Hvala.
Prvo što se tiče centralizacije, juče smo ceo dan slušali, celo popodne o toj centralizaciji. Nisam čula stvarno do sada nijedan ozbiljan argument kako vi, zašto vama ovaj Predlog zakona govori da se ide u novu centralizaciju.
Upravo suprotno, dala sam tri argumenta, ali dobro ponoviću i danas ceo dan, nije nikakav problem. Ovim Predlogom zakona se uzima u proseku razlika u budžetu između onoga što je bilo i onoga šta će biti ukoliko ovaj cenjeni parlament usvoji ovaj Predlog zakona, je 2,3%. Za razliku od toga što jeste uzimanje preraspodela od lokalnih samouprava i nikome nije lako, ova Vlada, Vlada u tehničkom mandatu je usvojila najveći broj preporuka gradova i opština, Stalne konferencije gradova i opština.
Dakle, čuli smo i usvojili i promenili više nego što se pre čulo i menjalo i dobili smo podršku Stalne konferencije gradova i opština. Sada će da nam kažete da Stalna konferencija gradova i opština daje podršku zato što su u predsedništvu Stalne konferencije samo SNS opštine? Ko je za to kriv? Tako su građani glasali i šta sad, da li su građani krivi što su glasali?
Ima tzv. opozicionih opština u predsedništvu Stalne konferencije gradova i opština i oni su prepoznali da je ovo dobro za državu. Tako da smo dobili podršku. Ne znam sada kako da vam kažem. Vi sada kažete – pa dobili ste podršku zato što su građani glasali, 99% opština je SNS. Okej, dobili su podršku zato što Vlada ide na politiku štednje i racionalizacije. Zato su valjda dobili podršku. Ovaj Predlog zakona je u istom tom maniru.
Što se tiče suficita, suficit je za vraćanje dugova valjda. Ova Vlada promoviše Srbiju kao zemlju koja poštuje preuzete obaveze i možemo da pitamo da li su te obaveze bile dobre kada su preuzete, da li su uslovi kredita tada bili dobri ili su bili loši, ali mi moramo da ih vraćamo zato što je Srbija odgovorna država koja zaslužuje poštovanje i ovako se to poštovanje pokazuje.
Strašno mi je, stvarno mi je strašno, nisam vična u političkoj borbi, da kažete da se uzima od beba. To je meni stvarno dosta nisko. Nije mi okej, nije mi za parlamentarnu debatu i ovo je najniže što sam čula od kada sam ušla u ovaj parlament, ali dobro, nema veze.
Dakle, ne uzima se PDV od beba. Ono što se radi je da se menja način davanja tog PDV kako bi roditeljima omogućili da lakše dobiju PDV, a ne da skupljaju… Ne razumem.
(Zoran Živković, s mesta: Ne možete meni da se obraćate lično.)
Dobro. Nova sam u parlamentu. Neiskusna sam u parlamentu i ovo me je pogodilo. Izvinite.
Dakle, pored toga, mislim da ćemo sledeće nedelje promovisati taj Projekat „Bebo dobro došla na svet“ koji trenutno funkcioniše u 50 porodilišta u Srbiji i do kraja godine će funkcionisati u svim porodilištima u Srbiji, gde roditelji ne moraju da popunjavaju više prijave i obrasce, nego će elektronski da prijave bebu odmah za 10 minuta besplatno i na adresu na kojoj je beba prijavljena dobijaju, država im šalje podatke, izvod iz matičnih knjiga rođenih, karticu zdravstvenog osiguranja. Tako da će to postati mnogo lakše sada nego što je bilo pre i automatski sa tim procesom će ići prijava za PDV.
Što se tiče pregovora sa MMF, mislim da sam to dosta juče obrazložila. Predlozi MMF se ne uzimaju, to ste i sami rekli kada ste pomenuli cenu struje, zdravo za gotovo i ne poštuju se 100%. Pregovaramo i nalazimo načine. Na kraju krajeva, rezultat pregovora je što se ovde ne uzima osam milijardi dinara, nego 4,8 milijardi dinara. Hvala vam puno.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Hvala vam.
Čudim se sama, realno je prvi put da se slažem u nečemu sa narodnim poslanikom gospodinom Zoranom Živkovićem. Mislim da je najnormalnija stvar da se bebe prijavljuju elektronski, da roditelji ne treba kada dobiju bebu da trče po lokalnim samoupravama, po šalterima, da skupljaju papire, već da treba da budu kod kuće sa tom bebom, a država da im pošalje na kućnu adresu sve podatke. Nažalost, to će se desiti tek sada, odnosno već se dešava u 50% Srbije, nije se desilo ranije, ali se slažemo da je to najnormalnija stvar i kada je najnormalnija stvar i verovatno najlakša stvar na svetu, onda ste mogli i vi da je uradite.
Što se tiče debate u parlamentu, izvinjavam se ovom Domu za moje neiskustvo, nepoznavanje pravilnika. Trudiću se da to popravim u mom radu. Apsolutno sam bila isprovocirana rečenicom da ova Vlada uzima od beba jedan dinar, mislim da to nije kultura parlamentarnog dijaloga. Pritom, mislim da je to apsolutna i notorna neistina i za to imamo činjenice. Nije činjenica kada kažete – ne, uzima, a ja kažem - ne uzima, nego mi imamo dokaz da ne uzima, a to ćete videti sledeće nedelje, ako ne znate sada, ali pretpostavljam da znate.
