Hvala.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred Narodnom skupštinom se danas nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, za koji smo uvereni da će, pre svega, doprineti daljem podizanju životnog standarda građana u svakom smislu, u smislu boljih primanja, u smislu unapređene zdravstvene zaštite i boljih uslova za lečenje naših građana širom Srbije, u smislu boljih uslova za školovanje dece i dalje modernizacije našeg obrazovnog sistema, u smislu ulaganja u kulturu i dalje podrške našoj kulturi, dalje podrške našim kulturnim institucijama, ustanovama kulture u smislu ulaganja u sportsku infrastrukturu, boljeg targetiranja socijalne zaštite, veće podrške najranjivijim kategorijama stanovništva, veće podrške pronatalitetnoj politici i u smislu nastavka ulaganja u zaštitu i unapređenje životne sredine.
Ovakav budžet je, pre svega, razvojni i mi smo uvereni da će on dalje doprineti privrednom rastu i ekonomskom napretku naše zemlje.
Budžetom u najvećoj meri, i od toga počinjem, predlažemo dalje povećanje ulaganja u našu infrastrukturu. I nakon ove godine, 2019. godine, u kojoj smo završili kompletan Koridor 10, kao i važne deonice na Koridoru 11, tj. na autoputu „Miloš Veliki“ i do koje ćemo završiti kompletan autoput od Surčina do Čačka, očekuje nas 2020. godina, u kojoj otvaramo novi investicioni ciklus u infrastrukturi, izgradnju Moravskog koridora, koji je posebno važan za stanovnike Čačka, Kraljeva, Trstenika, Kruševca, Vrnjačke Banje i Ćićevca, izgradnju Fruškogorskog koridora, koji je posebno važan za AP Vojvodinu, dalju izgradnju autoputa ka BiH i Republici Srpskoj, početak izgradnje tzv. „Autoputa mira“, ka luci Drač, koji je važan za dalje regionalno povezivanje Republike Srbije, za naš dalji ekonomski rast, ali je takođe od životne važnosti za stanovnike Prokuplja i Kuršumlije, izgradnju brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, kao i dalju izgradnju brze pruge Beograd-Budimpešta, odnosno početak radova na deonici između Novog Sada i Kelebije.
Dakle, sve ovo počinje u 2020. godini i sve ovo je predviđeno Predlogom budžeta za 2020. godinu, koji je pred vama.
Budžet za 2020. godinu predviđa do sada rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, oko 260 milijardi dinara, što će svakako podstaći i dalji rast BDP. Svima koji su do sada kritikovali ovaj budžet ću danas u toku dana odgovarati na te kritike i koji kažu da ovaj budžet nije razvojni i da neće prouzrokovati dalji ekonomski rast, već ekonomsko usporavanje, kažem da pogledaju još jednom i da obrate pažnju na to koliko sredstava smo predložili da se opredele za kapitalne investicije.
Svakako ulaganje u infrastrukturu, u bolje puteve i železnice, u povezivanje gradova i opštine u Srbiji, ali povezivanje Srbije sa regionom, svakako znače mnogo bolji kvalitet života i životni standard svih naših građana, znače nove investicije u Republiku Srbiju, znače lakši plasman robe, domaće robe, naše robe na strana tržišta, manje interne migracije što nam je posebno važno, bolje prilike i jednake uslove za život za sve naše građane ma gde u Srbiji oni živeli.
Istina, budžetom predlažemo i nastavak ulaganja u naše bezbednosne službe, i to su neki kritikovali i u dve rečenice želim da odgovorim na to. Dakle, da, mi predlažemo nastavak ulaganja u naše bezbednosne službe, jer je važno da naši ljudi budu sigurni i bezbedni, a da Srbija u svetu koji je pun izazova, a pre svega u smislu terorizma, ekstremizma i migracija bude stabilna i sigurna država.
Da budem potpuno jasna, epitet bezbedne države ili epitet sigurnog grada, bilo da je to Beograd, ili Novi Sad, ili Niš, ili Kragujevac, ili Zaječar, ili Loznica, ili bilo koji drugi grad, dakle, epitet bezbedne države i sigurnog grada će u budućnosti nositi sa sobom sve veću i veću vrednost i sve će se više globalno i tražiti i ceniti. Verujem da će nam se samim tim sve naše investicije u sigurnost i bezbednost, kako za naše građane, a tako i za našu privredu višestruko vratiti.
