Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9650">Ana Brnabić</a>

Ana Brnabić

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala.
Prvo za građane Srbije da kažem da mi je neverovatno da razgovaram sa ljudima, kao kandidat za predsednika Vlade Srbije, tako što neko dođe ovde, ispriča šta ima, kaže gomilu netačnih i poluinformacija, ustane i izađe, a onda ja kao kandidat za predsednika Vlade treba na to da odgovaram, ali odgovaraću građanima Srbije zato što je, na kraju krajeva, to najvažnije.
Da krenem prvo od onog što mi je najlakše, od rezultata Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje sam vodila u poslednjih deset meseci. Krenućemo od racionalizacije državne uprave. Nije težak posao bio racionalizacija državne uprave. Tražio ga je pre 15 godina MMF tada, da bi probali da stabilizujemo finansije. Pregovarao se taj aranžman sa MMF tada šest meseci, počeo i onda je MMF otišao iz Srbije posle 25 dana zato što ništa nije urađeno u prvih 25 dana. Nije težak posao. Proban je pet puta, pa je sada uspeo. U racionalizaciji državne uprave, gde je završena prva faza, a druga faza je reorganizacija, je državna uprava, kao što sam i rekla, smanjena za 39 hiljada ljudi, zajedno sa javnim preduzećima za više od 80 hiljada ljudi. To su ukupne uštede za budžet, uštede koje plaćaju građani Republike Srbije kroz svoje poreze od oko 180 miliona evra. To je završeno, ta prva faza u mom mandatu.
Ušli smo u drugu fazu reforme državne uprave, to je reorganizacija državne uprave i najvažnije – mrežnih sistema prosvete, zdravstva i socijalne zaštite. Zajedno sa resornim ministarstvima, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je završilo akcione planove i vizione dokumente za dva mrežna sistema, za prosvetu i za socijalnu zaštitu, a za zdravstvo se u ovom trenutku završava.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku, par ekselans zakon koji je donela prethodna Vlada u mandatu ministarke pre mene, fantastičan zakon, zakon koji potpuno menja konačno odnos države prema svojim građanima i kaže – država postaje servis građana, građani više nisu kuriri za državu. Trebalo je da dođe do 2015. godine, da kažemo – dosta je bilo da građani budu kuriri za državu. Nije teško, samo niko nije uradio.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku znači da ste morali da povežete neke baze podataka da bi automatski državni službenici i ljudi na šalteru mogli da povuku te podatke. To nikako niste mogli da uradite bez jedne, najvažnije stvari – matičnih knjiga u elektronskom obliku. Dok god imate matične knjige, one ogromne knjige, ovako, rodite se, venčate se, matične knjige preminulih, pa upišete i dok god je to u knjigama vi ništa ne možete da uradite za građane da oni više ne budu kuriri države.
Posle sedam godina, u mom mandatu ministra, taj posao je konačno završen. Zato smo od 1. juna mogli da pustimo punu implementaciju Zakona o opštem upravnom postupku, tako što smo povezali šest najvažnijih baza podataka – matične knjige, Poresku upravu, Ministarstvo unutrašnjih poslova, PIO fond, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i Nacionalnu službu zapošljavanja. Sada, kao što ste videli u poslednjih desetak dana, građani mogu da dođu, zakažu venčanje samo sa svojom ličnom kartom i odmah sve završe na tom mestu, isto kao što mogu da dođu u policiju i prijave bebu za pasoš samo sa svojom ličnom kartom i ne treba im ništa više drugo. To je završeno u poslednjih deset meseci. Nije puno, ali završeno je.
Pustili smo i projekat „Bebo, dobrodošla na svet“, „e-beba“, smešan je verovatno, osim roditeljima kojima se sada rađaju deca, koji više ne moraju da uzmu tri dana slobodno sa posla i da idu na pet različitih šaltera, nego lepo u porodilištu prijave svoju bebu potpuno besplatno za 15 minuta, to uradi neko u porodilištu za njih i onda na kućnu adresu dobiju izvod iz matične knjige rođenih i zdravstvenu karticu. Isto nije puno i dosta je smešno, osim kada ne pričate populistički koliko je važno da se rađaju deca, ali ne možete da obezbedite da kada se deca rađaju roditelji ne uzmu tri dana slobodno sa posla da tu decu prijave.
Inspekcijski nadzor. Znate, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu je od 2015. godine koordinacija svih inspekcijskih službi. Zahvaljujući koordinaciji svih inspekcijskih službi i zahvaljujući tome što konačno, a pričala sam i juče o tome, uvođenje reda i zdravog razuma u državnu upravu, koje ne znam kako se niko nije setio pre 2015. godine, sada imamo inspekcije koje su nadležne i nad neregistrovanim privrednim subjektima. Zahvaljujući tome, ukupan broj novoregistrovanih preduzetnika je porastao za 17% u 2016. godini i, što je još važnije, registrovano je smanjenje broja odjavljenih preduzetnika za 10%, što znači u stvari da preduzetnici u Srbiji više ne vide tu motivaciju da se ne registruju, prelaze u sivu zonu zato što inspekcije važe i za neregistrovane subjekte i time ljudima omogućavamo fer konkurenciju na tržištu.
Nacionalne manjine. Neke prethodne vlade su posebno bile jake na ljudskim i manjinskim pravima, nacionalnim manjinama, pa su onda u prethodne tri godine održane četiri sednice Republičkog saveta za nacionalne manjine i nikad nije bio bolji odnos sa nacionalnim manjinama. Imamo i Akcioni plan za nacionalne manjine, za koji su nas u novembru pozvali u Strazbur od strane Evropskog parlamenta da predstavimo Srbiju kao najbolju praksu u Evropi za nacionalne manjine. Pre toga taj Republički savet za nacionalne manjine sastao se samo jednom u oktobru 2009. godine i to je bilo u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Zajedno sa kolegama iz Vlade Srbije, pre svega Ministarstvom za unutrašnje poslove i Ministarstvom građevine, napravili smo dva koordinaciona tela da konačno počnemo da radimo na registrima, registar stanovništva i registar adresnih podataka, to je započeto.
Sve u svemu, nisam radila puno, ali uradila sam nešto za deset meseci i sigurna sam, vidim po ostalim rezultatima koje smo nasledili, da je taj rad u prošlosti bio mnogo veći i imao mnogo više rezultata, tako da hvala vam na tome svima koji su takve rezultate ostavili. Ti rezultati, ako pričamo javnom dugu, takvi su da smo samo za kamate dali para toliko da smo mogli da izgradimo 150 kilometara autoputa svake godine. Znači, za dve godine na te kamate mogli smo da izgradimo 300 kilometara autoputa, da nismo imali takve kamate, tako ugovorene.
(Nenad Konstantinović: Replika.)
Ako mogu, molim vas, samo da kažem nešto što je važno za građane Srbije, valjda. Deficit opšte države u 2016. godini, kada pričamo o neispunjenim obećanjima, smanjen je za više od 200 milijardi dinara u odnosu na deficit koji je država imala u 2014. godini. Srbija je u 2016. godini ostvarila primarni suficit, što znači da kada vratite sve te kamate, kada to otpišete, znači, ostvarili ste suficit od 75 milijardi dinara. Javni dug je u odnosu na kraj 2014. godine smanjen za 3,3% BDP-a i u aprilu 2017. godine on je iznosio 67,7% BDP-a.
Sada da objasnim građanima, da ne pričamo o procentima, evo, na najplastičniji način kako to izgleda sa javnim dugom i kakva je situacija ostavljena i zašto je on rastao. Dakle, to je kao da imate nekog ko ne radi ništa, Ana Brnabić je sedela 2008, 2009, 2010, 2011. godine, nije radila ništa, ali morala je da plaća za komunalije, za hranu, za sve ostalo što mora da se plaća, jel, imate neke troškove. Onda, pošto ne radite, nemate platu, ne proizvodite, vi onda pozajmljujete da biste te troškove platili, pozajmljujete po kamatnoj stopi od 7,5%. Onda Ana Brnabić u jednom trenutku ostavi npr. Jadranki Joksimović te dugove i Jadranka Joksimović npr. se onda zaposli i plaća tu kamatu. Zaposli se sada Jadranka i kaže – dobro, sada imam posao, imam ove dugove koje moram da vraćam po kamati od 7,5%, hajte ja, pošto sada imam posao, nešto proizvodim, radim, da se pozajmim dodatno da vratim zelenaške kamate, a pozajmim se, normalno, kod banke i npr. pozajmim se za 2%, vratim ovo od 7%, radim i vraćam. Praktično zato je za građane rastao taj dug. Ali taj dug vi sada možete da vraćate i zato se on smanjuje.
Prvi put u 2016. godini, zbog toga mi imamo traktoriju duga koja počinje da pada. Dakle, imate posao, dodatno ste se pozajmili da vratite ove pozajmice od 7,5% da ne bi više plaćali za kamate samo u vrednosti od 150 kilometara autoputeva godišnje i sada imate polako zdravu državu.
Što se tiče lokalnih samouprava i dugova, stvarno, evo, da se ne vraćamo na to, toliko puta sam o tome pričala u Skupštini, čini mi se da imate tu u komšiluku ljude koji bi mogli najbolje objasne problematiku dugovanja lokalnih samouprava. Smederevska Palanka, mala Smederevska Palanka uspela je da se zaduži za tri puta godišnji budžet, pa si ve sad sa tim snalazite. Deficit Beogradu ostavljen 20%, Prokuplje je imalo četiri puta više zaposlenih kod Optimuma pa sad vi to smanjujte. Dakle, u svakom slučaju verujem da su neki ljudi ovde mnogo veći eksperti za pravljenje i objašnjavanje kako su se pravili dugovi lokalne samouprave, nego što sam ja.
Što se tiče još jedne fantastične stvari, „Duing biznis lista“ Svetske banke, fascinantna stvar za mene, evo, za mene je to fascinantna stvar. Bila su dva Nacionalna saveta Vlade Republike Srbije za konkurentnost. Jedan 2003. godine, pa ništa nije uradio, pa jedan 2008. godine, pa ništa nije uradio. Rekla sam, veb-sajt, pet radnih grupa, velike konstitutivne sednice u Palati Srbija. I, Srbija samo pada i pada i pada na „Duing biznis listi“ Svetske banke. Složićemo se dosta objektivan kriterijum Svetske banke, i o onda Vlada Republike Srbije napravi jednu zajedničku Radnu grupu, ništa pompezno, ništa veliko, vodi potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, tu su svi ministri, daju sve od sebe i za dve godine, - ops, 44 mesta smo se podigli na toj „Duing biznis listi“ Svetske banke i sada samo rangirani bolje nego ikada ranije.
Promenila se metodologija, ne u našu korist, da je ostala bili bi u prvih 25 zemalja sveta danas. Tako da nemojte da pričamo o stvarima. Molim vas, puno stvari je siva zona, nisu sve crne i bele, ali ove, ove stvari, javni dug, deficit, inflacija, zaposlenost koja je pala na 13%. Zaposlenost mladih koja je u 2016. godini pala 11%, pa je i dalje 25,8% što je katastrofalno. „Duing biznis lista“ Svetske banke, molim vas, te stvari su ili crne ili bele, a sada su bele. Hvala.
Dakle, jedino što nismo čuli u ovo kratko, zanimljivo vreme, fantastično izlaganje, je da reptili vladaju svetom, a samo nadareni mogu da ih vide. To je jedina teorija zavere koju mi nismo čuli u ovih dva minuta.
Za stranu službu, pretpostavljam da mislite na ovu što je kolega juče pomenuo da sam radila u srpskom … centru, koji je lociran u SPC, tako da da, možda za tu stranu službu sam radila, lociranu u SPC u Londonu.
Što se tiče e-inspektora, lepo je spinovati istinu, ovo sve zvuči bombastično, fantastično. Dakle, e-inspektor je tender koji je bio otvoren, još uvek nije zatvoren zato što su u postupku žalbe, mislim treći ili četvrti krug, kako je to već dozvoljeno po Zakonu o javnim nabavkama, potpuno otvoren, potpuno transparentan. Četiri konzorcijuma su se prijavila, a komisiji koju je oformila Direkcija za e-upravu, stručni saradnik u tome, po zahtevu Komisije za zaštitu prava ponuđača je Elektrotehnički fakultet Beograd. Pretpostavljam da ste sada, posle toga što ste rekli da je SPC strana služba, i Elektrotehnički fakultet firma Nenada Kovača. Hvala.
Nekoliko stvari ću reći.
Počeću prvo od objašnjenja za birački spisak i neverovatnog podatka da neko veruje da u biračkom spisku kod nas ima jedan milion glasača više nego punoletnih građana Srbije. To je stvarno neverovatna informacija.
Ako imate punoletne građane Srbije koji žive u Srbiji, prema cenzusu, imate određen broj, onda imate verovatno neke ljude koji žive u inostranstvu, jel tako, neku dijasporu? Vidite, ti ljudi nisu učestvovali u cenzusu ali imaju pravo glasa, osim ako ne kažete da bi trebali da im ukinemo to pravo glasa? Milion glasača više nego punoletnih građana Srbije su ljudi koji nisu učestvovali u cenzusu, a znate, između ostalog, da su u opštinama Preševo i Bujanovac ljudi bojkotovali cenzus, na primer, ali imaju pravo glasa, tako da su to ti, recimo, neki od nepostojećih. Dalje, to su ljudi koji žive u inostranstvu, ljudi koji žive u Australiji, u Kanadi, ogromna dijaspora u Americi. Ti ljudi nisu učestvovali u cenzusu, ali su u biračkom spisku i imaju pravo glasa. To je tih milion glasača. Dosta je jednostavno to objašnjenje i samim tim je neverovatno da ne znate to, nego samo tvrdite da bi dezavuisali građane.