(Marko Đurišić, s mesta: Hajde sada da vidimo.)

Na kraju krajeva, moje iskustvo je svakako limitirano u ovim debatama. Moj fokus su rad i rezultati, vaš fokus je priča i uvek ću se odlučiti da radim, a ne da pričam. Hvala puno.

Još jednom da probam da kažem osnovne razloge za ovaj zakon, ali se vraćamo na debatu od juče. Znači, 2011. godine smo imali, da ponovim, potpuno neverovatno povećanje udela lokalnih samouprava u porezu na zarade, sa 40% na 80%, što nije praksa ni u jednoj zemlji. Imali smo tu odluku koja, ruku na srce, narodni poslanici su to juče rekli, to nisam ja izgovorila, koja je bila par ekselans politička. Imali smo 2008. godine povećanje penzija. Takođe politička odluka. Nije ni jedna ni druga odluka bila zasnovana na analizama i na planu šta će da se desi dobro ovoj Srbiji, njenim građanima i lokalnim samoupravama ako se ovo sve bude povećalo. To tada nije bilo važno.
Sada postoji neka Vlada koja mora da menja te odluke i donosi nepopularne poteze, da bi ispravila takve odluke u korist građana Srbije, a, na kraju krajeva, u korist tih lokalnih samouprava i borila se da ne bude ta ravnoteža narušena, nažalost, u ovom trenutku, na taj način da ugrozi održivo finansiranje lokalnih samouprava i kvalitet usluga koje oni pružaju građanima. To je poenta ovoga. Dakle, ispravljanje grešaka iz prošlosti, a mislim da je i Fiskalni savet to rekao, a ne bi rekla da je Fiskalni savet neobjektivna institucija i da nije dovoljno profesionalan.
Što se tiče tehničke Vlade, ja sam rekla da su se čuli komentari koji su bili u javnoj raspravi u vreme prethodne Vlade, u vreme njenog mandata – decembar 2015. godine. Čuli su se komentari i ova Vlada ih je usvojila.
Što se tiče Aleksandrovca, razumem političku debatu i to da idemo na to da Vlada uzima jedan dinar od beba, a sada idemo na smrt dve devojke i sve je to deo političke debate. Ja iskreno nisam za to, ali u redu. Aleksandrovac je svakako jedna od onih opština na kojima ima puno da se radi sa njom, da svi zajedno utegnemo u tim finansijama. Aleksandrovac je recimo, lokalna samouprava koja čak 33% svog budžeta daje na plate što je preko republičkog proseka koji i sam nije dobar, tako da je moguće da Aleksandrovac posluje na bolji način i to nema nikakve veze sa ovih 2,3% razlike u budžetu. Dakle, ona Aleksandrovcu neće ni pomoći ni odmoći da uspostavi gromobrane ukoliko lokalna samouprava želi da postavi gromobrane, a prethodna Vlada je usvojila, odnosno počela da primenjuje, Vlade pre toga su usvojile, ova je počela da primenjuje metode kontrole kako se troše finansije lokalnih samouprava, a na kraju krajeva koliko ljudi zapošljavaju i koliko troši na plate, tako da ćemo nastaviti u tom smislu. Hvala vam.

Hvala vam.
U redu je, meni ne smeta da ponavljamo ono što je bilo juče i ja mogu da odlučim možda da se uzdržim od ove debate, zato što se ponavljamo, ali nekako stvarno želim da probam da uvek odgovorim narodnim poslanicima kada mislim da se ne razumemo.
Kada kažete - ko treba da štedi? Svi treba da štede, svi treba da štede i svi i štede. Dakle, svi moramo da štedimo, u takvoj situaciji se zemlja nalazila, takvu je ova Vlada, odnosno prethodna zatekla i svi treba da štede.
Što se tiče državne uprave, državna uprava se od 2015. do danas smanjila za nekih 20 hiljada ljudi. Nije istina da Republika uzima od lokala i da ne radi ništa. Dakle, Republika je krenula od sebe, odnosno, da podsetim, jeste, neke lokalne samouprave su čak krenule u profesionalizaciju pre centralnog nivoa, ali svi treba da štede i to je odgovor na vaše pitanje i to donosi i ovaj zakon.
Što se tiče uzimanja penzija i sada uzimanja lokalnim samoupravama, opet se vraćam na dijalog pre pet minuta. Dakle, ako ste u jednom trenutku kao država, neracionalno podigli plate, kada je i po svim ekonomskim analitičarima, objektivnim, rečeno - tada je krenuo sunovrat, vi sada morate da radite neke korektivne mere ako ste odgovorna Vlada, a ova Vlada je odgovorna.
Znači, pričamo o penzijama, koje su potpuno neracionalno podignute zbog političkih poena, koje sada neko treba da dovede u balans i to je urađeno i penzioneri su i dalje podržali ovu Vladu na izborima. Tako da, kad ko treba da štedi, ti ljudi koji su trebali da štede su znali zašto štede.