Želim da ponovim i danas da, zahvaljujući teškim reformama provedenim od 2014. godine, kada predsednik Vlade bio današnji predsednik Republike Aleksandar Vučić, zahvaljujući tim reformama, mi danas kao Vlada imamo sredstvo za sve ono što radimo i za sve ono što danas predlažemo građanima i vama narodnim poslanicima da započnemo u 2020. godini, ali takođe ćete u budžetu videti da nastavljamo da se ponašamo odgovorno, čini mi se, čak i pomalo konzervativno i da ni u jednom trenutku ne ugrožavamo našu fiskalnu stabilnost, naš budžet i buduće generacije koje dolaze posle nas, jer ne želimo da im ostavljamo dugove i probleme, već veću zaposlenost, stabilan rast i infrastrukturu koja će njima omogućiti da oni sutra nastave da grade i jačaju našu državu.
Dakle, budžet je napravljen tako da ne ugrožavajući stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga podignemo životni standard stanovništva, stimulišemo privatnu potrošnju i ubrzamo privredni rast.
Glavne karakteristike predloženog budžeta za 2020. godinu su: održiv deficit opšte države u 2020. godini od 0,5% BDP tj. oko 30 milijardi dinara, to je opšte države 0,5%; na republičkom nivou deficit od nekih 0,3% BDP; ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija za oko 1,3% BDP; podsticaji rasta kroz povećanje javnih investicija koje će dostići oko 4,5% BDP na nivou opšte države i poresko rasterećenje rada koje će se sprovesti smanjivanjem doprinosa za PIO na teret poslodavca za nekih 0,5 procentnih poena i podizanje neoporezivog cenzusa sa 15.300 na 16.300 dinara.
Ovim poreskim rasterećenjem rada ćemo donekle nadomestiti trošak koji privreda ima usled dogovorenog povećanja minimalne zarade od 11,1% u odnosu na prošlu godinu. Dakle, od 1. januara minimalna zarada se podiže na 30.022 dinara. Ono što smo se trudili da postignemo ovim olakšanjem poslodavcima i, čini mi se, još jednim značajnim povećanjem minimalne cene rada treće godine zaredom, značajno povećanje bilo je 8,6%, pa 10%, pa ove godine 11,1% povećanje minimalne cene rada, je da time otvorimo prostor za dalje razgovore u sledećoj godini između sindikata i poslodavca, kako bi ponovo imali značajno povećanje minimalne cene rada, ali i kako bi mi kao država snosili jedan deo tih troškova i nastavili da gradimo jedno stabilno, predvidivo poslovno okruženje.
Projektovali smo realan rast BDP od 4% u 2020. godini i prosečnu inflaciju od 2%.
Kao što sam rekla, prihode u budžetu smo planirali konzervativno i oni u potpunosti odgovaraju trenutnom stanju naše ekonomije. Drugim rečima, mi smo sigurni da ćemo te prihode svakako ostvariti.
Samo par reči što se tiče stanja naše ekonomije danas, za šta mislim da je izuzetno važno u odnosu na to kako smo planirali naš budžet. Narodna banka Srbije je objavila procenu za rast BDP u trećem kvartalu ove godine od 4,7%. Prema dostupnim rezultatima, trenutno smo druga država po rastu BDP u trećem kvartalu u Evropi, odmah iza Mađarske. Rast u trećem kvartalu u EU je bio 1,3%.
Istina je da smo u prvoj polovini godine imali nešto niži rast, sporiji rast od planiranog, posebno u prvom kvartalu ove godine. Čini mi se da je to zbog izuzetno visoke stope rasta u prvom kvartalu 2018. godine, koji je bilo blizu 5%. Dakle, imali smo izuzetno visoku osnovu koju smo trebali da dostignemo i zbog toga što nismo podbacili u infrastrukturi, ali smo imali mnogo niži rast infrastrukture u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prvi kvartal prošle godine, što je zahvaljujući vremenskim uslovima. Prošle godine, ako se sećate, skoro da nismo imali zimu. Dakle, građevinska sezona se nastavila bez pauze, dok smo ove godine imali dosta oštru zimu, nismo imali nikakve ozbiljne infrastrukturne radove ni u januaru, ni u februaru i tek nešto malo u martu. Takođe, imali smo remont u NIS-u, tako da je sve to uticalo na dosta lošiji rast BDP u prvom kvartalu i nešto lošiji rast u drugom kvartalu.
