vidite da u mehanizmu 17+1 u inicijativi „Pojas i put“ predsednika Narodne Republike Kine, Si Đipinga učestvuje i nekoliko članica EU, Srbija je tu ponosna članica tog mehanizma, zemlja sa najviše potpisanih ugovora koja je na najbolji način iskoristila to partnerstvo sa Narodnom Republikom Kinom, pre svega za izgradnju naše infrastrukture, ali i za programe u oblasti zaštite životne sredine, onda vidite da su jedno političke floskule, a drugo je suština i život.
Dakle, možete biti članica EU i imati takve odnose sa nekim zemljama za koje bi rekli na prvu loptu da EU nema dobre odnose sa njima. Takođe je slična situacija ako uzmete primer turskog toka gde takođe u njemu učestvuju i taj program guraju i zemlje članice EU.
To neće biti lako, ali nije ni nemoguće. Ono što ja mislim da je najvažnije i to je naša politika i kao što sam toliko puta rekla, mislim da je to politika koju je u Republiku Srbiju doveo i uveo Aleksandar Vučić, a koja je hrabra i pametna, a to je da vi uvek imate iskren, potpuno otvoren i transparentan odnos sa svim svojim partnerima i da tako gradite svoj kredibilitet kao predvidivog i pouzdanog partnera i da isto pričate u Briselu, Berlinu i Parizu, kao što pričate u Vašingtonu, Pekingu ili Moskvi i mi to radimo.
Kažem, to nije nekada najlakša politika, ali jeste apsolutno najbolja i građanima Republike Srbije i privredi Republike Srbije je donela mnogo toga dobrog, tako da mi nastavljamo na tom putu, nastavljamo predano da radimo na našim evropskim integracijama.
Rekla sam, skoro potpuno novi fokus na oblast vladavine prava, i videćete u prvih 100 dana rada Vlade velike pomake u toj oblasti. Ceo moj tim već zaista predano radi na tome, tako da ja očekujem na kraju krajeva i da naši partneri iz EU to pozdrave i prepoznaju otvaranjem novih poglavlja.
Nadam se da će se to desiti, a ako se ne desi, EU ima svoje interne izazove. Nama je važno da na tome dalje radimo, pre svega zato što je to u interesu naših građana, naše privrede, naše zemlje, a onda i zato što će to doprineti našim bržim integracijama.
Što se tiče nove američke administracije, mi ćemo se truditi da radimo kao što smo radili do sada, a to je da pokušavamo da dalje produbljujemo odnose sa SAD, da gradimo to jako partnerstvo.
Juče sam imala sastanak i sa ambasadorom SAD, Entonijom Godfrijem. Imali smo dobar sastanak, razgovarali dalje o implementaciji Vašingtonskog sporazuma.
Srbija je ozbiljna država sa ozbiljnim državnicima. Mi stojimo iza sporazuma koji smo potpisali. Nismo kao neki koji ih potpisuju zato što im to politički odgovara u tom trenutku, bez ikakve namere da ih u stvari implementiraju. Ne, mi smo pouzdani, kredibilan partner i stojimo iza toga. Nastavićemo da radimo na tome i pokušaćemo i da sa novom administracijom u SAD održimo makar isti nivo komunikacije.
Nastavljamo da ulažemo u to partnerstvo i svakako očekujem sa pravom, ipak su SAD jedan ozbiljan partner, da ne menjaju oni baš toliko radikalno svoju politiku i da sve ono što smo uradili u poslednje otprilike četiri godine da će nastaviti da daje rezultate i sa novom administracijom. Hvala.

Hvala vam na ovom pitanju. Ja se nadam da će ponovo nadležne institucije reagovati, da će ispitati ove navode koje, ja moram priznati, zvuče neverovatno, da neko nagomila toliko bogatstvo a da to nije sve i to nije samo to što smo mi sada mogli da vidimo. Naravno, nadležne institucije treba da kažu da li je to istina, već imate svo ono ostalo bogatstvo koje ima i samo gospodin Đilas.
Mislim da je zaista jedino što možemo svi mi da tražimo i da očekujemo, a vi kao Narodna skupština, pre svega, da nadležne institucije rade svoj posao, da se ne plaše nikoga koliko god finansijski i medijski moćan bio, da istraže ovo i da pokrenu određene postupke, ukoliko za to postoji osnova.
Da bi svi bivši funkcioneri, svi sadašnji funkcioneri i njihovi bliski ljudi bili zaista čisti i odgovorni pred građanima Republike Srbije, Vlada Republike Srbije u prethodnom mandatu predložila je Zakon o poreklu imovine, Narodna skupština Republike Srbije ga je usvojila i ja očekujem da krene primena Zakona o poreklu imovine.
Ako je istina da i gospodin Đilas i njegov brat imaju svu ovu imovinu, ja bih zaista izuzetno volela da vidim koje je poreklo te imovine. Kako je moguće steći toliku imovinu, ne u tako kratkom roku, ma i u dužem roku? Posebno, pošto je jedan lično 10 godina politički funkcioner, politički funkcioneri nemaju realno neka velika primanja, i sve ovo je povod za ozbiljnu istragu.
Bilo kakav izostanak ozbiljne istrage, nedostatak reakcije nadležnih institucija značiće da su oni jači od države samo zato što poseduju takvo bogatstvo i samo zato što su toliko medijski moćni, a medijski moćni su naravno zato što poseduju toliko bogatstvo i da nisu svi građani Republike Srbije isti pred zakonom i pred ovom državom.
Ja ne mogu da se mešam u rad sudstva i tužilaštva, mogu da se mešam u rad MUP i sprovođenja istraga, ali zaista mislim da ovo prevazilazi nešto što običan građanin Republike Srbije uopšte može da shvati, kakvo i koliko je to bogatstvo.
Mislim da je red da se ispita i da se objasni poreklo. Hvala vam.

Nema tu mnogo šta da se kaže, svakako dok nadležne institucije ne urade svoj posao. Ali ću vam reći jednu stvar, koju je meni lično rekao predsednik Vučić, a rekao je nekoliko puta i u javnosti. Ta jedna rečenica zaista sve objašnjava, a posebno sada, kada vidite i ove podatke koje smo mogli da vidimo u medijima danas. Ta rečenica glasi – Oni kad pričaju o nama, oni pričaju o sebi. I to je to.
Dakle, te stvari koje oni insinuiraju za nas, verujte, to niko pri zdravoj pameti koji je ovde i bavi se ovim poslom iz ljubavi prema svojoj zemlji, da uradi nešto za svoju zemlju i svoje građane, ne bi mogao da pomisli, da vi nameštate milionske poslove nekome iz svoje porodice. Zašto? Zato što su ljudi nesposobni pa ne mogu sami za sebe da zarade normalno da žive oni i njihove porodice? Da namešta neko da kupuje neku zemlju, restorane, kafiće? To je zaista van pameti, bilo kome ko se prihvatio uloge odgovornosti za to kako se živi u ovoj zemlji, ne zato što želi lično bogatstvo, nego zato što želi da pomogne ovoj zemlji, ne može ni da zamisli stvari za koje su oni nas optuživali.
Oni nas optužuju zato što su sve te stvari oni radili. Sve te stvari su oni radili na način kako nas optužuju, i mnogo gore. To pokazuju sve ove stvari koje sada možemo da vidimo.
Kako su samo vodili lokalne samouprave? Evo, sada vidimo u Šapcu da su lokalne samouprave vodili tako što su svi ili pola beogradskih tzv. novinara ili tzv. intelektualaca radili za jedno ili drugo šabačko komunalno preduzeće. Dakle, ti građani Šapca su plaćali ljude u beogradskim medijima da bi napadali Aleksandra Vučića.
Imamo čoveka koji je jedan od tih viđenijih kolumnista u „Danas“, ima svoju emisiju na Nova S ili nekom tom njihovom kanalu, koji je ni manje ni više nego portparol šabačkog vodovoda. Zamislite vi kakva je to sprdnja sa građanima Šapca! Zamislite vi šta su građani Šapca plaćali! I takvi ljudi imaju obraz da kažu nama bilo šta! A koliko je to malo u odnosu na to šta je radio prvi među njima, a to je svakako Dragan Đilas! I sve što oni pričaju o nama, to oni u stvari pričaju o sebi.
Kada pričaju o krađi i bogatstvu, oni pričaju o svojim krađama, šta su oni sve radili, kakve su oni sve mehanizme imali i koje bogatstvo oni imaju. Kada pričaju o Jovanjici, narko-dilerima, ili kokama u Moroviću, pričaju oni čiji su najbolji prijatelji narko-dileri. I sve što kažu za nas, ljudi samo pričaju o sebi. Hvala.

Kao što sam rekla, mi ćemo krenuti od deponije Stanjevine zato što, kao što i vi kažete, to stvarno jeste jedan primer nebrige višedecenijski i mi smo mislili da je to simbolično dobar način da počnemo da uklanjamo brojne tzv. privremene deponije, koje su tu decenijama i decenijama i divlje deponije po Srbiji kojih ima preko 3.500.
Uskoro ću zajedno sa Irenom Vujović posetiti Prijepolje, da razgovaramo malo sa ljudima, ali i da na licu mesta vidimo kakav je plan i predstavimo taj plan. Dakle, ono što ja znam, iz mog sastanka sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kada smo prolazili kroz njihove prioritete i planove, a to je da ćemo krenuti u zatvaranje deponije Stanjevine, da ćemo odatle voziti đubre na sanitarnu deponiju u Priboju, da ćemo praviti transfer stanicu u Novoj Varoši, dok ne proširimo sanitarnu deponiju u Užicu, koja takođe već čeka godinama na proširenje, a mi smo evo sada budžetirali u 2021. godini sredstva i za proširenje te sanitarne deponije. Neće to svakako ići ni brzo ni lako, ali mogu da vam garantujem da ćemo mi taj posao završiti.
Za sve ostale pojedinosti oko svih ostalih planova možemo i da se vidimo u Prijepolju i da razgovaramo i da se konsultujemo o tome što je najbolje i najpametnije učiniti. Hvala.