Što se tiče duga lokalnih samouprava, opet kažem – imamo tu mnogo boljih eksperata oko toga kako se prave dugovi lokalnih samouprava, a imamo nešto manje eksperata oko toga kako se ti dugovi rešavaju, ali se radi na tome i ja sam rekla nekoliko puta i juče kako se na tome radi. Dakle, radi se na tome racionalizacijom u lokalnim samoupravama, radi se striktnom kontrolom sada, preko rinosistema Ministarstva finansija, radi se, isto tako, što pokušavamo i da rešimo apoteke i dovođenjem novih radnih mesta i investicija, a i samom kontrolom sopstvenih prihoda lokalnih samouprava.
Tako smo došli, tek sada, do popisivanja nelegalnih objekata, kojih ima preko dva miliona. Složićete se da kada se oni popišu, legalizuju, onda 100% poreza na imovinu tih prihoda ide u budžet lokalnih samouprava. Kada se 146 hiljada hektara zemlje izvuče iz sive zone, prvi put u 2016. godini, onda 40% prihoda od zakupa tog zemljišta ide u budžet lokalnih samouprava. E, tako pokušavamo da rešavamo dugove lokalnih samouprava.
Što se tiče stranačkog zapošljavanja, ja sam rekla, u racionalizaciji imamo 39 hiljada ljudi manje sada, od toga je šest i po hiljada bilo u lokalnim samoupravama, do kraja 2017. godine dodatnih dve i po hiljade ljudi u lokalnim samoupravama, s tim što ćemo dozvoliti zapošljavanje u onim lokalnim samoupravama koje su dosta ispod minimuma. Dakle, ne možemo da pričamo o stranačkom zapošljavanju. Možemo eventualno da pričamo o stranačkom otpuštanju, zato što racionalizujemo celu javnu upravu, pa se ljudi ne zapošljavaju, nego se otpuštaju.
Isto tako mi je neverovatno i ne znam kako to da protumačim da vi Srpsku naprednu stranku, evo, već dan i po, da ne pominjem ovo ranije, prozivate zašto su dali mesto, najveće mesto, predsednika Vlade, zašto su kandidata stavili za mesto predsednika Vlade koji je nestranački, ali istovremeno kažete – ne, ne, i predsednik Vlade mora da bude stranački, a pričamo o stranačkom zapošljavanju. LJudi su dali nestranačkoj ličnosti autoritet da bude predsednik Vlade. I za to, ali i za to je Srpska napredna stranka kritikovana.
Što se tiče otpadnih voda, jeste, katastrofa je da ih nema u Beogradu, to prečišćavanje otpadnih voda i to je stvarno strašno. Evo, u Inđiji i Subotici su upravo završeni prečišćivači otpadnih voda i radi se, ili su u fazi pregovora, za Rašku, Brus, Blace, Kruševac, Vranje, Loznicu, Kraljevo, Niš i Beograd. Moglo je brže, verovatno, ali, eto, hajde, polako radimo na tome.
Što se tiče plata i toga da naši građani rade za jedan dolar, mislim da je važno pomenuti da je u mandatu premijera Vučića dva puta Vlada povećavala sa Nacionalnim prosvetnim savetom minimalnu cenu rada, 1. januara 2015. godine za 5,22%, sa 115 dinara na 121 dinar po satu i 1. januara 2017. godine za 7,44% na 130 dinara po satu. Sigurno može bolje i biće bolje, samo da rešimo ona dugovanja i one kredite koje nas koštaju 150 kilometara auto-puta godišnje.
Što se tiče subvencija i dovođenja novih investitora, nekoliko podataka za koje mislim da su relevantni za građane Srbije, a to je da je u prvom kvartalu 2017. godine u odnosu na prvi kvartal 2014. godine izvoz iz Srbije veći za 37,4%, a da su investicije povećane za 10%, da je izvoz u martu 2017. godine dostigao 1,5 milijardi evra, što je mesečni obim veći nego ikada, tako da se subvencije, čini mi se, isplaćuju. Politika davanja subvencija Vlade Republike Srbije je dobro promišljena i pametna, tako da mislim da ćemo svakako nastaviti sa njom. One nisu veće nego u zemljama regiona, po analizama Svetske banke. Analize Svetske banke su pokazale da se subvencije investitorima koje se daju iz budžeta Srbije u budžet vrate za 14 meseci. To je Svetska banka napisala. Posle tih 14 meseci, to je neto prihod za budžet Srbije, dakle, za sve građane Srbije. Na odobrenih 125,4 miliona evra, za pet godina te kompanije će državi uplatiti 512,8 miliona evra, što je na jedan uložen evro četiri vraćena. To je analiza Svetske banke, opet potpuno objektivno.
Što se tiče subvencija, takođe da građani razumeju jasno i glasno, subvencije za nova radna mesta se daju i za domaće investitore. Među projektima u ovom trenutku imamo pet domaćih investitora – imamo sedam iz Nemačke, imamo troje iz Italije, troje iz Amerike, troje iz Holandije, dva iz Turske, dva iz Kanade itd. Dakle, pet domaćih investitora i to se na jedan uložen evro vraća četiri puta u budžet i striktno se prati. Da li može bolje? Sigurno, samo malo još vremena pa će biti još bolje.
Što se tiče racionalizacije, racionalizacija se nikada, nikada, od decembra 2013. godine, kada je krenula reforma javne uprave, nije sprovodila u zdravstvu na medicinskom osoblju. Sprovodila se na nemedicinskom osoblju gde smo imali višak. Štaviše, dozvoljeno je četiri i po hiljade novih zapošljavanja samo medicinskog osoblja u zdravstvu Republike Srbije.
Što se tiče batinaških odreda, istraga je pokrenuta, policija i tužilaštvo rade na tome. i niko nije poginuo, što je bio slučaj u prošlosti.
Što se tiče Nacionalnog prosvetnog saveta, vi se pozivate na telo kao referentno koje je bilo svih ovih godina u stvari protiv uvođenja obaveznog IT-a u osnovne škole, i vi to znate. Tako da, nemojte da se pozivamo na telo koje je protiv obaveznog uvođenja IT-a u škole. Zato je toliki uspeh što su oni sada konačno to dozvolili i što od septembra imamo IT od petog razreda osnovnih škola.
Nadam se da sam vam makar na deo relevantno odgovorila. Hvala vam.
Hvala.
Što se tiče političke moći koju predsednik Republike ima, meni je svih ovih godina delovalo, izgledalo da on svu svoju političku moć uči iz rezultata rada Vlade koji su neupitni. Dakle, imamo tu rezultat rada Vlade.
Ovo sve o čemu mi pričamo ova poslednja dva dana, to građani prepoznaju, građani onda glasaju. Što više građana glasa on ima veću političku moć. Dakle, ima svakako ogromno političku moć koju vuče iz rezultata, a ne iz autoritativne bilo kakve diktatorske moći, neupitnih rezultata.
Što se tiče kako neko ovde glasa ili ne glasa, svako ima pravo da glasa kako god želi. Ja sam ovde da predstavim svoj program Vlade, da predstavim svoj tim i da pustim narodnim poslanicima da glasaju ili ne glasaju. Ne mogu da ulazim u to da li će neko da glasa za mene i za moj tim ili neće da glasa, ili će glasati danas, a neće sutra, ili danas neće, a onda sutra hoće da glasa. Pa, vi ste, ljudi, narodni poslanici. Vi svi predstavljate ovde stotine hiljada građana, svako od vas. Vi sami odlučujete da li ćete da glasate ovako, a sutra glasate onako.
Ono što se ja najiskrenije nadam i zašto se borim ovde i juče i danas, i trudim se da odgovorim na sva pitanja, i zašto imam sve podatke i informacije je zato što se ja nadam da će veći broj narodnih poslanika da prizna rezultat, da ih vidi, da ih prihvati i da će ova Vlada samo imati sve veći i veći broj glasova u ovoj Narodnoj skupštini, da će i drugi ljudi da se priključuju u stvari većini u Skupštini kada razumeju i prihvate rezultate Vlade i hoće da podržavaju da bi ona išla i brže i bolje, tako da je to odgovor za to.
Ostala sam dužna dva odgovora pre ovoga. Jedan je oko univerziteta i ta odluka je doneta na bazi istih takvih odluka o d 2003, 2009, 2015. godine. Vlada u toj odluci ne donosi akt o akreditaciji, nego o privremenoj važnosti diploma do završetka akreditacije, do završetka akreditacije koju radi nezavisno telo KAPK.
(Aleksandra Jerkov: Završena je akreditacija.)
Što se tiče Novog Sada i zapošljavanja čuvara kontejnera, hoću da vam kažem da se u Novom Sadu polako dovodi u red, ali je bila katastrofalna situacija što se tiče broja zaposlenih.
Dakle, decembar 2013. godine, Novi Sad, ukupni broj zaposlenih 9.249. Optimalan broj zaposlenih za Novi Sad je 6.208. Samo 50% više zaposlenih u Gradu Novom Sadu, koji se plaćaju iz budžeta koji pune građani, samo toliko. Onda od decembra 2013. godine kreće racionalizacija. Decembra meseca 2014. godine broj je smanjen na 8.943, pa decembar 2015. godine dodatno smanjen na 8.691, pa decembar 2016. godine dodatno smanjen na 8.098. Mi smo za maksimalan broj zaposlenih dali Novom Sadu do decembra meseca 2017. godine da se dodatno smanji na 7.898, da bi do 2020. godine doveli na 6.208, koliko je optimalno i koliko građani treba da plaćaju. O tome se radi kada govorimo o ozbiljnoj, odgovornoj državnoj upravi koja pazi na finansije građana. Hvala vam.
Ja sam neverovatna kombinacija između fikusa i dame. Hoću da vam kažem prvo da se nisam žalila na to kako su me sve zvali u poslednjih sedam dana. Upravo suprotno, juče sam rekla – zovite me kako god budete želeli. Kako god hoćete me zovite, to govori više o vama, nego što govori o meni. Tako da slobodno udrite mašti na volju i samo napred.
Važnije mnogo od svega toga zajedno je što sam htela da obavestim narodne poslanike da mi sada imamo od pre dva minuta dve prvakinje sveta u tekvondou. Pre dva dana je Vanja Stanković osvojila zlato na svetskom prvenstvu u tekvondou, prvakinja sveta sa 19 godina, naša Vanja. Upravo Milica Mandić osvojila je zlato i to sam htela da vam kažem.
Hvala vam.
Puno je pitanja postavljeno. Mislim da je najvažnije da svakako odgovorim na pitanja o zdravstvu jer su ona jedan od najvećih prioriteta građana Srbije.
Što se tiče nestajanja milijardu evra na godišnjem nivou iz zdravstvenog budžeta, apsolutno ne možemo da govorimo o nestajanju bilo kakvih milijardu evra iz zdravstvenog budžeta jer se u Republici Srbiji godišnje izdvaja iz budžeta 260 evra po glavi stanovnika. Realni troškovi pružanja zdravstvene zaštite po glavi stanovnika iznose između 800 i 900 evra na godišnjem nivou. Dakle, za toliko država nadoknađuje troškove koji bi inače trebalo da budu pokriveni iz zdravstvenog osiguranja. Dakle, ne možemo da pričamo o milijardu evra.
Što se tiče te fotografije i svega što se govori ovde o zdravstvenom sistemu, opet hajde da prođemo sve ono što smo prošli juče. Dakle, do 2012. godine srpsko zdravstvo nije ispunjavalo ni kriterijume za ocenjivanje u sklopu evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, odnosno Euro Health Consumer Index, ako neko treba da proveri. Kada smo ispunili kriterijume, bili smo najgori. U protekle dve godine napredovali smo 12 mesta na evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu, više nismo najgori u Evropi i sada zauzimamo 24. poziciju. Isti taj indeks evropski je dao srpskom zdravstvu titulu države sa najvećim napretkom u 2016. godini.
Opet ću se vratiti na moje pitanje koje sam postavljala i svima nama i sama sebi danas ceo dan i postavljaću ga svaki dan, a to je – jel može bolje, jel može brže? Pa može, verovatno. Ali gde smo bili, odlično smo danas dogurali.
Da kažem još neke stvari oko zdravstvenog sistema. Jedan od najvećih prioriteta je rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji: Klinički centar Niš – 32,5 miliona, Klinički centar Vojvodine – 32,6 miliona evra, sve investicije, Klinički centar Kragujevac – 29,4 miliona evra i Klinički centar Srbije – projektovana vrednost radova je 96 miliona evra. To je ukupno 200 miliona evra. Rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji, realizacija projekta rekonstrukcije i izgradnje, opremanja sedam renomiranih zdravstvenih ustanova o kojima sam pričala i u ekspozeu počeće ove godine: Univerzitetska dečja klinika „Tiršova“, Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, odnosno Višegradska, KBC „Dragiša Mišović“, Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Klinika za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i KBC „Zemun“ – Odeljenje pedijatrije. Dakle, rekonstrukcija izgradnje i opremanje ovih zdravstvenih centara.
Puštena su već u rad četiri linearna akceleratora na koje je Vlada Republike Srbije u 2016. godini izdvojila 700 miliona dinara. Tu su dva aparata za Klinički centar Niš, jedan aparat za Klinički centar Kragujevac i jedan aparat za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu. Do kraja 2017. godine, dakle do kraja ove godine, završavamo nabavku još šest aparata iz kredita Svetske banke.
U Kragujevcu nema više lista čekanja za zračenje. Do kraja mandata ove Vlade rekli smo da ćemo ukinuti sve liste čekanja. Na gama nožu zlatnom standardu u neurohirurgiji prvih godinu dana obavljeno je oko 800 intervencija. Do sada je ukupno urađeno više od 1.100 intervencija. Kupujemo i sajber nož, tako da će Srbija biti jedina zemlja u svetu čiji građani mogu potpuno besplatno da imaju intervencije novim zlatnim standardima i gama nožu i sajber nožu.
Vlada Srbije je donela odluku o odobravanju finansijskih sredstava za krečenje prostorija zdravstvenih ustanova, adaptacija i sanacija mokrih čvorova i vodovodne i kanalizacione mreže zdravstvenih ustanova. Iz Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova 600 miliona dinara iz budžeta odvojeno za to, to je više od 150 zdravstvenih ustanova koje su obuhvaćene ovim programom širom Srbije.