Ono što je dobro je da privredna aktivnost cele godine beleži rast za koji apsolutno očekujemo da će se nastaviti u četvrtom kvartalu. Naše procene su da ćemo u ovoj godini imati rast između 3,7 i 3,8%, što znači da ćemo prebaciti onu projekciju od 3,5%. To je odlična vest, posebno imajući u vidu da smo prošle godine, 2018. godine, imali ekonomski rast od čak 4,4%.
Što se tiče rasta, sa proizvodne strane njega povlači i ove godine poljoprivreda i posle nadprosečnih rezultata prošle godine, 2018. godine, koji su bili iznad desetogodišnjeg proseka, čuli smo mnoge koji su govorili da je to incidentna godina.
Posle te jako, jako dobre godine u poljoprivredi, bez obzira na lošije vremenske uslove i ove godine poljoprivredna proizvodnja beleži odlične rezultate. Zadržala je isti nivo proizvodnje kao prošle godine, a kao što sam rekla bila je bolja od našeg desetogodišnjeg proseka, i mi čak verujemo da ćemo ove godine čak prebaciti malo u prošlu godinu sa rastom izvoza od preko 20% i čini mi se da je nemoguće da imate dve incidentne godine za redom. To u stvari pokazuje da se naša poljoprivreda razvija, da se isplaćuju investicije koje smo pokrenuli kako bi napravili našu poljoprivredu produktivnijom i otpornijom. Uverena sam da će ovo u budućnosti biti samo bolje kako budu dolazili prvi rezultati projekata koje smo implementirali u prethodnim godinama, pre svega, povećanih investicija u sisteme za navodnjavanje, elektrifikacija polja, automatske protivgradne zaštite, a sa kojima ćemo nastaviti u 2020. godini.
Takođe verujem, i o tome sam pričala sa ministrom Nedimovićem, da još više sredstava treba da ulažemo u subvencije za opremu, za osavremenjivanje naše poljoprivredne proizvodnje, za podizanje dalje efikasnosti naše poljoprivrede.
Izuzetno je važno ulaganje u prehrambenu industriju da ne bi izvozili sirovine, već poluproizvode ili finalne proizvode i posebno da uložimo veći fokus i posebno smo o tom razgovarali ministar i ja u to da ulažemo u kvalitet sadnog materijala, jer sve ove stvari će determinisati, odrediti kako će izgledati naša poljoprivreda u budućnosti.
Meni je posebno drago što danas imamo i neke dobre vesti u smislu privatizacije „Budimke“ iz Požege, ne samo velikog brenda, velikog simbola naše poljoprivredne proizvodnje, već i kao jednog od osnovnih pokretača celog tog kraja Srbije i Požege i celog kraja i ja očekujem da ćemo danas posle uspešne privatizacije „Budimke“, i to od strane domaćih investitora, domaćih uspešnih kompanija, mi i pre kraja prvog kvartala sledeće godine već imati ponovo pokrenut rad u „Budimci“.
Pored poljoprivrede, građevina i infrastruktura je ponovo povukla jako ove godine. Nastavila je značajan rast i to preko 35% u trećem kvartalu ove godine sa velikim doprinosom putne i cevovodne infrastrukture, kao i izgradnje poslovnih zgrada i stanogradnje sa planiranim i budžetiranim projektima u raznim oblastima infrastrukture. Nije to samo putna i železnička infrastruktura koja svakako oduzima najveći deo, odnosno ima najveći udeo u ukupnim investicijama koje mi planiramo u 2020. godini.
Tu je energetska infrastruktura, zdravstvena infrastruktura. U zdravstvenu infrastrukturu ulažemo ogromne količine sredstava i mi smo samo za izgradnju zdravstvenih objekata širom Srbije, svakako nastavljamo rekonstrukciju i izgradnju Kliničkog centra Srbije u Beogradu, počinjemo u sledećoj godini izgradnju Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, pripremamo tehničku dokumentaciju za Klinički centar Kragujevac, ali i čitav niz opštih bolnica, domova zdravlja, specijalizovanih bolnica i tu smo predložili izdvajanje od 7,7 milijardi dinara, što je povećanje od čak preko 40% za infrastrukturu u zdravstvu u odnosu na ovu godinu.