Što se tiče vatrogasnog doma u Brodarevu, ja ću proveriti sa ministrom Vulinom kako stoje stvari, da li može da počne da radi, šta je potrebno da bi počeo da radi, kakve su takođe sveukupne potrebe i kada budem posetila Prijepolje možemo da odemo zajedno i do Brodareva i da pogledamo to, a dugujem vam tačno odgovor o čemu se radi.
Ovo što se tiče zdravstva može svako da odgovori ministar Lončar.
Što se tiče toga da li smo zakasnili sa nekim merama, pa dobro to je svakako stvar shvatanja, sada ja mislim da nismo zakasnili ni sa jednom merom. Mislim da je situacija kompleksna, pa je kompleksna, bilo bi kompleksno vidimo i zemlje koje su mnogo ranije imale i mnogo restriktivnije mere, pa imaju katastrofalne brojeve i novoobolelih i preminulih. Nažalost taj virus je takav u ovo doba godine svi smo znali, od početka pričali da će jesen i zima biti izuzetno, izuzetno teške. To je sada došlo i kao što uvek kažem, kao predsednica Vlade i neko ko vodi Krizni štab uvek sam se trudila i trudim se da pokušam da nađem najbolju moguću meru između epidemioloških mera, života i ekonomije.
Drugačije bi to bilo da ovaj virus nije bio prisutan čitave godine. Mi smo se u martu borili izuzetno restriktivnim merama, ali onda vidite da ni ljudi ne mogu to da izdrže, a tek privreda ne može da izdrži. Trudili smo se da neke stvari držimo otvorene i da rade za koje ne smatramo da postoje naročito epidemiološki rizik zato što ti ljudi od nečega moraju da žive i da hrane svoje porodice.
Reći ću vam potpuno iskreno jedno od preporuka jednog dela stručnog dela Kriznog štaba je bilo da mi u 17.00 časova zatvorimo i sve ono što se zove saloni lepote, frizerski saloni, kozmetički saloni i sve ono ostalo. Šta bi uradili onda ti ljudi koji drže te salone, od čega bi živeli, kako bi prehranili svoju decu? Da li je to mesto koje je naročito rizično. Da li ima razlike da li idete tamo u 15.00 časova popodne ili u 19.00 časova uveče. Nije to isto kao kafići ili restorani.
Tako da sam se borila koliko god sam mogla i ako sam pogrešila neću se libiti da to priznam i da preuzmem ličnu odgovornost za to. Zaista sam se trudila da razmišljamo i o životima ljudi i njihovih porodica, kako da održe svoje poslove, svoje male firme, kako da prehrane svoju decu, zato što je pri tom nemoguće da vi iz budžeta Republike Srbije od svih građana Republike Srbije paralelno kada se borite sa korona virusom i dajete zaista enormne novce i na zaštitnu opremu i na testove. Mi dnevno sada oko 22.000 testova i za sve ostalo, ne možete da date zaista toliku podršku privrede ako ih samo jednostavno zatvorite.
Mislim i ne bih zaista bila ovde da ne mislim tako niti bih tako radila da ne mislim tako, da smo mi do sada uspeli da nađemo najbolji mogući balans. Da li smo mogli sve da zatvorimo i da sve bude mnogo bezbednije sa te epidemiološke strane? Pa, da. Ali da li bi to bilo najbolje za živote ljudi, za njihovu psihu, za čitave porodice koje treba da nastave da žive, da rade? Ne.
Kao što sam rekla na i na početku, kada prođe sve ovo, verovatno 2021/2022. godine, biće tada moguće podvući crtu, svesti račune i reći da li je neko dobro radio ili je loše radio. Mislim da mi za sada bijemo najbolju moguću bitku, imamo najbolje moguće rezultate koliko god je moguće u ovako teškim okolnostima i zdravstvene ali i ekonomske.
Tako da nastavljamo dalje i još jednom velika molba, apel svim građanima da zajedno bijemo ovu bitku zato što ova bitka ne može da se dobije samo od strane mera koje usvaja Vlada Republike Srbije ili Krizni štab ili na kraju krajeva, ni zakona koje usvaja Narodna skupština Republike Srbije, ovo je zaista po prvi put u poslednjih sto godina ja mislim, bitka koju dobija samo svaki pojedinac za čitavo naše društvo. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, drugi put u svom životu imam ogromnu čast da stojim pred vama, da predstavim program Vlade Republike Srbije i tražim podršku za ovaj program, kako bi nastavili naš rad i dalje uticali na bolji kvalitet života svih građana Republike Srbije u narednom periodu.
Srbija je danas dosta drugačija zemlja, nego te 2017. godine i fundamentalno drugačija zemlja nego 2014. godine. Ako mogu tako da kažem, na najjednostavniji način, Srbija je prestala da bude zemlja koja niže istorijske poraze i postala je zemlja koja pobeđuje.
Počeli smo konačno da verujemo u sebe, sopstvene kapacitete i sopstveni uspeh, prestali smo da tražimo izgovore za neuspeh. Počeli smo da radimo, prestali smo da kukamo.
Na međunarodnom planu, Srbija je postala zemlja koja se poštuje i koja se uvažava, zemlja koja vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku, pouzdan partner za razgovor, a ne zemlja pred koju se postavljaju ultimatumi i uslovi.
Srbija je danas finansijski i ekonomski stabilna zemlja. Zemlja u kojoj je nezaposlenost na rekordno niskom nivou od 7,3%, prosečna plata preko 500 evra i zemlja u kojoj se plate i penzije kontinuirano uvećavaju. Zemlja koja je ušla u period stabilnog rasta, čija je stopa jedna od najvećih u ovom delu Evrope, a ove godine verovatno najveća u čitavoj Evropi.
Ovo treba da bude na ponos svim građanima Republike Srbije, jer ovo smo uradili zajedno. Radili smo zajedno, borili smo se zajedno, menjali smo svaki dan naše navike i naša razmišljanja kako bi mi sami bili uspešniji, a onda i kako bi naše društvo u celini bilo uspešnije. Sve ovo što smo uradili u poslednjih šest, sedam godina bilo je sve osim lako.
Kao predsednik Vlade Republike Srbije 2014. godine Aleksandar Vučić je započeo transformaciju naše zemlje. Do 2017. godine kada sam kao mandatar predstavljala program za rad Vlade, ova prva i najteža faza transformacije je već dala očigledne rezultate.
Srbija je postigla finansijsku i makroekonomsku stabilnost, značajno je smanjena nezaposlenost. Tada je fluktuirala između 13% i 14%, počeo je da se vidi oporavak ekonomije, rast u 2016. godini nam je bio 3,3%. Značajno smo poboljšali uslove poslovanja, što se pod jedan, videlo kroz skok na „Duing biznis“ listi Svetske banke i pod dva, kroz to što su tada već strane direktne investicije u Republici Srbiji došle na rekordnih tada 2,6 milijarde evra.
Krenuli smo da rešavamo i rešili smo neke od teških pitanja koja su decenijama ozbiljno ugrožavala naš budžet, kao što su „Železara Smederevo“ i RTB Bor. Srbija je postala kredibilan partner i politički i ekonomski.
Zato sam tada, te 2017. godine bila jasna, ta Vlada bila je Vlada kontinuiteta, sa ekonomskom, unutrašnjom i spoljnom politikom koju je postavio Aleksandar Vučić 2014. godine, s tim što je ta Vlada imala zadatak da krene u sledeću fazu transformacije naše ekonomije i našeg društva.
Ta transformacija je neophodna kako bi nastavili da gradimo našu ekonomiju i jačamo sveukupno naše društvo, bila je sveopšta digitalizacija privrede, obrazovanja i javne uprave. I danas mogu da kažem sa velikim, gromnim ponosom da smo postigli zaista mnogo u svim oblastima. Mi smo uspeli, kao što smo tada zacrtali, da započnemo tu važnu transformaciju ka društvu i ekonomiji zasnovanoj na znanju i inovacijama.
Ostvarili smo mnogo dinamičniji rast našeg BDP i od 2016. do 2020. godine BDP Srbije je ukupno porastao 14,8%. U četvrtom kvartalu 2019. godine i u prvom kvartalu 2020. godine Srbija je ostvarila najviši kvartalni rast u Evropi. U drugom kvartalu suočeni sa krizom uzrokovanom Korona virusom, ostvarili smo jedan od najmanjih padova privrede u Evropi. Kao što sam rekla, ove godine ćemo biti zemlja sa najboljim ekonomskim rezultatima u čitavoj Evropi.
Stopa nezaposlenosti je u periodu između 2016. i 2020. godine opala za preko 6%, registrovana zaposlenost je porasla za skoro 10%, što znači da smo stvorili oko 200.000 radnih mesta. Prosečne zarade su danas više za 34%. Minimalna zarada je povećana za 52% u odnosu na 2016. godinu. Kreditni rejting Srbije je unapređen sa BB minus na BB plus i danas smo na korak od investicionog rejtinga. Učešće javnog duga u BDP je dodatno spušteno sa 67,8% krajem 2016. godine na 48,4% početkom 2020. godine.
Iako je ove godine došlo do povećanja učešća javnog duga u našem BDP zbog krize uzrokovane korona virusom, što se desilo u svim zemljama Evrope i sveta, ponosna sam zato što smo čuvajući tu našu fiskalnu disciplinu i stabilnost domaćinski raspolažući novcem u budžetu pažljivo planirajući mi ipak uspeli da održimo nivo učešća javnog duga ispod 60%. U ovom trenutku on je 56,8% i nećemo do kraja ove godine preći tu granicu od 60%.
Inflacija je održana unutar predviđenih okvira ili je čak išla malo ispod njih. Strane direktne investicije su dostigle rekordnih 3,6 milijardi evra u 2019. godini, što je skoro 46% više nego 2015. godine. Mi smo tada zajedno, ja sam svojim timom uz vašu podršku, podršku narodnih poslanika postavila sektor informacionih i komunikacionih tehnologija, IKT sektor kao jedan od sektora u koji ćemo najviše uložiti zato što ima najviše potencijala da sve nas povuče dodatno napredno i tako da unapred produktivnost i konkurentnost čitave privrede Republike Srbije. Izvozu IKT usluga u prošloj 2019. godini je bio skoro dva puta veći nego 2016. godine. U tri godine mi smo duplirali izvoz naših IKT usluga, koji je već bio veliki i značajan te 2016. godine. Taj izvoz je prešao milijardu evra i 2019. godine on je bio milijardu 420 miliona evra, a suficit u 2019. godini u razmeni IKT usluga najveći u razmeni bilo koje robe ili usluge iz Srbije.
U nekim oblastima, i na to sam možda i najponosnija Srbija je samo u ove prethodne tri godine otišla dalje i menjala se brže nego mnoge zemlje Evrope. Od 2017. godine informatika je obavezan predmet u osnovnih školama od petog razreda kada učenici počinju da uče blokovsko programiranje, dok od šestog razreda uče i tekstualno programiranje, da bi se u osmom razredu već susreli sa elementima nauke o podacima.
Od ove školske godine smo za naše prvake u veli novi predmet – digitalnih svet, kroz koji od malih nogu uče da shvataju svet u kome žive, da budu spremniji, svestraniji i da imaju više samopouzdanja nego njihovi vršnjaci u drugim delovima Evrope i Sveta. Obezbedili smo pristup internetu u svim osnovnim školama u Republici Srbiji, uložili dodatnih 10 miliona evra u pristup brzom internetu za 1.000 škola. Danas imamo 10.000 digitalnih učionica, a kompletna digitalizacija škola mora da se završi do 2022. godine. U ovome je Srbija danas jedna od najnaprednijih zemalja u Evropi.
Zato i sada jasno kažem danas za ovu novu Vladu koju predlažem vama da će i ona biti Vlada kontinuiteta političkog i ekonomskog kontinuiteta sa tom 2014. godinom pa 2016. i 2017. godinom, a da ćemo u skladu sa našim potrebama i izazovima sa kojima se suočavamo i sa rezultatima koje imamo otvoriti i ovaj put, naravno da bi nastavili naš rad, da bi nastavili našu transformaciju, da ćemo otvoriti nove teme koje će dalje doprineti snazi naše zemlje i kvalitetu života u njoj.
Svako od ministara će, naravno, u svom resoru imati svoje prioritete. Kao Vlada imaćemo neke osnovne pravce delovanja o kojima ću danas pričati, a kojima detaljnije možete da se informišete u predloženom programu Vlade Republike Srbije koji je dosta obimniji od ovog mog govora danas, ali će ova Vlada imati šest ciljeva o kojima ćemo posebno voditi računa. O tome je pričao i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. To su dalja borba protiv virusa Kovid 19 i jačanje našeg zdravstva, očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na KiM, borba protiv organizovanog kriminala i sveobuhvatni rat protiv mafije, očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, vladavine prava i ubrzanje reformi na našem evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije.
Prvi prioritet pred ovom Vladom je zaštita zdravlja ljudi, podrška našem zdravstvenom sistemu u borbi protiv Korona virusa. Pred nama su teški dani i pred nama je sigurno teška zima. Nažalost, pred nama je još jedna teška godina, 2021. godina, u kojoj ćemo morati da nastavimo ovu borbu, i mi, i čitava Evropa, i čitav svet.
Mi očekujemo da će svet tek te 2022. godine moći da se vrati u kakvu takvu normalnost, a da će se u ekonomskom smislu svet od ove krize oporaviti tek 2029. godine, s tim što će tada odnos snaga u svetu biti mnogo drugačiji od onoga koji je bio pre ove krize ili od onoga danas.
U svemu tome Srbija mora da nastavi da napreduje i mora da napreduje još brže. Zato pozivam sve, ne samo da obnovimo, već da nastavimo hrabrije i odvažnije da gradimo naše društvo, ekonomiju i institucije kako bismo prevazišli izazove koje nam je nametnula pandemija Kovid 19 i kako bismo okupili društvo u celini za bolju budućnost Srbije.
U prethodnom periodu ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila su izuzetno značajna. Od 2016. godine obnovljeno je skoro 80 objekata primarne zdravstvene zaštite, dakle, domova zdravlja i ambulanti. U toku su radovi na šest velikih domova zdravlja, kao što je npr. Novi Sad ili Valjevo. Pokrenute su i nabavke za dodatne objekte.
Ulažemo više od 200 miliona evra u obnovu i izgradnju 20 opštih bolnica i zdravstvenih centara širom Srbije i više od 300 miliona evra u izgradnju i obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, od kojih su neke završene, kao što znate, recimo Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović", Kliničko-bolnički centar "Zemun", prva faza Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije itd.
U toku su radovi na Kliničkom centru Srbije, gde će prva faza biti gotova 2021. godine, a uskoro očekujemo početak radova na kompletnoj rekonstrukciji i izgradnji Kliničkog centra Vojvodine. To je predviđena investicija od 34 miliona evra i ja se nadam da ćemo u prvih 100 dana Vlade krenuti ove radove i objavu tendera za rekonstrukciju i izgradnju Kliničkog centra Kragujevac, što je dodatna investicija od nekih 30 miliona evra.
Ovoj Vladi će biti apsolutni prioritet da završi sve ovo što je započeto i da započnemo nove projekte u zdravstvenoj infrastrukturi. Tu nam je apsolutni prioritet početak izgradnje potpuno nove univerzitetske dečije klinike "Tiršova 2".
Ispravnost ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu se u svakom smislu i najbolje pokazala ove godine kada smo bili suočeni sa ovakvom pandemijom. Zahvaljujući novim i rekonstruisanim objektima, mi smo uspeli da primimo i da lečimo sve obolele u Republici Srbiji. Kako bi se nadalje uspešno borili, do kraja ove godine moramo, u saradnji sa Vojskom Republike Srbije, da završimo još dve potpuno nove kovid bolnice, koje će nakon ove kovid krize, proći će i ovo, služiti kao multifunkcionalne bolnice za sve što je potrebno našem zdravstvu i našim ljudima. U saradnji sa Vojskom Republike Srbije, rekla sam, moramo da završimo te dve bolnice do kraja godine u Beogradu i u Kruševcu.
Zahvaljujući našoj fiskalnoj stabilnosti i zahvaljujući našoj ekonomskoj snazi, mi smo mogli ove godine da obezbedimo novac za ogromne, zaista ogromne vanredne troškove, za aparate, respiratore, zaštitnu opremu, za testove, za dodatne vakcine protiv sezonskog gripa i ostale vakcine, i tokom kovid krize uz to, takođe, povećamo plate našim zdravstvenim radnicima, svima u zdravstvu za dodatnih 10%.
Zdravstveni sistem Srbije je u ovim teškim vremenima pokazao spremnost, profesionalnost i otpornost na koju svi treba da budemo ponosni. Naši zdravstveni radnici tokom čitave ove godine bore se požrtvovano, bez predaha i bez pauze. Ja im se danas, sa ovog mesta, ponovo zahvaljujem, i njima i njihovim porodicama.
Mi ćemo nastaviti da radimo, obećavam i garantujem, na stalnom povećavanju plata u zdravstvu, kao i njihovu edukaciju, opremu na kojoj rade i uslove u kojima rade. Do 2013. godine, i to svi znaju u Republici Srbiji, šta god neki političari pričali, plate u zdravstvu su bile zaista sramno male. Plata doktora specijaliste iznosila je 67.540 dinara, dok je plata medicinske sestre iznosila svega 32.454 dinara. Do 2020. godine, mi smo uspeli da plate doktora specijaliste povećamo 57%, a plate medicinskih sestara 67%. S tim što mi znamo u ovom trenutku da ni to nije dovoljno i da ćemo morati još mnogo, mnogo da radimo da bi zaista adekvatno platili sve naše zdravstvene radnike. Kao što kažem, to će svakako biti jedan od prioriteta.
Da bi naše zdravstvo bilo još efikasnije u mandatu ove Vlade, radićemo na jednoj novoj temi, a to je kompletna digitalizacija našeg zdravstva. Mi moramo da obezbedimo svim građanima Srbije jedinstveni elektronski zdravstveni karton, u kome će biti svi podaci iz svih zdravstvenih ustanova, iz svih evidencija, koji će njima biti dostupni u svakom trenutku i na svakom mestu, a njihovim lekarima kad god su im potrebni. Na ovaj način stavićemo zaista u potpunosti građane u sam centar našeg zdravstvenog sistema. Taj povezani zdravstveni sistem će biti mnogo transparentniji, mnogo efikasniji, mnogo kvalitetniji, doneće značajne uštede za državni budžet, koje ćemo onda moći da uložimo u dodatnu zdravstvenu infrastrukturu, u njihove plate, u njihovu edukaciju, u opremu na kojoj rade.
Mi, takođe, oblast zdravstva u današnjem svetu vidimo kao ogroman ekonomski potencijal, zdravstvo i biomedicinskih nauka. Procena Svetskog ekonomskog foruma je da će svet 2040. godine trošiti 25 hiljada milijardi dolara godišnje na zdravstvo. Dakle, 25 hiljada milijardi dolara godišnje će svet trošiti na zdravstvo! I, kao i u drugim oblastima gde tehnologija izaziva pravu revoluciju, ti novi igrači koji će se pojaviti imaju šansu za rast koji ne bi imali bez ovakvih promena. Mi želimo, i radićemo na tome, da što više njih bude iz Srbije ili da radi u Srbiji.
Pored zdravstvenih, ova Vlada će imati ogromne političke izazove. Ovde, pre svega, mislim na naše odnose na Prištinom, nastavak dijaloga o normalizaciji, probleme u uspostavljanju zajednice srpskih opština, od koje, da budem sasvim jasna i precizna, danas sa ovog mesta i pred narodnim poslanicima i svim građanima Republike Srbije, mi nećemo odustati. Mi držimo našu reč i mi stojimo iza naših potpisa na sporazumima koje smo pregovarali i dogovarali. To, ja mislim sasvim prirodno i normalno, očekujemo i od drugih, kako bi u dobroj veri nastavili dalje razgovore.
Nova Vlada će nastaviti da vodi politiku zaštite vitalnih nacionalnih interesa, mira i saradnje kada je u pitanju Kosovo i Metohija, sa ciljem zaštite našeg naroda, kulturne i verske baštine, ali i mira i stabilnosti u čitavom regionu. Prioriteti će biti nastavak vođenja pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, unapređenje ekonomskog razvoja i uslova života srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i podrška povratku interno raseljenih lica.
Na ovom važnom pitanju, koje je ja mislim najveći izazov za dugoročno održivu bezbednost i stabilnost čitavog regiona, Vlada Srbije će sve svoje aktivnosti i sve svoje poteze do detalja koordinirati sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem i sa predstavnicima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, jer je nacionalno i političko jedinstvo po ovom pitanju naš apsolutni, apsolutni prioritet.
Pored ova dva ozbiljna izazova, pred nama je ozbiljna i teška borba protiv organizovanog kriminala, mafije koja je pomislila poslednjih meseci da je jača od države i da može da upravlja ovom državom. Naš posao je da pokažemo da je država uvek jača, da sa institucijama nema igranja i da se nikakve veze između predstavnika tih institucija i kriminalaca neće tolerisati i da od njih apsolutno niko neće biti zaštićen. U ovoj borbi, sada se prevashodno obraćam našim bezbednosnim službama, moramo se posebno baviti bezbednošću predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je objavio i pokrenuo ovaj rat protiv mafije.
Nažalost, svi mi svedočimo svaki dan najmonstruoznijim i najbezobzirnijim napadima na predsednika Aleksandra Vučića i na njegovu porodicu, samo i isključivo sa jednim ciljem, da ga dehumanizuju, da ga kriminalizuju i to do te mere da svaki napad na njega, verbalni ili fizički, bude potpuno očekivan, potpuno normalan i potpuno razumljiv.
Finansijska moć onih koji ovo rade je ogromna, zato naša energija da se ovome suprotstavimo mora biti mnogo veća. Ovo ću i lično shvatiti kao jedan od mojih zadataka i boriću se samo i isključivo za istinu, boriću se svakodnevno i neumorno protiv svih laži koje plasiraju protiv predsednika Republike i njegove porodice.
Za pobedu nad organizovanim kriminalom biće potrebno učešće svih grana vlasti, a pre svega pravosuđa. Pružićemo punu zaštitu svima koji su uključeni u borbu protiv organizovanog kriminala. Svaki policijski i finansijski inspektor, tužilac, sudija, novinar ili državni funkcioner koji bude na meti kriminalnih bandi biće pod zaštitom. Svaki građanin koji pomaže u borbi protiv kriminala biće zaštićen. Dve su ključne tačke kojima ćemo zadati odlučujući udarac organizovanom kriminalu. Jedan, presecanje njihovih izvora finansiranja i razbijanje njihove veze, njihovih veza i njihove mreže uticaja u državnim organima, politici i medijima.
Znamo da ova borba neće biti ni laka ni jednostavna. U njoj očekujemo podršku svih građana Srbije i apsolutnu podršku zakonodavne i sudske grane vlasti. Ovo je borba za našu zemlju i za budućnost naše dece. Nemam dilemu, u borbi između države i mafije država će izaći kao pobednik. Garantujem da ćemo umeti da zaštitimo volju naših građana i čoveka kome su oni direktno i lično dali poverenje da vodi Srbiju u nove pobede.
Generalno, ova Vlada mora da radi još više, sa većom energijom i većom predanošću, jer iako nismo ona zemlja kakva je Srbija bila do pre šest ili sedam godina, ni sa ovim rezultatima nisu svi ljudi u Srbiji osetili dovoljno i kvalitetno poboljšanje kvaliteta života, u smislu koliko novca imaju u svojim novčanicima, šta sebi i svojoj deci, unucima mogu da priušte za taj novac, da li imaju asfaltiran put do kuće, da li njihova deca i unuci imaju internet u svom selu, da li mogu lako da dođu do lekara, dobiju adekvatnu negu, kakve su škole itd.
U smislu najkonkretnijih projekata, kao odgovorni političari napravili smo program „Srbija 20-25“. To je program konkretnih oblasti, lista konkretnih projekata vrednih blizu 14 milijardi evra, na kojima će Vlada raditi kako bi do kraja 2025. godine stigli do zacrtanog cilja – 900 evra prosečne plate u Srbiji i između 430 i 440 evra prosečne penzije. Sve ono što stoji u programu „Srbija 20-25“ su projekti koji će konkretno, očigledno, na najopipljiviji mogući način podići kvalitet života svakog građanina u Republici Srbiji.
Kada govorimo o putnoj infrastrukturi, mi smo za svega nekoliko godina uspeli da izgradimo 320 kilometara novih auto-puteva, što je više nego u protekle četiri decenije. Završili smo Koridor 10 i završili Koridor 11, auto-put „Miloš Veliki“ do Čačka. Danas se od Beograda do Čačka stiže za sat i po, neuporedivo bezbednije i neuporedivo sigurnije.
Započeli smo izgradnju još 290 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Nastavili smo izgradnju auto-puta „Miloš Veliki“ do Požege, započeli izgradnju Moravskog koridora od Pojata do Preljine, gradimo deonicu Ruma-Šabac-Loznica i auto-put od Beograda ka Sarajevu, deonicu Kuzmin-Sremska Rača. Valjevo povezujemo sa auto-putem „Miloš Veliki“ deonicom Iverak-Lajkovac. Uskoro završavamo i poslednju deonicu na brzoj saobraćajnici Kragujevac-Batočina, a radovi su u toku i na obilaznici oko Beograda, od Ostružnice do Bubanj Potoka.
Kada govorimo o železničkoj infrastrukturi, započeli smo radove na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad i već krajem sledeće godine naši građani će putovati između ova dva grada za 25 minuta. Sledeće godine počinjemo izgradnju Fruškogorskog koridora, metroa u Beogradu i „Auto-puta mira“, deonica Niš-Pločnik koja je izuzetno, izuzetno važna za naše građane u Prokuplju i u Kuršumliji.
Nastavljamo pripremu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, tzv. „Vojvođansko P“ i brze saobraćajnice Sombor-Kula-Vrbas-Bečej-Kikinda kojom ćemo povezati sve delove severa zemlje.
Izdvajamo sredstava za izgradnju severne obilaznice oko Kragujevca, obilaznice oko Loznice i obilaznice oko Novog Sada sa novim mostom preko Dunava, a do 2023. godine treba da započnu radovi na auto-putu „Vožd Karađorđe“ i izgradnja južnog kraka auto-puta Beograd-Sarajevo, deonica Požega-Užice-Kotroman. Nastavak izgradnje auto-puta na Koridoru 11 od Požege do Boljara ostaje jedan od prioriteta.
Nastavljamo sa modernizacijom i rekonstrukcijom železničke mreže. Sledeće godine počinjemo sa radovima na deonici brze pruge Novi Sad-Subotica i sa modernizacijom pruge Niš-Dimitrovgrad. Istovremeno radimo na pripremi projektno-tehničke dokumentacije za modernizaciju pruge od Beograda do Niša i od Niša do Preševa. Nakon završetka pripreme dokumentacije na kojoj trenutno radimo, započećemo sa radovima na rekonstrukciji Barske pruge, čime ćemo glavne železničke pravce na koridorima 10 i 11 u potpunosti pokriti. Ubrzo će biti gotova i tehnička dokumentacija za izgradnju savremenog dispečerskog centra iz koga će se upravljati celokupnim železničkim saobraćajem u Srbiji.
Ne zaboravljamo istok Srbije. Pored izgradnje auto-puta „Vožd Karađorđe“, radićemo na izgradnji brze saobraćajnice od Golupca, od Koridora 10, preko Požarevca i Velikog Gradišta. Sve ove investicije biće propraćene gasifikacijom ove regije i formiranjem specijalne zone za hemijsku industriju u Prahovu. Radovi na proširenju kapaciteta luke Prahovo će započeti sledeće godine i na ovaj način uz postojeće investicije istočni deo zemlje postaje neuporedivo konkurentniji za privlačenje stranih i domaćih investitora. Ovo tretiramo kao projekat od nacionalnog prioriteta.
Nastavićemo da ulažemo u razvoj vodnog saobraćaja, a aerodrom „Morava“ ćemo proširiti sa još jednom dodatnom pistom.
Program „Srbija 20-25“, da ne ulazim dalje u detalje, predviđa ulaganje u poljoprivredu, turizam, digitalizaciju, obrazovanje, sportsku infrastrukturu, kulturu, zdravstvo, brigu o mladima i populacionu politiku i on će nam biti, ako tako mogu da kažem, zvezda vodilja u našem radu, kada govorimo o najkonkretnijim projektima.
Pored ovih konkretnih projekata, moramo da nastavimo da menjamo stvari u našoj zemlji i, pre svega, moramo da povećamo ukupnu produktivnost naših firmi. Ta produktivnost je u ovom trenutku relativno niska, u poređenju sa prosekom u EU. Produktivnost firme u Srbiji raste za prosečnih 1,1% godišnje, a da bi se povećao rast BDP-a za jedan procentni poen trenutni rast produktivnosti trebalo bi da se duplira.
Prethodna Vlada je pri kraju mandata usvojila tri važne strategije koje nam trasiraju pravac za dalji rad. To je Strategija industrijske politike do 2030. godine, Strategija pametne specijalizacije do 2027. godine i Strategija razvoja veštačke inteligencije do 2025. godine. Sve ove tri strategije identifikuju slične probleme i predlažu aktivnosti koje bi adresirale te probleme, i to su u najkraćim crtama – osnaživanje ljudskih kapaciteta, inovacije u cilju stvaranja dodatne vrednosti i podizanja produktivnosti i, pod tri, stimulacija preduzetništva i startap ekosistema.
U smislu osnaživanja ljudskih kapaciteta jedan od ključnih prioriteta Vlade Srbije ostaće, naravno, obrazovanje. Od aprila sledeće godine Srbija će prvi put, i mislim da ćemo time takođe biti jedna od retkih zemalja i u Evropi i u svetu, imati jedinstveni informacioni sistem prosvete.
Po prvi put ćemo zahvaljujući ovom sistemu, imati jasan pregled našeg celokupnog obrazovnog sistema i taj pregled će nam omogućiti da donosimo informisane odluke o strateškim ulaganjima, kako bi adekvatno odgovorili na potrebe našeg društva i naše ekonomije.
Mi ćemo po prvi put tačno u dinar znati koliko smo kao država uložili novca u formalno obrazovanje svakog našeg građanina i kako da poboljšamo efekte tih ulaganja. U narednom periodu posebno ćemo se fokusirati na razvoj predškolskog vaspitanja, povećanim ulaganjima u vrtiće, opremanjem predškolskih ustanova i podrška stručnom kadru. Važni zadaci pred nama su takođe, da uvedemo dualno obrazovanje na visokoškolske ustanove i završimo novu strategiju obrazovanja.
Ogroman potencijal, kada pričamo o ljudskim kapacitetima, je u našoj dijaspori. U prethodnom mandatu smo se možda ne dovoljno glasno, ali izuzetno intenzivno bavili ovim pitanjem. Pojednostavili smo postupak priznavanja inostranih diploma, izmenili uredbu o carinskim povlasticama, kako bi ljudi iz dijaspore mogli da se vrate u Srbiju, ne plaćajući carine na sopstvenu imovinu, uveli poreski podsticaj za zapošljavanje povratnika i pokrenuli „Tačku povratka“ na inicijativu naših organizacija iz dijaspore, koje pružaju informacije na koje sve načine naša dijaspora može biti uključena u srpsko društvo. Već u ovom trenutku, sada, danas, „Tačka povratka“ radi na proširenju svog programa kako bi u budućnosti bilo ne samo partner dijaspori prilikom povratka već partner u pronalasku zaposlenja, poslovnih, investicionih i drugih prilika u Srbiji.
Pod dva, dakle, pored ljudskih kapaciteta moramo da nastavimo da jačamo naše inovacione kapacitete. Tokom mandata prethodne Vlade, izgradili smo važnu inovacionu infrastrukturu strukturu, ja bih rekla, u rekordno kratkom roku. Danas Srbija ima četiri naučno-tehnološka parka, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku. Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada ima potpuno novu zgradu, kako bi povećali svoje kapacitete. Uskoro završavamo, takođe, nadam se, u prvih 100 dana nove Vlade, još jednu novu zgradu laboratorijsku lamelu, na Elektronskom fakultetu u Nišu, a tokom sledeće godine i još jednu dodatnu zgradu Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, sve u cilju da povećamo njihove kapacitete da mogu upišu veći broj studenata, da mi imamo to kao neki zalog za budućnost.
U mandatu ove Vlade moramo da započnemo izgradnju BioSens instituta u Novom Sadu, dodatnu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, da konačno izvršimo izgradnju istraživačko razvojnog centra u Kragujevcu, i takođe, da pružimo logističku i svaku drugu podršku privatnim inicijativama za otvaranje istraživačih centara u Srbiji, a na svu sreću, zaista ih, sada imamo sve više.
Ekstremno je važno da radimo na unapređenju telekomunikacione infrastrukture u čitavoj Srbiji. Mi pored ovih puteva, koje smo već izgradi, koje gradimo, moramo da gradimo digitalne puteve. Šta to znači? To znači da obezbedimo kvalitetan internet u svakom selu u Srbiji, u svakom naselju, u svakom domaćinstvu u Srbiji. U 21. veku, to je minimum, ljudsko pravo, kao struja i voda. Jedino tako ćemo mi omogućiti svima, gde god oni živeli u Srbiji, jednake šanse za razvoj, jednake šanse za obrazovanje i jednake šanse za naučnu delatnost, jednake šanse takođe, za preduzetništvo, zato što danas, zaista, ne možete očekivati od ljudi da pokrenu svoje firme ako u svom naselju tamo gde žive, svom selu, svom domaćinstvu nemaju internet vezu. Naša vizija je da do 2025. godine, više ne postoji domaćinstvo u Srbiji koje nije pokriveno širokopojasnim internetom.
Mi moramo nastaviti da jačamo našu konkurentnost u oblasti intelektualne svojine i patenata. To je ono što će nas vući ka toj ekonomiji zasnovanoj na inovacijama, ka većoj produktivnosti, ka većoj dodatnoj vrednosti, ka još bržem rastu i razvoju.
Kako bi stimulisali preduzetništvo, i to je ona treća stavka koja je izuzetno važna. Mi smo 2018. godine uveli posebne olakšice za mlade ljude koji su prethodnih 12 meseci završili školu, ukoliko žele da osnuju svoju firmu, kao i za starije koji su duže od šest meseci registrovani u Nacionalnoj službi zapošljavanja i ne mogu da nađu posao. Zahvaljujući ovim olakšicama koje su krenule 1. oktobra 2018. godine do sada je registrovano preko 1100 privrednih subjekata, među kojima oko 1000 preduzetnika.