O zdravstvu, da nastavimo o zdravstvu, ili nema potrebe? Ali ima potrebe za još jednu važnu stvar koja se dva puta ovde pomenula, kao jedan podsetnik Vlade Republike Srbije da bi trebali da uradimo nešto da se deca više ne leče sms-om. Vlada je krajem 2014. godine formirala budžetski Fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, to je kraj 2014. godine. Za dve godine na lečenju u inostranstvo upućeno je 55 pacijenata, odobreno 118 zahteva za dijagnostiku u inostranoj zdravstvenoj ustanovi.
Za lečenje u inostranstvu i obezbeđivanje adekvatnih terapija obolelima od retkih bolesti preko budžetskog fonda za poslednje tri godine država je izdvojila više od 32 miliona evra. Do juna 2017. godine 63 dece je poslato na lečenje, 134 uzoraka poslato na analizu u inostranstvo. Na današnji dan na ovom fondu se nalazi 251 milion dinara. Država danas pomaže 10 puta više slučajeva nego pre tri godine.
Pokušala sam da nađem koliko se izdavalo do 2012. godine za lečenje retkih bolesti i fascinantan je podatak, je ne mogu sad, samo da vidim, znam da je dosta lako bilo zapamtiti taj broj - 0 dinara. Eto, da odgovorim samo na ovo pitanje na taj način da nisam sigurna da treba dalje odgovaram na ostala pitanja kada je ovo ovoliko izvitopereno. Hvala.
Ja sada stvarno moram da kažem da postoje neke stvari preko kojih ne možemo da pređemo i da nije u redu i valjda bi neko trebao da se izvini ako kaže gnusnu laž da je neko tukao malinare u Požegi. To je strašno. Skandal je da izgovarate takve stvari, koji su potpuna neistina.
Pošto ministar unutrašnjih poslova ne može ovo sada da vam objasni, mogu ja da vam kažem i ja vas molim, evo, ako možemo da dobijemo izvinjenje zato što ste optužili celu policiju da je tukla malinare, kad ljudi ništa nisu uradili. Za poslednje tri godine, MUP nije imao nijedan incident sa građanima. Dakle, molim vas da se takve stvari ne govore. Vi optužujete našu policiju da je išla i tukla naše građane, a to apsolutno nije istina.
Kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ja želim da se izvinim građanima Smederevske Palanke zato što nisam uspela da uradim ništa za Smederevsku Palanku. Evo, ruku na srce, stvarno nisam uspela da uradim ništa za njih. Bila sam tamo, pričala sa ljudima, pokušavala, išli smo levo, desno, da je izvučemo iz kaljuge u koju ju je ostavio narodni poslanik Milojičić.
Dakle, tri milijarde dinara, tri budžeta i znam da sam povredila Poslovnik, ali, na neke stvari jednostavno ne mogu a da ne reagujem. Tri budžeta, 19 javnih komunalnih preduzeća je otvoreno u Smederevskoj Palanci, sve institucije su u blokadi, pa ljudi, aman, neke stvari stvarno ne mogu da se dozvole u ovoj Srbiji. Ništa nismo uspeli da uradimo.
Sa druge strane, za vodosnabdevanje smo uspeli nešto da uradimo. I ovde da odgovorim sada – digitalizacija, vodosnabdevanje, kanalizacija i sve ovo ostalo. Dakle, ta dva procesa ne isključuju jedan drugi. Možemo i radimo ih paralelno. Ne možemo da kažemo – ok, zato što nema svuda vodosnabdevanja i kanalizacije. Hajde samo time da se bavimo, pa neka nam prođe voz, da ne uradimo nešto za digitalizaciju. Dakle, radimo sve zajedno.
Za vodosnabdevanje imamo projekte u Aleksincu, Pirotu, Kikindi, Somboru, Užicu, završen u Smederevu, Vrbas, Paraćin i Knjaževac. Ali, ono što ćete se šokirati, verujem, je da je kamata na sredstva koja smo ugovorili sa nemačkim KWF, imamo grejs period od pet godina, kamata je 1,1%. Hvala vam.
Hvala vam.
Prvo, moram da kažem da mi je izuzetno dirljiva briga nekih poslaničkih grupa i narodnih poslanika za glasače SNS. Dirljivo jako meni deluje, kao da SNS ume da se brine sama o sebi, pa možda bi ovi ostali mogli da se brinu o sebi, pa onda oni da imaju ovakvu većinu u Narodnoj skupštini.
Na ostale optužbe o stranoj agenturi i slične, neću apsolutno da odgovaram. Neću da odgovaram, zato što su one pre svega uvreda za Republiku Srbiju, ovu državu i sve njene građane, zato što sam ja u Narodnoj skupštini Srbije pre deset meseci bila izabrana za ministra za državnu upravu u Vladi Republike Srbije. Vi mislite da je država Srbija toliko smešna zemlja da niko od bezbednosnih službi ne bi reagovao u tom trenutku. To je strašno kakvo vi mišljenje imate za svoju zemlju.
Konačno, postoji puno pitanja na koja nisam stigla da odgovorim, ja se izvinjavam narodnim poslanicima i obećavam da ću dolaziti u parlament da odgovaram na pitanja i o diplomama, doktoratima, i o platama profesora koje su ovde predstavljane kao da u obrazovanje ovde ništa nije ulagano, da je tu najviše trpelo. Plate profesora su povećavane dva puta, 4%, 1. januara 2016. godine još dodatnih 6%, 1. januara 2017. godine data je jednokratna pomoć od sedam hiljada dinara za 140 hiljada ljudi u prosveti itd, itd.
Imam podatke, ne mogu da stignem da odgovorim na sve, ali samo jedan primer za nacionalne manjine, recimo, da država Srbija odvaja preko 305 miliona dinara godišnje za nacionalne manjine, 245 miliona dinara ide iz republičkog budžeta, 60 miliona ide iz budžeta pokrajinske Vlade, plus ide dodatnih para iz lokalnih samouprava. Tako da, preko 305 miliona dinara ide iz budžeta. Imamo podatke zato što znamo šta radimo.
Ali, koliko je teško bilo braniti i moj tim i sve što je prethodna Vlada radila, čiji sam član bila, ponosni član bila i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko je teško odgovoriti na optužbe koje nikakve nemaju osnove u realnosti. Ipak, i na kraju ovog dana, najbolje pokazuje činjenica da je policija bila optužena da je pre dva dana tukla malinare u Požegi. Ali, sada ću da vam kažem, ja sam rekla - da nikako policija nije tukla malinare u Požegi, ali ono što je najneverovatnije, što je meni sada stigla informacija iz Požege, da ove godine u Požegi nisu ni bili protesti malinara.
Dakle, eto tako je kredibilno to na šta smo mi danas i juče trebali da odgovaramo. Ja sam dala sve od sebe, trudila sam se da objasnim šta smo radili, šta ćemo uraditi. Garantujem vam, apsolutni kontinuitet ukoliko me izaberete i moj tim. Prethodna Vlada postavila je temelje i mi sada možemo dalje da radimo i da gradimo na tim temeljima. Očekujem odlične rezultate i prosperitet za Srbiju. Hvala vam puno.
Dame i gospodo, uvaženi poslanici, vaša ekselencijo, dragi prijatelji, gosti, poštovani građani i građanke Srbije, danas stojim ovde pre dvama jer želim da vam predstavim ciljeve Vlade Srbije u narednom periodu. Važno je da se usaglasimo oko prioriteta i napravimo društveni dogovor oko toga šta zajedno možemo i moramo da postignemo da bismo Srbiju uveli u red uspešnih država.
Vreme koje je pred nama će pokazati koliko smo kao društvo i pojedinci hrabri da zajedno pomeramo granice i zakoračimo u budućnost zbog svih nas, a ja verujem u građane i građanke Srbije.
U politiku samo ušla iz privrede, i to iz ljubavi prema Srbiji, u koju sam se pre 15 godina vratila u najboljoj želji da uradim nešto za svoju zemlju i za sve građane Srbije. Čast je služiti svojoj zemlji i gledati kako se ona menja na bolje kao rezultat rada i napora svih građana. Vreme u kome živimo puno je izazova. Mi na te izazove moramo da odgovorimo hrabro, odlučno i sa jasnom vizijom kuda idemo.
Želim na početku da se osvrnem na intenzivnu debatu u javnosti koja je pratila moje imenovanje za mandatarku. Verujem da su se mnogi pitali zašto ne odgovaram i želim sada da odgovorim da je to bio moj odgovor. Imala sam cilj pred sobom i danas stojim ovde, pred onima koji su me podržavali i pred onima koji su me osporavali, odgovorno i ponosno izlažem program Vlade, jer sam sigurna da će ova Vlada imati rezultate o kojoj ni oni, koji su o meni govorili sa podsmehom, neće moći da se ogluše. Mi našu viziju možemo da gradimo na osnovu temelja koji je postavila prethodna Vlada.
Danas kada pred vama predstavljam program za sledeću Vladu i tražim podršku Narodne skupštine i građana Srbije, državna kasa je u dobrom stanju, makro-ekonomski pokazatelji su pozitivni. Zatičemo suficit u budžetu, inflaciju u predviđenim granicama i trend smanjenja javnog duga i deficita platnog bilansa. Nijedna vlada u poslednjih deset godina nije započela mandat sa tako dobrim stanjem u budžetu kao ova koju ću, ukoliko tako bude glasala većina narodnih poslanika, voditi ja. Na tome moram da zahvalim prethodnoj Vladi i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću.
Sa druge strane, moja odgovornost prema državi i građanima time je još veća. Prethodna Vlada je zapravo uspela da zaustavi bankrot države, od koga nas je pre samo nekoliko godina delilo svega tri meseca. Ta Vlada je uspela da konsoliduje državni budžet i smanji deficit sa kojim se Srbija godinama pre toga neuspešno borila. U poslednje tri godine značajno je popravljen rejting Srbije na „duing biznis“ listi Svetske banke na kojoj, po opštim uslovima poslovanja, zauzimamo 47. poziciju od 190 zemalja sveta. Za dve godine uspeli smo da ostvarimo napredak na ovoj listi za čak 44 mesta.
Započeta je opsežna i sveobuhvatna reforma državne uprave koja ima za cilj transformaciju države u servis građana, veću efikasnost rada državnih službenika, pojednostavljenje administrativnih procedura i jeftiniju državu. Postavljeni su temelji za uspostavljanje elektronske uprave u punom kapacitetu.
Podsetiću još i na to da su pokrenuti radovi na infrastrukturi i da je poslednjih godina izgrađeno više kilometara puteva, nego decenijama pre toga. Dobra infrastruktura je uslov za povećanje investicija i pokretanje lokalnog ekonomskog razvoja. Ona daje mogućnost za ravnomerni regionalni razvoj.
Ne smemo da zaboravimo da je Srbija, početkom 2014. godine, započela pregovore o članstvu u EU, a da je do danas otvoreno čak deset pregovaračkih poglavlja. Stub tog dijaloga predstavlja nacionalni konvent za EU, platforma koja okuplja više od 700 organizacija civilnog društva, što potvrđuje da je uspostavljen široki konsenzus za pristupanje EU.
Sada je trenutak da odemo korak dalje i naše društvo, državu i privredu prevedemo u 21. vek koji je obeležen digitalizacijom. Digitalizacija je dubinska transformacija načina na koji proizvodimo, trošimo, učimo, radimo i razmenjujemo. Naša celokupna društvena organizacija i društvo kakvo ga znamo, biće u potpunosti redefinisani usled digitalizacije.
Srbija za ovo mora da bude spremna, jer ako sada ne iskoristimo šansu, teško da ćemo ponovo dobiti još jednu priliku. Digitalizacija otvara nove mogućnosti za kvalitetniji život građana kroz veći broj usluga, jeftinije usluge, dostupnije informacije i znanje, povezivanje među ljudima. Iako se često vezuje za tehniku, digitalizacija je mnogo više od toga. Ona pruža šansu za nova radna mesta koja su bolje plaćena. Digitalizacija može uvećati naš izvoz i što je najvažnije ona je prilika da zaustavimo sada odliv mozgova i čak preokrenemo taj trend. To govorim na osnovu iskustva naših najuspešnijih kompanija iz IT i kreativne industrije, koje su nam u praksi pokazale kako je digitalizacija pokrenula točak promena.
U poljoprivredi, digitalizacija kreira dodatnu vrednost i tako uvećava naš izvozni potencijal i Srbiju pridružuje zemljama koje izvoze proizvode sa većim stepenom vrednosti.
Uprkos uvreženom mišljenju, ja vas uveravam da su naši građani spremni za novo digitalno doba. Prema najnovijim istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je u najboljoj trećini zemalja u svetu po nivou tehnološke spremnosti i broju građana koji koriste internet. Praktično sve naše kompanije imaju pristup internetu. Dakle, i građani i privreda imaju naviku da koriste internet. Istovremeno, birokratija je ta koja je prepoznata kao jedan od najvećih problema srpskog društva, koja troši ogromne resurse i države i svih naših građana. Domaće kompanije mogu biti još mnogo efikasnije korišćenjem svih prednosti novih tehnologija. Ova Vlada će raditi na promeni postojeće paradigme i načina razmišljanja u svakom segmentu društva.
Sa četvrtom industrijskom, odnosno digitalnom revolucijom mi imamo šansu da nadoknadimo zaostajanje i uhvatimo priključak sa razvijenim zemljama. Ova tehnološka revolucija fundamentalno će promeniti naše živote. Ona je neminovna i nezaustavljiva. Samo pobednička društva idu u susret promenama i ne zaziru od njih. Duboko verujem da je Srbija spremna da predvodi ceo region u promenama koje slede i stvaranju novih mogućnosti za sve.
Sa velikom sigurnošću očekujem da će proces digitalizacije poboljšati standard i kvalitet života stotine hiljada građana Srbije. Povećaće se efikasnost, smanjiti troškovi, kreirati nova vrednost u skoro svim oblastima života i rada. Proces digitalizacije je najvažniji katalizator inovacija, komponentnosti i rasta.