Izuzetno, izuzetno važno za naše građane da imaju dobre uslove u kojima će se lečiti, da vide da država vodi računa o njima, ali takođe da naši zdravstveni radnici i naši lekari, medicinske sestre i tehničari rade u najboljim mogućim uslovima, u uslovima koji su jedni od najboljih u Evropi.
Takođe, u obrazovnu infrastrukturu i infrastrukturu za podršku inovacijama, star ap kompanijama, istraživanju i razvoju i infrastrukturu u oblasti zaštite životne sredine i unapređenja životne sredine, verujem da ćemo samo sa ovim ovakav rast nastaviti i sledeće godine.
Treće, sektor usluga takođe nastavlja da ostvarujem stabilan rast koji takođe i najviše doprinosi rastu našeg BDP. Dakle, sektor usluga najviše doprinosi u ovom trenutku našem BDP.
U okviru usluga oblasti koje najbrže rastu su svakako informacione i komunikacione tehnologije, turizam i saobraćaj. Očekujemo da se rast nastavi u 2020. godini u sve ove tri oblasti. Saobraćaj svakako - kako završavamo naše autoputeve tako se i saobraćaj kroz Republiku Srbiju intenzivira i time taj udeo u našem ukupnom ekonomskom rastu. Turizam - svakako kako vodimo i pametnu politiku vizne liberalizacije, ali i kako se „Er Srbija“ razvija imamo sve više direktnih letova. Kako Beograd, ali i Srbija postaje sve poznatija destinacija očekujemo da će i turizam rasti dalje u 2020. godini.
Daleko najveći potencijal, kao što znate, verujem da imamo u sektoru informacionih tehnologija koji u poslednje tri godine raste godišnjom stopom od preko 20% godina na godinu. Dakle, 2017. godine u odnosu na 2016. godinu 21,6%, 2018. godine u odnosu na 2017. godinu čak 26,2% i u prvih devet meseci ove godine u odnosu na devet meseci prošle godina 26,5%. Sada mi recite da li znamo bilo koji sektor, bilo koju oblast naše ekonomije da raste u odnosu na prošlu godinu 22%, pa u odnosu na tih 22% dodatnih 26%, pa u odnosu na tih 26% dodatnih 28%.
Svakako fascinantni rezultati, kao i podatak da je u prvih osam meseci ove godine izvoz informacione tehnologije, usluga iz Srbije već prestigao kompletan izvoz koji smo imali u IT uslugama u celoj 2017. godini i on je duplo veći nego u istom periodu 2016. godine. Drastičan, dramatičan rast i ogroman potencijal. Zato smo predloženim budžetom planirali dalja ulaganja i podsticaje za ovu oblast.
Ostali pokazatelji svakako govore u prilog poboljšanju privrednog ambijenta u Republici Srbiji. Stopa nezaposlenosti na kraju drugo kvartala ove godine iznosila je 10,3%. Ona je više nego prepolovljena u odnosu na 2012. godinu, a takođe predstavlja i rekordno nisku nezaposlenost od 1995. godine, odnosno od kada se u Srbiji sprovodi anketa o radnoj snazi.
Očekujemo da će podaci pokazati da je na kraju trećeg kvartala ove godine nezaposlenost u Srbiji pala ispod 10%, da je prvi put u Srbiji nezaposlenost jednocifrena.
Srbija je prema „Fajnenšel tajmsu“ po drugi put u poslednje tri godine svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija. Prošle godine smo privukli ukupno oko 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija. Prošle godine je Srbija sa tih 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija privukla više investicija nego ceo region, ceo ostatak regiona Zapadnog Balkana zajedno.
Ovaj odličan trend se nastavlja i mi u prvih devet meseci ove godine beležimo rast od 33% u prilivu stranih direktnih investicija u odnosu na prošlu godinu i privukli smo do sada dve milijarde 870 miliona evra stranih direktnih investicija.
Na „Duing biznis“ Svetske banke zabeležili smo napredak od četiri mesta ove godine. Agencija „Fič“ povećala je kreditni rejting Srbije sa b.b na b.b plus sa tendencijom daljeg napretka. Agencija „Mudis“ unapredila je izglede za povećanje kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne.