Međutim kada pogledate globalni indeks konkurentnosti, mi se izuzetno loše rangiramo u domenu stava prema preduzetničkom riziku, odnosno spremnosti da rizikujemo i započnemo sopstveni biznis. U ovom segmentu mi zauzimamo 107 mesto od 141 države. Dakle, nama je neophodno unapređenje i podrška razvoju preduzetničkog duha u Republici Srbiji. I ovo ćemo se truditi da uradimo kroz različite mere, ali jedna stvar koju treba da završimo je da u saradnji sa omladinskim organizacijama i predstavnicima mladih u čitavoj Srbiji radimo na izmenama i dopunama Zakona o mladima i da uradimo analizu i reviziju nacionalne strategije za mlade, tako da jedan od prioriteta u radu bude unapređenje omladinskog preduzetništva.
Takođe smo videli u tim olakšicama koje smo uveli 2018. godine da se mladi mnogo teže odlučuju da osnuju sopstvene firme, ali da kada ih jedno osnuju, da ih ne gase, da su uporni, da rade, da se bore i da te firme preživljavaju. Zato nam je važno posebno omladinsko preduzetništvo.
Tokom mandata prethodne Vlade, država je po prvi put počela sistemski da podržava razvoj startap kompanija. Uradili smo mnogo stvari od stalnog uvećanja budžeta Fonda za inovacionu delatnost, preko olakšanog finansiranja početka poslovanja kroz trogodišnje oslobađanje startap od poreza i doprinosa na zarade osnivača, poreskog kredita od 30% za kompanije koje ulažu u startap preduzeća i omogućavanje učešća zaposlenih u kapitalu putem prava na sopstveni udeo. Stvorili smo i pravni osnov za poslovanje alternativnih investicionih fondova u Republici Srbiji. Mi ćemo nastaviti da radimo na ovome. Naš cilj je da 2025. godine naš startap eko sistem ima rast od 20% godišnje i da se oko 300 startap kompanija kojih ima danas dođemo na 700.
Jedna od stvari koja nas muči kao Vladu, mi moramo da nađemo način da efikasnije povežemo našu nauku sa našom privredom i našom industrijom i tako podignemo našu produktivnost i našu konkurentnost. Mi smo budžete nauku istraživanje i razvoj značajno uvećali u prethodnom mandatu, formirali smo takođe nove institucije kao što je Fond za nauku Republike Srbije, ali ipak i uprkos tome kada danas pogledate ulaganje u istraživanje i razvoj su u Srbiji dosta niža od onih u zemljama EU i dosta niža od standarda predviđenog Lisabonskom konvencijom. U stvari je najveći problem to što je učešće privatnog sektora u ulaganjima u istraživanje i razvoj jako nisko. Uveli smo nove oblike fiskalnih olakšica za investiranje u istraživanje i razvoj za privredna društva, ali na ovome u mandatu buduće vlade moramo još mnogo više da radimo.
Koji su još sektori koji su nam važni za rast? Svakako poljoprivreda. Važnost poljoprivrede, važnost samoodrživosti jedne zemlje, više nego ikada se pokazala tokom kovid krize. Srbija je bila jedna od retkih zemalja u svetu koja ni u jednom trenutku nije imala nestašice hrane i osnovnih životnih namirnica. Upravo suprotno, mi smo uprkos krizi nastavili da izvozimo i sirovine i proizvode i tako smo pomogli svima u našem regionu.
Moram da kažem da mislim da su tokom mandata prethodne Vlade ulaganja u poljoprivredu bila, zaista pametna, sistemska i strateška. Bila su usmerena na to da naša poljoprivreda postane održivija, da postane otpornija na klimatske promene i da se podigne ta konkurentnost.
Mi smo uložili i ulažemo u sisteme za navodnjavanje. Kada smo mi krenuli, samo 2% poljoprivrednih površina je bilo pokriveno sistemom za navodnjavanje. Zamislite koliko su čitavih ovih decenija pred nama, koliko je poljoprivreda bila zaboravljena i zapuštena. A svo to vreme svi su pričali da nam je poljoprivreda ne znam kakav prioritet. Kada vam nešto prioritet morate ozbiljno da radite na tome, morate da se posvetite tome, da uložite u to.
Pored sistema za navodnjavanje uložili smo po prvi put, ja mislim u elektrifikaciju poljoprivrednih površina, kako bi te sisteme za navodnjavanje doveli do poljoprivrednih proizvođača i njihovih njiva. Uložili smo privi put u automatsku protivgradnu zaštitu, uložili smo u subvencije za obnovu mehanizacije i kupovinu nove opreme i krenuli smo da stimulišemo unapređenje sadnog materijala i procesa proizvodnje.
Finansirali smo i izgradili 14 sistema za navodnjavanje. Krenuli smo još 18, koje moramo da završimo kao Vlada. Postavili smo prvi u ovom regionu, potpuno automatizovani sistem protivgradne zaštite, to je Radarski centar Valjevo, koji je u prethodnom periodu bio najugroženija oblast i krenuli smo sa opremanjem Radarskog centra Fruška Gora, Bajša, Samuš, Užice i Bukulja. Takođe, i to moramo da završimo.
Dogovorili smo liniju odbrane od grada, kojom će se naše obradive površine braniti iz Republike Srpske, da već tamo zajedno dejstvujemo.
Što se tiče elektrifikacije poljoprivrednih površina, uspešno smo realizovali pilot-projekte, prve projekte, na teritoriji Leskovca, Žitorađa i Varvarina. U narednom periodu moramo završiti elektrifikaciju poljoprivrednih površina, na površini od 10 hiljada hektara, na teritoriji Mačve i započeti onda dodatne, nove projekte.
Otvorili smo, ako se ne varam 2017. godine, IPARD fond, Fond EU za podršku poljoprivredi. Ono što moramo da uradimo u mandatu ove Vlade je da ubrzamo proces odobravanja i ugovaranja podrške i samim tim realizaciju planiranih investicija iz IPARD fondova.
Možda i najvažniji novi zadatak, ili zadatak na koji moramo da stavimo mnogo više fokusa i pažnje u narednom periodu, je da radimo više na odnosu između naše poljoprivredne i na naše prehrambene industrije. To je ono gde imamo šansu za dodatu vrednost.
Zato smo u Zakonu o ministarstvima predložili i tražili izmenu, tako da prehrambeni sektor pređe iz Ministarstva privrede u Ministarstvo poljoprivrede, da bi tu mnogo brže i mnogo efikasnije radili i u narednom periodu imali značajne opipljive uspehe.
Mi smo, nažalost, među zemljama koje poljoprivrednoj proizvodnji daju najmanje vrednosti kroz dalji lanac prerade. Kod nas je predominantan izvoz sirovine i proizvoda niskog stepena prerade, što predstavlja izgubljenu dodatu vrednost u sektoru prehrambene industrije.
To je jedna od naših najvećih šansi da načinimo iskorak u proizvodna višeg stepena finalizacije, i da se od izvoznika poljoprivrednih proizvoda transformiše u izvoznika hrane i gotovih proizvoda.
Tu će nam biti posebno važan segment vinarstva i vinogradarstva, koji u prethodnih nekoliko godina, zaista beleži izuzetan rast i jačanje.
Zato, u najkraćem roku, u prvih 100 dana rada Vlade, moramo kao Vlada usvojiti strategiju vinarstva i vinogradarstva u Republici Srbiji, i završiti novi zakon o vinu i uputiti ga vama na raspravu i usvajanje.
Druga nova oblast, izuzetno verujete važna, mada će mi se ponovo svi smejati, ili većina smejati, kao što su se smejali kada sam pričala o digitalizaciji, druga važna oblast veštačka inteligencija.
Mi smo usvojili strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji. Time smo postali prva zemlja u jugoistočnoj Evropi, dakle ne u ovom regionu, nego u jugoistočnoj Evropi, koja je usvojila takvu strategiju i tek 26. zemlja na svetu, koja je usvojili ovu strategiju.
Ja sam bila presrećna i preponosna kada sam videla, ako se ne varam u septembru, kada je izašao novi indeks spremnosti za veštačku inteligenciju, koji upoređuje 194 države sveta, da je Srbija ove godine skočila, čak 12 mesta, na ovom indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju, i da smo sada rangirani kao 46. zemlja, od 194 koje se mere. Da smo apsolutno prvi u regionu Balkana, što uključuje i Hrvatsku, a da smo u odnosu na 2019. godinu, u ovoj godini prestigli Grčku, Bugarsku, Rumuniju, ispred nas su još uvek Mađarska i Slovenija. Verujem da ovo možemo da promenimo 2021. godine.
Ovo pokazuje potencijal koji mi imamo u veštačkoj inteligenciji koji će zaista izmeniti čitav svet u narednom periodu. I dobro je da se mi danas pozicioniramo kao jedni od lidera koji razumeju šta je to što moramo da uradimo da bi pomogli našem društvu kako bi ubrzali naš razvoj, kako bi takođe, u sve ukupnom smislu poboljšali kvalitet života u Republici Srbiji.
Mi smo već počeli primenu Strategije za razvoj veštačke inteligencije dodelom sredstava Fonda za nauku, za 12 projekata iz veštačke inteligencije. Takođe, u toku je konkurs za razvijanje novih master programa na našim fakultetima iz oblasti veštačke inteligencije. Mi ćemo već 2021. godine imati prvu generaciju studenata iz ove oblasti.
Da li znate koliko smo mi daleko otišli, koliko smo iskoračili i koliko smo konkurentu prednost napravili u poređenju sa svima ostalima, a ne samo u regionu, u ovom delu Evrope, i u Evropi generalno?
Mi ćemo kao Vlada morati da uvedemo jednu platformu, softver i hardver, za sve ukupno, za širi razvoj testiranja i rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i da ovo obezbedimo za sve naše naučne institute, za naučno-tehnološke parkove, za naše fakultete, za našu javnu upravu, i takođe, za našu privredu, zato što oni nemaju sredstava da ulože u ovo. Dakle, mi ćemo to završiti i to će biti u Data centru u Kragujevcu. I pored svega što radimo to će nam dati ozbiljan vetar u leđa da se dalje tabliramo u budućnosti kao jedan od lidera.
Mi ćemo, takođe, osnovati u saradnji sa naučnoistraživačkim ustanovama, privredom i javnim sektorom i institut za razvoj veštačke inteligencije i to je jedan od novih prioriteta, novih oblasti za buduću Vladu.
Ovo sve možemo da uradimo tokom 2021. godine, verovali ili ne, zato što smo danas spremni. U mandatu prethodne Vlade smo radili zaista dosta na ovome i ovo sada samo treba da kapitalizujemo.
Kreativno stvaralaštvo i kultura ne možete imati društvo zasnovano na znanju i na inovacijama ukoliko ne uložite mnogo više u kulturu, pod jedan i onda u kreativno stvaralaštvo kao takvo, u principu.
Ono što je nama naročito važno u narednom mandatu, moramo da se bavimo obrazovanjem i više da ulažemo u obrazovanje mladih talenata umetnosti. Moramo da izgradimo, proširimo, napravimo bolje uslove za rad umetničkih fakulteta. Tu pre svega mislim na Fakultet likovnih umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet muzičkih umetnosti.
Zaista za Fakultet muzičkih umetnosti. Ljudi, ne možemo imati Fakultet muzičkih umetnosti u prostoriji koja je pre 80 i nešto godina bila stvorena kao privremena prostorija. Moramo pokazati da kao društvo i kao Vlada zaista o tome vodimo računa. Verujte, to će na svoj način da nam doprinese i našem ekonomskom razvoju i kvalitetu našeg života. Sva ova tri projekta smo već pokrenuli, tako da ćemo mnogo brže ići u mandatu naredne Vlade.
Radićemo na unapređenju stručnih, umetničkih srednjih škola i jačanju umetničko gimanzijskog obrazovanja i tu sam, takođe, ponosna što smo pored specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama, u gimnazijama, prvi put ove godine uveli specijalizovano umetnička odeljenja. Počeli smo sa četiri gimnazije u Republici Srbiji i dalje treba da širimo to u mandatu buduće Vlade.
Izuzetno je važno da olakšamo uslove za rad sa fokusom na pojedince, samostalne, slobodne umetnike i verujem da ćemo u mandatu ove Vlade status samostalnih i slobodnih umetnika konačno posle više decenija rešiti.
Podsticaćemo prenamenu objekata kulturnog i industrijskog nasleđa otvaranjem novih kulturnih centara i kreativnih prostora. Jedan od takvih primera biće i preuređenje ložionice u Savskoj ulici u Beogradu u moderni kreativni prostor.
Moramo do kraja da podržimo i uspešno realizujemo, zajedno sa Novim Sadom, projekat „Novi Sad – evropska prestonica kulture“ 2022. godine, a da onda kako bi decentralizovali kulturu, kako bi ojačali institucije kulture na lokalu, takođe da pokrenemo domaći projekat „Nacionalna prestonica stvaralaštva“.
Moramo da završimo konačno Narodno pozorište u Subotici, pokrenemo čitav niz novih projekata, pre svega izgradnju nove zgrade Filharmonije.
Ja sam ponosna na činjenicu, takođe, da smo mi bili prva vlada koju od međunarodnih finansijskih institucija, u ovom slučaju Razvojne banke Saveta Evrope, uzela kredit od 20 miliona evra samo i isključivo za ulaganje u kulturnu infrastrukturu, infrastrukturu u kulturi, poboljšanju uslova rada za naše umetnike generalno.
Turizam. U prethodne četiri godine turizam je pokazao da ima ozbiljan, ogroman potencijal. Nažalost, 2020. godina je bila pogubna za ovaj sektor u čitavom svetu. Mi moramo da nastavljamo da ulažemo u njega, da im pomognemo da prežive, da se vrate na svoje noge i da vidimo, takođe, na koji način da zadržimo ovo što smo videli da je veliki potencijal u ovoj godini, a to je da naši ljudi ostaju u Srbiji, letuju, zimuju, provode vikende na prelepim destinacijama u Republici Srbiji.
Tokom mandata prethodne Vlade mi smo uspostavili sistem „e turista“ koji prvi put predstavlja na jednom mestu evidenciju svih naših kapaciteta i njihove popunjenosti i mi ćemo kao Vlada iskoristiti sada taj sistem opet za bolje planiranje, bolje prognoze i za bolje targetirano ulaganje.
Nastavićemo da podstičemo ulaganje u naše smeštajne kapacitetu u banjskim mestima i nastavićemo da subvencionišemo odmore, odnosno vaučere za odmor u Srbiji, zato što je to ono što se zaista pokazalo kao najbolji mogući način za podsticanje naših građana da letuju, zimuju u Srbiji i da pomognemo svim našim domaćim turističkim kapacitetima.
Zahvaljujući svemu onome učinjenom od 2014. godine do danas, mi smo bez ikakve sumnje došli u fazu kada neophodno moramo da se okrenemo temi zaštite životne sredine i ekološke održivosti našeg razvoja.
I u vreme kada je nezaposlenost niska, kada su naši ekonomski prospekti dobri, kada su plate, iako još uvek niske, u nekom kontinuiranom porastu, kvalitet životne sredine postaje jedno od gorućih pitanja kada se govori o opštem kvalitetu života građana. U tom smislu ovo će biti jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Moramo zaista sistemski da počnemo da radimo na ovome.
Povećanje standarda životne sredine, pre svega kada govorimo o otpadnim vodama i čvrstom otpadu, i zaštita zdravlja građana, tu pre svega mislim na kvalitet vazduha, je ono u šta ćemo uložiti značajna sredstva u mesecima i godinama pred nama.
Prečišćavanje otpadnih voda predstavlja jedan od najvećih zadataka sa kojima se naša generacija suočava i ono što je neverovatno, kada sam pogledala malo pokazatelje, u vreme bivše Jugoslavije, u doba našeg najvećeg infrastrukturnog razvoja investicija, procenjuje se da je izgrađeno 44 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a mi u narednih 15 godina treba da izgradimo 320. Toliki je to izazov i tolika ulaganja će to zahtevati.
Od procenjenih 10 milijardi evra investicija u zaštitu životne sredine, polovina je u postrojenja za tretman otpadnih voda.
Što se tiče upravljanja čvrstim otpadom, ja mislim da svima nama, i pričali smo dosta o tome i tokom prethodnog mandata, upravo ovde smo diskutovali o tim stvarima, te stvari su pokrenuli neki narodni poslanici, mislim da je svima nama apsolutno neprihvatljivo da imamo preko tri i po hiljade smetlišta i nesanitarnih deponija rasutih po čitavoj teritoriji Republike Srbije. Zato mi moramo da krenemo u rešavanje ovog pitanja. Ne možemo govoriti o kvalitetnom životu ako ne rešavamo ovo pitanje.
Ja razumem zašto mi to nismo uradili do sada, zato što su to ogromne investicije, to su takođe investicije koje polako dovode do poskupljenja života građana, ali mi sada ovo moramo da uradimo i nalazimo se u fazi razvoja kada ovo poglavlje moramo da otvorimo.
Što se tiče energetskog sektora, on je jedan od ključnih kako bi ovo uradili. Mi ćemo tu nastaviti sa modernizacijom elektroenergetske infrastrukture, završićemo izgradnju magistralnog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom. To je takozvani „Turski tok“. Započećemo izgradnju gasne interkonekcije između Bugarske i Srbije. Radićemo na proširenju kapaciteta podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, poštovani narodni poslaniče gospodine Bajatoviću, i kao deo Zelene agende trudićemo se da kontinuirano povećamo udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnju električne i toplotne energije i da povećamo i stimulišemo energetsku efikasnost u Srbiji, ali u svakom trenutku vodeći računa o ceni električne energije za krajnje korisnike.
Uložićemo još veće napore u sprovođenje projekata i mere zaštite životne sredine u energetskim kapacitetima. Započeli smo izgradnju postrojenja za odsumporavanje gasova u TE „Nikola Tesla A“ i nastavićemo sa realizacijom drugih i sličnih projekata.
Što se tiče sektora rudarstva, da ne dužim, poseban fokus biće na realizaciji projekta „Jadar“ koji predstavlja veliku priliku za našu zemlju, imajući u vidu da se u Loznici nalazi ležište novootkrivenog minerala litijum borata, tzv. jedarita.
I ovaj projekat ima potencijal da nas pozicionira kao značajnog snabdevača svetskog tržišta za proizvodnju litijumskih baterija za električna vozila i za skladištenje energije. Još jedan ogroman potencijal.
Naš cilj je da, uz partnere iz Rio Tinta formiramo strateško partnerstvo sa trećom, sa najmanje još jednom, trećom, četvrtom ili petom kompanijom, koja će u Srbiju pokrenuti proizvodnju električnih baterija ili/i kompanijom koja će ovde započeti proizvodnju hibridnih i električnih automobila.
Za sve ovo što sam pričala potrebno mi je efikasno odgovorna državna uprava i mi smo tu uspešnu transformaciju javne uprave u efikasan servis građana, započeli smo mandatom u prethodnoj Vladi, odnosno 2016. godine, kroz digitalizaciju javne uprave. Na ovome moramo da nastavimo da radimo, a naredna Vlada završiće i pustiti u rad sistem od ogromnog značaja za Republiku Srbiju koju sam već pomenula, a to je Data centar u Kragujevcu.
Mi ćemo imati najmoderniji i najbezbedniji centar za čuvanje podataka svih naših građana i naše privrede, ali on ima još jedan dodatni potencijal, a to je da kada sklopimo ugovore sa velikim komercijalnim korisnicima, a imamo potpisana pisma o namerama sa nekoliko njih uključujući, ako se ne varam, i „Microsoft“, IBM, „HUAWEI“ i slične koji budu želeli da svoju opremu i podatke smeste u taj najmoderniji Data centar u Kragujevcu, Kragujevac ćemo pretvoriti u regionalni IT centar.
Najozbiljnija reforma koja nas čeka, koju smo odložili pre svega zbog krize, KOVID krize, jeste uvođenje platnih razreda. Mi moramo da primenimo Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Zakon o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalnim samoupravama. Moramo ovo da završimo kako bi omogućili da svi u javnoj upravi budu plaćeni u odnosu na radno mesto i odgovornost posla koji obavljaju da budu plaćeni jednako, a ne u zavisnosti od toga gde rade ili u kojoj državnoj ustanovi rade.
Moramo brže raditi na reformi javnih preduzeća i ovo smo već pokrenuli u saradnji sa našim partnerima kao što je Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodni monetarni fond. Ovo će biti važno ne samo zbog pomoći u budžetu, već će značajno podići sveukupnu konkurentnost naše privrede.
Imamo važne stvari koje moramo da uradimo u domenu socijalne politike. Prioritetnu reformu predstavlja rad na socijalnim kartama koji će omogućiti da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu kako bi blagovremeno ostvarili prava na potrebnu podršku. Ovo će unaprediti kontrolu socijalnih davanja i rezultiraće u mnogo boljoj i mnogo više fer raspodeli novca.
Drugi prioritet u ovoj oblasti biće proširenja obuhvata reforme sezonskog zapošljavanja, ovu reformu smo više nego i uspešno primenili u sektoru poljoprivrede i u mandatu ove Vlade moramo ovo da proširimo i na sektor građevinarstva, turizma i ugostiteljstva i pomoć u kući.
Populacionu politiku sada podižemo i stavljamo u rang čitavog ministarstva. U prethodnome periodu smo finansiranjem mera populacione politike postigli značajne rezultate. U poređenju sa regionom, Srbija jedina beleži rast živorođenih u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu. Stopa ukupnog fertiliteta, odnosno broj dece po ženi, prvi put posle 15 godina veća je od 1,5%.
Jedan od prioritetnih zadataka biće da dodatno izmenimo uz vašu pomoć i podršku, poštovani narodni poslanici, Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom kako bi se jasnije precizirale određene stvari oko kojih je bilo problema u primeni zakona, kao i da promenimo određene članove zakona na koje su nam ukazale relevantne organizacije civilnog društva kao problematične.
Menjaćemo i pravni okvir kako bi se naknade ubuduće direktno isplaćivale trudnicama od strane države, a ne preko poslodavac kako bi sprečili kašnjenje u isplatama i obezbedili dodatnu sigurnost trudnicama.
Planiramo i rad na rešavanju stambenog pitanja za mlade bračne parove, subvencionisanje vrtića i izdvajanje sredstava za bogatiju mrežu predškolskih ustanova, posebno kroz partnerstvo sa poslodavcima koji će omogućiti bolje usklađivanje rada i roditeljstva.
Nastavićemo strateška ulaganja u sport. Rekordno ulaganje u sport u prethodnom periodu donele su nam rekordne uspehe koje je reprezentativni sport zabeležio. U prethodnih pet godina imamo čak 265% više osvojenih medalja nego ikada za period od 14 godina.
Politički važno mi je da ovo naglasim, Vlada koju predlažem je proevropska. Naš zadatak je da u narednom periodu ubrzamo proces evropskih integracija. Promena Ustava Republike Srbije u delu pravosuđa je neophodan korak u daljem osnaživanju vladavine prava i daljem usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama i evropskim standardima.
U prethodnom mandatu Vlada Srbije je nakon opsežnih javnih konsultacija koje su trajale nešto više od 18 meseci, kao i konsultacija i podrške Venecijanske komisije, Skupštini uputila inicijativu za izmenu Ustava kako bi naše pravosuđe bilo svakako nezavisno, ali nezavisno od bilo kakvih i svih političkih uticaja, ali takođe i mnogo efikasnije i mnogo odgovornije prema svojim građanima. Mi ćemo nastaviti da podržavamo izmene Ustava u oblasti pravosuđa u cilju pronalaženja najboljih rešenja za naš pravni sistem.
Što se tiče medijskog prostora, usvojena je medijska strategija za period do 2025. godine. Vlada je ovaj posao uradila u partnerstvu sa medijskim i novinarskim udruženjima, čiji predstavnici su činili polovinu radne grupe za izradu medijske strategije, a ja ovom prilikom želim takođe da se zahvalim našim partnerima iz misije OEBS-a u Srbiji, delegaciji EU u Srbiji, ambasade Kraljevine Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer, koji su nam u ovom zadatku pomogli.
Ista radna grupa nastavila je rad na akcionom planu za implementaciju strategije i to će biti jedan od prvih dokumenata na dnevnom redu nove Vlade, a onda zajedno moramo da nastavimo i da radimo na čitavom setu izmena i dopuna medijskih zakona.
Mediji i civilno društvo moraju biti među najvažnijim partnerima u svim reformskim procesima koji se sprovode i koji nas očekuju u narednom periodu. Zbog toga smo doneli odluku da se u okviru Vlade Republike Srbije formira novi resor, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Ovo ministarstvo će, između ostalog, raditi na unapređenju dijaloga i saradnje sa organizacijama civilnog društva i ja znam da ovo neće biti lak zadatak. Znam da moramo, pre svega, da radimo i da gradimo poverenje. Verujem i mogu da garantujem da je Vlada Republike Srbije u potpunosti spremna i u potpunosti iskrena kada kažemo da ćemo na ovome raditi.
Meni se čini, naravno, ministarka će reći da je jedan od prvih zadataka ovog ministarstva da postavi osnovu za dalji rad na strategiji i za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, kao jednog sveobuhvatnog dokumenta, kojim ćemo zajedno sa civilnim društvom odrediti pravce naše dalje saradnje.
Vlada Srbije radiće na jačanju demokratskog društva u kojem svi građani uživaju jednaka prava, imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih potencijala i ravnopravno učešće u svim aspektima društvenog, kulturnog, političkog i ekonomskog života.
U skladu sa tim, visoko među prioritetima buduće Vlade biće inkluzivno društvo, društvo u kome se razlika poštuje i ceni, u kojem se aktivno bori protiv diskriminacije i predrasuda u politikama i u praksi i društvo koje pruža jednake šanse za sve svoje građane.
Poštovani narodni poslanici, na redovnim parlamentarnim izborima, održanim 21. juna 2020. godine, lista Aleksandar Vučić – za našu decu, dobila je ogromno poverenje građana Republike Srbije, gotovo bez presedana u savremenoj srpskoj političkog istoriji.
Ovakvo poverenje nosi jednako ogromnu odgovornost za to kako se dalje Srbija razvija, kakav je kvalitet života u njoj i koliko su ljudi u Srbiji srećni, zadovoljni i ispunjeni.
Kroz sve izazove koji su pred nama, a ima ih mnogo, Srbiju moramo voditi i štititi kao suštinski slobodnu, nezavisnu i suverenu državu, koja je na evropskom putu i u političkom i u vrednosnom smislu, ali koja čuva svoje prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom i svim ostalim našim partnerima, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Indiju, Tursku, Brazil, Latinsku Ameriku, kao takvu generalno, i mnoge, mnoge druge, da mi ne zamere ako ih nisam pomenula, ali zaista sa svima, i gradi sve bolje odnose sa SAD.
Mi ćemo nastaviti da vodimo ono što ja danas zovem politikom aktivnog umrežavanja, predano radeći na aktivnom ubrzanju evropskih integracija, regionalnoj saradnji, proširivanju veza sa ostalim partnerima širom sveta i jačanje svog prisustva u međunarodnim organizacijama i transnacionalnim forumima. Tu moram da kažem da će nam jedan od ciljeva biti članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, gde još uvek nismo član.
Kada govorimo o našem regionu, mislim da svima treba da nam bude jasno da samo razvoj dobrosusedstva omogućava održiv, bezbedan razvoj same Srbije. Samo siguran i bezbedan region obezbeđuje da je Srbija sigurna i bezbedna. Zato ćemo dalje predano raditi na regionalnoj saradnji, ekonomski, na implementaciji inicijative tzv. „Mini Šengen“ ili četiri slobode, usmerene na olakšavanje slobode kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.
Pored ovoga, Vlada Republike Srbije će nastaviti da radi i da pokazuje interese u skladu sa sveopšte prihvaćenim međunarodnim normama, na statusu Srba i srpskog jezika u državama regiona i nastavićemo da insistiramo na poštovanju osnovnih prava, jezika, identiteta, verske pripadnosti i kulturnog nasleđa Srba na isti način na koji se prava drugih naroda i nacionalnih manjina dosledno poštuju u Republici Srbiji.
Stavovi opredeljenja bezbednosne i odbrambene politike, iskazani u najvišim strategijskim dokumentima, Strategiji nacionalne bezbednosti, Strategiji odbrane, koje su usvojene 2019. godine, predstavljaju osnovu za dalju dogradnju i jačanje sistema nacionalne bezbednosti i sistema odbrane Republike Srbije.
Republika Srbija je opredeljena da u skladu sa Odlukom o vojnoj neutralnosti jača odbrambene kapacitete i razvija svoju odbrambenu industriju, efikasan i ekonomski održiv sistem odbrane i profesionalnu i efikasnu vojsku i u ovo ćemo nastaviti da investiramo i na ovome ćemo nastaviti naporno da radimo.
Uprkos svim izazovima, ponovo kažem, kao što kažem za region, mi moramo da čuvamo mir, i skoro po svaku cenu. Mir i stabilnost su preduslovi za očuvanje svega što smo stvorili i ostvarenje svih ovih ostalih planova, koji će dalje jačati našu zemlju.
Poštovani članovi Vlade ili poštovani članovi mog tima koje predlažem za članove Vlade, mi svaki dan moramo ponovo sagledavati kvalitet života građana Srbije iz različitih aspekata. Mi moramo stalno analizirati i raditi na tome kakvog su kvaliteta naši putevi i to svi putevi u svakom delu Srbije, u svakom selu, u svakom zaseoku Srbije, zajedno sa predstavnicima lokalnih samouprava, da li treba da gradimo nove, da li treba da ih obnavljamo, koliko su gradovi i opštine u Srbiji međusobno povezani, kako smo povezani sa regionom, kakve su nam škole, gde treba da uložimo, kakva nam je zdravstvena zaštita, ali zaista kakva nam je zdravstvena zaštitu koju pružamo našim građanima, koliko je lako doći do nje iz bilo kog i svakog dela Srbije, kakve su plate, kakve su penzije, stalno moramo voditi računa o tome kako zaista u pravom svetu u realnom svetu svaki dan svi naši građani žive.
Mi ćemo se truditi da svakodnevno podsećamo organe uprave na svim nivoima da običan čovek, svaki naš građanin, pojedinac, mora da bude u centru naše pažnje, da smo mi tu zbog naših građana i da služimo njima, da nikada ne smemo biti previše zauzeti da čujemo njihove potrebe i da radimo na njihovom rešavanju, pa i svakog pojedinačnog problema. Onda kada rešite pojedinačan problem, radite, menjajte zakone i rešavajte to za sve ostale, sistemski, institucionalno.
Ova Vlada mora da nastavi da gradi od Srbije pobednika u oblastima u kojima smo kroz istoriju retko pobeđivali, ako ikada, u ekonomiji, u stopi nezaposlenosti, tehnologiji, inovacijama, ogromnoj veri u sebe, u svoje ljude i svoju budućnost.
Ukoliko dobijemo danas vašu podršku, buduća Vlada imaće 21 resor i dva ministra bez portfelja. Ja sam ponosna na činjenicu da imamo šest potpuno novih ministara i čak 11 žena, koje će vodite neke od najkompleksnijih resora u Vladi, koje će biti suočene sa nekima od najvećih izazova.
Ja sa ovog mesta danas pozivam i sve ostale, privredu, organizacije civilnog društva, sve ostale činioce u društvu, da prate primer koji danas dajemo i mi, odnosno i ja kao mandatarka i moj tim, ali i vi kao Skupština, koja u ovom trenutku ima skoro 40% žena u poslaničkim klupama.
Ove promene u Vladi govore takođe da smo pažljivo slušali šta su nam građani poručili na izborima, da smo razumeli da imamo podršku i da radimo dobro, ali da moramo još energičnije da radimo, da su nam potrebna nova znanja i novi entuzijazam.
Poštovani narodni poslanici, za članove buduće Vlade Republike Srbije predlažem: Branka Ružića za prvog potpredsednika Vlade i ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branislava Nedimovića za potpredsednika Vlade i ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Zoranu Mihajlović za potpredsednicu Vlade i ministarku rudarstva i energetike, Nebojšu Stefanovića za potpredsednika Vlade i ministra odbrane, Maju Gojković za potpredsednicu Vlade i ministarku kulture i informisanja, Sinišu Malog za ministra finansija, Anđelku Atanasković za ministarku privrede, Irenu Vujović za ministarku za zaštitu životne sredine, Tomislava Momirovića za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tatjanu Matić za ministarku trgovine, turizma i telekomunikacija, Maju Popović za ministarku pravde, Mariju Obradović za ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Gordanu Čomić za ministarku za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Aleksandra Vulina za ministra unutrašnjih poslova, Nikolu Selakovića za ministra spoljnih poslova, Jadranku Joksimović za ministarku za evropske integracije, dr Zlatibora Lončara za ministra zdravlja, prof. dr Dariju Kisić Tepavčević za ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Radomira Ratka Dmitrovića za ministra za brigu o porodici i demografiji, Vanju Udovičića za ministra za sport i omladinu, Milana Krkobabića za ministra za brigu o selu, Nenada Popovića za ministra bez portfelja i Novicu Tončeva za ministra bez portfelja.
Od svih članova Vlade očekujem da svakodnevno budu potpuno posvećeni u ostvarivanju ciljeva koje zajedno postavljamo danas.
Nema veće časti, i dobro je da tri puta ovo kažem, nema veće časti od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima.
Nema veće časti od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima. Tako očekujem od svih nas da se ponašamo svakoga dana. Tražim da se borimo, da se ne mirimo sa trenutnim stanjem. Tražim da uvek pokušamo da postignemo više. Ne zaboravite da smo odgovorni Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije i da su jedino oni ti za koje radimo.
Pred nama su izazovna vremena, ali 2025. godine Srbija mora biti zemlja u kojoj su prosečne plate 900 evra, prosečne penzije između 430 i 440 evra, zemlja u kojoj je nezaposlenost na nivou evrozone, zemlja modernog obrazovanja i infrastrukture, dobro povezana, lider u naprednim tehnologijama i digitalizaciji, zemlja perspektive, zemlja pobednika u svakom smislu i to svako od nas mora da zna i za to svako od nas mora da da sve od sebe svaki dan za naš narod i za našu Srbiju.
Živela Srbija.
Hvala.