Ponoviću još jednom da ono što sada uradimo na polju digitalizacije odrediće mesto Srbije na svetskoj mafiji u godinama i decenijama koje dolaze. Uloga države treba da bude da stimuliše i dozvoli otvorenu, dinamičnu ekonomiju, da razvija infrastrukturu, da pruža što kvalitetnije i troškovno efikasne usluge, da otklanja administrativne barijere, da ohrabri, podrži i pravno zaštiti svaku preduzetničku inicijativu uz odgovornu i dobro postavljenu socijalnu politiku u skladu sa ekonomskim mogućnostima.
Moja misija je modernizacija našeg društva u svim segmentima. Radeći na digitalizaciji stvaraćemo društvo koje pruža jednake šanse svim svojim građanima. Ova Vlada ima dobar osnov koji je postavila prethodna i ja ću je voditi tako da zadržim fokus na postavljenim ciljevima, a na vrhu liste mojih prioriteta biće digitalizacija i biće obrazovanje.
Moramo da unapredimo naš obrazovni sistem i to će biti moj drugi najvažniji prioritet u ovom mandatu. To znači da ćemo podsticati analitički način razmišljanja usmeren na rešavanje problema i pronalaženje rešenja. Radićemo na tome da promenimo način razmišljanja koji sputava kreativnost.
Važno je da mlade generacije navedemo da ne odustaju na prvoj prepreci, da se bore za ideje, za poslove, da veruju u sebe i idu u susret svojim ambicijama. Negovaćemo preduzetnički duh kod mladih. To ne znači da svi treba da budu preduzetnici, već da ćemo ih učiti da razmišljaju pobednički i idu u susret prilikama. Takav način razmišljanja je mene vodio kada sam prošlog leta donela odluku, kojom se ponosim, i prihvatila poziv Aleksandra Vučića da uđem u Vladu, iako pre toga nisam radila u državnoj upravi.
Mi svi zajedno moramo stvarati društvo u kome se znanje vrednuje, jer je znanje najveća vrednost 21. veka. Onog trenutka kada završimo školovanje u današnje vreme pola našeg znanja već je prevaziđeno i mi moramo nastaviti sa obrazovanjem i sa učenjem. Ovaj vek daje prednost svima koji žele da uče i koji nemaju otpor promenama.
Mi naše mlade generacije treba da ohrabrujemo da usvajaju novine, a starije građane treba svi zajedno da ohrabrujemo da upotrebljavaju savremene tehnologije i da budu deo života svoje dece i unuka.
Tim u Vladi će raditi u najboljem interesu Srbije. Verujem da će ova Vlada umeti da odgovori na brojne izazove koji nas očekuju. Kao predsednica Vlade ću ohrabrivati dijalog kao način da donesemo dobre odluke za Srbiju.
Želim da naglasim da će svaki predlog, svaka ideja, svako konstruktivno rešenje naići na otvorena vrata, a da ćemo onda mi kao tim nastupati, jedinstveno, kada bude bilo potrebno da odbranimo naše stavove i obrazložimo odluke koje smo doneli. Pozivam vas sve da se pridružite u zajedničkom radu na izgradnji kvalitetnije budućnosti i boljeg života za sve nas.
Ipak, svakako kao predsednici Vlade najveća odgovornost će biti na meni. Ja se neću skrivati iza svojih saradnika. O našim rezultatima ću javnosti redovno podnositi izveštaj. Podsticaću konstruktivnu kritiku koja je usmerena ka pronalaženju rešenja. Daću sve od sebe da ne upadam u zamku da pomislim da imam unapred spreman odgovor na sve.
Uprkos uvredama u javnom govoru koje su mi već upućene proteklih dana i koje mogu da očekujem u budućnosti, ja ću istinu i činjenice braniti sa dostojanstvom i dignitetom.
Najveći izazovi ove Vlade biće nastavak ekonomski reformi i ubrzanje privrednog rasta, balansirana spoljna politika, nastavak reformisanja države kroz modernizaciju rada i efikasniji rad državnih službenika, od kojih očekujem da budu servis građana. Obrazovanje i privlačenje stručnjaka umesto odliva mozgova i uspostavljanje partnerstva između svih segmenata društva i uključivanje civilnog sektora u društvene inicijative. Zalagaću se za inkluzivnost, jer samo ako prihvatimo različitost kao vrlinu imamo šansu da gradimo društvo ravnopravnih pojedinaca.
Želim da pošaljem poruku da ova zemlja ima sjajno kulturno nasleđe. Želim da zajedno na njemu gradimo novu kulturnu politiku. To nije samo bombastična fraza. Počećemo od naizgled malih stvari koje će kada budu završene biti velike i značajne za celo društvo.
Svesna sam da su ovo izazovi pred kojima bi mnogi ustuknuli, ali moramo imati velike ciljeve i vredno i posvećeno raditi da bismo napravili taj iskorak zbog svih nas i zbog svih generacija koje dolaze. Odgovorni smo prema njima kao što su naši preci bili odgovorni prema nama.
Posvećenost, odlučnost, otvorenost i hrabrost vrednosti su na kojima će se zasnivati moj rad. Ja vas pozivam sve da mi se pridružite kako bi smo ostatke prošlosti ostavili tamo gde im je i mesto, u prošlosti. Ja gledam u budućnost, jer je sada trenutak kada možemo da uradimo prave stvari, bez odlaganja, bez čekanja i, najvažnije, bez izgovora.
Sada ću vam detaljnije predstaviti konkretnije oblasti na kojima će ova Vlada raditi. U svakoj od oblasti ću izdvojiti najvažnije zadatke i ciljeve koje moramo da postignemo da bismo ostvarili promenu koja nam je potrebna. Moje izlaganje je sažetak ekspozea u kome se nalazi mnogo više konkretnih podataka.
Ova Vlada fokusiraće se na ubrzanje privrednog rasta i počinjemo od finansija. Zbog visokih troškova zaduživanja u prošlosti samo u 2016. godini platili smo preko milijardu evra na otplatu kamata. Da bi građani bolje razumeli o kolikom novcu pričam ovde, naglasiću da se sa ovim novcem može izgraditi 150 kilometara auto-puta svake godine. Tek od 2018. godine možemo da očekujemo smanjenje ovih troškova koji nam dolaze na naplatu zbog lošeg upravljanja javnim finansijama u prošlosti. Važno je da se u javnim finansijama zadrži red koji je uvela prethodna Vlada i da Vlada svoje prihode i rashode danas dobro planira.
Građani su prepoznali važnost takvih mera, sami podneli najveći teret štednje, prepoznajući da su odricanja nekad jedini način da stvorimo osnovu za održivi rast. Ovi napori građana i Vlade Srbije prepoznati su od strane MMF-a, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija. Uspešno smo prošli kroz šest revizija aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om i sada prolazimo kroz sedmu.
Želim da istaknem da krajem ove godine uspešno završavamo trogodišnji aranžman sa MMF.
Ova Vlada planira da nastavi rigoroznu kontrolu trošenja novca i održi fiskalnu disciplinu i odgovornost u upravljanju javnim finansijama. Naš cilj je da do 2019. godine deficit opšte države bude ispod 1%. To nas dovodi u rang fiskalno najodgovornijih zemalja.Sa daljim rastom BDP-a i niskim deficitom planiramo da do kraja mandata ove Vlade nivo javnog duga spustimo ispod 60% BDP-a.
Ovo bi stvorilo dodatni prostor za povećanje plata i penzija, nove investicije u infrastrukturu ili čak prevremenu otplatu kredita, što bi dalje ubrzalo smanjenje javnog duga.
Sve ovo je moguće samo ako se svi angažujemo i uključimo. Važno je da delujemo jedinstveno, jer je društvo snažnije od pojedinca, koji ne može sam ili koji može jako malo. Što je još važnije, tražim vašu podršku da modernizujemo državu i zauvek napustimo birokratski način razmišljanja.
Kako bismo ostvarili zacrtane ciljeve moramo da sprovedemo program reforme upravljanja javnim finansijama. Ove reforme podrazumevaju bolju naplatu javnih prihoda, jačanje kapaciteta za upravljanje javnim dugom, unapređenje budžetskog planiranja i druge mere.
Jedna od značajnijih stavki je osnaživanje poreske uprave, čime će se povećati naplata poreza i obezbediti fer konkurencija preduzetnicima i kompanijama koje posluju u skladu sa zakonom.
Ne zaboravimo da se iz naplaćenog poreza finansiraju naše škole, bolnice, dečija igrališta i izgradnja infrastrukture.
Smanjenje poreza i doprinosa i povećanje plata u javnom sektoru direktno je povezano sa kvalitetnijim upravljanjem javnih finansija.
Sigurna sam da će ministar finansija posvećeno da sprovodi već započete reforme, jer su javne finansije žila kucavica ekonomskog sistema svake zemlje.
Planiramo da povećamo plate u javnom sektoru, kao i da smanjimo opterećenje poslodavaca, ali ipak možemo da trošimo samo onoliko koliko imamo. To ministar finansija najbolje zna. U ovom delu ću se mnogo oslanjati na njega.
Da bismo obezbedili privredni rast moramo da završavamo projekte za koje smo obezbedili finansiranje. Put koji nije završen ne donosi novac u budžet. Isto tako, ni u bolnici koja je 90% gotova ne mogu da se leče ljudi. Svaki dan kašnjenja ne znači samo odlaganje i pružanje usluga, već i gubitak novca koji bi se slio u budžet da je projekat gotov. Ovo je težak posao koji nas čeka. Ali, ne uzmičemo pred problemima, već ih kao racionalni i odgovorni ljudi koji vode zemlju rešavamo korak po korak, bez pauze i bez odlaganja.
U godinama pred nama očekujemo rasta realnog BDP-a od najmanje 3,5% godišnje. Ovaj rast, i to je jako važno, biće zasnovan na rastu investicija, povećanju izvoza robe i usluga, naročito roba i usluga visoke dodatne vrednosti, kao i smanjenju udela javnih rashoda i deficita tekućih transakcija u BDP-u.
Za održivu ekonomsku stabilnost i privredni rasta u godinama pred nama, ključan je nastavak restrukturiranja privrede, posebno javnog sektora, dalje unapređenje poslovnog okruženja, kao i održavanje političke stabilnosti i dalje približavanje EU.
Digitalizacija naše ekonomije je ključna poluga koja će ubrzati ekonomski rast i povući razvoj celog društva. Za odgovornu Vladu to nije stvar izbora, već neophodnost kojoj ćemo mi pristupiti odmah.
Ovde moram da istaknem ogroman izvozni potencijal naše IT industrije. To je jedan od najvećih sektora u Srbiji i jedan od onih koji najbrže rastu, i to više od 10% godišnje, dok unutar njega industrija softvera i usluga ima rast od preko 20% svake godine. Neto izvoz IT sektora danas iznosi više od 400 miliona evra godišnje. Cilj Vlade je da izvoz bude uvećan na 1,5 milijarde evra godišnje za pet godina. Zaposleni u IT sektoru su u proseku šest puta profitabilnijih u ostatku ekonomije, i to sa polovinom potrebnih resursa.
Zbog svega navedenog, kadrovski potencijali u IT ne samo da su potpuno iskorišćeni, mi se suočavamo sa manjkom kvalifikovanih kadrova, što usporava dalji rast.
Procene su da u Srbiji ne dostaje skoro 15.000 IT stručnjaka, sa tendencijom povećanja tog broja. Zbog toga je jedan od mojih prioriteta da omogućimo da se u Srbiji poveća njihov broj, što će doprineti razvoju privrede i omogućiti Srbiji da uhvati korak sa četvrtom industrijskom revolucijom. Ključan preduslov za to je kvalitetno i efikasno obrazovanje.
Sveobuhvatna reforma o kojoj danas govorimo treba da bude zasnovana na konceptu celožitovnog učenja, u svim vidovima i nivoima obrazovanja, povećanja dostupnosti obrazovanja, modernizaciji nastavnih planova i programa, kao i na kreiranju obrazovnog sistema prema potrebama društva i ekonomije. Obrazovanje treba da podstiče inovacije, kritičko razmišljanje, preduzetništvo i obezbeđuje mladima potrebne veštine da bi bili globalno konkurentni, što je ključni pokretač razvoja.
Uvodićemo modele konceptualnog učenja. Podsticaćemo decu da stiču funkcionalna, primenjiva znanja, umesto da suvoparne informacije uče napamet, koje ne umeju da primene, a koje ni nisu primenjive. Podstičemo ih da razmišljaju.
Važno je da povratimo poverenje javnosti u obrazovni sistem. Dva veoma važna elementa podizanja obrazovanja i prilagođavanja savremenom dobu su dualno i preduzetničko obrazovanje. Iako mogu da razumem strahove koji su se mogli čuti u vezi sa dualnim obrazovanjem, trenutak je da razjasnimo da dualno obrazovanje ne stvara jeftinu radnu snagu. Ono predstavlja bolje povezivanje privrede i obrazovanja u svim nivoima i uvodi praksu u teorijsko obrazovanje. Na taj način i učenike i studente još tokom školovanja pripremamo za rad u privredi.
Saradnja fakulteta sa kompanijama omogućila bi studentima realizaciju projektnih ideja i njihovo kasnije zapošljavanje u kompanijama koje te projekte sprovode.
Bilo bi mi jako drago da za sektor obrazovanja možda imamo malo veći fokus i dok čitam budući predlog rada Vlade Srbije.
Preduzetništvo je razvojni element, posebno u društvima sa malim brojem stanovnika kao što je naše. Ono je više od nastavnog predmeta. Preduzetništvo je stav, način, odnos prema životu. Naš strateški razvoj mora biti zasnovan na ljudskom kapitalu i na razvijanju preduzetničkih kompetencija kod što većeg broja članova društva.
Naglašavam da je preduzetnička kompetencija prepoznata kao jedna od osam veština neophodnih za život i rad u društvu znanja karakterističnog za 21. vek. Tako ćemo imati generaciju ljudi spremnih da preuzmu odgovornost i kreiraju svoja radna mesta.