Na osnovu svega ovoga, mi u 2020. godini zadržavamo projekciju privrednog rasta od 4%, što znači, ukoliko ovo uspemo, da će nam ekonomski rast u periodu od 2018. do 2020. godine u proseku biti iznad 4%.
Svakako, bez daljnjeg, mi znamo i ne trebaju nam nezavisni stručnjaci da nam o tome govore, da Srbija ima potencijal i za veći rast od ovoga i pokazali smo i da ekonomskim politikama, političkim odlukama možemo da utičemo i znamo kako da utičemo na ubrzani ekonomski rast i na tome ćemo nastaviti da radimo i tokom 2020. godine.
Što se tiče rashodne strane budžeta, ukupni rashodi u 2020. godini su planirani na nivou od 22,9% BDP-a. Ukupni rashodi za zaposlene planirani su u iznosu od 318,6 milijardi dinara. Plate u javnom sektoru, kao što znate su povećane u rasponu od 8-15%, najviše u sektoru zdravstva.
Ono što mi je izuzetno važno danas da naglasim, jer o tome nismo do sada pričali a važno je, pre svega, za naše penzionere i da danas potvrdim, ministar Mali je o tome pričao da se trudimo da to uradimo i da će najverovatnije tako biti, danas želim da potvrdim da će se penzije od januara 2020. godine povećati za 5,4%. Rekla sam, mi smo i kada je misija MMF bila u Srbiji, mi smo tad rekli biće minimalno povećanje 5%, a borićemo se za svaki procenat. Biće povećane 5,4%, što jeste značajno.
Želim da zahvalim svima vama koji ste verovali u politiku Vlade Republike Srbije, predsednika Vučića od 2014. godine, u mere fiskalne konsolidacije, zato što ovo pokazuje da se u odnosu na penzije u 2014. godini, pre smanjenja, uključujući ovo povećanje od 5,4% od 1. januara 2020. godine, da će penzije u Srbiji biti povećane u rasponu od 13,7% do 19,4%. To pokazuje koliko brinemo i za naše penzionere, ali i za one najugroženije u Republici Srbiji.
Ukupni izdaci za penzije u 2020. godini iznosiće 581,2 milijarde dinara i počeće usklađivanje penzija primenom tzv. švajcarske formule, odnosno usklađivanje penzija u odnosu na inflaciju i na rast prosečne zarade u odnosu 50:50.
Kao što sam rekla, značajan deo fiskalnog prostora je usmeren ka poboljšanju javnih investicija, najveći od ovoga na železničku i saobraćajnu infrastrukturu i novi investicioni ciklus.
Socijalna politika - za socijalnu zaštitu smo predložili izdvajanje 125 milijardi dinara, što je nešto više od 4% u odnosu na 2019. godinu. Za zaštitu porodice i dece predlažemo izdvajanje od 65 milijardi dinara ili 3% više nego 2019. godine i dodatno, takođe, izdvojili smo 650 miliona dinara u budžetu kabineta ministarke bez portfelja zaduženu za demografiju i populacionu politiku, za program podrške sprovođenju mera populacione politike na teritoriji Republike Srbije.
Populaciona politika je toliko važna da je to nešto na čemu će sva Ministarstva nastaviti da rade i u čemu ćemo nastaviti da se konsultujemo i da radimo u saradnji sa kabinetom predsednika Republike, zato što bez ovoga zaista nema potrebe da ulažemo u budućnost, zato što bez promene našeg trenda u populaciji, odnosno u broju rađanja dece zaista nema ni svrhe pričati o budućnosti Srbije.
Meni je drago da konačno broj rođene dece u Srbiji u 2019. godini raste. O tome je danas pričala i ministarka Slavica Đukić Dejanović i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je makar malo uspela da promeni taj trend rasta.
Ovo ništa ne garantuje, ovo ne znači da smo dugoročno uspeli nešto da promenimo i preokrenemo, ovo samo znači da možemo i da su građani u ovome prepoznali šta je važno za sve nas i mi ćemo nastaviti da ulažemo i u 2020. godini i nadam se buduća vlada da će nastaviti ovaj kurs i za 2021, 2022, 2023. i 2024. godinu.