Hvala vam.
Zaista ću se truditi da budem umerena, zato što će to biti nekako i manir ove Vlade, zato što zaista želimo dijalog i zato što zaista nemamo nikakav problem sa predstavnicima albanskog naroda i sa albanskom populacijom na jugu centralne Srbije, ni bilo gde drugde.
Ja razumem poštovani narodni poslaniče da ste vi izabrali da se bavite politikanstvom i da ovde govorite o političkim floskulama. Mislim da bi mnogo bolje za Albance iz Bujanovca ili Preševa, sa juga centralne Srbije bilo da mi nastavimo ovde da pričamo o kvalitetu života, a ne o političkim floskulama.
Isto tako mislim da bi bilo mnogo bolje da pričamo iskreno o onome šta je urađeno i šta je ko uradio i da pričamo o stvarima i vremenu u kome živimo, a to je 2020. godina, na pragu 2021. godine, a ne devedesete. Ako želite da nastavite da živite u devedesetima, naravno, slobodna zemlja, svako može da živi u kojim god vremenima hoće u ovoj zemlji. Mislim da je vaša politička odgovornost zbog građana koji su vas birali da pričate o temi koja je na dnevnom redu u Republici Srbiji, a to je kvalitet života građana, a ne ratovi, zločini i prošlost devedesetih.
Meni je žao što čujem da vi sami sebe diskriminišete, ali i na to imate pravo. Niko drugi vas ne diskriminiše ovde i nikada neće.
Nemate pravo, čini mi se, da diskriminišete sve ostale, Bošnjake, Albance i sve ostale o kojima ste vi pričali na najgori mogući način stavljajući te reči i te misli u naša usta i u našu glavu. Niko od nas nije tako pričao kao što ste vi pričali. Niko.
Nemate pravo da diskriminišete ni Albance, ni bilo koga drugog. Možete da imate osećaj manje vrednosti vi kao vi. To je vaše pravo. Mi ne diskriminišemo, nemamo nikakav problem. Vi ste za mene narodni poslanik kao bilo koji drugi narodni poslanik ovde. Imam poštovanje prema vama kao narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zašto vi birate da tako pričate o Aleksandru Vučiću, e to je već posebno pitanje. Pitanje, ja mislim, na koje vi pre svega treba da odgovorite građanima albanske nacionalnosti u Republici Srbiji.
Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade je uradio više nego bilo ko drugi u ovoj zemlji za istorijsko pomirenje Srba i Albanaca. Vidim koliko to vama znači. Vidim šta vama znače rezultati, a šta vam znači politika. Vama je važnije da politički vi ovde ispljujete i isprozivate Aleksandra Vučića nego da kažete šta je taj čovek uradio i da nastavimo tim pravcem da idemo. Jel to dijalog? Jel to poziv za istorijsko pomirenje?
Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade je bio prvi predsednik Vlade koji je posle, ako se ne varam, 69 ili 70 godina pozvao u zvaničnu posetu Republici Srbiji predsednika Vlade Republike Albanije Edija Ramu i to je tada bila velika stvar, o tome su svi pričali. Od tada, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj političkoj hrabrosti koju vi očigledno nemate ni u naznakama, jer da je imate govorili bi istinu i govorili bi o rezultatima, isto tako i o problemima, ali govorili bi, pre svega istinu, zahvaljujući njemu danas nije vest da se mi nalazimo sa predsednikom Vlade Albanije ili imamo bilo kakve razgovore ili odnose sa Albanijom ili Albancima, da želimo da ukinemo pasoše, putovanje pasošima, da želimo da otvorimo prostor za saradnju, razmenu ljudi, roba, usluga, kapitala. Nije vest, zato što je on na tome radi i on je, uprkos svim kritikama, ne razmišljajući o tome koliko će on biti politički popularan, nego o tome šta je dobro za Srbiju, radio na tim stvarima. Da, ja se ponosim što sam u njegovom timu.
U tom timu, u timu čoveka koji je prvi pozvao na istorijsko pomirenje Srba i Albanaca, koji je govorio o tome da bez Srba i Albanaca i pomirenja i saradnje Srba i Albanaca nema prosperitetnog regiona. O tom čoveku vi danas pričate na taj način na koji pričate. To je najveći pokazatelj da vas zanima samo politika, a ne kvalitet života Albanaca na jugu centralne Srbije, Albanaca u AP Kosovo i Metohija ili bilo gde drugde u ovom regionu.
To je čovek koji je pokrenuo interni dijalog oko, takođe, istorijskog kompromisa između Srba i Albanaca u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, zašto su ga mnogi ovde, radikalni kao što ste i vi radikalni, optužili za izdaju. Da vam je stalo do kvaliteta života, do mira, stabilnosti, bezbednosti, pa onda samim tim i ekonomskog prosperiteta rekli bi to, ne bi ovde pokušavali da skupljate jeftine političke poene. To što vi pričate više vam ne veruje ni albanski narod.
Da vas pitam – šta ste vi tačno uradili za Albance u Bujanovcu ili Preševu ili bilo gde na jugu centralne Srbije? Decenijama ste u politici. Decenijama. Duže verovatno od svih nas ovde zajedno. Šta ste uradili osim što stalno i stalno i stalno kukate da nešto ne može i da nešto nije ili da je ovako ili onako? Šta ste vi uradili osim što ste sebi obezbedili budućnost u toj, takvoj državi, političku budućnost za koju kažete stalno da vas diskriminiše? Ako ništa niste mogli da uradite, što niste dali ostavku i pustili nekog drugog da uradi nešto?
Mi prema Bujanovcu i prema Preševu imamo isti odnos kao prema bilo kojoj drugoj lokalnoj samoupravu u Republici Srbiji. Da, mi ne možemo da dovedemo strane direktne investicije u svaki kraj zemlje, svaku lokalnu samoupravu, ali zato ste tu vi da podržite lokalnu privredu, lokalne preduzetnike, da kažete nama šta dodatno zajedno možemo da uradimo, a ne da sedite i da zato što vi nemate rezultate na nas okrenete da smo mi nešto uradili ili mi nismo dovoljno radili za taj Bujanovac ili za Preševo.
Kada pričate o žrtvama, onda je valjda u redu da pričate i o srpskim i o albanskim žrtvama. Ja, gospodine narodni poslaniče, pričam i o srpskim i o albanskim žrtvama i o svim drugim žrtvama i to je način za dijalog i za pomirenje koje nam je svima nama toliko potrebno. O tome sam pričala kada sam predstavljala program nove Vlade. Tog Aleksandra Vučića vi, pre svega, treba da podržite zbog svega što je uradio za istorijsko pomirenje, ali toliko vam je stalo do toga.
Kada pričate o žrtvama, pričajte o svim žrtvama. Kada pričate o monstruoznosti zločina, pričajte o „žutoj kući“. Takav monstruozan zločin nije viđen, ne u 20 veku, nije viđen da se otimaju ljudi, da im se uzimaju organi da bi se zaradio novac. Pričajte o svim žrtvama. Ja poštujem sve žrtve i uvek sam za dijalog, ali sam za dijalog ljudi koji zaista žele da sednu sa druge strane i da imaju dijalog i da vidimo šta možemo da uradimo za sve građane Republike Srbije, ne u odnosu na to da li je neko Albanac ili je Hrvat ili je Srbin i Srpkinja, Mađar ili bilo šta drugo. Naš problem je što vi ne želite da imate dijalog, nego želite i dalje iz decenije u deceniju da se bavite političkim floskulama, politikanstvom, a ne onim što je važno za građane Republike Srbije. Hvala.