Uvođenje informatike kao obaveznog predmeta od petog razreda osnovne škole bio je jedan od prioriteta prethodne Vlade i Ministarstva prosveta i u tome smo uspeli. Nastava će se sprovoditi po modernim nastavnim planovima koji će zahtevati od učenika da nauče osnove programiranja i algoritamsko analitičko razmišljanje, koje će ih osposobiti za bilo koji poziv kojim izaberu da se bave u budućnosti.
Jačanjem informatičkih programa i kapaciteta u školama osposobljavamo generacije u Srbiji za vreme u kojem živimo i pripremamo ih za budućnost. U cilju animiranja dece za učenje programiranja, robotike i automatike u više od 340 škola obezbeđeni su roboti za učenje. Ovaj projekat ćemo svakako nastaviti.
Drugi, podjednako važan, preduslov su digitalno kompetentni nastavnici koji bez straha i otpora koriste informacione tehnologije za nastavu, administraciju i stručno usavršavanje. Ministarstvo prosvete usvojilo je okvir digitalnih kompetencija nastavnika i od septembra kreće obuka direktora, nastavnika i stručnih saradnika na tri nivoa digitalne zrelosti. Nastavićemo sa programom prekvalifikacije za informacione tehnologije, koji će omogućiti da se godišnje makar 1000 građana Srbije prekvalifikuje, kroz intenzivne kurseve, do nivoa programera juniora i započne novu karijeru u IT industriji. U skladu sa rastom IT industrije, očekujemo da proširimo kapacitete naših programa u narednim godinama. Obezbedićemo i edukaciju za naše starije sugrađane i korišćenje računara u domovima za stare. Ključno je da nova znanja budu dostupna svima i mi ćemo podsticati mlade da podučavaju starije generacije o upotrebi interneta, čime ćemo ih više uključiti u zajednicu. Povećan je broj zaposlenih.
Obezbeđen je dodatni prostor za tehničke fakultete, koji su jedan od ključnih faktora digitalizacije društva i u hvatanju priključka sa četvrtom industrijskom revolucijom. Upisne kvote, za ovaj upisni period, za akademsku godinu koja počinje na jesen ove godine, povećane su za više od 20%, u odnosu na prethodnu godinu. Kako bi visoko obrazovanje bilo još efikasnije, ključno je omogućiti način finansiranja fakulteta, po modelu zasnovanom na performansama, a ne na broju upisanih studenata.
Otvaranje mogućnosti da stručnjaci iz privrede budu gostujući predavači na fakultetima, omogućiće se još bolje povezivanje sa privredom i sticanje praktičnih znanja. Prethodna Vlada započela je kapitalne investicione projekte koji su usmereni na poboljšanje infrastrukture u visokom obrazovanju i buduća Vlada će nastaviti ovim putem. Podizanje konkurentnosti nauke, istraživanja i inovacija u funkciji privrednog razvoja jedan je od prioritetnih ciljeva Vlade. Veoma je važno uključivanje obrazovnih institucija u programe i projekte EU i unapređivanje generalne saradnje sa inostranim obrazovnim institucijama.
Mi svi moramo da učimo na primerima Fakulteta organizacionih nauka iz Beograda, ili Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, kao i na primerima BioSense instituta u Novom Sadu, Instituta za fiziku u Beogradu koji su uspeli da obezbede značajna sredstva iz međunarodnih fondova, postignu svetski priznate rezultate i tako oni sami pozicioniraju Srbiju kao zemlju koja podstiče razvoj inovativne industrije.
Država intenzivno radi i na kreiranju infrastrukture za povezivanje nauke i biznisa, razvoj novih tehnologija i moderno poslovanje. Dajemo značajnu podršku naučno-tehnološkom parku u Beogradu na Zvezdari, gradimo naučno-tehnološke parkove u Novom Sadu i u Nišu.
Srbiji i dalje nedostaju iskusni kadrovi sa savremenim znanjima koji su ključ da naše kompanije budu globalno konkurentne. Mi ih moramo tražiti u inostranstvu, ali jedna velika šansa je u privlačenju naših državljana, kojih u svetu ima mnogo, i tu kao društvo možemo mnogo da uradimo.
Druga mogućnost je da kreiramo okruženje koje će biti poželjno za naučnike i inženjere iz celog sveta da dođu ovde, da razvijaju nove tehnologije upravo iz Srbije. Pored kvalitetnog obrazovanja, za privredni rast koji planiramo izuzetno je važno okruženje u kojem naše kompanije posluju.
Potrebno je da modernizujemo, kao buduća Vlada, čitav set zakona kako bi se otvorile nove mogućnosti u privredi, eliminisale administrativne barijere i povećala efikasnost. U tom smislu, moramo da pojednostavimo prekogranično poslovanje uz slobodan protok ljudi, podataka, robe i novca između Srbije i sveta. Pravni okvir ne sme da bude prepreka inovacijama.
Neophodno je prepoznavanje novih načina organizacije kompanija, novih poslovnih modela, poput ekonomije deljenja, poslovnih promena koje donose nove tehnologije, kao što su distribuirane baze podataka tzv. Blockchain, kao i novih načina rada sve većeg broja ljudi, kako u Srbiji, tako i u svetu.
Vizija ove Vlade je razvoj preduzetništva zasnovanog na znanju i inovativnosti. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma Srbija zauzima 119. od 138 mesta mereno stepenom sofisticiranosti proizvodnog procesa. Moramo mnogo da radimo kako bismo napredovali i počeli da proizvodimo i izvozimo proizvode, višak stepena obrade koji imaju veću tržišnu vrednost.
Veliki potencijal brzog razvoja ekonomije je u digitalizaciji tradicionalnih grana privrede. Jedna od najvećih oblasti za primenu novih tehnologija je poljoprivreda gde tehnologije, kao što su bespilotne letelice, senzori, analiza velike količine podataka, automatizacija procesa itd, proizvodnju hrane čini zdravijom, efikasnijom, jeftinijom i sigurnijom. Tehnologija donosi veliki napredak u medicini, u građevini, u energetici i drugim oblastima od velikog značaja za svakodnevni život građana. Tehnologije u 21. veku su dostupnije nego ranije. Kao društvo moramo ići u susret promenama koje će ubrzati naše pridruživanje razvijenim ekonomijama.
Nedostatak pravnog okvira za ulaganje kapitala i investicija u ranoj fazi je glavna prepreka za mnoge novostvorene kompanije u Srbiji. Država može da pomogne kroz omogućavanje poslovanja modernih izvora finansiranja, kao što su fondovi preduzetničkog kapitala, mikrofinansiranje ili finansiranje iz mase, tzv. crowdfunding.
Takođe je neophodno motivisati uspešne poslovne ljude Srbije da investiraju u inovativna preduzeća. Na ovaj način će se domaći kapital efikasnije uvećavati, a inovativni preduzetnici će imati više izvora finansiranja. Potrebno je poboljšati obaveštenost preduzetnika o raspoloživim izvorima finansiranja, kao što su COSME, Horizon 2020, program za razvoj preduzeća i inovacija zapadnog Balkana. Pokušaćemo da odvojimo još veća sredstva iz budžeta Srbije za inovacioni fond kako bi se povećala podrška inovacionim kompanijama, po ugledu na Izrael koji je na ovaj način postao jedna od najnaprednijih zemalja sveta.
Posebno je važan i kvalitet lokalnih dobavljača stranim kompanijama koje posluju u Srbiji. Cilj nam je da svaki strani investitor angažuje lokalne firme kao izvođače i podizvođače. Vlada će raditi na osnaživanju domaćih firmi da ispune zahteve i standarde stranih investitora. Vlada će takođe podržati žensko preduzetništvo, preduzetništvo mladih i socijalno preduzetništvo.
Srbija trenutno ima nekoliko kompanija koje su globalni lideri. Mi želimo da njihovom promocijom podstaknemo i druge da krenu njihovim stopama. Npr. jedna od naših IT kompanija zvanično je proglašena za jednu od 50 najpametnijih svetskih firmi. Te kompanije, ti mladi ljudi koji rade u njima su kroz liči primer pokazali da je uspeh moguć. Uspešni preduzetnici moraju dobiti društveno priznanje i podršku kakvu imaju u najrazvijenijim zemljama.
Biti uspešan nije lako dostupan cilj, i to je razlog više da uspešne preduzetnike ohrabrujemo da svoje poslovne sisteme osnažuju i uvećavaju. Odlučno ćemo nastaviti proces restrukturiranja i racionalizacije javnih preduzeća kroz optimizaciju broja zaposlenih, rešavanje pitanja nagomilanih dugova i ne naplaćenih potraživanja iz ranijih godina.
Smanjene su subvencije javnim preduzećima, a Vlada je strogo ograničila, sa ciljem jačanja finansijske discipline, izdavanje novih garancija i kredita koji su ranijih godina korišćeni za obezbeđenje tekuće likvidnosti.
Od 17 strateški važnih preduzeća u državnom vlasništvu, kod deset je status već rešen, a trenutno je u toku rešavanje preostalih sedam. Ovo će imati pozitivan uticaj na javne finansije, jer će budžetska podrška preduzećima sa velikim gubicima biti manja.
Veliki napredak je ostvaren u oblasti putne infrastrukture. Privodimo kraju izgradnju Koridora 10, vrednog više od jedne milijarde evra. Preostale deonice ćemo završiti u prvoj polovini naredne godine. Do kraja ove godine imaćemo i više od 102 km autoputa na pravcu od Obrenovca do Preljina. Nastojaćemo maksimalno da iskoristimo bespovratna sredstva EU za finansiranje infrastrukturnih projekata, posebno onih koji donose regionalnu saradnju.
Vlada će intenzivno raditi na jačanju regionalne saradnje i kroz povezivanje infrastrukturne mreže sa zemljama u regionu. Do sada smo rehabilitovali blizu 200 km puteva širom Srbije, a tek nas očekuje veliki posao, još 900 km puteva moramo da rehabilitujemo u narednih par godina. Projektna dokumentacija, za svih 900 km, je u pripremi ili je u postupku nabavke. Do kraja ove godine počeće se sa održavanjem 3.000 km puteva na ekonomski najefikasniji način, u planu imamo da celu nacionalnu mrežu svih 16.000 km puteva prebacimo na ovu vrstu održavanja. Ovo je ogroman korak napred u odnosu na dosadašnju praksu.
Povezanost Srbije sa ostatkom sveta počiva na tekućem poboljšanju i širenju kapaciteta naše železničke mreže. Železničko tržište otvorili smo za domaće i strane prevoznike, što je veoma važno za regionalno povezivanje i ekonomsku saradnju. Tokom ove godine započećemo modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta.
Srbija je postavila temelje kako bi postala regionalni lider u oblasti vazdušnog saobraćaja. Ukupan prihod vazdušnog sektora uvećan je za oko 70% u odnosu na ranije godine. Potpisano je i ratifikovano više od 30 sporazuma o vazdušnom saobraćaju, od kojih su najznačajnijim sa SAD, Kanadom, Kinom i Južnom Korejom. Kako bismo osigurali dalji rast prometa i nova radna mesta na Aerodromu „Nikola Tesla“, i povećali konkurentnost u vazdušnom saobraćaju stupićemo u koncesioni aranžman kojim će budžet Republike Srbije direktno prihodovati više stotina miliona evra. Zatvaranje ove transakcije očekujemo već u martu 2018. godine.
U sektoru poljoprivrede imamo obiman potencijal koji moramo da kapitalizujemo unapređenjem produktivnosti proizvodnje, intenzivnijom upotrebom savremene tehnologije i fokusiranjem na izvoz većeg stepena obrade, umesto izvoza sirovina koje su najjeftinije. Ulagaćemo u kapitalne sisteme navodnjavanja, 14 sistema od kojih je 11 sistema u Vojvodini, a tri u centralnoj Srbiji. Takođe ćemo nastaviti da ulažemo u brane sa akumulacijom i u rekonstrukciju vodnih objekata.
Izmenićemo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, time onemogućiti potpunu liberalizaciju prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Sve ove izmene biće u skladu sa uporednim rešenjima zemalja koje su poslednje dve decenije ušle u EU. Krajem godine završavamo sa akreditacijom za korišćenje predpristupnih fondova EU za ruralni razvoj, tzv. IPARD fondovima. Institucije poljoprivrednog gazdinstva ćemo pripremiti za ulazak Srbije u EU.
Rudarstvo, kao privredna grana generiše visokostručne, dobro plaćene poslove, koji su značajno viši od proseka u zemlji. Rudarstvo doprinosi nacionalnom, regionalnom i lokalnom razvoju i ono svakako povećava poreske prihode. Značajne kapitalne investicije koje prate otvaranje rudnika naročito bi mogle da pomogne nerazvijenim krajevima Srbije, u kojima su registrovane velike rudne rezerve i tako osnaže regionalni razvoj. Na primer, Jadar je rangiran kao jedno od najvećih ležišta litijuma na svetu koje može da zadovolji većinu svetskih potreba za ovom rudom. Rudarstvo će zato, svakako, biti značajan segment fokusa Vlade Republike Srbije.
Unapređenje energetskog sektora važno je jer se tako obezbeđuje veća stabilnost, bezbednost i bolja pozicija Srbije u svetu, u složenim geopolitičkim okolnostima. Kako bismo odgovorili na domaće i međunarodne izazove energetskog sektora, moramo da ga unapredimo na način koji će poboljšati život naših građana i učinak naše privrede. Želim da napomenem da još uvek predstavljamo jedno od najjeftiniji tržišta električne energije u Evropi. Nastojaćemo da konsulidujemo neka od naših državnih preduzeća u sektoru energetike i rudarstva i povećamo prihode iz naše postojeće energetske infrastrukture.
Energija iz obnovljivih izvora veoma je važna da bismo obezbedili energetsku sigurnost zemlje i radićemo na povećanju učešća obnovljivih izvora u energetskom sistemu zemlje. Nastavićemo izgradnju projekta Transbalkanski koridor, koji će povećati sigurnost snabdevanja u Srbiji i doprineti njenoj dugoročnoj energetskoj bezbednosti.