Važan zadatak pred nama u 2020. godini je uvođenje sistema socijalnih karata i implementacija dosta kompleksnog projekta e-socijala, ali taj projekat, ukoliko uspemo da ga uradimo kako treba, omogućiće nam mnogo efikasniji sistem socijalne zaštite, mnogo bolju kontrolu, mnogo bolje targetiranje, tako da ćemo sa istim ovim sredstvima koja planiramo, koja budžetiramo moći da uradimo mnogo više, moći mnogo bolje da pomognemo i mnogo više da pomognemo onim najugroženijim kategorijama stanovništva, ali takođe i istovremeno i mnogo bolje da se borimo protiv siromaštva u Srbiji.
Kako će ministar finansija tokom rasprave o budžetu, svakako ući u detalje budžeta i po prihodnoj i po rashodnoj strani i po pojedinačnim resorima i odgovarati na vaša pitanja, ja sam za kraj htela da dodam samo još par rečenica o tome kako se kroz budžet za 2020. godinu sprovode prioriteti ove Vlade, oni prioriteti koje sam vam predstavila u svom ekspozeu, a za koje smo dobili vaše poverenje.
Pre svega, digitalizacija i obrazovanje, kao ključni prioriteti koji će nam u budućnosti omogućiti i brži i održiviji ekonomski razvoj, dinamičniji ekonomski razvoj, veću konkurentnost, ali i zadržavanje mladih ljudi u Srbiji. Povratak, svaka velikog broja onih koji su otišli iz Srbije prethodnih decenija i godina, u Srbiju.
U 2020. godinu ulažemo ponovo značajna sredstva u modernizaciju ili dalju modernizaciju našeg obrazovnog sistema. Za projekat „Povezana škola“ i digitalne udžbenike planiramo smo izdvajanja oko četiri milijarde dinara, što će nam omogućiti da na brzi bežični internet povežemo još 500 škola i uvedemo još 10.000 digitalnih učionica, odnosno digitalnih nastavnih sadržaja. Tako da ćemo mi onda od 1. septembra 2020. godine ukupno imati 1000 škola u potpunosti povezanih na brzi internet u svakoj učionici i ukupno 20.000 učionica sa digitalnim udžbenicima po čitavoj Srbiji.
Planiramo takođe da u naredne četiri godine obnovimo kompletnu računarsku opremu u svim računarskim kabinetima u osnovnim i srednjim školama i da svake četiri godine zanavljamo tu opremu. U 2020. godini smo predložili izdvajanje od 840 miliona dinara za opremanje računarskih kabineta u preko 400 škola širom Srbije.
Nastavljamo sa ulaganjem u inovacionu infrastrukturu i infrastrukturu za nauku, tehnologiju, „start ap“ kompanije, obrazovanje, razvoj, od oko 100 miliona evra. U 2020. godini mi ćemo završiti izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Nišu, izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, laboratorijsku lamelu Elektronskog fakulteta u Nišu i državni dejta centar u Kragujevcu. Iste godine, dakle, 2020. godine počećemo sa izgradnjom zgrade Biosens instituta u Novom Sadu, kao evropskog centra izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi. Počećemo izgradnju još jedne zgrade FON-a u Beogradu, da bi povećali kapacitet ovog fakulteta, za koji se prijavljuje najveći broj studenata, izgradnja dodatnih zgrada u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu koji je u ovom trenutku u potpunosti pun. On je otvoren 2015. godine, a u ovom trenutku je tamo zaposleno oko 700 najboljih inženjera koji značajno doprinose i rastu i razvoju i Srbije i naših informacionih tehnologija.
Dakle, tu planiramo izgradnju dodatnih zgrada i rešavanje pitanja prostora za Naučno tehnološki park u Čačku. Tokom 2020. godine takođe otvaramo još šest „start ap“ centara i to u Arilju, Bačkom Petrovcu, Užicu, Priboju, Svilajncu i Kragujevcu.
U budžetu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjem izdvojili smo dodatna sredstva za renoviranje desetina osnovnih i srednjih škola. Predvideli smo dodatna poreska rasterećenja za ulaganje u inovacione kompanije, istraživanje i razvoj, zapošljavanje mladih, a posebno mladih koje vraćamo iz dijaspore. Time želimo da targetiramo problem koji i dalje imamo, a to je da, kako nam pada nezaposlenost, što je odličan rezultat mi i dalje imamo problem nezaposlenosti mladih koji u ovom trenutku, na kraju drugog kvartala 24,4%, svakako će pasti na kraju trećeg kvartala, ali i dalje želimo posebno to da targetiramo.