Što se tiče zakona od 2011. i vi sada ovako zdušno govorite o decentralizaciji i o tome kako mi sada ne trebamo, vi ste glasali protiv tog zakona, u 2011. godini, tog zakona koji je tražio da se sa 40% poreza na zarade podigne na 80%. Dakle, glasali ste protiv tog zakona. Sada kažete - ne ovaj zakon je. Šta ste hteli, na 90% da povećamo? Ali, dobro. Sada kažemo - okej, sada ovaj zakon koji uspostavlja tu ravnotežu, koju ste valjda želeli tada kada niste glasali za taj zakon, vi sada glasate i protiv ovog zakona. Dakle, u redu, ali smo da se razumemo da se sada uspostavlja ravnoteža i da se ide na poteze koji su teški, ali nemojmo da kritikujemo poteze koji su teški, ali su konačno ozbiljni.
Da li gradonačelnici brinu o svojim građanima koji su podržali donošenje ovog zakona? Mislim da apsolutno brinu i o građanima i o državi kao takvoj, isto tako što su brinuli penzioneri. Dakle, brinu, i to što podržavaju ovakav Predlog zakona i to što su zdušno učestvovali u javnoj raspravi i davali svoje komentare, jako, jako, konstruktivne, potkrepljene brojevima, koji su onda usvojeni, govore o ozbiljnom stavu gradonačelnika i predsednika opština i tome da oni brinu o svojim građanima i o svojoj državi. Hvala vam.

Što se tiče zakona iz 2011. godine i mog podržavanja tog zakona u okviru NALED, ja 2011. godine apsolutno nisam imala nikakvu funkciju u NALED i nisam bila ni u jednom odboru, niti sam radila u NALED, tako da ne znam šta da vam kažem na to. Tu ste pogrešno informisani.
Što se tiče stava NALED, njega znam, a stav NALED je bio da je Zakon o finansiranju lokalnih samouprava iz 2006. godine bio apsolutno najbolji zakon, sa 40% poreza na zarade. Stav NALED zato što predstavlja lokalne samouprave i privredu i po tome je NALED sličnog stava kao i ova Vlada je da nikada ne treba ići u radikalne mere, ni one koje su za privredu i lokalne samouprave, ni one koje su protiv privrede i lokalne samouprave, odnosno na njihovu štetu. Ova mera u koju idete sa 80 na 74, odnosno 77 je potpuno u skladu sa tim, sa politikom da u Srbiji bude konačno predvidivo poslovanje i za rad lokalnih samouprava i za život građana i za rad privrede. Hvala.

Hvala vam puno.
Prvo, kada narodni poslanik govori, a posebno onaj za koga mislim da je bio odličan lider lokalne samouprave i fantastičan gradonačelnik, slušam pažljivo zato što mislim da zna šta govori i da mogu da naučim i svaki put naučim.
Ono što mislim sa druge strane, što mi je neverovatno, ali dobro, i to je stvar valjda političkog života, samo da kažem, ne mislim da ovaj predlog zakon nije politički važan, mislim da je on, naravno, važan i da 4,8 milijardi nije mala stavka.
Što se Beograda tiče, nisam informisana o subvencijama, verujem vam da je bilo, ako imate te informacije, ali sam isto tako rekla za Beograd da je moguće da na kraju dođete u situaciju kojoj vam trebaju subvencije od republičkog nivoa, ako skoro 40% javnih nabavki vodite i zatvarate kroz direktan pregovarački postupak. To je nedopustivo. I kada tako vodite, a tako je vođeno do 2013. godine, onda je moguće da vam trebaju subvencije iza toga za neke stvari.
Grad Beograd sam juče istakla kao jedan primer dobre prakse, a to je da je centralizovana služba javnih nabavki i da je zahvaljujući centralizovanoj službi javnih nabavki za protekle dve godine ostvarena u gradu Beogradu ukupna ušteda od 1,2 milijardi dinara.
U pravu ste da imamo problem i sa javnim preduzećima i puno problema na koje, kažem, narodni poslanici koji su u parlamentu, a koji su dobro vodili lokalne samouprave i znaju ovu problematiku, ali ono što mi je neverovatno je da sedite, nažalost, pored nekog ko je u ovom trenutku najproblematičnija lokalna samouprava, sa kojom sada imamo problem kako da dajemo iz republičkog budžeta dovoljno količinski i dovoljno brzo da omogućimo građanima osnovne uslove za život. Imamo lokalnu samoupravu na 80 kilometara od Beograda, 80 kilometara od Beograda – Smederevska Palanka, koju je predsednik opštine ostavio bez vode. Imamo 2016. godine lokalnu samoupravu u kojoj su restrikcije vode od deset uveče do pet ujutru. Sa tim treba da se bori sada republička Vlada.
Dakle, daću vam taj primer samo zato što sam davala primere dobrih i samo da vam kažem kako sada, evo, dajte vi savet Vladi Republike Srbije, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu finansija, oko toga kako je moguće da je na dan 31. decembar 2015. godine gubitak preduzeća „Vodovod“ Smederevska Palanka 285 miliona dinara, a da je ukupna vrednost kapitala ovog preduzeća 116 miliona dinara. Dakle, gubitak za 170 miliona dinara prevazilazi ukupnu vrednost „Vodovoda“.
