Hvala puno. Poštovani narodni poslanici, kao novi ministar moram da vam kažem da mi je stvarno izuzetno zadovoljstvo i velika čast da govorim pred vama i u ovom domu, kao najvećem predstavničkom telu građana Srbije. Trudiću se u narednih deset do petnaest minuta da obrazložim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Jedan od razloga zašto je ovaj zakon donesen je, kao što vi verovatno svi znate, 2006. godine usvojen je Zakon o finansiranju lokalne samouprave, kojim su u to vreme relativno dobro utvrđena pravila i kriterijumi za finansiranje jedinica lokalne samouprave. On je stupio na snagu 2007. godine. U tom trenutku je porez na zarade utvrđen da ide u 40% jedinica lokalne samouprave, da ostatak ide centralnom nivou i utvrđena je prilično jasna formula za transfere koji idu iz Republike ka lokalnim samoupravama.
Nažalost, mislim 2011. godine su donesene tada izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim je drastično povećan prihod od poreza na zarade koji ide lokalnim samoupravama i to je tada povećano sa 40% koliko je bilo do tada, do 80% koliko važi do danas.
Rezultat ovog zakona je bilo povećanje deficita od 1,1% BDP na godišnjem nivou, odnosno nekih blizu 40 milijardi dinara. Jedna od stvari kojom se tada smatralo tim zakonom da će moći da se uradi je da se povećava ovoliki udeo u porezu na zarade zato da bi opštine više investirale u svoje razvojne projekte, u svoje investicione projekte, u kapitalne projekte, ali praksa je pokazala da se to nažalost u velikoj meri, iako su neke lokalne samouprave to iskoristile u velikoj meri nije dovoljno desilo.
Ono o čemu danas razgovaramo je način da pokušamo da promenimo te negativne efekte, da teret fiskalne konsolidacije kroz koji prolazi država Srbija se podeli između lokala, između Republike i da se donekle makar ispravi ta vertikalna fiskalna neravnoteža između lokalnih samouprava i centralnog nivoa vlasti. Ovo je na kraju krajeva bilo dogovorena i sa MMF koji je tražio od Vlade Republike Srbije da se za dodatne mere fiskalne konsolidacije preraspodeli sa lokala na republički nivo osam milijardi dinara.
Ono što je važno napomenuti je da je Vlada Republike Srbije, još u svom tehničkom mandatu, tako da sam ja negde nasledila ovo rešenje za koje mislim da je mnogo bolje od onog radikalnog rešenja koje je bilo u opticaju u decembru 2015. godine i za koje stalna Konferencija gradova i opština, odnosno njeno predsedništvo je tražilo da se povuče iz procedure za usvajanje zato što bi imali prilično devastiran efekat na budžete lokalnih samouprava. Tehnička Vlada, prvenstveno kabinet premijera i Ministarstvo finansija je saslušalo te kritike lokalnih samouprava, bojazan da će u tom trenutku neke lokalne samouprave biti potpuno neodržive za finansiranje i odlučeno je da se umesto osam milijardi dinara od lokalnih samouprava ovim izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava preraspodeli 4,8 milijardi, a da 3,2 milijarde koje su preostale od zahteva MMF ponese ponovo teret republičkog budžeta.
Kada se razmišljalo o tome kako da se ovo uradi, vođeni nekim osnovnim parametrima, a to je pre svega da najsiromašnije opštine budu najmanje pogođene i da na one najmanje gube u budžetima, da se razlika u budžetu u odnosu na budžet koji je bio, odnosno koji je trebao da bude za 2017. godinu ne prelazi nigde 4%, a da to ide uglavnom ispod 3%, i ovo je, drago mi je da kažem postignuto za sve lokalne samouprave osim nažalost za Bor gde je razlika u budžetu, ukoliko se ovaj predlog usvoji 4,4%. Bilo je jako važno, i to je bila jedna od osnovnih zamerki prethodnog Nacrta zakona je da se i dalje stimuliše decentralizacija, a posebno lokalni i ekonomski razvoj, jer prethodni nacrt je bio takav da se udeo u porezu na zarade deli 50:50 između centralnog nivoa i lokalnog nivoa.
Želeli smo da porez na zarade i dalje ostane većinski prihod lokalne samouprave da bi lokalne samouprave u stvari imale motivaciju da podrže pre svega svoje preduzetnike, onda svoja mala i srednja preduzeća, a konačno i da pomognu državi Srbiji u privlačenju investitora, jer što više zaposlenih u sektoru srednjih i malih preduzeća, što više zaposlenih u kompanijama koje dolaze u Srbiju, što više novih kompanija i novih preduzetnika, to će i budžeti lokalnih samouprava biti veće, tako da je to bio važan mehanizam da ostavimo porez na zarade kao većinski prihod lokalnih samouprava.
Na kraju bilo je jako važno da Beograd ponese najveći teret kao lokalna samouprava koja na kraju krajeva ima najviše mogućnosti za razvoj u kojoj su smešteni sve institucije, a i u koje dolaze uglavnom većina investitora.
