Hvala.
Pokušaću da odgovorim na vaša pitanja koja se tiču jelke i onda ću se vratiti samo na poštovanog narodnog poslanika, da nešto kažem o MMF-u, kako Vlada Srbije njih bespogovorno sluša i pravcima u kojima ide ova Vlada u smislu finansijske politike, javnom dugu itd.
Prvo, što se tiče jelke, ja najiskrenije sve ukrase koji se tiču nove godine gledam kao investiciju. Zašto kao investiciju? Slažem se sa vama. Možemo da potrošimo 80.000 evra i kupimo jedan stan jednoj porodici i to bi bila tačka, zbrinuli bi jednu porodicu i to je to. Ukoliko investirate, onda imate rezultate kakve mi danas imamo, da je u 2017. godini Beograd imao više od milion turista, što predstavlja rast od 20% u odnosu na 2016. godinu. Sad vi meni kažete – da, ali kakve to veze ima sa tom jednom porodicom kojoj nismo kupili stan umesto npr. te jelke? Pa, ima, zato što kad imate ovoliki porast broja turista, onda imate i potrebu da se otvaraju npr, samo u najmanju ruku da gledamo, i novi hoteli.
Potreba za hotelima i došli smo do toga da je pre četiri godine Beograd imao 67 hotela, da danas ima 104 hotela, da su mnogi dodatni u izgradnji zato što postoji potreba, zato što Beograd ima sve više turista. E, kad imate 104 hotela umesto 67 hotela, onda tih 104 hotela zapošljavaju neke ljude, ti ljudi imaju neke plate i od toga neke porodice žive i onda omogućavate da ti ljudi sami sebi mogu da kupe stan, što i jeste svrha državne uprave. Ne nikome da kupujemo sami stan, nego da im obezbedimo uslove da imaju radna mesta, da imaju plate da mogu sebi da kupe stan.
Tako da, ja u potpunosti vidim jedan smisao ekonomski u tome da vi novac trošite na investicije, a jelka i novogodišnji ukrasi jesu investicije koje će, na kraju krajeva, da privuku turiste.
Što se tiče jelke od 83.000 evra ili koliko je bila, tada je bila cena jelke 69.000 evra plus PDV koji ide državi, dakle, ono što sam ja čula o toj jelki je, prvo, hvala vam što ste rekli makar da je sve po zakonu i razumem da kažete ali da nije sve legitimno. Ta javna nabavka je bila objavljena na portalu javnih nabavki, u potpunosti transparentno. U redu, javila se jedna firma i ta firma je ponudila jelku te visine, tog izgleda, celog gabarita koja je 69.000 evra.
Nije se afera napravila oko toga što je jedna firma ponudila jelku, ne, nije se oko toga napravila afera, zato što oko toga ne može da se napravi afera pošto je bila objavljena transparentno za Portalu za javne nabavke. Afera se podigla, jasno se sećam tog dana, zato što ste rekli, neki ljudi koji su tada to kritikovali, ne vi, da je jelka najskuplja jelka na svetu, da je Beograd kupio najskuplju jelku na svetu.
Hoću da vam kažem da je najskuplja jelka postavljena ove godine u Evropi u Italiji, ispred autlet centra, tržnog centra koja je visine 31 metar, koja je nešto ispod 400 hiljada evra, ispred tržnog centra. Pretpostavljam da su mislili da je to investicija koja će onda tu dovesti neke ljude, neke porodice da tu kupuju, i da im se investicija u jelku od 400 hiljada evra isplati. Dakle, ovo je Italija, ali nije Rim, nego tržni centar.
„Rok Feler“ centar u NJujorku, sećam se to je bilo, naša beogradska jelka je skuplja od jelke u NJujorku. Dakle, ukupna cena jelke u NJujorku je 73.500 dolara, koja je za jednu upotrebu. Dakle, sledeće godine novih 73, 74 hiljade dolara za jelku. Najskuplja na svetu je jelka u Abudabiju u hotelu „Emirat palas“, koja košta 11 miliona dolara. Pitana sam za aferu i pokušavam da vam odgovorim.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Opet kažem, to što se vama istina ne sviđa, što se vama moj odgovor ne sviđa, ne znači da ja treba da prekinem da pričam, jel, pitali ste me, dajte da odgovorim.
Dakle, ni u jednom najbližem kontekstu beogradska jelka nije najskuplja jelka na svetu. Slične takve jelke u svim javnim nabavkama koštaju slično, ili malo skuplje. I, to je isto proverljivo.
Dakle, ta afera sa jelkom je realno afera koja nije bila oko javnih nabavki. Bila je afera oko toga da smo kupili najskuplju jelku na svetu, a ja sam vam pokazala sada da čak i tržni centar u Italiji imao je skuplju jelku nego što je beogradska jelka. Mislim da je Beograd svakako napravio u prošlosti sveukupno dobre investicione odluke, s obzirom na broj turista, na broj novootvorenih restorana, na broj usluga koje pružamo tim turistima, taksi prevoza, hotela, smeštaja i svega onoga što utiče na lokalnu ekonomiju.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Koliko vam se ne sviđa odgovor, ja ne mogu da verujem da vam se toliko ne sviđa istina. Ali, jel realno, da toliko boli? Tako da mogu da shvatim vašu ekonomiju da sve novca što imate vi potrošite na neke stvari koje su realno, kako da vam kažem, u tom smislu su populističke. Kupite stan za jednu porodicu i nemate više ništa da donesete svim ostalim porodicama. Ja mislim da Grad Beograd vodi jednu odgovornu politiku, što se na kraju krajeva vidi i po smanjenju stope nezaposlenosti u gradu. Sve to doprinosi tome. Ako smo imali stopu nezaposlenosti od nekih 15%, 2013. i 2014. godine, onda je to u stvari pokazatelj takve politike i tih investicija.
