Hvala vam puno.
Veliki je broj pitanja. Izvinjavam se ako ću odužiti malo, puno je pitanja i relevantna su. Pokušaću da odgovorim na sva.
Prvo pitanje je što se tiče penzija. Što se tiče penzija, rekla bih za početak dve stvari. Prva stvar, vraćam se na ono, pre tri godine Srbija je bila na tri meseca od bankrota. To nije rekla ni Vlada, ni opozicija, ni mediji, ni niko drugi u Srbiji, to je rekla Svetska banka. Upozorila je da smo na tri meseca od bankrota. Bilo je neophodno, ponovo se vraćam na to, iako pričamo o tome tri godine, doneti nepopularne, ali apsolutno neophodne mere fiskalne konsolidacije. Nažalost, u tim merama su u nekom delu morale da budu obuhvaćene i penzije. Zašto? To je pravo pitanje. Zašto su morale da budu obuhvaćene penzije?
Dakle, ne znam koliko poštovani narodni poslanici znaju i koliko su građani Srbije upoznati sa ovim problemom, kada je došlo do prelamanja, potpunog prelamanja budžeta Republike Srbije zbog koga smo došli do bankrota. Godine 2008, pričam samo o penzijama, tako da vas molim da me slušate, zato što je važna stvar i zato što me pitate 50 puta, u redu je i sto puta, ali da se slušamo kada me pitate. Dakle, penzije su 2008. godine povećane četiri puta u toku jedne godine – dva puta redovno, to je bio april 2008. godine kada su penzije povećane 7%, oktobar 2008. godine kada su povećane dodatno 4%, i vanredno dva puta su povećane penzije te 2008. godine, jednom u februaru 11% i jednom u oktobru 10%.
Kada smo pričali o političkom povećanju penzija i kako su pokušavali izbori da se kupe penzijama, kada jedne godine povećate penzije četiri puta, ljudi, četiri puta, 7%, 4%, 11%, 10%, e, onda dođete do tri meseca pred bankrot. Onda neko ko je dovoljno politički odgovoran mora da dođe i da uradi fiskalnu konsolidaciju u okviru koje se samo najvećim penzijama, samo najvećim, dakle, nisu se dirale penzije od 25.000 dinara i ispod, oduzima jedan deo, koji je i tako dat potpuno neosnovano i potpuno protiv zakona. A kako sad protiv zakona? Pa protiv zakona zato što se pozivalo na zakon taj da penzije ne mogu pasti ispod 60% prosečne plate. Ali, kada je računata prosečna plata, mislim da je ovo relevantno da bi razumeli o čemu se radi i da ne bi pričali više o političkim floskulama kako je neko uzeo penzije zato što je bahat ili ovako ili onako, dakle, mislim da je važno da narodni poslanici, pre svega narodni poslanici, razumeju ovaj problem.
Zakonski rečeno penzije ne mogu pasti ispod 60% prosečne plate, ali kada smo računali prosečnu platu, građani Srbije, kada je računata prosečna plata u obračun prosečne plate nisu uključivani zaposleni kod preduzetnika. Izbačeni su iz tog računa zaposleni kod preduzetnika da bi prosečna plata izgledala veće i da bi onda imali političko opravdanje da povećaju penzije još 11%, pa još 10%, pred izbore. Onda neko uvede ponovo red i onda imamo problem.