Meni je drago što je i Fiskalni savet prepoznao ova strateška ulaganja i pohvalio izdvajanja za obrazovanje, što su za mene parekselans izdvajanja i investiranje u budućnost i da ih citiram – budžetom za 2020. godinu investicije u sektoru obrazovanja planirane su na nivou od oko 22 milijarde dinara, što je gotovo 60% više, odnosno za oko osam milijardi dinara više nego u 2010. godini. Time pokazujemo da budžet praktično i odslikava politiku Vlade Republike Srbije koji smo mi vama predstavili u ekspozeu i za koji ste vi nama dali vaše poverenje.
Takođe smo predložili povećanje ulaganja u Fond za inovacionu delatnost na milijardu i 260 miliona dinara. Udvostručili smo budžet Fonda za nauku. Fond za nauku smo osnovali ove godine. Od 1. januara smo predložili čak dvostruki budžet Fonda za nauku, da ga povećamo na jednu milijardu dinara. Sve ovo će omogućiti nove projekte za ulaganje u mlade naučnike, istraživanje i razvoj i inovacije.
U budžetu Ministarstva privrede izdvojeno je tri milijarde dinara za promociju preduzetništva.
U skladu sa prioritetima Vlade, nastavljamo sa značajnim ulaganjima u elektronu upravu. I građani i privreda danas vide benefite, jasne benefite, direktne benefite od ulaganja i uvođenja elektronske uprave. Građani preko toga što je više od 5,5 miliona dokumenata od 1. juna 2017. godine kada smo krenuli sa elektronskom upravom elektronski automatski razmenjeno, što znači da 5,5 miliona papira građani Republike Srbije, širom Srbije nisu donosili, prikupljali od šaltera do šaltera i donosili na noge javnim službenicima, bilo na lokalu, bilo na Republici, već smo to mi radili za njih, zato što mi jesmo danas njihov servis i time se ponosimo.
Građani to vide, danas i kroz projekat E-beba. Danas kada se beba rodi u Srbiji vi svu prijavu završite, potpuno besplatno za deset minuta u porodilištu i kući vas čeka i zdravstvena kartica novorođenčeta i izvod iz matične knjige rođenih i poruka da će u roku od 45 dana biti uplaćen roditeljski dodatak, i ništa od toga vi više ne morate da radite, nego mi radimo za vas.
I E-recept, koji je posebno važan za penzioner, ne moraju više da idu svaki mesec kod doktora ako imaju hronične bolesti, da gube vreme, a isto tako i da naši doktori gube vreme na administraciju, već se i to sve završava automatski.
Ono što je meni posebno važno je da mala i srednja preduzeća u smislu privrede, takođe prepoznaju benefite elektronske uprave i da smo videli u okviru jednog Juesejdovog projekta istraživanje 1.000 predstavnika malih i srednjih preduzeća koji su rekli da čak 74% njih je reklo da rad javne uprave, da je danas rad javne uprave mnogo efikasniji nego pre samo godinu dana. I 72% predstavnika malih i srednjih preduzeća reklo je da je porasla transparentnost i predvidljivost poslovanja u Srbiji. Sve to je zahvaljujući elektronskoj upravi.
Mi predlažemo povećanje budžeta Kancelarije za informacione tehnologije i E-upravu Vlade Republike Srbije kao centralnog tela, koordinacionog tela, kako za sve resore, tako i za sve javne ustanove, institucije, kao i za lokalne samouprave, predlažemo povećanje budžeta za preko 40% na 6,7 milijardi dinara.
To će nama omogućiti razvoj novih registara, nove infrastrukture, uvođenje dodatnih elektronskih usluga, što će dodatno uštedeti vreme građanima, olakšati poslovanje privredi, povećati efikasnost rada i transparentnost državne uprave i pomoći nam da se dalje borimo protiv korupcije.
U budžetu za 2020. godinu, takođe za mene izuzetno važno, što pokazuje i politiku Vlade i politiku koju vodimo, a koja će promeniti kako ova zemlja izgleda u svakom svom kutku, mi planiramo početak ulaganja u razvoj i širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima u iznosu od 2,1 milijarde dinara. Ovo je samo prva faza. Ova sredstva su nam izuzetno važna, jer će omogućiti pristup elektronskim uslugama svim građanima, i privredi u ruralnim predelima. Takođe će omogućiti mladima da ostanu u selima i da imaju pristup infrastrukturi koji bi inače imali u gradovima.