Hvala vam, poštovani predsedniče.
Na kraju ove rasprave želim da se zahvalim svim poštovanim narodnim poslanicima, kako onima koji su izrazili podršku za program rada Vlade koji sam predstavila i za tim koji sam predstavila, tako i onima koji su rekli da neće glasati za nas, što je sve normalno i prirodno u jednom demokratskom društvu, kakva je Republika Srbija.
Takođe, moram da kažem da sam zaista ponosna i zahvalna zato što smo danas u ovoj Narodnoj skupštini posle mnogo, mnogo vremena čuli jednu zaista konstruktivnu raspravu i pokazali građanima Republike Srbije kako to izgleda kada imate parlament u kome njihovi predstavnici razgovaraju o stvarima koji se zaista tiču njihovog kvaliteta života, kada imate ljude koji se bave konkretnim temama i da vam kažem da, ukoliko dobijemo vaše poverenje, već danas ja znam da će meni rad ovakvog parlamenta mnogo pomoći u mom radu kao predsednice Vlade zato što ću… Pa, kao što je i rekao narodni poslanik Đukanović, ne očekujem ja da ćemo mi imati uvek i stalno podršku zato što ste vi ozbiljni ljudi. Očekujem zaista tu ulogu parlamenta gde ćete vi kontrolisati naš rad kao i izvršne vlasti koja odgovara vama, ukazivati nam na greške koje pravimo, otvarati neka nova pitanja i tako ćemo svi zajedno u mandatu ili u sazivu ovog parlamenta i ove Vlade zaista na najbolji mogući način pružiti ono što našim građanima treba i ono što oni od nas očekuju, a to ne uzaludne i prazne i isprazne političke rasprave, nego zaista rešavanje konkretnih pitanja za građane Republike Srbije.
Mislim da će posle mnogo vremena svi građani Republike Srbije da se osete ponosno kada gledaju svoj parlament i svoje narodne poslanike, teme o kojima pričaju i način na koji razgovaraju jedni sa drugima i kako rade za njih, jer, na kraju krajeva, svi mi ovde radimo samo i isključivo za građane Republike Srbije.
Čula sam neke kritike da je ekspoze suviše ambiciozan i hoću da kažem da mi nikada, pa kada govorimo o tom kontinuitetu, onda mislim od 2014. godine, nismo bili neambiciozni. Upravo suprotno, zaista smo uvek bili izuzetno, izuzetno ambiciozni, ali ne i nerealni, ne neracionalni. Znali smo da postavljamo ciljeve koje neko može da ispuni samo ako radi svaki dan od ujutru do uveče i da sve od sebe i ako radi kao tim i mi smo pokazali da kada postavljamo ambiciozne ciljeve, isto tako možemo da isporučimo i rezultate i verujem da je ovaj ekspoze ambiciozan.
Dugo sam predano, pažljivo radila na njemu, ali zaista verujem da ćete u prvih 100 dana rada ove Vlade videti, takođe, koliko mi zaista možemo da ispunimo sve ono što smo stavili u ovom ekspozeu i kako to može da doprinese da provučemo taj naš brod koji se zove Srbija kroz ove oluje koje nas čekaju do kraja ove godine i tokom 2021. godine, izazove i da izađemo ponovo kao pobednici na kraju te 2021. i početkom 2022. godine. U to sam zaista ubeđena.
I još jedna stvar mi govori o tome, a treba da govori to i ovim ljudima koji nas kritikuju da smo možda suviše ambiciozni, a to je da je već danas tokom ove rasprave predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da ćemo mi do kraja ove godine isplatiti jednokratne nagrade svim našim zdravstvenim radnicima u iznosu od 10.000 dinara, da im se i na taj način nekako zahvalimo i nekako odužimo za sve njihove napore tokom čitave ove godine. Dakle, svim zdravstvenim radnicima, i lekarima, i medicinskim sestrama, tehničarima, njihovim timovima.
Kada sam rekla jutros da garantujem da će ovo biti jedan od apsolutnih prioriteta, ja mogu da kažem da smo mi već do danas popodne potvrdili da ćemo zaista svaki dan na tome raditi. Zbog toga je i kandidat za ministra finansija Siniša Mali morao da izađe, da bi isplanirali da to provučemo i kroz rebalans budžeta koji ćemo predložiti vama, poštovani narodni poslanici, tokom sledeće nedelje.
Konačno, drago mi je što vidim da i oni koji nas kritikuju, kritikuju takođe, pored toga što kažu da smo suviše ambiciozni, i to da ćemo biti vlada kontinuiteta. Ja mislim da je to jedna od najvećih snaga Srbije u poslednjih šest ili sedam godina. Žao mi je što oni to ne prepoznaju.
Vlada kontinuiteta znači da vi nastavljate da se borite tamo gde ste stali i nastavljate odmah sutra ujutru, kao što ćemo mi, ako dobijemo vašu podršku, a čula sam da hoćemo, sutra ujutru u osam časova ujutru imati sednicu Vlade i nastaviti da radimo odmah na akcionim planovima koje treba da usvojimo, na nacrtima zakona koje treba da usvojimo da bi na najkonkretniji mogući način, ponovo se vraćam na to, poboljšali kvalitet života svih naših građana.
Dakle, nastavljamo da radimo i obećavam da ćete u prvih sto dana rada Vlade videti konkretne rezultate koje mnogi možda u ovom trenutku zaista ne očekuju.
Kada kažem vlada kontinuiteta, jutros nisam pomenula to, a čini mi se da je važno da kažem još jednom, mada sam sigurna da velika većina vas to zna, ali zbog građana Republike Srbije, pored toga što ćemo mi biti Vlada kontinuiteta, mi ćemo ostati jedan jedinstven tim sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem. To je, takođe, donelo mnogo toga dobrog našoj zemlji i građanima Republike Srbije.
Ako pogledate samo naš region, možete videti da smo svedoci toga koliku cenu građani jedne zemlje plaćaju ukoliko postoji frikcija, nerazumevanje, međusobne rasprave između predsednika Vlade i predsednika Republike. Srbija to već dugo nema i zato je Srbija jača i zato Srbija brže ide napred i kakve god bile kritike na tu temu, lične uvrede i prozivke, verujte, to je jedna od stvari koja meni lično najviše znači i za koju znam da Srbiji daje prednost nad mnogim drugim državama u ovom regionu i širi i da je to nacionalno jedinstvo nešto što se prepoznaje i ceni u svetu i što doprinosi da smo mi kredibilan i pouzdan partner. Mnogi nam zbog toga zavide, neki iz vanparlamentarne opozicije koji nisu mogli da dobiju podršku naroda, ni da pređu taj mali cenzus od 3%. Mislim da je to loše za Srbiju. Treba da se zapitaju onda u stvari da li su njihove političke procene toliko loše i pogrešne da su ih, na kraju krajeva, doveli politički tamo gde se sada nalaze.
Još jednom veliko hvala. Zaista očekujem da od ovog saziva parlamenta i od vas, poštovani narodni poslanici, dobijemo dodatnih mnogo ideja i da od vas čujemo šta je to što tišti naše građane na lokalu.
Ja vam obećavam da ćete uvek imati u Vladi Republike Srbije nekog ko vas sluša, ko vam odgovara na pitanja i ko vam podnosi izveštaj i o tim pojedinačnim inicijativama, neke od kojih ste vi i danas pokrenuli.
Hvala vam mnogo i biće mi čast i zadovoljstvo da u narednom periodu radim sa vama. Hvala.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, velika zahvalnost što ste nam omogućili da radimo danas u interesu građana.