Kada sam preuzela Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, mislim da sam prvi dan dobila od „Vodovoda“ Smederevska Palanka pismo da ljudi stupaju u štrajk. Kada pričamo o domaćinskom poslovanju i to gde možemo da štedimo i kako možemo da radimo, blokada svih računa u „Vodovodu“ Smederevska Palanka neprekidno traje od 22. jula 2014. godine do danas i na dan 15. avgust 2016. godine, posle 755 dana blokade računa, iznosi 190 miliona dinara, bez kamate u postupku izvršenja.
Ono što je problematično sa „Vodovodom“ Smederevska Palanka, da ne razmišljamo uopšte kako ćemo nadoknaditi ostale gubitke, šta raditi sa platama zaposlenih i sa tim svim ostalim, ono što je gorući problem je kako obezbediti da građani Smederevske Palanke imaju vodu. Kako je moguće da neko 80 kilometara od Beograda, ne pričamo mi ovde o nekoj Vrškoj čuki, 80 kilometara od Beograda? Zamislite da odete kući i da od deset uveče do pet ujutru svaki dan nemate vodu, a onda imate hitne restrikcije preko dana? Zato što godinama, iz godine u godinu nije ulagano čak ni u tekuće održavanje, pa kada imate regionalni Vodovod Velika Plana – Smederevska Palanka koji je završen, onda ne možete da pustite vodu u Smederevskoj Palanci zato što su gubici na mreži viši od 50%.
Dakle, ovo je problem lokalne samouprave od 2008. do 2016. godine. Nemoguće je meni da ozbiljan predsednik opštine ne može, i to da kažem od 2008. godine ima i podršku republičke vlasti, centralnog nivoa, ne može da obezbedi da svom nasledniku, ko god on bio, ne ostavi makar da građani imaju vodu. Da li znate kolika je ovo ozbiljna i neposredna opasnost po zdravlje stanovnika ove opštine?
Tako da, to su stvari kada narodni poslanik koji je bio ozbiljan lider lokalne samouprave, ozbiljan gradonačelnik, pričamo ovde, i pored sebe ima narodnog poslanika koji je od 2008. do 2016. godine zatvorio svoju vladavinu, svoje upravljanje Smederevskom Palankom, a da građani tamo svaki dan, svako veče nemaju vodu. Hvala vam.

Hvala vam.
Prvo, pomenula sam Smederevsku Palanku zato što ja stvarno najiskrenije ne znam nijedan drugi primer lokalne samouprave u Srbiji koji ima stalne restrikcije vode. Kako znam sve informacije i kako imam sve podatke, imam podatke ne zato što mi je neko dostavio iz Vlade, neko iz neke stranke, nego zato što me je 15. avgusta sačekalo na mom stolu pismo iz Vodovoda Smederevska Palanka da stupaju u štrajk i da probamo da im pomognemo i tako što ovo čak nije ni u mojoj nadležnosti, nego je meni, kao ministru koji je prve nedelje u Vladi, bilo jako teško da potpišem pismo i da kažem – znate kako, baš me briga što nemate vodu, to nije moja nadležnost, to nije ni nadležnost Ministarstva finansija, to je nadležnost vaše lokalne samouprave, bilo je tamo od 2008. do 2016. godine, idite pa vidite šta ćete da radite sa tim. Nisam mogla da potpišem to pismo zato što nisam htela da prvo pismo koje potpišem bude da kažem nekim ljudima koji nemaju vodu, vodu, na 80 kilometara od Beograda, od deset uveče do pet ujutru svako veče – idite pa vidite šta ćete da radite. Znam i odakle imam sve te podatke. Ako ti podaci nisu tačni – u redu, oni nisu tačni, to su podaci od štrajkačkog odbora iz Vodovoda.
Razlog što sam posebno uzburkana oko ovoga je što je meni skandal da neki građani Srbije krajem 2016. godine nemaju vodu. Meni je to strašno. Verujte mi da svaki dan razmišljam kako da popravimo to. E sad, treba odvojiti para prvo u tekuće održavanje da bi se ta vodovodna mreža sanirala, da ne bi imala preko 50% gubitke, da ne pričam o ceni vode, nego 50% gubitaka. Tako da ne znam za drugu lokalnu samoupravu. Molim vas, ako postoji još neka lokalna samouprava u kojoj građani imaju stalne restrikcije struje ili stalne restrikcije vode, kao što je to slučaj u Smederevskoj Palanci, ja vas molim da mi kažete, ja ću ići tamo i moliću i ja isto tako sve kolege u mojoj Vladi da kažemo – to je ipak naša nadležnost, hajde da im pomognemo.
Znam da, recimo, građani Bajine Bašte imaju nekada restrikcije struje zbog pada u nisko naponskoj mreži i posebno smo o tome pričali sa operatorom distributivnog sistema iako nije u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, da vidimo kako to da rešimo jer su nekim tamo poljoprivrednici kupili najnovije mašine za mužu koje ne mogu da rade. Tako da imamo i poljoprivredni problem, pored toga što građani imaju svoje probleme. Ali, to razumem u Bajinoj Bašti. Bila su klizišta i užasno je težak teren za sanaciju, pa se trudimo, ali nemaju stalne restrikcije, nego nekad padne pa se popravi, pa padne pa se popravi. Ne stalne restrikcije, ovde imate stalne restrikcije, svako veče neko u Smederevskoj Palanci nema vode.