Sada ću odgovoriti malo oko MMF i to kako Vlada Republike Srbije bezpogovorno sluša MMF. Mislim da i vi zante, zato što je MMF, o tome stvarno javno govorio na svojim konferencijama za medije, kako se oni ne slažu sa Vladom Republike Srbije oko najvažnijih stvari, a to su podizanje plata i podizanje penzija. Međunarodni monetarni fond je svaki puta bio protiv ovoga, i svaki put je Vlada Republike Srbije, tada u mandatu Aleksandra Vučića. Posle toga kada ja preuzela Vladu, donosila te odluke uprkos neslaganju MMF zato što smo mi znali da je moguće da sa ovakvom fiskalnom politikom nagradimo i penzionere i da vratimo novac ljudima u javnom sektoru, i da pored toga, pre svega u zdravstvu i u školstvu povećamo plate za 10%, odnosno za 7% u odnosu na mere fiskalne konsolidacije. Međunarodni monetarni fond se sa ovim nije slagao, ali smo to uradili, svejedno.
Što se tiče pravaca fiskalne politike Vlade Republike Srbije, nisam puno o tome pričala, zato što sam stvarno realno mislila da je do sada svima jasan pravac i da su najjasniji prioriteti. Opet, ovo je Vlada kontinuiteta. Ti prioriteti, taj pravac je bio jasan i u mandatu Vlade Aleksandra Vučića.
Prva tri prioriteta. Prvi je održavanje fiskalne discipline i stabilnosti. Novi ministar finansija će morati ozbiljno da nastavi da pazi na kasu. Drugi je brži ekonomski rast, ali koji je zasnovan na zdravim, održivim osnovama. Šta to znači i kako se to ogleda u poslu ministra finansija? Prvo, zbog fiskalne discipline ministar finansija mora da obezbedi da mi imamo sredstva za što više javnih investicija, za što više javnih ulaganja, za puteve, za škole, za bolnice, za mostove, za kanalizaciju, za sve takve stvari. To je prvi pravac.
Druga stvar su manji nameti na privredu. Ministar finansija je tu da vidi, da napravi analize i da vidi kakva je fiskalna situacija i da li u odnosu na to možemo da imamo manje namete na privredu, ali da neugrozimmo ni u jednom trenutku fiskalnu stabilnost Srbije.
Treći cilj je svakako borba protiv sive ekonomije. Borba protiv sive ekonomije je u najvećoj mogućoj meri u resoru ministra finansija. U ovom trenutku fokus je u potpunosti na reformu rada inspekcijskih službi, što je krenulo 2015. godine i mi nastavljamo na implementaciju programa transformacije poreske uprave i prve dve stvari su svakako odvajanje tzv. kor od non kor aktivnosti, ključnih aktivnosti…
Ako narodne poslanike ne zanima šta je pravac fiskalni Vlade Republike Srbije, stvarno ne moram da govorim, ali mi se čini da ste pitali.
Dakle, transformacija poreske uprave, da razdvojimo ključne od onih aktivnosti koje nisu ključne kako bi se poreska uprava fokusirala na svoj posao, svoj ključni posao i imala prihod u budžetu, a i bila na raspolaganju privrede.
Imamo i konačno…
Teško mi je da koncentrišem zato što građani moraju da znaju da je grupi poslanika ovde ovo što ja pričam vrlo zabavno, nikako ozbiljno. Važno je da građani znaju pa moram da kažem.
Treća je naravno reforma parafiskala, nešto što je ovde bilo pomenuto.
Šta je cilj svega ovoga? Nova radna mesta, veći izbor ljudima za radna mesta, bolje plaćena radna mesta i bolje usluge za građane pre svega kroz zdravstvo i kroz školstvo i to je u najkraćem mogućem ono šta su prva tri cilja fiskalne politike Vlade, Ministarstva finansija i zbog čega.
Konačno, javni dug, probaću kratko, pokušavala sam još nekoliko puta u prošlosti da odgovorim na ovo. Dakle, prvo, u ovom trenutku je javni dug ispod 60% BDP, ispod nivoa mastrita. U tom smislu se Srbija konačno ponovo svrstava u grupu stabilnih zemalja.
Drugo, mnogo je drugačije kada vi imate sto dinara javnog duga po kamatnoj stopi od 7%, a to je ono kako se tada država zaduživala i kada odlučite odgovornom fiskalnom politikom da kažete – ja ću sada da uzmem sto dinara pod kamatnom stopom od jedan ili dva posto, da ih zamenim, da isplatim ovo od 7%, koje su gospoda uzimala, da bi vraćao po 1%. Zbog toga se, između ostalog, uvećava apsolutni iznos, ali je važno da mi danas možemo mnogo lakše da vraćamo taj javni dug i da je privreda mnogo jača zbog čega se javni dug smanjuje i zbog čega, na kraju krajeva, i svi objektivni posmatrači i svi objektivni partneri u stvari, govore da je danas Srbija, u smislu javnog duga, takođe, stabilna zemlja. Hvala.