Vlada je poslala Predlog za ukidanje vanrednog stanja. Moje izlaganje će biti kratko. Daću vam samo pregled toga zašto smo mi predložili ukidanje vanrednog stanja.

Dakle, prema mišljenju struke, Kriznog štaba, a onda i Vlade Republike Srbije stvorili su se svi uslovi da se u Srbiji ukine vanredno stanje, koje je uvedeno 15. marta 2020. godine, zbog epidemije Kovida – 19, odnosno Koronavirusa.

Osnovni uslov je bio da više od sedam dana imamo procenat ispod 5% zaraženih u odnosu na ukupno testirane. I taj uslov je, sva sreća ispunjen, zahvaljujući svim onim restriktivnim merama, svoj onoj disciplini, svom zalaganju i zdravstvenih radnika i svih ostalih. Dakle, imamo taj osnovni uslov ispunjen.

Od 28. aprila mi smo ispod 5%. Tada, 28. aprila imali smo 4,0%, dakle procenat pozitivnih, odnosno zaraženih u odnosu na ukupno testirane, 29. aprila takođe 4%, 30. aprila 4,25%, 1. maja 3,31%, 2. maja 3,09%, 3. maja 1,93%, 4. maja 2,04% i 5. maja, odnosno juče 2,49% i danas ćemo videti u 15.00 časova presek, ali do ovog trenutka je negde oko 1,8%, dakle ispod 2%.

Pored ovoga, mi već sedam dana vidimo značajno smanjenje dnevnog broja aktivnih slučajeva i pored ovoga, konačno ispunjeno je svih šest kriterijuma Svetske zdravstvene organizacije koji su Ministarstvu zdravlja Republike Srbije dostavljeni i kada se ispuni ovih šest kriterijuma koje je dala Svetska zdravstvena organizacija, trebaju postepeno da se ukidaju mere u slučaju epidemije u nekoj državi članici.

Pod jedan, dokazi pokazuju da je prenošenje Kovid – 19 kontrolisano, što smo mi ispunili već duže od sedam dana.

Pod dva, javno zdravstveni i zdravstveni sistemi imaju dovoljno kapaciteta da identifikuju, izoluju, testiraju i leče sve slučajeve, kao i da prate i smeštaju kontakte u karantin, što je sva sreća bio slučaj u Republici Srbiji zaista od prvog dana i to se nikad nije promenilo, zahvaljujući svim merama koje smo svi zajedno i preduzimali i poštovali.

Pod tri, rizici od epidemije su svedeni na minimum, u okruženjima velike ranjivosti, kao što su ustanove za dugotrajno zbrinjavanje i kolektivni centri.

Pod četiri, preventivne mere se uspostavljaju na radnim mestima sa fizičkim distanciranjem, sa postavljanjem sredstava za pranje i dezinfekciju ruku i respiratornom higijenom i potencijalnim termalnim skriningom.

Pod pet, upravljanje rizikom od importovanja ili eksportovanja zaraze iz zajednica sa visokim rizikom prenošenja. Mi čak to danas više ni nemamo. Dakle, nemamo čak ni ova mala žarišta.

I pod šest, lokalne zajednice učestvuju u prelasku na blaže mere.