Na osnovu ovih parametara ono što predlažemo je da se opštinama od poreza na zarade, da opštinama pripadne 74% umesto dosadašnjih 80%, da gradovima umesto dosadašnjih 80% pripadne 77% i da Gradu Beogradu koji je svakako imao 70% učešća u porezu na zarade da se to smanji na 66%. Ovim predlogom Grad Beograd snosi 40% ukupnog tereta, dakle, Grad Beograd otprilike učestvuje sa neke dve milijarde dinara u ovoj preraspodeli od ukupno 4,8 milijardi.
U proseku, kumulativnom, za opštine bi ovom preraspodelom budžeti bili smanjeni za 2,65% i za gradove 1,68%, za Beograd 2,32%. Imamo samo 12 opština kojima je razlika u budžetu preko 3% i dva grada kojima je razlika u budžetu preko 2%, a to su Beograd i Kragujevac. Naravno, porez na zarade u ukupnoj masi ostaje isti, tako da u tom smislu ne postoje razlike.
Kako bi dalje stimulisali investicione projekte važno je napomenuti, mi smo to napomenuli i predstavnicima svih lokalnih samouprava zato što smo već u prvoj nedelji rada Vlade imali sastanak sa predstavnicima 105 lokalnih samouprava u Srbiji. Važno je da Vlada ostaje otvorena za tzv. kompenzacione mere, a to je da ukoliko lokalne samouprave ukoliko su planirale investicione razvojne projekte tokom 2017. godine i pogođene su i ne mogu da ove projekte da realizuju zbog ovog umanjenja u sredstvima onda će Vlada biti svakako otvorena da učestvuje u finansiranju investicionih projekata, ali nikako u tekućim rashodima i tekućoj potrošnji.
Tako da smatramo da smo, kao što sam rekla i kao što je Fiskalni saveta dao u svom obrazloženju ovog zakona, u svom mišljenju na ovaj zakon, na predlog zakona, da će, kao što sam rekla, ovo ispraviti vertikalnu fiskalnu neravnotežu u velikoj meri i da će doprineti dodatnoj fiskalnoj konsolidaciji, očuvanju makroekonomskoj stabilnosti koja je svakako, mislim da moramo svi priznati, već postignuta u velikoj meri. J
Htela bih na kraju da naglasim da ovo neće biti kraj reforme finansiranja lokalne samouprave koja je jako kompleksna i koja u velikoj potrebi reforme zato što smo od 2006. godine imali prilično, rekla bih neracionalne pristupe finansiranju lokalne samouprave gde smo ili prenosili dodatne nadležnosti lokalnim samoupravama bez da smo prenosili sredstva ili smo prenosili sredstva bez da smo poveravali dodatne poslove. Tako da jedno od tih stvari nije pratila neophodno drugu što je bila prilična greška i što nas je dovelo u ovu situaciju.
Dakle, u ovom trenutku Ministarstvo finansija radi na dva jako važna zakona. Jedan je Zakon o taksama, drugi je Zakon o naknadama kojim bi trebalo da se reši pitanje parafiskalnih nameta i kojim bi trebali da uvedemo red i stabilnije poslovanje u Srbiji što će biti posebno važno za mala i srednja preduzeća, preduzetnike koji nažalost u nekim lokalnim samoupravama ne mogu da računaju od godine do godine koliko će biti porezi, takse i naknade, zato što postoje lokalne samouprave, opet kažem, ne sve, ali postoje nažalost koje ukoliko im fali novca u budžetu onda pribegnu podizanju taksi, naknada za osam, devet, deset, a nekad i više puta iz godine u godinu. Tako da bi ova dva zakona trebalo po prvi put da unesu red u parafiskale u Republici Srbiji.
Sa druge strane, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, radi na izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima ćemo probati da uvedemo veću saradnju između lokalnih samouprava, nekakve drugačije nadležnosti mesnih zajednica, tako da napravimo i samo funkcionisanje lokalnih samouprava malo efikasnijim, da probamo da uvedemo, rekla sam, među-opštinsku saradnju. Ne treba svakoj opštini, na primer, u ovom trenutku sportski inspektor, pa postoje resursi koje oni mogu da dele.
Sa druge strane, mi sa Stalnom konferencijom gradova i opština radimo na strategiji decentralizacije, koja sada treba da pogleda još jednom u sve poverene poslove lokalnih samouprava, da vidi da li su sve nadležnosti lokalnih samouprava koje su spuštene sa centralnog na lokalni nivo, da li se u ovom trenutku dobro sprovode, da li neke od njih treba da se recentralizuju, neke druge da se decentralizuju, i na kraju, krajeva koliko košta obavljanje tih poverenih poslova, što do sada isto nije urađeno, jer ako vi date, ja kao Ana da dam Saši neki posao i kažem - uradite vi to za mene, onda će Saša meni da kaže - obavljanje tog posla košta pet dinara, pa ja kažem - okej, ako ti hoćeš da uradiš to za mene, onda evo ti pet dinara, pa radi to. Nije takva analiza sprovedena. Dakle, moramo da vidimo koliko koštaju ti poslovi koje lokalne samouprave obavljaju za centralni nivo i u odnosu na to da vidimo kakvo će biti finansiranje lokalnih samouprava.
Na kraju krajeva, to su ti koraci koji slede. Imamo tri zakona i jednu strategiju u kojoj bi Ministarstvo finansija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u bliskoj saradnji trebalo u stvari da zaokruže okvir finansiranja lokalne samouprave, tako da on postane održiviji, stabilniji i transparentniji. Hvala vam puno.