Što se tiče drugih lokalnih samouprave, evo daću vam primer, dobar primer Paraćina, kada smo već kod vraćanja dugova, jel opoziciona lokalna samouprava, svaka im čast, imaju 25%, manje zaposlenih od dozvoljenog broja i otplatili su sve dugove doma zdravlja koji su nasleđeni. Oni su uspeli. Hvala vam.

Hvala vam.
Ne bih se složila sa vama da to tako izgleda iz očiju građana, zato što iz očiju izgleda ovako kako izgleda Vlada i kako izgledaju lokalne samouprave, čini mi se da tako izgleda iz očiju građana i da građani razumeju sve mere fiskalne konsolidacije i, koliko god im teško pale, da ih cene, tako meni deluje.
Vratila bih se na to da nemaju novac da investiraju, mislim da postoje lokalne samouprave, pomenula sam juče Novu Varoš koja izdvaja 36% budžeta samo u investicije, dakle imaju novac da investiraju, ukoliko se budžeti na pravi način organizuju i na pravi način troše. Imate lokalne samouprave, recimo u lokalnim samoupravama u Srbiji imate raspon na rashode za plate između 9,5%, učešće rashoda za zaposlene u ukupnim rashodima lokalnih samouprava 9,5% do 52,3%. Dakle, imate lokalne samouprave koje troše 9% na plate i koje troše 53% na plate u tom rasponu. Od toga isto tako zavisi koliko će oni imati novca za investiranje. Dakle, ima puno toga od lokalnih samouprava.
Mislim da, kada kažete – ovim predlogom zakona smo ugrozili funkcionisanje sistema, mislim da je upravo suprotno. Mislim da nismo ugrozili funkcionisanje sistema, mislim da je onim prethodnim zakonom, predlogom u decembru 2015. godine, mislim da bi to ozbiljno ugrozilo funkcionisanje sistema i mislim da je Vlada pokazala da je spremna da čuje i da usvoji to u jednoj širokoj javnoj raspravi i da napravi dobar balansa između toga šta je potrebno uraditi za zemlju kao takvu i toga šta je potrebno lokalnim samoupravama, a da ne ugroze kvalitet usluga koje pružaju građanima i privredi.
Na kraju krajeva, kada pričam o školskim autobusima, socijalnim davanjima, itd, apsolutno sam za to i stvarno se nadam da ste danas u ovoj debati videli koliko mi je ozbiljno stalo da građani imaju sve, makar one neophodne uslove za život.
Imate primer i lokalnih samouprava u kojima je izdvajanje za nevladine organizacije, a pritom potpuno poštujem civilni sektor i bila sam u svojoj karijeri volonterski uključena u razne nevladine organizacije, dakle poštujem ih, ali imate lokalne samouprave u kojima je izdvajanje za sektor nevladinih organizacija ukupno veći nego budžet za izdvajanje za zdravstvo, socijalu i kulturu i to isto treba da se promeni. Mi ne možemo da utičemo na te lokalne samouprave zato što su one decentralizovane, ali bi trebalo da apelujemo i da znamo svi zajedno i hvala vam konstruktivan, stvarno kolegijalan pristup.
Mislim da treba da postoji među svima nama, nezavisno od stranki, nestranki, kao parlament, kao građana Republike Srbije, neko minimalno razumevanje oko čega nema spora, a mislim da nema spora oko toga da li neko 2016. godine treba da ima vodu ili ne, znači samo oko toga.

Ja ću stvarno jako kratko.
Dosta je stvari ovde izneseno, puno stvari nema veze sa ovim Predlogom zakona, tako da ne bih na to da odgovorim kao tipa subvencije Er Srbije. Mislim da to ne ide ovde i u svakom slučaju što se Er Srbije tiče rekla bih da se uradi „kost benefit“ analiza šta je tim dobijeno, šta je sa tim izgubljeno i mislim da bi došli na to da je mnogo više dobijeno i za građane Srbije, za budžet Republike Srbije, za aerodrom „Nikola Tesla“, nego što je izgubljeno, ali mogli smo i da ugasimo JAT pa da raspustimo sve te ljude, pa ćemo onda da vidimo šta ćemo da radimo.
Što se tiče ovoga ovde, to je kritičan udar na budžete lokalnih samouprava, ozbiljno se ovde ugrožavaju njihovi, kako će oni funkcionisati. Moglo je da se uzme sa neke druge strane, sa puno strana državne uprave koja se već tokom prethodne dve godine prilično racionalizovala. Ja sam sigurna da vi to znate. Hoću da vam kažem da su procene Ministarstva finansija koje su mi stigle, da je u odnosu na planiran rast prihoda od poreza na zarade i u odnosu na to koliko lokal u proseku gubi što je 2,3% da će razlika u stvari biti između 0% i 2% u korist lokalnih samouprava. Tako da ili neće izgubiti ništa u odnosu na realne brojeve ili će neke lokalne samouprave dobiti plus 2%. Hvala vam.