Dakle, imamo tri osnovna uslova ispunjena. Mislim da je od nas odgovorno da predložimo vama ukidanje vanrednog stanje, mislim da je to najodgovornije moguće ponašanje prema građanima Republike Srbije. Mislim da je važno da vanredno stanje u Republici Srbiji ne ostaje na snazi ni dan duže nego što je potrebno i da se Srbija, njena privreda, svi naši građani vraćaju polako, koliko toliko normalnom životu, a kao što smo rekli, ono što će biti naša nova normalnost jeste život i rad uz mere socijalne distance, fizičke distance, mere opreza i prevencije, maske, pojačana higijena. Dakle, sve ono što će biti potrebno do pronalaska vakcine za Kovid – 19.

Važno je da sada krenemo ponovo u privredni rast, privredni oporavak, važno je da iskoristimo i donekle šansu koja se nama pruža, obzirom na to da je Srbija spremnija nego mnoge druge države u Evropi i svetu dočekala ovu krizu, kako zdravstveno, tako i ekonomski. Zahvaljujući tome je naš rast u prvom kvartalu bio u ovom trenutku su procene 5%, verovatno će biti nešto iznad 5%, dok imamo ekonomski pad i u EU i u evro zoni i širom sveta. Dakle, važno je i predlog je da Srbija krene da se vraća u normalu, da ukinemo vanredno stanje. Imamo sve preduslove i bilo bi neodgovorno i bilo bi zloupotreba da i jedan, jedini dan duže vanredno stanje produžavamo. Hvala.

Hvala vam.
Zahvaljujem na podršci, zahvaljujem takođe na razumevanju da su se ispunili svi potrebni uslovi, a da je ovo izuzetno važno za sve naše građane i da je danas čini mi se veliki i važan dan, da danas imamo pozitivne vesti za naše građane.
Žao mi je što je ovo zasedanje Narodne skupštine moralo da počne na način na koji je počelo zato što stvarno mislim da svi naši građani sa nestrpljenjem čekaju ukidanje vanrednog stanja. Zbog toga je bilo odgovorno da to uradimo prvi dan kada je to moguće, što ne znači da Vlada Republike Srbije neće raditi na ovome. Mi nećemo ni ukidati krizne štabove. Krizni štabovi će nastaviti da rade, mi ćemo nastaviti da testiramo jednak i sve veći broj građana da bi obezbedili punu sigurnost za sve naše građane da preveniramo povratak epidemije, da nemamo taj drugi talas ili ukoliko taj drugi talas dođe eventualno na jesen, da smo u potpunosti spremni.
Zaista mislimo da vanredno stanje nema razloga da postoji više u Republici Srbiji i verujem da se najveći procenat naših građana, ako ne i svi, zaista raduju današnjem danu i da se nestrpljenjem očekuju podršku i vas narodnih poslanika i glasanje za ukidanje vanrednog stanja.
Što se tiče dve teme - ulazak u zemlju. Mi smo o tome već razgovarali. Ja očekujem da ili sutra ili najkasnije prekosutra, dakle u petak, Krizni štab ima sledeću sednicu, mi smo se sastali juče i dogovor je da za sledeću sednicu Kriznog štaba imamo tačno određene mere pod kojima ćemo puštati ljude da ulaze u Republiku Srbiju bez potrebe da ostaju 14 dana u karantinu. Izaći ćemo ili u petak ili u ponedeljak sa jasnom preporukom.
Jedino o čemu sada razmišljamo je da li će to biti dokaz da osoba koja ulazi u Republiku Srbiju nije zaražena, da li će to biti PCR test u starosti od 24 sata, dakle negativan PCR test, ili ćemo raditi PCR ili brze testove na granicama u Republici Srbiji. Već smo razmatrali kako možemo to da uradimo na najbrži mogući način, tako da će u najkraćem mogućem roku ili u petak ili u ponedeljak ćemo ovo rešiti i pustićemo ponovo zarad uvođenja kakve-takve nove normalnosti. Dakle, neće ljudi moći tek tako da uđu, moraće da imaju test ili iz svoje zemlje ili ćemo mi raditi testove, ali ćemo omogućiti ljudima da ulaze u Republiku Srbiju.
Što se migranata tiče, danas tokom dana će se održati u Vladi relevantni sastanci, da vidimo kako možemo ponovo i zato što je nova normalnost, dakle i zato što ćemo morati da držimo te mere opreza. Kako ćemo postupati prema migrantima? Naravno, humano, ljudski, ali uz sve mere opreza i prevencije. Dakle, imaćete informaciju već sutra o tome kakve će biti dodatne vanredne mere, rekla bih, da bi se sačuvalo javno zdravlje. Hvala.

Hvala vam.
Dobro, slažemo se svakako da je vanredno stanje dalo rezultate u smislu očuvanja, spašavanja ljudskih života, što mislim da je za građane Republike Srbije i najvažnije. Možemo i doći ćemo do ovih ostalih političkih tema, ali čini mi se da je iza nas dva meseca najgore krize od Drugog svetskog rata. Drago mi je da zahvaljujući brzoj reakciji države naši građani nisu videli ni te nestašice, ni užasne prizore masovnih grobnica, raspada zdravstvenog sistema i da mnogima od nas možda u ovom trenutku iz ove perspektive ne deluje kao da je tih dva meseca bila najstrašnija kriza posle Drugog svetskog rada u celom svetu iako to deluje u najvećem broju evropskih država i članica EU. Na kraju krajeva i u SAD i još u nekim zemljama. Mislim da smo time pokazali da u najtežim trenucima možemo da uradimo najbolji posao i drago mi je zbog toga.
Doktor Kon je nekoliko puta govorio i ja ću se danas pozvati na to da je govorio da mu se čini da zahvaljujući brzoj reakciji države, a pored toga svakako i fenomenalnoj reakciji stručnosti naših infektologa, epidemiologa, naših lekara i medicinskih sestara, tehničara, svih zdravstvenih radnika i mnogih drugih činilaca u društvu, da ćemo mi kada budemo pogledali na borbu protiv Kovida – 19 i na vreme iza nas se nećemo stideti i mislim da se ne stidimo.
Da li su ispunjeni uslovi za ukidanje vanrednog stanja? Kao što sam rekla u svom jakom kratkom uvodnom izlaganju, mislim da su u potpunosti ispunjeni uslovi za ukidanje vanrednog stanja.
Da li je virus pobeđen? Mislim da ne možemo da kažemo da je virus u potpunosti pobeđen, ali smo na više nego pravom putu i mislim da smo na kraju toga i da ćemo za nekoliko dana moći da kažemo da je virus pobeđen.
Da li te dve stvari idu zajedno? Mislim da bi bila zloupotreba vanrednog stanja ukoliko bi tražili kao Vlada da se produži vanredno stanje dok ne proglasimo apsolutnu pobedu nad virusom. Zato što mislim da u ovom trenutku niko u svetu, pa ni SZO i dalje ne znaju tačno sa čime se suočavaju, ne znaju da li će biti drugi talas ili neće biti drugi talas, ali i dalje mislim da neke određene vanredne mere mogu da se produže bez vanrednog stanja, apsolutno. Tako će i biti, ali da samo vanredno stanje, takva vrsta zabrane kretanja, svega onoga što vanredno stanje sa sobom nosi, da li je u ovom trenutku potrebno da se produžava? Ne, mislim da nije potrebno nijedan jedini dan.
Kao što kažem, mislim da bi bila zloupotreba da tražimo da se dodatno produžava vanredno stanje. Dakle, vanredno stanje je imalo svoju svrhu i ono je tu svoju svrhu ispunilo. Mislim da je sada vreme da ga ukinemo, ali svakako će dodatne mere, oprez biti potreban i mi ćemo zbog toga nastaviti da radimo i prošireno testiranje, Krizni štab će nastaviti da radi. Nastavićemo da pratimo situaciji iz dana u dan, iz sata u sat, ali apsolutno mislim da je vanredno stanje ispunilo svoju svrhu, da smo ispunili sve uslove koje je dala SZO da se vanredno stanje kao takvo ukine, a naravno nastavljamo da se borimo protiv toga.
Dali ste jedan primer o kome, nažalost nemam informacije i tražila sam od mog tima da pogledaju o čemu se radi. Upravo sam dobila informaciju da postoji prijava, da su skinuti snimci sa kamera, da je istraga u toku i da nisu bila u pitanju policijska vozila. Mi ćemo dalje raditi na tome.
Da li je bilo greški tokom vanrednog stanja, da li je bilo greški Vlade tokom borbe protiv Kovida – 19? Sigurno, bez ikakve sumnje. Ja sam rekla i prošli put, prošle nedelje kada sam bila u Skupštini, nisam došla ovde da govorim da smo bezgrešni, nisam došla ovde ni da kažem da smo bezgrešni bili. Grešaka je bilo, ali smo dali sve od sebe.
Radili smo zaista bukvalno dan i noć. Svakog zaraženog, svakog bolesnog smo pratili, svaki smrtni slučaj smo preživeli i preživljavamo kao da je naš lični, kao da je neko iz naše porodice. Zaista osećam ličnu odgovornost, ja sam predsednica Vlade, možete da mi verujete, možete da mi ne verujete, tako je. Budim se i ležem sa tim koliko ima novih zaraženih i koliko imamo novih preminulih. Dali smo sve od sebe, bilo je grešaka, bilo je grešaka u celom svetu, nova je situacija na koju niko nije navikao. Ali, sve greške koje smo počinili, za koje možda u ovom trenutku ni ne znamo, ispitaćemo sve greške i učićemo iz njih.
Da li je ovo bilo najmračnije vreme u Srbiji? Ne, daleko od toga, daleko od toga. Ponosna sam kako smo se ponašali tokom ovog vanrednog stanja, ponosna sam time što smo imali svaki dan konferencije za novinare na kojima su bili prisutni svi mediji koji su želeli da postavljaju pitanja do jednog trenutka kada zaista nije bilo, a i mnogo medija me je pitalo da li je uopšte bezbedno, od tada su mogli da postavljaju pitanja mejlom, čini mi se, ali u najvećem broju dana su svi bili pozivani, svi su bili prisutni, te pres konferencije su trajale i duže od sat vremena koliko god je bilo potrebno, dali smo građanima u svakom trenutku sve informacije proverene, tačne, bili otvoreni za pitanja, nismo koristili to za političku promociju, uglavnom je struka pričala. Dakle, ponosna sam sa time kako smo izgurali, zaista jako teška dva meseca.
Možemo se vratiti na to kakvo je bilo, recimo, vanredno stanje proglašeno 2003. godine i kakve su tada sve slobode bile suspendovana ili u potpunosti ukinute, ja ću vam reći samo par, kada poredimo to vanredno stanje i ovo vanredno stanje. Dakle, tada je policija imala pravo da privede bilo koje lice i da zadrži u službenim prostorijama do 30 dana bez prava na branioca. Tada je direktor BIA, Bezbednosno informativne agencije mogao da otvara bilo koju prepisku. Odstupalo se od načela nepovredivosti tajne pisma i bilo kojih drugih sredstava opštenja bez odluke nadležnog suda. Tada je ovlašćeno službeno lice smelo da uđe u tuđi stan i prostorije bez odluke nadležnog suda i nije bilo potrebno ni prisustvo svedoka. Ukinulo se pravo na štrajk, nije bilo suspendovano, već se ukinulo pravo na štrajk i zabranilo političko sindikalno i drugo delovanje koje ima za cilj ometanje i sprečavanje primene mera za vreme vanrednog stanja bez tačne formulacije, dakle, sa širokim prostorom za zloupotrebe. Zabranilo se javno obaveštavanje i rasturanje štampi i drugih obaveštenja o razlozima za proglašenje vanrednog stanja i primeni mera vanrednog stanja. Menjao se ad hok personalni sastav pravosuđa itd.
Dakle, ne, mislim da ništa od ovoga na svu sreću nismo videli u vreme ovog vanrednog stanja i da je jedina intencija vanrednog stanja bila zaštita javnog zdravlja i da ni u jednom trenutku ni na koji način nismo prekršili dovođenjem nekih, usvajanjem nekih mera, uredbi ili naredbi bilo kako tu intenciju. Da li je bilo pojedinačnih incidenata? Istražiće se svakako i otvoreni smo za to, ali pored ovoga mislim da zaista ni u jednom jedinom trenutku, ni u jednoj jedinoj mili sekundi Vlada ili drugi nadležni organi nisu ni na koji način zloupotrebili ovo vanredno stanje i da su zabrane bile u cilju da se spasu ljudski životi, da se spreči širenje zaraze.
Vi kažete, sada na te političke teme, da nije moguće praviti demokratsku Srbiju u kojoj nisu svi jednaki. Ja se sa vama u potpunosti slažem i zato sam se nekoliko puta tokom ovog vanrednog stanja obratila građanima Republike Srbije ukazujući na neverovatno licemerje, zaista nezamislivo licemerje i od strane nekih političkih grupacija i od strane nekih, rekla bih, ne znam, stručnjaka, analitičara i od strane nekih medija. To licemerje, ja mislim u najeklatantnije smo mogli da vidimo juče i prekjuče. Prekjuče smo imali suze, plač, žalopojke, ne samo jednog čoveka koji je čini mi se zloupotrebio sopstvenu porodicu za političku korist time što je rekao da je neko napao njegovu decu. Njegovu decu niko nikada nije spomenuo sva sreća.
Ponosna sam što sam i član stranke, član Vlade i vladajuće koalicije koja nikada nije napadala decu svojih protivnika. Nikada ni jednom rečenicom ih pomenula nije, ali smo videli jedan odijum kako je strašno da se napadaju nečija deca, pa i pozivanja na proteste i okupljanja u vreme zabrane kretanja bez zaštitne maske, bez distance samo da bi se napravio neki incident na koji je provokaciju našlo, sada to više nije ni lažna vest, to je za rubriku – nije se dogodilo. To više nisu lažne vesti.
Napad na decu gospodina Đilasa se nije dogodio. Ali, dobro, iskorišćeno je za razne neke druge političke aktivnosti. Ali, videli smo plač, kuknjavu, onesvešćivanje dela javnosti, a onda dan nakon toga imate potpunu zloupotrebu fotografije sina, starijeg sina predsednika Aleksandra Vučića, objavljivanje jedne fotografije koja nikakve veze nema sa tekstom uz koji je objavljena, insinuiranje nečega što ni na jedan način, ne da ne može da se dokaže, nego čime taj tekst ničim ne dokazuje. Dovođenje predsednikovog sina u direktnu životnu opasnost time što mu se imputira da je deo nekog klana i sve to dan posle ovih suza i plača, pritom se ceo taj tekst, znate kako reklamira, time što se najavljuje nova slika sina predsednika Vučića. Tako se reklamira ceo taj tekst.
Odjednom, nemamo nikakvu reakciju i ponovo muk od svih tih ljudi koji pozivaju na nenapadanje dece, na normalnost, na nemojte to da radimo. Ne, to je sve dozvoljeno. Otvoren lov na decu Aleksandra Vučića u Srbije je nažalost izgleda dozvoljen. Mi smo tokom vanrednog stanja imali pozivanje na ubistvo Aleksandra Vučića. Ako mi ne verujete, hoćete da vam citiram? Ali, vi znate o čemu se radi. Zaista nije fer, ako pričamo već o normalnoj demokratskoj Srbiji, da se sada pravimo ludi na takve stvari.
Dakle, na pozivanje, na linčovanje njegove dece, pa sve malog Vukana, da ne smeju da odu iz Srbije, da ne smeju da pobegnu i da ako pobegnu da ih treba uhvatiti. Da li je neko osudio? Da li ste vi osudili? Da li je neko osudio? Da li je neko ko je juče plakao i zakukavao osudio tako nešto? Ne.
Da, ja se slažem sa vama, ne može se praviti normalna Srbija tako. Ja kažem, počevši od sebe, ponosna sam što nikada ničiju decu pomenula nisam i ja ne znam da je bilo ko iz Vlade ili SNS.
S druge strane, volela bih da čujem ti što su plakali oko nepostojećeg napada prekjuče da su rekli jednu jedinu reč juče, zato što mislim da bi to bio pravi korak u pravcu normalizacije Srbije. Jedan građanin ove zemlje je javno linčovan. Osim ako niste mislili na Aleksandra Vučića koji je javno linčovan svaki dan, onda ne znam na koga ste mislili da je javno linčovan.
Mi smo danas imali neverovatan tekst na jednom od medija gde profesor Pravnog fakulteta, ovo što je gospodin Dačić pomenuo, samo da vam kažem o čemu se radi, prof. Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Marko Pavlović kaže… Znate, prvo je bilo za Aleksandra Vučića da ne sme da učestvuje u kampanji, pa je bilo da izborna lista ne sme da nosi njegovo ime, što ništa pre toga u prošlosti Srbije nije bilo nedozvoljeno. Mislim da je to Borisu Tadiću uvek bilo dozvoljeno, da nikada tu nije bilo plača i kuknjave da to nije u redu i nije demokratski. Dakle, potpuno je bilo legitimno. Pa, danas smo došli i do toga da ne samo da Aleksandar Vučić ne može da učestvuje na izborima, da to nije demokratski, nego da čovek ne može ni da glasa na tim izborima, da ne može čovek da glasa na izborima u zemlji, čoveku koji je predsednik Republike, državljanin Republike Srbije, kaže - Vučić ne može da učestvuje na izborima, sem da glasa, a ne treba ni to. Dakle, Aleksandru Vučiću ja mislim da je u ovoj zemlji potpuno dozvoljeno da se ukine i pravo glasanja, čini mi se osnovno građansko pravo jednog pojedinca u našem društvu. To je zaista jedna nova normalnost u Republici Srbiji.
Tako da, ja se u potpunosti slažem sa vama, ali bih volela da nemamo takvu vrstu licemerja. Ne znam kako je moguće da Aleksandar Vučić danas više nema pravo ni da glasa na izborima. Pa, što? Dajte da ga zatvorimo negde, da nema pravo da se pojavljuje na televiziji, nema pravo da učestvuje na izborima, nema pravo ni da glasa. Njegova deca nemaju nikakva prava, nemaju prava na nikakvu zaštitu, nemaju prava na osudu kad neko direktno dovede njihov život u opasnost, i direktno i indirektno. Pa, čekajte, hajde, evo, ja pozivam vas da uspostavimo normalnost u Srbiji.
Evo, da krenemo od tih što lupaju u te šerpe, koji su ukinuli aplauz za lekare i zdravstveno osoblje. Što, da li je moguće da mi kao država ne možemo da se ujedinimo u jednom, a ujedinili smo se u jednom tokom ove vanredne krize, ovog vanrednog stanja, svi mi ujedinili smo se u jednoj stvari, nešto što se nije desilo ne znam koliko u prošlosti, a to je taj aplauz lekarima, zdravstvenim radnicima i svima onima koji su na prvoj liniji fronta, aplauz u 20.00 časova uveče. Ujedinili smo se svi i onda je to neko politički morao da zloupotrebi, tako što će se nakačiti na taj aplauz u 20.05 da bi lupao u šerpe. Zašto ne u 21.00 čas? Zašto zloupotrebljavate taj aplauz? Evo, da krenemo od toga.
Onda, kad neko drugi odgovori na to što mu se ne sviđa da mu neko lupa u šerpe u stanu iznad dok on uspavljuje, on ili ona, dok uspavljuju decu, onda je katastrofalno to što ti drugi ljudi rade. Sad opet ti drugi ljudi nemaju dovoljno prava kao ti ljudi koji su politički zloupotrebili aplauz za zdravstvene radnike. Ja mislim da je to potpuno nenormalno. Ja se sa takvom normalnošću u Republici Srbiji nikada neću složiti i uvek ću se boriti. Boriću se protiv licemerja, boriću se protiv lažnih vesti i boriću se protiv ovog sada novog stepena, a to je rubrika - nije se dogodilo.
Napad na decu Dragana Đilasa, na svu sreću i da tako ostane u ovom društvu, da ne prelazimo te linije, nije se dogodio i nemojte politički da zloupotrebljavate to. Dakle, to više nije lažna vest, to je pod rubrikom – nije se nikada desilo.
Sada kada vidimo sve ovo i stavimo na jedan tas, to da je navodni napad za plač i suze, a da direktni napad i ugrožavanje života sina predsednika Aleksandra Vučića nije za suze, a nije ni za osudu, kada dođemo do toga da neko može bez ikakvog razloga, ničim izazvan da krši policijski čas, kao što to rade lideri Saveza za Srbiju i još neki, samo da bi izazvali politički incident, a sa druge strane ne možemo da reagujemo na neke druge zabrane kretanja, kada imamo to da Aleksandar Vučić više nema pravo ni da glasa u ovoj zemlji i takvu vrstu licemerja, onda mislim da možemo da zaključimo da je za određenu grupu političara u Republici Srbiji, pre svega oni koji su oko Saveza za Srbiju, da bez daljnjeg postoji u Republici Srbiji građani prvog i drugog reda. Oni su građani prvog reda, kojima je sve dozvoljeno, a svi ostali su građani drugog reda, trećeg ili četvrtog reda, pošto njima ništa nije dozvoljeno. Njihova deca mogu biti legitimne mete, to nije za osudu i nije za suze. Oni ne smeju da učestvuju na izborima, ne smeju ni da glasaju. Oni ne smeju da se okupljaju. Dakle, ništa nije dozvoljeno.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, mi sve građane tretiramo isto i oni koji se okupljaju u toku policijskog časa će trpeti iste konsekvence bez obzira na to koga politički podržavaju ili šta rade, zato što krše zakone Republike Srbije ili uredbe koje je donela Vlada Republike Srbije u cilju zaštite javnog zdravlja. To je tako. Za nas ne postoje građani prvog i drugo reda. Ja mislim da to građani prepoznaju. Isto tako, mislim da građani prepoznaju da za neke druge postoje građani prvog, drugog, trećeg i četvrtog reda, a samo su oni građani prvog reda.
Konačno, za prazne šerpe, pošto sam odužila, hoću samo da kažem da neće biti prazne šerpe. Imali smo mi rast u prvom kvartalu nešto iznad 5%. Borimo se i za drugi kvartal do kraja ove godine. Videli ste i vi da MMF i Svetska banka govore da će u Srbiji biti najmanji ekonomski pad u ovoj godini i najbrži ekonomski rast u 2021. godini, ali moramo da budemo oprezni. Na kraju krajeva, jedan od razloga zašto mi moramo da krenemo u što brže relaksiranje mera, čim se steknu uslovi, a sada su se stekli, jeste da te šerpe ne budu prazne. Na kraju krajeva, i naš paket ekonomske mere podrške i pomoći i našoj privredi i našim građanima je jedan od šest najvećih u svetu, tako da verujem da ćemo se izboriti. Pokazali smo da umemo da se izborimo sa krizom. Spasili smo državu od sigurnog bankrota pre nekih sedam godina, pa verujem da će i sada biti dobra situacija. Hvala.