U oblasti u kojima postoje ogromni potencijali, a nezasluženo se o njima najmanje govori su turizam, kreativna industrija i kultura. Zahvaljujući našim izuzetno talentovanim i kreativnim ljudima, jedinstveno raznolikom kulturom, prelepim predelima, istorijskim nasleđem, ove delatnosti pružaju ogromne mogućnosti, kako za ekonomski razvoj, povećanje deviznog priliva i zapošljavanja, tako i za promociju Srbije u celom svetu. Cilj Vlade Srbije je povećanje broja turista sa 2,7 miliona u 2016. godini, na 3,7 miliona dolazaka u 2020. godini, uz projektovani devizni priliv od turizma od 2,5 milijarde američkih dolara.
Posebno bih istakla važnost kongresnog turizma. Srbija na svetskoj listi kongresnih destinacija skočila je za 25 mesta u poslednjih deset godina i sada je na 48 mestu. Orijentacija ove Vlade biće da se dovedu skupovi svetskih organizacija u Srbiju, i to ne samo u Beograd, već i u druge kongresne centre poput Novog Sada, Subotice, Aranđelovca, Vrdnika, Kopaonika i Niša.
Za promociju naše zemlje, kao turističke destinacije, veliki doprinos daje industrija filmske i TV produkcije. Filmovi, serije i reklame, koje dolaze iz Amerike, Evrope i iz Indije, omogućavaju da naše predele vide desetine miliona ljudi širom sveta. Podržaćemo program podsticaja, koji je dao odlične rezultate. Radićemo na tome da se vrše obuke naših filmskih radnika, jer će nam biti potrebno više profesionalaca. Tražićemo investitore za dodatne filmske studije.
Podsticaji su takođe namenjeni i domaćim filmskim i TV produkcijama. U skladu sa vremenom u kome živimo podržaćemo razvoj novih medija, kao što su virtuelna realnost, vizuelni efekti i digitalna zabava, za šta u našoj zemlji već postoje ogromni kapaciteti i prostor za još veći razvoj. Više od deset godina dva najveća i najznačajnija muzeja stoje zatvoreni. To su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti.
Daću sve od sebe, zajedno sa svojim timom, da u mandatu ove vlade ova dva kapitalna projekta od neprocenjive važnosti budu konačno završena.
Važno mi je izuzetno da naglasim da sve institucije kulture i sve institucije od nacionalnog značaja moraju da imaju obavezne posebne programe za decu i najmlađe. Tako ćemo graditi generacije koje će biti kreativne, široko obrazovane, imati razvijenu kritičku misao i biti brojna neophodna publika za sve vidove umetničkog i kreativnog stvaralaštva.
Moderna, efikasna, jeftina javna uprava preduslov je da bismo ostvarili sve ciljeve koje sam navela. Modernizacijom javne uprave država postaje istinski servis građanima i privredi. Država mora da bude svesna da je prava vlast u rukama građana koji plaćaju porez i time obezbeđuju plate državnim službenicima.
Digitalizacija državne uprave i obezbeđivanje elektronskih usluga koje će građani koristiti na jednostavan i brz način ostaje jedan od mojih prioriteta.
Elektronskom upravom povećava se efikasnost, smanjuju birokratske procedure i eliminiše korupcija. Digitalizacijom procedura omogućili smo od 1. juna ove godine da 6,7 miliona dokumenata godišnje, koji su izdavani u papirnom obliku, postanu elektronski i lako dostupni službenicima koji će jednostavnije završavati postupke za građane i privredu. Ovim štedimo građanima više od šest miliona sati čekanja u redovima na šalterima i oko 245 miliona dinara godišnje koje su do sada plaćali na razne takse.
Prvi sledeći korak je unapređenje službenih evidencija. Sledi unapređenje adresnog registra, što znači da će konačno u Srbiji svaka ulica dobiti naziv, a svaka kuća broj.
Uspostavljanjem registra stanovništva podaci za formiranje jedinstvenog biračkog spiska će biti precizni, automatski će se ažurirati, čime ćemo značajno unaprediti izborni proces. Na ovaj način uvodimo red i zdrav razum u državnu upravu.
Predstoji nam usvajanje zakona o elektronskom potpisu, elektronskom dokumentu i uslugama od poverenja, kao i usklađivanje svih ostalih propisa sa ovim zakonom, kako bismo promenili trenutnu praksu u kojoj više od 100 propisa predviđa neophodno korišćenje papirnog dokumenta.
Samo na primeru jedne banke utvrđeno je da se godišnje odštampa više od 10 miliona dokumenata. Više od sedam miliona dokumenata se skenira. Sve veće kompanije troše stotine i stotine miliona evra na arhiviranje dokumenata u 21. veku u Srbiji. Ovo ćemo promeniti i tako brzo i značajno dalje unaprediti konkurentnost Srbije.
Za puno uspostavljanje elektronske uprave preduslov je uvođenje elektronskog plaćanja državi. Vi danas sve usluge možete da platite putem mobilnog telefona sa vašeg bankovnog računa. Samo takse i obaveze državi morate da platite na šalteru, da čekate u redu banke ili pošte. Nakon toga morate da se vratite na šalter organa javne vlasti i da dostavite uplatnicu. Omogućavanje ovih plaćanja putem elektronskog benkinga jedan je od ključnih prioriteta za Vladu Srbije i u ovim naporima Ministarstvo finansija i Uprava za Trezor će biti jedni od nosilaca reforme koju treba sprovesti.
Zakon o privrednim društvima nedvosmisleno propisuje da ne postoji obaveza upotrebe pečata, osim ako se ista ne propiše zakonom. Ipak i danas postoji više od 70 različitih pravila i podzakonskih akata koji nisu usklađeni i kojima se upotreba pečata i dalje zahteva. Ovaj problem ćemo u najskorijem roku rešiti, i pečat jednom zanavek poslati u istoriju. Ne možemo u 21. vek sa pečatom, šalterima i papirima.
Javna dostupnost podataka jedan je od glavnih pokretača inovacija, jer otvoreni podaci podstiču privredni rast, čine javnu upravu efikasnijom, omogućavaju kvalitetnije usluge za građane, smanjuju prostor za korupciju i povećavaju poverenje građana u svoju državu.
Evropska komisija procenjuje da će otvaranje podataka stvoriti tržište vredno 40 milijardi evra godišnje.
U dosadašnjem procesu racionalizacije u javnom sektoru vodilo se računa o tome da se višak zaposlenih traži samo tamo gde ga ima, da se istovremeno sačuvaju ključne funkcije i poslovi države.
Zabranili smo smanjivanje broja medicinskog osoblja, zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, poslove i kapacitete koji su važni za evropske integracije, kao i zaposlene u inspekcijskim službama.
Danas je Srbija u čitavoj Evropi jedna od zemalja sa najmanje zaposlenih u javnoj upravi u odnosu na broj stanovnika. Mi danas u Srbiji imamo 6,4 zaposlena u javnoj upravi na 100 stanovnika, dok je prosek u EU 8,5.
Najveći izazov za nas je da javni službenici budu efikasni i fokusirani na građane. Prioritet Vlade u narednom periodu su efikasnije i jeftinije usluge građanima.
Sledeće godine ćemo uspostaviti i nacionalnu akademiju za stručno usavršavanje u javnoj upravi. Novi sistem stručnog usavršavanja imaće uporište u kompetencijama koje će državni službenici morati da poseduju da bi obavljali poslove na moderan i efikasan način.
Svakako najveća promena koju će akademija doneti je edukacija javnih službenika na nacionalnom, ali i na lokalnom nivou i obavezna edukacija funkcionera.
Nastavljamo i sa reformom radnog zakonodavstva. Donošenjem novih zakona omogućiće će se da oko 60 hiljada zaposlenih preko agencija imaju ista prava kao i zaposleni po drugim osnovama. Legalizacija sezonskih radova gde će samo u poljoprivredi više od 300 hiljada zaposlenih biti uvedeno u legalne privredne tokove. Poboljšanje životnog standarda građana i smanjenje nezaposlenosti kroz obavljanje delatnosti od javnog interesa i aktivacija posebnih kategorija nezaposlenih lica.
Uspostavićemo fleksibilniji sistem plata. Omogućićemo nagrađivanje institucija koje odgovorno raspolažu resursima, kao i zaposlene koji najviše doprinose unapređenju rada institucija, ali gde su veća prava tu je i veća odgovornost.
Rukovodioci će morati pažljivije i odgovornije da raspolažu sredstvima, dok će zaposleni osim prilike da budu kreatori svoje sudbine morati da se fokusiraju na rezultate i zadovoljstvo građana.
Cilj nam je da vrednujemo obrazovanje, jer država želi da privuče, a zatim i kroz sistem napredovanja zadrži talentovane, vredne i obrazovane kadrove.
Izuzetno je važan i nastavak odlučne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, posebno na podizanju kapaciteta policije za sprečavanje eventualnih terorističkih napada, sprečavanje krijumčarenja i trgovine ljudima, kao i suzbijanje visoko-tehnološkog kriminala.
Borba protiv organizovanog kriminala, finansijskog kriminala i korupcije podrazumeva brz i efikasan krivični postupak.
Prethodna Vlada već je preduzela ključne zakonodavne mere u ovom pravcu i mi ćemo te mere nastaviti. U toku je priprema za njihovu primenu, a celokupna reforma počinje 1. marta 2018. godine.
Planirano je uvođenje specijalizacije prekršajnih sudova u oblasti carinskih, budžetskih i prekršaja na osnovu prekršajnih prijava nezavisnih tela.
Takođe je planiran i rad na daljem unapređenju krivično-procesnog zakonodavstva koje će imati za cilj jačanje procesnih ovlašćenja javnog tužilaštva u istrazi i drugim fazama krivičnog postupka.
U narednom periodu unapredićemo i rad Tužilaštva za organizovani kriminal, povećanjem kvaliteta i brzine razmene podataka između državnih organa. U cilju suzbijanja korupcije biće ojačani kapaciteti za sprovođenje istraga u krivičnim delima sa elementima korupcije. Usvajanjem novog zakona o policiji uveden je drugačiji koncept rada Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno rad policije u zajednici i partnerstvo sa građanima, koje ćemo nastaviti da razvijemo u narednom periodu.
Strateški ciljevi u reformi pravosuđa su rasterećenje sudova, ubrzanje postupka i informisanje građana o različitim mogućnostima rešavanja sporova.
U 2016. godini broj starih izvršnih predmeta u sudovima smanjen je za skoro devet stotina hiljada u odnosu na prethodnu godinu i taj trend će se i dalje nastaviti.
Nastavićemo sa daljim unapređenjem pravosudne infrastrukture, poput izgradnje Palate pravde u Kragujevcu i rekonstrukcije Palate pravde u Beogradu. Povećanje pravne sigurnosti bez ikavke sumnje pozitivno će uticati na poziciju Srbije na „duing biznis“ listi Svetske banke.
Kada je reč o nacionalnoj bezbednosti, želim da kažem da se prava nacionalna bezbednost ne može postići isključivo jakim vojnim snagama. Ona iziskuje i snažnu diplomatiju, intenzivan obaveštajni rad, jaku privredu, fiskalnu disciplinu i efikasnu Vladu kojoj će iznad svega biti neophodno podrška predsednika Republike njegovo bogato iskustvo u oblasti spoljne i vojne politike.
Ostaćemo posvećeni i sprovođenju preduzetih mera u jačanju odbrambene industrije Srbije, kao i u učešću multinacionalno operacijama pod mandatu UN i EU. Republika Srbija ostaje posvećena angažovanju i programu partnerstva za mir. Jedan od prioriteta biće nam rad sa međunarodnim institucijama i sveobuhvatniji pristup upravljanju prirodnim nepogodama, polazeći od kapaciteta za oporavak i upravljanje klimatskim rizicima.
Vlada Srbije nastaviće da bude duboko posvećena pitanju manjinskih prava. želim jasno da naglasim, preda ostaje posvećena angažovanju i programu partnerstva za mir. Želim jasno da naglasim, pred Skupštinom i pred svim građanima Srbije da sam veoma ponosna na to koliko smo postigli u zakonodavnom, strateškom i institucionalnom smislu u vezi zaštite prava nacionalnih manjina.
U Srbiji, i ovo mi je stvarno jako važno zbog svih građana Srbije, da kažem, u Srbiji živi više od 20 etničkih ili nacionalnih grupa, više nego bilo gde drugde u Evropi. Deca se školuju na 15 različitih jezika, čak 11 jezika je u Srbiji u službenoj upotrebi. Zajedno treba da budemo ponosni na različitost i na toleranciju, koji su deo naših društva. To je jedan od razloga za ponos svakog društva. Iako je fokus buduće Vlade na ekonomskom razvoju i dostupnost i modernizaciju usluga, mi moramo da podstičemo solidarnost sa onima koji žive u težim životnim uslovima, koji su isključeni, siromašni i kojima usluge zaštite nisu uvek dostupne. U oblasti socijalne zaštite, stavićemo akcenat na unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranosti socijalne zaštite.
Prvi put u Srbiji uvešćemo integrisani sistem izrade socijalnih karata, kroz povezivanje velikog broja različitih institucija. Uvođenjem socijalnih karata sprečiće se zloupotrebe i obezbediti pravednija raspodela socijalne pomoći.
Započeli smo i završićemo i rešavanje pitanja naknada za porodilje, koje obavljaju samostalnu delatnost, tako da će sve porodilje primati naknadu za porodiljsko odsustvo po osnovu uplaćenih doprinosa. Prioriteti za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom su zapošljavanje, kreiranje novih programa obuka, obrazovanje, unapređenje pristupačnosti objekata javne namene, pristup uslugama i socijalna zaštita. Radićemo na pružanju boljih usluga majkama koje treba da ostvare pravo na odsustvo sa rada, radi posebne nege deteta. Imamo spremne i mere za veće korišćenje odsustva sa rada po osnovu rođenja i nege deteta od strane očeva, po ugledu na skandinavske zemlje.
Na to se nadovezuje i podsticajna politika brige o natalitetu i ova Vlada će nastaviti sa primenom posebnih populacione politike. Srbija je postala prva zemlja van EU koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti.