Ja bih stvarno jako volela kada bi se narodni poslanici koji su vodili neke lokalne samouprave osam godina, za tih osam godina brinuli o tim lokalnim samoupravama, kao što se danas brinu za ovo umanjenje od 2,3%, o deci, o deci koja danas nemaju vodu, koju nismo mogli da im obezbedimo i isporučimo za osam godina, na 80 km od Beograda.
Kada pričamo o potrošenom novcu i trošnji, i gde bi moglo da se uštedi da bi se dalo tim građanima i nekim primerima lokalnih samouprava, ja ću vam reći da Sremska Mitrovica izdvaja 32% svog budžeta za investiciona ulaganja, a da Smederevska Palanka izdvaja 45% budžeta za plate. Hvala vam.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Pričali smo dva cela dana i opet se vraćamo na početak. Ne radi se o konsolidaciji budžeta, nego se radi o uravnoteženju nečega što se promenilo 2011. godine. Dakle, ne radi se o tome, nego se radi o tome da vi vraćate ovo u neki balans.
Što se tiče subvencija za strane investitore, to je dobar primer kada kažete koliko se uzima od lokalnih samouprava. Kada dajete subvencije za strane investitore, a u ovom trenutku Srbija se bori sa dosta drugih zemalja u regionu za te strane investitore, dok paralelno sa tim radimo na ojačavanju preduzetništva i sektora malih i srednjih preduzeća. U ovom trenutku treba da dajete subvencije za strane investitore da bi dolazili, dok ne napravite potpuno predvidiv ambijent, što se ova Vlada trudi da napravi, a i pričali smo i o tome u poslednja dva dana. Vi morate te investitore da dovedete da bi te ljude zaposlili. Kada dajete subvencije stranom investitoru da on dođe u Srbiju i otvori svoj pogon u nekoj lokalnoj samoupravi i zaposli neke ljude u toj lokalnoj samoupravi, onda se ta subvencija direktno vraća u budžet te lokalne samouprave preko poreza na zarade i time i to radimo. Hvala puno.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kako kad su otpisali poreze i doprinose?)

Hvala.
Žao mi je stvarno zbog građana Srbije što idemo tako sve u krug, u krug, u krug, dva dana, ali dobro. Ako treba, za korist građana Republike Srbije i za sve lokalne samouprave, koje odlično rade, da ponovim sedam puta, osam puta, ponoviću sedam puta, osam puta, deset puta.
Dakle, dva dana se trudim da dajem konkretne primere lokalnih samouprava koje su fantastične i moguće je da ste vi to propustili, ali reći ću još jednom. Kada kažete da mi pričamo ovde dva dana da lokalne samouprave ne rade dobro i da nisu profesionalne, reći ću vam ponovo pripreme koje sam pomenula.
Svrljig 22 radnika manje od dozvoljenog zaposlenih, naplata prihoda preko 95%, 17% samo izdvajaju za plate, svaka čast, i devastirana opština, hvala vam.
Nova Varoš jednu trećina budžeta u poslednje tri godine izdvajala za kapitalne rashode, u 2015. godini opština izdvojila 40% za investicije, Sremska Mitrovica 32% investiciona ulaganja, Pirot sva javna preduzeća likvidna, svi posluju u profitabilnom, dom zdravlja i apoteka sa kojima druge lokalne samouprave često imaju problema likvidni i posluju normalno. Paraćin 25% manje zaposlenih od dozvoljenog broja, otplatili sve dugove doma zdravlja koji su nasleđeni, tu su mogli da se otplate dugovi. Beograd centralizovane javne nabavke, ušteda od 1,2 milijarde dinara u protekle dve godine.
Možemo da nastavimo sa lokalnim samoupravama, ali hoću da vam kažem da postoje lokalne samouprave i da sam ovde da kažem da postoje fantastične lokalne samouprave i da je, ja mislim, jedna od mojih ključnih poruka za ovih poslednjih 48 sati. Da ste me slušali, ne bi bilo korektno da kažete da mi ovde govorimo da predstavnici lokalnih samouprava ne rade svoj posao, zato što neke lokalne samouprave rade posao i mnogo bolje nego što radi državna uprava i počeli su profesionalizaciju pre nego što je počela državna uprava i znaće kako da iznesu i ovaj teret, koji je teret koji snose svi građani Srbije zbog makroekonomske stabilnosti Srbije.

Hvala puno.
Samo još jednu rečenicu za kraj. Neki od narodnih poslanika su u svojim izlaganjima rekli da ih čudi što ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu brani ovaj zakon i obrazlaže ga pred parlamentom, zato što bi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebao da štiti interese lokalnih samouprava. Pretpostavljam da to onda znači ili je značilo da je u nekom drugom periodu ministar finansija trebao da napada interese lokalnih samouprava. Hoću da vas uverim, kao i građane Republike Srbije, da ja kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu apsolutno štitim interese lokalnih samouprava, ali isto tako i da ministar finansija Vlade Republike Srbije i štiti i zastupa interese lokalnih samouprava i da ova Vlada u celini štiti i zastupa interese svih naših lokalnih samouprava, bez rezerve i bez razlike. Hvala vam.