Dakle, pored autoputeva, železničkih koridora, mi ulažemo i u digitalne puteve, u digitalne koridore u svakom selu u Republici Srbiji. Pravimo time osnovu za dalju transformaciju naše ekonomije i našeg društva u budućnost.
Sve ovo su strateška ulaganja, koje niko, ko je kritikovao ovaj budžet, nije prepoznao, nije video i nije do sada pohvalio. Nama pohvale nisu ni potrebne, potrebno je da svemu onome što radimo vidimo da Srbija zaista postaje jedna drugačija zemlja, jača zemlja, zemlja pobednik, zemlja koja ulaže u svoje mlade ljude, ali takođe vodi računa i o svojim penzionerima, o svojim najsiromašnijim građanima i marginalnim grupama, ali istovremeno ne ugrožavajući privredu, već poboljšavajući privredni ambijent.
Nastavićemo takođe i sa ulaganjima u kulturi. Meni je posebno drago što smo u mandatu ove Vlade završili i otvorili Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodno pozorište „Bora Stanković“ u Vranju. Mislim da smo tu stavili tačku na svaku dalju diskusiju o tome ko je u ovoj zemlji vodio računa i vodi računa i u kulturi, i o našem kulturnom uzdizanju, i o budućnosti naše kulture i daljoj promociji naše kulture u svetu.
Ovo je prva Vlada ikada koja je uzela kredit kako bi unapredili infrastrukturu u oblasti kulture, kako bi naši umetnici, kulturni stvaraoci, izvođači imali dostojne uslove za rad. Tokom 2020. godine, i to smo predvideli u ovom budžetu, u saradnji sa gradom Novim Sadom i Vladom AP Vojvodine, završićemo aktivnosti infrastrukturne projekte planirane za obeležavanje 2021. godine kada je Novi Sad evropska prestonica kulture, godinu će svakako obeležiti i privođenje kraju radova na Narodnom pozorištu u Subotici, dalji rad na pripremi izgradnje najmodernije koncertne dvorane u Beogradu, Kreativnog centra Ložionica u Beogradu, alternativne scene Narodnog pozorišta tzv. radionice, rekonstrukcija Doma vojske i prenamene za Kulturni centar u Pirotu, naše Kreativne ambasade u Londonu, osnivanja legata našeg čuvenog slikara Vladimira Veličkovića i otvaranje Galerije na Kosančićevom Vencu, ali i pripreme za izgradnju fakulteta muzičke umetnosti, čime ćemo konačno rešiti višedecenijski problem privremenog i neuslovnog smeštaja mladih muzičara. Ali, čime ćemo takođe na najbolji mogući način još jednom pokazati naš odnos prema kulturi i značaj kulture za ovu zemlju i ovo društvo.
Poštovani narodni poslanici, na budžetu za 2020. godinu smo radili predano i odgovorno. Nastojali smo da on u potpunosti prati prioritete ove Vlade, za koje smo dobili mandat da ih sprovodimo, ali da u svakom trenutku mislimo na stvarni, svakodnevni život naših građana i da radimo i planiramo tako da se u najkraćem mogućem roku životni standard naših građana povećava, ali takođe da perspektive u našoj zemlji, u smislu zdravstva, školstva, puteva, životne sredine, kulturne ponude i svega ostalog, da svakoga dana budu bolje.
Sa druge strane, izuzetno smo pazili, izuzetno pazimo i u Predlogu ovog budžeta smo to predvideli, da ni na jedan način ne ugrozimo teško stečenu fiskalnu stabilnost naše zemlje i da rast i ekonomije i životnog standarda naših građana bude na realnim osnovama i ne na uštrb budućih generacija, već kako bi njima obezbedili bolje prilike nego što ih mi danas imamo. Jer, u tome jeste svaki smisao svega onoga što mi danas radimo.
Posebno se ponosim što ovo danas nije izborni budžet, nego razvojni budžet. I to na još jedan način pokazuje našu odgovornost prema našim građanima i prema budućnosti ove zemlje. Hvala vam.