Za protekle tri godine uspeli smo da zaustavimo sunovrat zdravstva. Sada nastavljamo reformu zdravstvenog sistema daljom primenom integrisanog zdravstvenog informacionog sistema čime ćemo značajno unaprediti rad farmaceuta i lekara i olakšati primenu terapije pre svega kod hroničnih bolesnika.
Jedan od najvećih prioriteta je rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji, za šta je planirano ulaganje od oko 25 milijardi dinara. Planirano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima ove godine počnu da realizuju projekte rekonstrukcije, izgradnje i opremanja sedam velikih zdravstvenih ustanova. To su Univerzitetska dečija klinika „Tiršova“, KBC „Dragiša Mišović“, Urgentni centar i Klinika za ginekologiju i akušerstvo. Svi u okviru KCS, kao i Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Klinika za neurohirurgiju KCS i KBC Zemun, odeljenje pedijatrije.
Završićemo i radove na Klinici za kardiohirurgiju KCN, koja je u novembru 2014. godine počela sa radom kao jedna od najmodernijih klinika u regionu.
Nastavićemo adaptacija i sanaciju mreže od 201 zdravstvene ustanove koju smo započeli 2015. godine. Nastavljamo politiku zapošljavanja mladih medicinskih radnika i odobravanje specijalizacija. Nastavićemo rad na smanjivanju liste čekanja i njihovom ukidanju do kraja mandata ove Vlade. Nastavićemo i ulaganje u opremu. Srbija će biti jedina država u svetu koja svojim građanima omogućava besplatne intervencije na najmodernijoj opremi, kao što su gama nož i sajber nož.
Sport nas uvek čini ponosnima i predstavlja jednu od oblasti koja nam kontinuirano donosi pozitivne rezultate. Moramo da očuvamo epitet zemlje sporta. Kako bi rezultati nastavili da se nižu izuzetno je važno da konstantno ulažemo u modernizaciju sporta i učinimo ga dostupnim svim segmentima društva.
Sa dobrim rezultatima ekonomije i stabilnim ekonomskim rastom, bićemo u prilici da ulažemo više i u zaštitu životne sredine. Unapređenje kvaliteta vazduha, smanjenje štetnih emisija, upravljanje otpadom i otpadnim vodama su neke od prioritetnih oblasti kojima ćemo se baviti i to je jedan o razloga zašto sada imamo Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Sve ovo potvrđuje i naša strateška orijentacija ka EU koja predstavlja vrednosti za koje se zalažemo. To su inovativnost, kreativnost, znanje i sve ukupna modernizacija koja vodi višem standardu i kvalitetu života.
Do kraja 2021. godine očekuje se da EU obezbedi bespovratnu finansijsku pomoć Srbiji u iznosu većem od jedne milijarde evra. Od ogromne je važnosti da se ova sredstva uspešno iskoriste. Na lokalnom, odnosno opštinskom i regionalnom nivou ćemo još više radi na povećanju vidljivosti pretpristupnih fondova, radi većeg korišćenja ovih fondova za sveukupni lokalni i regionalni razvoj.
Nakon formiranja nove Vlade, radićemo na usvajanju velikog broja propisa kojima se domaće zakonodavstvo usaglašava sa pravnim tekovinama EU i obezbediti finansijska sredstva i institucionalni okvir za njihovu primenu. Kao i u prethodnom periodu, fokus će biti na jačanju međunarodnog položaja i ugleda Republike Srbije, na intenziviranju bilateralnog dijalog i saradnje sa zemljama širom sveta. Samo dijalog obezbeđuje stabilnost i osnov za dalji rast, kome težimo sada i odmah. U tim naporima očekujem veliku podršku predsednika Republike Srbije, imajući u vidu njegova ustavna ovlašćenja, a pre svega na osnovu državničkog iskustva i ugleda koji uživa u svetu.
Sledićemo i politiku, politiku koja podrazumeva izgradnju najboljih odnosa sa ruskim narodom i njegovim državnim rukovodstvom. U poslednjih nekoliko godina uspeli smo da izgradimo srdačne i prijateljske odnose sa Kinom i planiramo dodatno da ih ojačamo. Sa Indijom smo uspostavili nove odnose, a unapredili smo i odnose sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Okeanijom i Južnom Amerikom. Sa SAD ćemo nastaviti da izgrađujemo sve bolje odnose u svim segmentima, kao i što ćemo razvijati dobre odnose i sa drugim narodima i državama širom sveta.
Veliki put smo prešli u cilju uspostavljanja dobrih susedskih odnosa sa bivšim jugoslovenskim republikama i tu je Srbija imala ključnu ulogu. Srbija i dalje treba da bude glasan zagovornik i lider čvrstih saveza u političkom, ekonomskom i kulturnom razvoju regiona zapadnog Balkana.
Na današnji dan, veliki srpski praznik Vidovdan, želim da poručim da nastavljamo politiku mira i saradnje na Kosovu i Metohiji, sa ciljem postizanja istorijskog kompromisa i pomirenja srpskog i albanskog naroda. Cilj je očuvanje političke stabilnosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija sprovođenjem utvrđene državne politike, nastavkom pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, unapređenjem ekonomskog razvoja, uslova života i ekonomskog osnaživanja srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i nastavka podrške održivom povratku.
Potrebno je hitno uspostavljanje zajednice srpskih opština i to na način kako je predviđeno prvim sporazumom i opštim principima iz 2015. godine. I ponovo, u svim ovim procesima računam na podršku predsednika države, kao i prvog potpredsednika Vlade, koji ima dugogodišnje političko iskustvo. Zato što verujem da isključivo timski rad može da donese rezultate i da nas sve pomeri unapred.
Želim svim građanima i građankama Srbije na kraju da kažem da se prave promene ne dešavaju samo kada Vlada radi, koliko god aktivna i sposobna ona bila. Prave promene se dešavaju kada svaki član ovog društva uradi svoj deo, kada radimo zajedno, odgovorni pre svega prema sebi, svojim porodicama, svojim susedima i svom okruženju. Ono čemu želim da doprinesem je da kreiramo ne samo još odgovorniju Vladu i državnu upravu, već odgovornije društvo koje radi za zajedničku dobrobit.
Želim građanima i narodnim poslanicima da predstavim sastav Vlade koji će raditi na sprovođenju programa koji sam predstavila: Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dr Rasim LJajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, dr Dušan Vujović, ministar finansija, Goran Knežević, ministar privrede, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Nela Kuburović, ministar pravde, Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Aleksandar Vulin, ministar odbrane, Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja, Milan Krkobabić, ministar bez portfelja i dr Nenad Popović, ministar bez portfelja.
Da zaključim, Srbija sada ima šansu koja se dugo neće ponoviti, šansu da iskoristi velike promene koje donosi digitalizacija, da potpuno u kratkom roku preokrene svoju ekonomsku sudbinu. Nove mogućnosti pred nama ne zavise ni od koga i ni od čega drugog, već samo od nas samih i naše spremnosti da pobedimo u velikoj međunarodnoj utakmici. Ulazimo u dinamičan proces digitalizacije, modernizacije i intenzivnog obrazovanja i rada, proces brzog rasta, novih prilika, značajno većeg životnog standarda i sveukupno boljeg života svih građana i građanki Srbije. Srbija će ovog puta svoju šansu iskoristiti. Živela Srbija! Hvala vam puno.
Hvala vam.
Nekoliko stvari je izneseno, pa bih volela da odgovorim na što više, svakako. Mislim da su legitimne stvari koje su iznesene i da sam građanima Srbije dužna da dam objašnjenje zato što treba ući u mandat sa potpuno transparentnim stavom.
Dakle, da li smo u potencijalnom sukobu interesa? Kada sam postala ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, važno mi je to da kažem, i Narodnoj skupštini i vama kao narodnim poslanicima, koji jeste iznad Vlade, i građanima Srbije i Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila sam potencijalni sukob interesa, zato što i tada, pošto sam bila ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Direkcija za E-upravu bila je organ u sastavu mog ministarstva, iako nije bilo neophodno pošto on, po našem zakonu, moj brat, koji sada ima 44 godine, nije deo moje primarne porodice. Dakle, on ima svoj život. Moglo je da se desi da ni ne pričamo deset godina. Na svu sreću, u odličnim smo odnosima. U svakom slučaju, ja sam to prijavila Agenciji za borbu protiv korupcije i tražila od Agencije za borbu protiv korupcije njihovo mišljenje. Mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije je bilo takvo da ja, naravno, mogu da nastavim svoj posao da radim, da tenderi treba da se raspisuju. Ukoliko na tenderu kao izvođač „Asecco SEE“, čiji je moj brat rođeni direktor, pobedi na tenderu, ja treba o tome da obavestim Agenciju za borbu protiv korupcije da bi Agencija za borbu protiv korupcije uzela dokumentaciju na uvid i procenila nezavisno da li je taj posao namešten ili nije. Ja po tom mišljenju postupam i kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a tek kao, nadam se, predsednica Vlade ću postupati u potpunoj transparentnosti.
Drugo, ja imam 42 godine. Moj rođeni brat ima 44 godine. On ima svoj život, ima svoju karijeru. Ta karijera nema nikakve veze sa mnom. On je gradio svih ovih godina. Da li to sada znači da bilo koji član moje porodice koji ima bilo kakve veze sa IT sektorom, sa državnom upravom, sa civilnim društvom, sa bilo čim takvim, treba da da otkaz i da prestane da radi? Kakve to veze ima sa mnom? Ja ću se, i to garantujem, kao i dok sam bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, apsolutno pridržavati slova zakona i ići ću korak dalje. Odgovaraću na sva ovakva pitanja i smatram da su legitimna i da treba da ih objasnim građanima Srbije.
Dakle, što se tiče ove kompanije, to je međunarodna kompanija sa regionalnim centrom u Beogradu, što je fantastično zato što je u Beogradu za ceo region i zapošljava više od 500 inžinjera.
Ta kompanija kao međunarodna kompanija, Poljska inače, ima ozbiljne i striktne antikorupcijske mere, zato što oni ne mogu da sarađuju sa svojim partnerima ukoliko se u bilo kom trenutku pokaže da su bilo kako imali bilo kakav konflikt interesa, a posebno u saradnji sa javnom upravom i institucijama. Dakle, sa dve strane smo ovde zaštićeni zakonima Republike Srbije, Agencijom za borbu protiv korupcije, a i samim tržištem koje takve ugledne međunarodne kompanije regulišu.
Zanimalo bi me za taj broj. „Asecco“ sigurno ima, mada mislim da je, mislim ali da ne ulazim u njihovu politiku, 80% njihovog udela na tržištu u realnom sektoru, mislim da nije čak ni 20% u državnom. Zanimalo bi me svakako za taj ugovor koji ste pomenuli, kada je on potpisan i kakve tačno veze ima sa mnom, zato što ja ne znam da je „Asecco“, od kad sam ja postala ministarka, bilo šta dobio u ovoj državi.
Čak šta više, Direkciija za E-upravu kao organ u sastavu je raspisala javnu nabavku za nabavku poreza, za nabavku sistema za povezivanje lokalnih poreskih administracija kako bi, nadam se, u narednim mesecima u Srbiji zaživelo da svi građani Srbije mogu od svoje kuće da pristupe bazi podataka i internetu, da vide koliko dugova za porez imaju i da plate preko interneta, nezavisno da li na to pristupaju iz Amerike, iz Rusije, iz Beograda, a treba da plate porez za nekretninu u Vrnjačkoj Banji, da bi olakšali život građanima. Na tom tenderu je, koji je raspisao organ u sastavu Direkcija za E-upravu, dakle, niti sam ja kao ministarka učestvovala u pravljenju te tenderske dokumentacije, niti sam odlučivala, to je uradila Komisija u kojoj su, između ostalog, bili i pripadnici MUP-a, kao podizvođač izabran „Asecco“ za jako malu vrednost ugovora.
Ja sam, i pored toga što je bila jasna direkcija, AgencijA za borbu protiv korupcije da prijavljujem i tražim mišljenje, samo ukoliko Asseco pobedi kao izvođač, prijavila to Agenciji za borbu protiv korupcije, iako su podizvođači, i tražila mišljenje, na šta mi je Agencija za borbu protiv korupcije rekla da to nije sukob interesa, ali može da bude percepcija sukoba interesa, na šta sam ja tražila od direktora Direkcije za e-upravu da poništi taj tender.
Tako da, što se toga tiče, apsolutno sam transparentna i, verujte, evo, obećavam vam svima, trudiću se da sa praksom koju ja imam nametnem standard transparentnosti u Vladi, koju ova Vlada ima, zato što su svi izveštaji ove Vlade, prethodne Vlade, bili javno dostupni o tome šta smo uradili i kako smo uradili. Dakle, ja ne znam za Vladu koja je bila više pod lupom javnosti od prethodne vlade. Tako da, to je, nadam se, odgovor.
Nadam se da narodni poslanici i građani Srbije neće tražiti da od čoveka koji ima 44 godine, svoju porodicu, dvoje dece, napusti svoj posao samo zato što je njegova rođena sestra ministarka ili član Vlade Republike Srbije. Nadam se da u Srbiji svako ima pravo na svoj život i na svoju karijeru i da te dve stvari ne smeju da se mešaju.
Još samo par stvari. Izvinjavam se zato što sam produžila ovo, zato što stvarno mislim da je važno za građane.
Htela bih da kažem da, kada smo pomenuli američkog ambasadora i kada smo pomenuli Blic, za razliku možda od nekih, o Vladi Republike Srbije, mandataru ili predlogu za mandatara i o ministrima ne odlučuje ni američki ambasador, nijedan drugi ambasador, a svakako ne odlučuju mediji, dakle, ni Blic. Tako da, ne znam kako bi bilo i zašto bi neko kao ozbiljan čovek pročitao nešto što je u Blicu, ili u nekim drugim novinama, i na osnovu toga odlučio da promeni mišljenje zašto je neko mandatar ili nije mandatar. Da pređemo u teorije zavere, možda je Blic to upravo objavio da ja ne bih bila taj dan proglašena za mandatara, u kom slučaju bi onaj koji je na to naseo napravio veliku, veliku grešku za Srbiju. Ali, da ne ulazimo u teorije zavere.