Hvala puno. Poštovani narodni poslanici, kao novi ministar moram da vam kažem da mi je stvarno izuzetno zadovoljstvo i velika čast da govorim pred vama i u ovom domu, kao najvećem predstavničkom telu građana Srbije. Trudiću se u narednih deset do petnaest minuta da obrazložim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Jedan od razloga zašto je ovaj zakon donesen je, kao što vi verovatno svi znate, 2006. godine usvojen je Zakon o finansiranju lokalne samouprave, kojim su u to vreme relativno dobro utvrđena pravila i kriterijumi za finansiranje jedinica lokalne samouprave. On je stupio na snagu 2007. godine. U tom trenutku je porez na zarade utvrđen da ide u 40% jedinica lokalne samouprave, da ostatak ide centralnom nivou i utvrđena je prilično jasna formula za transfere koji idu iz Republike ka lokalnim samoupravama.
Nažalost, mislim 2011. godine su donesene tada izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim je drastično povećan prihod od poreza na zarade koji ide lokalnim samoupravama i to je tada povećano sa 40% koliko je bilo do tada, do 80% koliko važi do danas.
Rezultat ovog zakona je bilo povećanje deficita od 1,1% BDP na godišnjem nivou, odnosno nekih blizu 40 milijardi dinara. Jedna od stvari kojom se tada smatralo tim zakonom da će moći da se uradi je da se povećava ovoliki udeo u porezu na zarade zato da bi opštine više investirale u svoje razvojne projekte, u svoje investicione projekte, u kapitalne projekte, ali praksa je pokazala da se to nažalost u velikoj meri, iako su neke lokalne samouprave to iskoristile u velikoj meri nije dovoljno desilo.
Ono o čemu danas razgovaramo je način da pokušamo da promenimo te negativne efekte, da teret fiskalne konsolidacije kroz koji prolazi država Srbija se podeli između lokala, između Republike i da se donekle makar ispravi ta vertikalna fiskalna neravnoteža između lokalnih samouprava i centralnog nivoa vlasti. Ovo je na kraju krajeva bilo dogovorena i sa MMF koji je tražio od Vlade Republike Srbije da se za dodatne mere fiskalne konsolidacije preraspodeli sa lokala na republički nivo osam milijardi dinara.
Ono što je važno napomenuti je da je Vlada Republike Srbije, još u svom tehničkom mandatu, tako da sam ja negde nasledila ovo rešenje za koje mislim da je mnogo bolje od onog radikalnog rešenja koje je bilo u opticaju u decembru 2015. godine i za koje stalna Konferencija gradova i opština, odnosno njeno predsedništvo je tražilo da se povuče iz procedure za usvajanje zato što bi imali prilično devastiran efekat na budžete lokalnih samouprava. Tehnička Vlada, prvenstveno kabinet premijera i Ministarstvo finansija je saslušalo te kritike lokalnih samouprava, bojazan da će u tom trenutku neke lokalne samouprave biti potpuno neodržive za finansiranje i odlučeno je da se umesto osam milijardi dinara od lokalnih samouprava ovim izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava preraspodeli 4,8 milijardi, a da 3,2 milijarde koje su preostale od zahteva MMF ponese ponovo teret republičkog budžeta.
Kada se razmišljalo o tome kako da se ovo uradi, vođeni nekim osnovnim parametrima, a to je pre svega da najsiromašnije opštine budu najmanje pogođene i da na one najmanje gube u budžetima, da se razlika u budžetu u odnosu na budžet koji je bio, odnosno koji je trebao da bude za 2017. godinu ne prelazi nigde 4%, a da to ide uglavnom ispod 3%, i ovo je, drago mi je da kažem postignuto za sve lokalne samouprave osim nažalost za Bor gde je razlika u budžetu, ukoliko se ovaj predlog usvoji 4,4%. Bilo je jako važno, i to je bila jedna od osnovnih zamerki prethodnog Nacrta zakona je da se i dalje stimuliše decentralizacija, a posebno lokalni i ekonomski razvoj, jer prethodni nacrt je bio takav da se udeo u porezu na zarade deli 50:50 između centralnog nivoa i lokalnog nivoa.
Želeli smo da porez na zarade i dalje ostane većinski prihod lokalne samouprave da bi lokalne samouprave u stvari imale motivaciju da podrže pre svega svoje preduzetnike, onda svoja mala i srednja preduzeća, a konačno i da pomognu državi Srbiji u privlačenju investitora, jer što više zaposlenih u sektoru srednjih i malih preduzeća, što više zaposlenih u kompanijama koje dolaze u Srbiju, što više novih kompanija i novih preduzetnika, to će i budžeti lokalnih samouprava biti veće, tako da je to bio važan mehanizam da ostavimo porez na zarade kao većinski prihod lokalnih samouprava.
Na kraju bilo je jako važno da Beograd ponese najveći teret kao lokalna samouprava koja na kraju krajeva ima najviše mogućnosti za razvoj u kojoj su smešteni sve institucije, a i u koje dolaze uglavnom većina investitora.
Na osnovu ovih parametara ono što predlažemo je da se opštinama od poreza na zarade, da opštinama pripadne 74% umesto dosadašnjih 80%, da gradovima umesto dosadašnjih 80% pripadne 77% i da Gradu Beogradu koji je svakako imao 70% učešća u porezu na zarade da se to smanji na 66%. Ovim predlogom Grad Beograd snosi 40% ukupnog tereta, dakle, Grad Beograd otprilike učestvuje sa neke dve milijarde dinara u ovoj preraspodeli od ukupno 4,8 milijardi.
