Hvala.
Hoću samo da kažem da je bolje da razgovaramo o rezultatima ove Vlade. Možete da kažete o ljudima ovo ili ono, to je vaše lično mišljenje, ovi ljudi imaju rezultate i ovaj tim ima rezultate kakve nijedan tim pre ovoga nije imao. Tako da mogu da razmisle ovi eksperti i stručnjaci koji su pre bili u vladama o njihovoj stručnosti i pri tome svakako mislim da mene ne treba nikad da svrstavate kao nestranačku ličnost u stručnjaka ili eksperta u Vladi zato što mislim da je jedino važno u Vladi da ustanete svako jutro i radite od jutra do sutra za svoju zemlju, a to ovaj tim radi. Tako da nemojte da čitate njihove biografije, nego pogledajte šta su uradili samo za poslednje dve ili tri godine, a danas ceo dan pričamo o tim rezultatima. Tako da pričamo o rezultatima stvarnim, a oni svakako o celom timu ovde mnogo više govore.
Kada smo već kod toga, hoćete da mi kažete da su eksperti koji su ranije bili u vladama, pričamo o ekspertima stručnjacima koji su 2009. godine doveli do realnog rasta BDP-a od -3,1% ili 2010. godine od 0,6%, 2011. godine 1,4%, 2012. godine -1%. O tim ekspertima govorimo, u odnosu na ove ljude ovde koji su ustajali i radili od jutra do sutra, što je sigurno istina, i postigli rezultate.
Sećam se 2009. godine, kada je osnovana tadašnja Vlada Republike Srbije, isto puna eksperata, osnovala Nacionalni savet za konkurentnost, sa samo jednim ciljem, da poboljša poziciju Srbije na „Duing biznis listi“ Svetske banke. Pompezno, četiri radne grupe, potpredsednik Vlade je bio tada predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost. Nacionalni savet za konkurentnost je imao svoj veb sajt. Svi ministri su bili u Nacionalnom savetu za konkurentnost. To su bili sastanci i najave. I, iz godine u godinu smo mi nastavili da padamo.
Ova Vlada, prethodna Vlada nije imala ni Nacionalni savet za konkurentnost, ni pompezne najave, imala je jednu zajedničku radnu grupu koju je vodila potpredsednica Vlade ministarka Mihajlović i za dve godine smo se popeli 44 mesta. Eto, čini mi se da to možda dovoljno govori, pošto „Duing biznis lista“ Svetske banke stvarno sveobuhvatno posmatra uslove poslovanja u Srbiji i čini mi se da možda to dovoljno govori o tome da li su, ako hoćemo da pričamo o radnicima, protiv eksperata u Vladi.
Šta je država uradila? Jeste, građani su se jako puno žrtvovali. Šta je država uradila? Pa, racionalizovala se. Imamo 39.000 manje u državnoj upravi, u poređenju sa decembrom 2013. godine. Imamo oko 80.000 manje ukoliko tu uključimo i javna preduzeća. Ukupna ušteda u budžetu od decembra 2013. godine je oko 180 miliona evra. Racionalizovalo se, a sada ulazimo u reorganizaciju. Uvodi red tako što naplaćuje ono što je njeno da bi napunila budžet i pomogla dalje građanima.
Pričala sam nešto o tome da su svi pre imali fantastične CV-eve, bili u Vladi sve stručnjaci, ali zato smo morali da sačekamo 2015. godinu. Godine 2015, da građani znaju, prvi put u Srbiji započeto je sa naplatom lučkih naknada. Zamislite, do 2015. godine niko u Srbiji nije naplaćivao lučke naknade. Zašto? Zato što nije bilo potrebe, zato što to nije legitiman prihod za budžet, zato što je neko nekome davao u džep da ne bi naplaćivao lučke naknade. Da ne ulazim u to, ali, jel realno da smo mi imali stručnjake u Vladi, sve super CV-eve, i onda se niko nije setio da naplaćuje lučke naknade.
Prihod u 2015. godini od lučkih naknada za budžet je bio 88 miliona dinara. Nije puno, ali znači, u 2016. godini 170 miliona dinara. Sada smo uveli sistem, naplaćujemo, imamo više para za socijalnu zaštitu, za majke, za vrtiće, za puteve itd.
Legalizacije nelegalnih objekata, morali smo da čekamo 2015-2016. godinu da se popišu nelegalni objekti. Da li je to bila tako fantastična, ekspertska ideja da uvedemo red u državu, da popišemo nelegalne objekte? Nije ih bilo puno, blizu dva miliona. Eto toliko je bila zapuštena država.
Izdavanje poljoprivrednog zemljišta, već sam rekla, preko 146.000 ha u sivoj zoni. Mi smo u 2016. godini od zakupa poljoprivrednog zemljišta, budžet je uvećan za 16 miliona evra u odnosu na 2014. godinu. To je već značajno, ja mislim.
Šta je država još uradila? Godine 2015. je donela Zakon o inspekcijskom nadzoru. Da li građani Srbije, i to sam puno puta pričali kada smo pričali o borbi protiv sive ekonomije, mogu da veruju da se ni jedna vlada do 2015. godine nije setila da inspekcije treba da budu nadležne i za neregistrovane privredne subjekte? Da li je to realno? Da vi imate frizerski salon koji je registrovan i pored njega imate frizerski salon koji je neregistrovan, i onda ovaj koji je registrovan, tamo ide inspekcija i pokušava da nađe šta nije u redu, izađe, vidi, uđe u frizerski salon, on kaže – ali ljudi, mi nismo ni registrovani, kaže – jao, izvinite molim vas, po zakonu mi nismo nadležni za vas, samo vi nastavite da radite i to je okej.
Država je do 2015. godine stimulisala privredu da ide u sivu zonu.
Otplata garancija. Odvojili smo u budžetu za otplatu garancija. Ako je neko ekonomski stručnjak ili stečajni upravnik, verovatno mora da zna da ako je došlo na naplatu, garancije koje smo davali, a koje su povučene zato što nisu dobro ispregovarane, da je to onda pregovarano pre pet godina, zato što je toliko uglavnom grejs period. Zar nije? Pet godina grejs period, dakle, pre pet godina je to naplaćivano. Došlo je na naplatu sada.
Dokaz kako se Vlada bori za svako preduzeće je, ja mislim, najbolji Železara Smederevo i tu više neću reći ni jednu jedinu reč.
Na kraju krajeva, i ta e-uprava, da, i tu uvodimo red u državnu upravu. Vidite, posle više od sedam godina završili smo popis, prenos matičnih knjiga u elektronski oblik. Pričamo o jedinstvenom biračkom spisku. Što, jel niko nije mogao da završi prenos matičnih knjiga u elektronski oblik i onda samo tu bazu podataka da poveže sa jedinstvenim biračkim spiskom i da se automatski ažurira? Da li je to bila ekspertska ideja? Ne, to je bio zdrav razum.
Ova Vlada je konačno krenula da uvodi red u državi i zdrav razum u državnu upravu. Hvala.