Što se tiče Vlade, ova Vlada je u potpunosti, kao i svaka Vlada u parlamentarnoj demokratiji ispod narodnog parlamenta. Ukoliko se Vlada otme kontroli parlamentarne većine, onda, naravno, Vladu smene, kao i u primeru Vlade Milana Panića.
Da ovo ne postoji ni u jednoj parlamentarnoj demokratiji, to opovrgava nekoliko primera. Ja se nadam da je Italija, složićemo se, parlamentarna demokratija. Premijer Monti, 2011-2013 godine, koji je doprineo velikom smanjenju budžetskog deficita, utvrđivanje poreza na nekretnine, povećanje godina za penzionisanje, smanjenje troškova veličine administrativnih tela, liberalizacija zatvorenih profesija, reforma tržišta rada, Grčka, Papademos, 2011-2012 godine, Češka Republika, Fišer 2009-2010 godine, Mađarska, Bajnai 2009-2010 godine, smanjio poreze na dobit, ukinuo različite specifičnosti poreza itd, itd. Ovo su sve bile nestranačke ličnosti, kojima je neka parlamentarna većina, neka najjača stranka odgovorna za to da se što bolje urade stvari u Srbiji dala mandat da probaju, daju sve od sebe i svo znanje koje imaju, da vode Vladu te zemlje onako kako najbolje znaju.
Ne postoji veća hrabrost nego poveriti deo svoje odgovornosti nekome da proba da uradi najbolje u ovom slučaju za Republiku Srbiju. Ukoliko ja ne budem radila najbolje, sa mojim timom, za Republiku Srbiju, sigurna sam da će najjača stranka, sa svojim koalicionim partnerima, na to brzo i efikasno reagovati, zato što je svima jedino u interesu bolji standard građana. Hvala vam.
Hvala vam.
Opet dosta stvari. Probaću da odgovorim na što više ili svakako makar one najvažnije.
Zanimljive su mi dve stvari. Jedna koja govori o podeljenosti zemlje za koju ja mislim da postoji, ali ne mislim da je tako kritična zato što ova zemlja ima stabilan politički kurs već nekoliko godina, a najveća politička stranka i njihov predsednik svakako ogromnu podršku od građana Srbije.
Čini mi se da mi vodimo uravnoteženu politiku. Iz dva razloga mi se to čini. Prvi razlog je zato što sam ja kao kandidat za predsednika Vlade napadana čini mi se jednako i od strane ekstremne desnice i od strane ekstremno liberalne opcije. Tako da mi to nekako govori da mi pokušavamo da imamo taj uravnotežen put.
Sa druge strane, u smislu koga predstavlja koji ministar u ovoj Vladi. Ceo ovaj tim i cela Vlada radi za interese građana Republike Srbije i ne bi ih delila na to da li neko predstavlja Rusiju, neko Ameriku, a neko EU, neko sam sebe, a neko građane Srbije.
Ovaj tim je jedinstven. Ovaj tim, da se razumemo zašto nije menjan, je u avgustu prošle godine dobio podršku ove Skupštine i od avgusta učinio mnoge odlične promene i imamo dobre rezultate na koje ću svakako da se osvrnem danas tokom rasprave ili već sutra.
Dakle, nisam imala razloga da tim menjam. To je tim u koji sam ja bila pozvana, tim u koji sam ja ušla, tim sa kojim ja fantastično radim, sa svakim od mojih kolega, i tim za koji sam videla tokom poslednjih 10 meseci da zajedno radi i svakako imamo neke stvari oko kojih se ne slažemo i onda sednemo i dogovorimo se i zajedno upre da Srbiji bude bolje.
Hoćemo da kažemo da je ovo proruska Vlada zato što imamo ministra Vulina ili ministra Popovića, a sa druge strane, imamo u mom ekspozeu prvu rečenicu – strateška opredeljenost ove Vlade je EU. Imamo dva nova ministarstva, dva ministarstva koja se neophodno vezuju za EU – Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine koje je važno i nama zbog zaštite životne sredine, ali isto tako zato što će to poglavlje u našim pregovorima sa EU bit najteže verovatno, teže od političkih poglavlja, a svakako najskuplje.
Tako da mi to pokazuje jednu uravnoteženost, ali opet, ne bih rekla da bilo ko ovde predstavlja interese bilo koje države osim Srbije. Da nemam previše političkog iskustva, pa možda nemam godinama previše političkog iskustva, ali na kraju krajeva, zar nije jedna od najvećih kritika svih bila to što mi nemamo nova lica u politici. Kada uđu nova lica u politiku i neko im da poverenje, ima hrabrost da im da deo svog autoriteta, onda imamo problem sa tim licima zato što nemaju dovoljno ovolikog, ovakvog ili onakvog iskustva. Svakako ne mislim da će mi to biti problem u mom daljem radu.
Što se tiče stranih investicija, mislim da je većina stvari srž programa nove Vlade i onoga što sam ja danas pričala je upravo preduzetništvo, dakle upravo nešto drugo. Idemo kontinuitetom tog kursa za strane investitore. Sa druge strane ohrabrujemo domaću privredu, domaće znanje, preduzetništvo, inovacije, mala i srednja preduzeća i to je srž. To je sledeći nivo razvoja od kojeg treba da imamo mnogo veću korist.
Digitalizacija, dobro ne verujem da je naše stanovništvo toliko digitalno nepismeno. U ovih poslednjih deset meseci sam imala drugačije iskustvo u radu sa građanima i sa privredom u Srbiji, ali sve i da je sto posto tako kao što sam rekla, digitalizacija i četvrta industrijska revolucija su nešto što neminovno dolazi. Mi možemo da ignorišemo to i dalje, da razmišljamo o rastu u tradicionalnim sektorima na tradicionalni način i onda da propustimo šansu koju danas imamo. Kao što sam rekla nećemo je imati više, jer će te zemlje otići dalje i najveća prednost u ovom trenutku ovog društva, ove sredine je što čak i zemlje koje su propustile treću industrijsku revoluciju mogu sada da izvuku svu korist četvrte industrijske revolucije. To je ono što će ova Vlada raditi i u poljoprivredi i u medicini i u građevini i u svemu drugom.
Što se tiče teme NATO-pakta, Kosova itd, potpuno razumem da nemamo svi isto mišljenje o tome. Mislim da je Vlada Republike jasna, nedvosmislena sa svojom neutralnošću, sa svojom vojnom neutralnošću i jasna, nedvosmislena u tome da ne možemo priznati suverenitet Kosova.
Na kraju samo da kažem, što se tiče mog ćutanja, ponavljam svakako za ovih sedam ili otprilike osam dana, koliko je bilo od proglašenja mene kao kandidata za predsednika Vlade Srbije, čula sam nebrojano ličnih uvreda. Na lične uvrede neću da odgovaram zato što nemam šta da kažem. Nemam šta da kažem ljudima koji kažu da ne znaju da li da me zovu gospodin ili gospođica zato što se rodno nisam opredelila. Čula sam da sam sultanija, homopremijerka, fikus, ikebana, Mirko Cvetković itd. itd. Vi stvarno mislite, da li građani Srbije misle da kandidat za predsednika Vlade treba da se obazire na tako nešto?
Ja imam cilj pred sobom kao što sam i rekla. Mi treba da radimo. Možete da me zovete i obećavam građanima Srbije da mogu da me zovu bilo koji ljudi, bilo kako mene lično, možete i fikus i ikebana i homopremijerka i sultanija i tri sultanije, ja ću nadam se, ukoliko dobijem poverenje većine narodnih poslanika ove Skupštine, prvi dan ujutru otići na posao, imati sastanke i probati prvi dan, makar jednu malu, najmanju stvar u ovoj Srbiji da promenim. Neću se obazirati na lične uvrede, ali ću braniti Vladu i sve članove tima Vlade Srbije. Naše odluke ću obrazložiti i biću otvorena za sve predloge i konstruktivne kritike. Na to sigurno neću ćutati. Hvala vam.
Samo da se zahvalim, stvarno, užasno konstruktivnom stavu i uvek jako, jako dobroj saradnji sa mađarskom nacionalnom manjinom, i ova Vlada će raditi, kao što znate posvećeno na tome.
Što se tiče svih ostalih projekata na tome se radi. U avgustu se otvara se otvara dodatnih 5,5 kilometara puta na Y kraku Kelebija-Subotica. Očekujem u mandatu ove Vlade završetak radova na Narodnom pozorištu Subotica. Svakako rekonstrukcija pruge Beograd-Budimpešta jer je visoko na listi prioriteta.
Što se tiče poljoprivredne zemlje to je ostalo, samo i da razjasnim u prethodnom polemici, ne mislim to svakako nisu populističke mere to što ćemo mi uraditi, i svakako nećemo imati problem sa tim našim putem ka EU. Mi ne zabranjujemo prodaju, mi ćemo to striktno ograničiti, ali to su radile i druge članice EU i Poljska i Estonija i Letonija itd, tako da je to, kao što sam rekla i u ekspozeu uporedna praksa, a važno je za našu zemlju, za poljoprivredu naše zemlje.
Hvala vama puno na svoj saradnji u proteklom periodu, i radujem se da nastavljamo takvu saradnju. Hvala vam.
Hvala puno.
Bilo je puno stvari. Ne znam gde bih počela. Sa tim sa čim se suočila prethodna Vlada, sa kojom sam ja imala čast i zadovoljstvo da budem deo, i šta je trebalo uraditi da se uvede makar jedan minimalni red u državnoj upravi i ono o čemu sam pričala u mom ekspozeu danas je bilo da se taj red uveo, jako teško i jako bolno, ali se uveo i na nama je danas da na to gradimo.
Na primer da počnem od ovoga – da su nam ostali ogromni deficiti, sav deficit u prethodnom periodu pre 2012. godine je finansiran zato što nije bilo izvoza i nije bilo proizvodnje, investicija zaduživanjem, koje se sada plaća. Danas plaća ova Vlada to zaduživanje.
Samo da vam kažem, za građane Srbije mislim da je važno, jer to su neverovatni podaci, pa onda vi radite u ovoj okolini u ovakvoj ekonomskoj srediti kakvoj radi ova Vlada gde država u 2016. godini na kamate samo, samo na kamate za skupa zaduživanja je potrošila 131,6 milijardi dinara.
Samo da objasnim građanima da tih 131,6 milijardi dinara u 2016. godini, koje je trebalo napraviti kao Vlada i podržati privredu da ih napravi samo da bi se vratile kamate, više je nego sve isplaćene subvencije iz republičkog, pokrajinskog i svih lokalnih budžeta zajedno, koji su ukupno bili 112,7 milijardi dinara.
Da je to, koliko smo samo mi u 2016. godini dali na vraćanje kamata, samo nešto manje od svih ukupno kapitalnih investicija koje je finansirala država u 2016. godini, pa vi onda radite kao Vlada kada vam se ostavi tako fantastičan ambijent u kome treba da radite. Taj deficit koji se trošio, te pare koje su se trošile, pa nisu imale odakle da se nadoknade, pa su onda uzimale od zaduživanja. Te kamate su bile 7,25% u 2011. godini.
Tako da je Vlada odmah morala da uzme nov novac po kamati od 2% godišnje, da bi vratila te kamate od 7,5% godišnje, da bi država makar nekako mogla da počne da funkcioniše. Mislim da sam pomenula, kada sam pričala, da je to dovoljno da se finansira 150 kilometara autoputa godišnje, ne da napravimo 150 kilometara autoputeva u Srbiji, nego svake godine da napravimo 150 kilometara autoputa. Pa, vi onda, ko ume, neka radi fantastično u takvom jednom ambijentu.
Što se tiče ministara, i ne mislim da je naročito korektno da se ovde, kada ne može svaki ministar za sebe da odgovara na uvrede, bez problema svaki ministar pojedinačno proziva i profesionalno…
(Zoran Živković: Kandidati.)
Ja se izvinjavam, kandidate za ministra i ministre u tehničkoj Vladi…
…i lično i profesionalno. Nije dovoljno profesionalno, nego moramo i lično. Što, jel bi mogli da imamo boljeg ministra za evropske integracije, ako smo od 2014. godine do danas otvorili deset poglavlja i zatvorili dva? Za sport i omladinu?
Od 2014. godine, evo ovo ja nisam znala, moram da kažem građanima Srbije, zato što je to meni fascinantno stvarno i ponosna sam sa tim što sam bila deo takve Vlade, od 2014. godine do danas su osvojene 103 medalje. Od 2000. godine do 2014. godine, u 14 godina je ukupno osvojeno 117 medalja. Verovatno možemo da nađemo boljeg ministra za sport.
Stopa nezaposlenosti mladih 2013. godine 39,5% nezaposlenost mladih. Danas, jako visoka, ali 28,5%, 11% manje. Ali, to me realno ne čudi, to me stvarno realno ne čudi kada mi možemo ovde da debatujemo, sprdamo se i mislimo da je smešno da pričamo o virtuelnoj realnosti, digitalnoj zabavi i svemu tome ostalom, gde se danas u toj industriji zapošljava oko deset hiljada mladih ljudi, ali to je smešno i to je predmet ovde jednih umetničkih verbalnih figura, kako ova Vlada radi na virtuelnoj realnosti. Nije smešno kada deset hiljada mladih sposobnih ljudi radi u toj industriji, svi su sami napravili svoje poslove. E, pa vidite, kada se pazi na to, onda se za 11% smanji stopa nezaposlenosti mladih u dve godine.
Infrastruktura, pošto Vlada ništa nije uradila u dve godine, samo da još jednom naglasim za građane Republike Srbije, mada izgleda da građani Republike to znaju, zato što su tako glasali na izborima, ali nema veze, mogu i dužnost mi je da to kažem i naravno narodnim poslanicima koji možda nemaju sve informacije.
Infrastruktura, evo, da krenemo od toga da je u građevini i infrastrukturi prvo pokrenuta…