U proseku, kumulativnom, za opštine bi ovom preraspodelom budžeti bili smanjeni za 2,65% i za gradove 1,68%, za Beograd 2,32%. Imamo samo 12 opština kojima je razlika u budžetu preko 3% i dva grada kojima je razlika u budžetu preko 2%, a to su Beograd i Kragujevac. Naravno, porez na zarade u ukupnoj masi ostaje isti, tako da u tom smislu ne postoje razlike.
Kako bi dalje stimulisali investicione projekte važno je napomenuti, mi smo to napomenuli i predstavnicima svih lokalnih samouprava zato što smo već u prvoj nedelji rada Vlade imali sastanak sa predstavnicima 105 lokalnih samouprava u Srbiji. Važno je da Vlada ostaje otvorena za tzv. kompenzacione mere, a to je da ukoliko lokalne samouprave ukoliko su planirale investicione razvojne projekte tokom 2017. godine i pogođene su i ne mogu da ove projekte da realizuju zbog ovog umanjenja u sredstvima onda će Vlada biti svakako otvorena da učestvuje u finansiranju investicionih projekata, ali nikako u tekućim rashodima i tekućoj potrošnji.
Tako da smatramo da smo, kao što sam rekla i kao što je Fiskalni saveta dao u svom obrazloženju ovog zakona, u svom mišljenju na ovaj zakon, na predlog zakona, da će, kao što sam rekla, ovo ispraviti vertikalnu fiskalnu neravnotežu u velikoj meri i da će doprineti dodatnoj fiskalnoj konsolidaciji, očuvanju makroekonomskoj stabilnosti koja je svakako, mislim da moramo svi priznati, već postignuta u velikoj meri. J
Htela bih na kraju da naglasim da ovo neće biti kraj reforme finansiranja lokalne samouprave koja je jako kompleksna i koja u velikoj potrebi reforme zato što smo od 2006. godine imali prilično, rekla bih neracionalne pristupe finansiranju lokalne samouprave gde smo ili prenosili dodatne nadležnosti lokalnim samoupravama bez da smo prenosili sredstva ili smo prenosili sredstva bez da smo poveravali dodatne poslove. Tako da jedno od tih stvari nije pratila neophodno drugu što je bila prilična greška i što nas je dovelo u ovu situaciju.
Dakle, u ovom trenutku Ministarstvo finansija radi na dva jako važna zakona. Jedan je Zakon o taksama, drugi je Zakon o naknadama kojim bi trebalo da se reši pitanje parafiskalnih nameta i kojim bi trebali da uvedemo red i stabilnije poslovanje u Srbiji što će biti posebno važno za mala i srednja preduzeća, preduzetnike koji nažalost u nekim lokalnim samoupravama ne mogu da računaju od godine do godine koliko će biti porezi, takse i naknade, zato što postoje lokalne samouprave, opet kažem, ne sve, ali postoje nažalost koje ukoliko im fali novca u budžetu onda pribegnu podizanju taksi, naknada za osam, devet, deset, a nekad i više puta iz godine u godinu. Tako da bi ova dva zakona trebalo po prvi put da unesu red u parafiskale u Republici Srbiji.
Sa druge strane, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, radi na izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima ćemo probati da uvedemo veću saradnju između lokalnih samouprava, nekakve drugačije nadležnosti mesnih zajednica, tako da napravimo i samo funkcionisanje lokalnih samouprava malo efikasnijim, da probamo da uvedemo, rekla sam, među-opštinsku saradnju. Ne treba svakoj opštini, na primer, u ovom trenutku sportski inspektor, pa postoje resursi koje oni mogu da dele.
Sa druge strane, mi sa Stalnom konferencijom gradova i opština radimo na strategiji decentralizacije, koja sada treba da pogleda još jednom u sve poverene poslove lokalnih samouprava, da vidi da li su sve nadležnosti lokalnih samouprava koje su spuštene sa centralnog na lokalni nivo, da li se u ovom trenutku dobro sprovode, da li neke od njih treba da se recentralizuju, neke druge da se decentralizuju, i na kraju, krajeva koliko košta obavljanje tih poverenih poslova, što do sada isto nije urađeno, jer ako vi date, ja kao Ana da dam Saši neki posao i kažem - uradite vi to za mene, onda će Saša meni da kaže - obavljanje tog posla košta pet dinara, pa ja kažem - okej, ako ti hoćeš da uradiš to za mene, onda evo ti pet dinara, pa radi to. Nije takva analiza sprovedena. Dakle, moramo da vidimo koliko koštaju ti poslovi koje lokalne samouprave obavljaju za centralni nivo i u odnosu na to da vidimo kakvo će biti finansiranje lokalnih samouprava.
Na kraju krajeva, to su ti koraci koji slede. Imamo tri zakona i jednu strategiju u kojoj bi Ministarstvo finansija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u bliskoj saradnji trebalo u stvari da zaokruže okvir finansiranja lokalne samouprave, tako da on postane održiviji, stabilniji i transparentniji. Hvala vam puno.