Na svu sreću red je uveden u prethodne tri godine zahvaljujući ovim jako nepopularnim, politički pre svega hrabrim i odgovornim odlukama, da mi danas imamo rast koji je zasnovan na proizvodnji, na investicijama i na izvozu. Na tim zdravim osnovama smo uspeli da za prethodne dve godine povećamo penzije, doduše malo, ali koliko je bilo fiskalnog prostora, za 1,75, za 1,25 i ove godine za 5% i svake godine jednokratno povećanje penzija. Tako bi imali konačno veće one najmanje penzije. Dakle, danas kada budemo od 1. januara povećali 5% penzije, što je stvarno značajno i za najrazvijenije zemlje sveta vi ćete imati, 90% penzionera u Srbiji će imati veće penzije nego 2014. godine pre mera fiskalne konsolidacije. Neće imati oni sa najvećim penzijama ali ćemo mi polako prelaziti i u 2018. godini potpuno ukinuti taj zakon i da onda oslobodimo to. To je sada urađeno na zdravim osnovama i to je ono što je jako važno. Povećanje penzija i mere fiskalne konsolidacije su svakako ono sa čim se ova Vlada Republike Srbije najviše ponosi u prvih 100 dana Vlade.
Što se tiče poreza, meni je takođe posebno drago da kažem da smo u prvih 100 dana rada Vlade uspeli i u okviru pregovora, u okviru socijalno-ekonomskog saveta da podignemo minimalnu cenu rada za čak 10% ove godine, sa 130 na 143 dinara, posebno važno za 350.000 ljudi u Srbiji koji primaju minimalac. Dakle, jako važna mera. Onda smo razgovarali sa poslodavcima koji su pristali na ovo da razgovaramo o tome da to bude budžetski neutralno za Srbiju. Dakle, da vidimo da povećamo neoporezivi deo zarada kako bi praktično olakšali poslodavcima i to je ono o čemu razmišljamo u ovom trenutku, kao i smanjivanje bruto dva poreza na dohodak kako bi mi malo bolje rasporedili sredstva koja imamo za Nacionalnu službu za zapošljavanje, a kako bi poslodavcima olakšali. Sve ostalo, razmišljamo o tome i pravimo analize, ali ozbiljne analize da ne bi ugrozili sve ono što smo tako jako teškom mukom postigli zajedno sa građanima Srbije u prethodne tri godine.
Što se tiče medija, meni je kao prvo jako zanimljiva formulacija da sam ja odbila da se sastanem sa predstavnicima medija i medijskih udruženja. Nisam odbila da se sastanem sa njima. Sastaću se sa njima, nisam imala vremena u poslednjih deset dana ali čini mi se da je u redu, da se nisam sastala u deset dana kada smo radili neke druge stvari, ali zakazaću taj sastanak. Da je to istina svedoči i to da sam dobila poziv, recimo, od jednog predstavnika lokalnih medija „Valjevo plus“, to je čovek koji mi je rekao da ima problema zato što je kritičan prema vlasti i ja sam ga pozvala i imam sutra sastanak sa njim da vidimo tačno kakvih problema čovek ima. Dakle, sastajem sa svim medijima sa kojima treba da se sastanem, da čujem sve probleme koje treba da čujem i mislim da je to jako važno.
Što se tiče cele problematike slobode medija, pričamo puno o tome. Opet čula sam nebrojano puta da situacija u medijima baš nikada do sada u Srbiji nije bila gora. Danas je najgora situacija u Srbiji što se tiče medijske scene. Eto, to čujem iz dana u dan i isto tako kritike na moj račun zato što sam prilikom jedne diskusije u Briselu rekla, ne da ne postoje objektivni mediji nego da postoji jako mali broj objektivnih medija. Kritike na sve strane, kako sam uvredila sve medije u Srbiji, kako sam uvredila sve građane Srbije …
(Marinika Tepić: Jeste, tačno je.)
Tačno je? Odlično, hvala vam narodna poslanice ako je to tačno. Sada ću vam reći da to nisu samo moji lični utisci. Dakle, situacija u medijima kao i situacija u bilo kom drugom segmentu društva o kom sam vam pričala na početku sada je nasleđena i katastrofalna.
Šta je prva Vlada u mandatu Aleksandra Vučića uradila? Dakle, usvojila je, to je prva Vlada koja je usvojila set medijskih zakona kako bi se poboljšala slika medija u Srbiji.
(Radoslav Milojičić: Imate ograničeno vreme za odgovor.)