Znate, dva vanredna stanja se mogu porediti u smislu ugrožavanja, suspendovanja ili limitiranja ljudskih prava i sloboda. Naravno, vanredna stanja su uvedena iz različitih razloga, tako da se ne mogu porediti po nekim drugim stvarima, ali mogu se porediti koliko je vanredno stanje zloupotrebljeno ili nije za ograničavanje ljudskih prava i sloboda. Mislim da kada poredite ova dva vanredna stanja, zaista ona jesu neuporediva. Mi ta ljudska prava i slobode nikada na taj nismo i ne bi ni suspendovali ni neka ukinuli.
Što se tiče svega ostalog, ne znam kako možemo uopšte da razgovaramo o javnom linču jednog građanina ove zemlje, a opet mislim da mislite, svakako, na gospodina Đilasa, a da ne pričate o svakodnevnom linču. Linčovan je, pretpostavljam, zato što je neko puštao pesmu „Đilase lopove“ ili skandirao: „Đilase lopove“. A ne pričamo o svakodnevnom, svakodnevnom skandiranju za Aleksandra Vučića, da ne pričam sada sve. Nemojte da se pravimo ludi, zaista nemojte da se pravimo ludi, zato što nas to neće dovesti ni u normalnu ni u demokratsku Srbiju. Mislim zato što građani vide sve ovo, vide to licemerje.
Ako je neko linčovan u ovoj državi, to jeste predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, svaki dan, iz dana u dan, sve sa svojom porodicom, sve sa svojom decom, koja više nisu ni deca, nemaju ni pravo, nije ni važno, koji se pozivaju u jednoj emisiji u jednom mediju na ubistvo. Niko nije reagovao. Neću da vam pričam da je crvena linija za mene, neću da vam pričam o ličnim iskustvima.
Ljudi, jedan od lidera opozicije koji je plakao kako se napadaju deca Dragana Đilasa i Dragan Đilas sam, gospodin Sergej Trifunović, je najgore stvari pričao o mom detetu, o nama svima ovde, najstrašnije stvari. I onda on ima pravo sutra da izađe i da se obrati javnosti, kao jedan pristojan čovek, da apeluje da se zaštite nečija deca. Čovek je vređao moje dete kada je to dete bilo staro tri sata, tri sata. To nikada nije viđeno, ja mislim ne u Srbiji, nego u svetu. Dakle, on je imao masne viceve na račun mene, mog deteta, moje porodice, kada to dete nije bilo staro jedan jedini dan. Pa zašto, ako želite normalnu Srbiju, ne pričate o tome? Zašto ne osudite tog čoveka? Zašto ga ne izopštite iz političkog života te vrste? Zašto uopšte dozvoljavate da se tako neke stvari dešavaju, da krenemo od toga? Dakle, ti ljudi nemaju pravo o tim stvarima da pričaju. Ja mislim da svi zajedno o tome treba da se složimo, i to je to, i da krenemo tako da gradimo normalnu Srbiju. Tu ću završiti.
Zaista, hoću da pričamo o ovome, mogu da pričam satima, ali nemojte, molim vas, da pričamo o jednom građaninu koji je javno linčovan, kada imamo svakodnevno linčovanje Aleksandra Vučića i cele njegove porodice, do toga da danas na jednom mediju koji kaže za sebe da je objektivan, profesionalan, ne znam kako, poštuje sve stepene profesionalnosti, poziva na to, indirektno, zato što su dali prostor za jedan intervju sa jednim čovekom koji kaže da Aleksandar Vučić nema pravo čak ni da glasa u Republici Srbiji. I time mu se ukida i poslednje građansko pravo, koje ima svaki državljanin ove zemlje. Ja se nadam da to osporiti nećemo. Hvala.

Samo nekoliko stvari.
Što se tiče poštovanja srpske zastave, mislim da je važno da govorimo danas o tome malo, samo jednu dve rečenice, jer ipak je ovo najviši narodni dom i govorimo pred svim građanima Republike Srbije. Poštovanje srpske zastave je nešto što gospodin Obradović tek treba da nauči. U najmanje dva slučaja smo videli apsolutno nepoštovanje ovog jednog od najvažnijih nacionalnih simbola. Jednom kada je pokušao da upadne u Skupštinu Srbije gde je narodni poslanik. Postoji određeni broj građana koji mu je dao mandat da ovde sedi i brani njihove stavove. On je, umesto toga, uzeo zastavu i krenuo zastavom na vrata Narodne skupštine, kao da je zastava običan štap.
Danas se uhvatio za zastavu da spreči ono što je na kraju krajeva, predsednica Narodne skupštine naložila, kako bi mi mogli da nastavimo da radimo u interesu građana Republike Srbije. Mi nismo ovde zbog nas, nego zbog građana Republike Srbije. Ako neko želi da odloži sednicu zato što on u svoj svojoj bahatosti misli da može kao jedan da odloži sednicu Narodne skupštine, to se, naravno, ne sme dozvoliti. Ponovo ke krenuo ka zastavi kao oruđu, ne pokazujući nikakvo poštovanje prema ovom nacionalnom simbolu. Tako da apel da nauči da se zastava kao nacionalni simbol poštuje. Jer za to su ljudi ginuli, za to su naši preci ginuli, zastava se poštuje i ne uzima se u ruke kao štap.
Što se tiče toga da se ja žalim ili ne žalim i kome se ja žalim na to što neki ljudi pozivaju na linč Aleksandra Vučića i njegove dece, pa poštujući, mogu da se složim sa narodnim poslanikom koji je govorio, principe podele vlasti koje mi zaista do slova poštujemo, moramo da poštujemo nezavisnost pravosuđa i poštujemo ga i nikada se u to nismo mešali.
Sećate se, verovatno, kada je ova trenutna koalicija, koja je na vlasti, došla na vlast da nije bilo ni inicijative, niti je Narodna skupština smenjivala ljude koji su do tada obavljali bilo kakve nezavisne funkcije, ni Zaštitnika građana, ni Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, niti sudije i tužioca. Tu se u potpunosti ispoštovala i u tome je ova vladajuća koalicija, čini mi se, dala domaći zadatak i lekciju demokratiji, svima onima koji se na tu demokratiju pozivaju i više od nas.
Dakle, pravosuđe je nezavisno i kao što Vlada Republike Srbije ne može da donosi zakone, mi možemo da predložimo zakone, ali Narodna skupština, kao najviši zakonodavni organ, mora da ih donosi, isto tako ne možemo da pokrećemo procese i da osuđujemo ljude, ma koliko mislili da oni to zaslužuju. Zašto pravosuđe u tom smislu i tužilaštvo ne rade svoj posao? To je pitanje za sve nas. Mi predstavljamo različite grane vlasti, ali ja se sa vama slažem.
Dakle, zašto neko, kao što je npr. Milovan Brkić, koji je rekao, citiram: „Da li građani imaju prirodno pravo da ubiju diktatora? Apsolutno građani imaju pravo da ubiju diktatora i Aleksandar Vučić će sigurno proći na taj način. On će završiti u ovoj godini. Njegov život će se okončati u ovoj godini“. To priča 31. marta 2020. godine, a u vreme vanrednog stanja i borbe protiv koronavirusa. Kaže: „Važno je da niko od njegovih ne pobegne iz zemlje, ni mali Vukan, ni Danilo, ni Milica, da ne pobegnu u beli svet. Ako pobegnu, moramo ih tražiti, moramo poslati ljude itd.“.
Zašto je taj čovek još uvek na slobodi? Nije do Vlade. Moram da kažem, nažalost ili na sreću, ali nije do nas, nego do ljudi koji su nadležni da protiv ovakvog čoveka, koji direktno poziva na ubistvo predsednika Republike i preti njegovoj deci, ne može biti direktnije… To je napad na decu, na koji svi oni koji su prekjuče plakali ćute i danas će da ćute, kada ih podsetim ponovo će da ćute. Pozivam ih sada, apelujem, osudite, recite da nije, ali kako će da kažu da nije kada oni od istog ovog Milovana Brkića uzimaju informacije da bi napadali vlast, kada ono što on iznosi oni ponavljaju ovde u skupštinskim holovima. To je napad i Vlada ne može da uhapsi tog čoveka, ni da mu sudu, jer postoji pravosuđe.
Ali, dakle, evo možemo makar svi zajedno, evo sada kada sam ih podsetila možemo svi zajedno da osudimo ovo. Baš da vidim, da li će se naći da plaču i da osude. Mogu da se kladim da neće, ali dobro i to će govoriti, o tom licemerju i tome da postoje u njihovim glavama građani prvog i drugog reda. Oni su građani prvog reda, a mi smo valjda svi ostali građani drugog reda, osim Aleksandra Vučića i njegove porodice, oni nisu ni građani trećeg reda, ni četvrtog reda. On je čovek koji u ovoj zemlji ne bi ni trebao da glasa, ako pitate njih. I to javno, od danas i to javno, kažu.
Samo što se tiče putovanja u inostranstvo, mi ćemo kao što sam rekla dozvoliti da stranci uđu u Republiku Srbiju. Izaći ćemo u petak ili ponedeljak sa merama da bi obezbedili dalju zaštitu javnog zdravlja.
Što se tiče putovanja naših građana, naravno i to će biti omogućeno, ali još jednom, apel mene kao predsednice Vlade, molim vas ostanite narednih nekoliko meseci, svakako ovo leto ostanite u Srbiji, ostanite u vašoj zemlji i podržite naš turizam, podržite naše hotelske kapacitete, hajte svi zajedno da se na taj način borimo za naše domaćine, naše hotele, naše porodične biznise. Mislim da je Srbija prelepa, ima šta da ponudi i molim vas da ostajete ovde. Hvala vam.