Hvala vam.
Reč ima predsednik Vlade, Miloš Vučević.
Izvolite.

Hvala vam, predsedniče Vlade.
Narodnom poslaniku Aleksandru Jovanoviću izričem opomenu ponovo.
Zato što je, da građani znaju kakav je to borac protiv nasilja dok je predsednik Vlade govorio, pretio i obećavao da će mu izvući uši.
Eto to vam je taj nivo diskusije i kako taj čovek predstavlja građane koji su ga birali u ovu Skupštinu. Tako da vam izričem opomenu i ja vas još jednom molim od srca da poštujete građane, ovaj dom i sve narodne poslanike ovde bez ikakvog izuzetka, bilo da su vlast ili su opozicija, zato što vas evo hipotetički pitam gospodine Jovanoviću, ako bi mogli samo, sad će on da režira i RTS čovek, ako bi mogli samo da zamislite kako bi ovaj dom izgledao, parlament, dom građana, Narodna skupština, ukoliko bi se slučajno svaki narodni poslanik ponašao na način kako se vi ponašate. U redu, vama nisam dala dozvolu da priđete, ja vas molim, molim vas, kumim, ja vas kumim da se… nisam vam dala dozvolu da priđete.
Sada vam oduzimam reč. Dobro. Jel možete sada da se vratite? Sada je ovo bio taj performans ili vi hoćete da stojite tu? Evo, dozvoljavam, evo vama pošto ste pod posebnim okolnostima, za posebne narodne poslanike pošto je ovo, što bi se reklo „ikvolo pjortunitiz“ parlament, dakle, gde mi dozvoljavamo da svako bez obzira, mi ovde zaista pošteno, bez obzira na sve psihičke probleme, mi ovde poštujemo narodne poslanike, zato što predstavljaju određene građane, tako da, čak vas neću ni isključiti sa sednice.
Samo sam vam dala opomenu, ali je svakako važno, evo pozivam vas još jednom da pomislite kako bi izgledala ova Narodna skupština da se svi ponašaju onako kao što se vi ponašate.
Izvolite.
Gospodine Lazoviću, imate pravo na repliku zato što je neko rekao reč „zeleno“.
Evo, toliko o tolerantnosti ovog parlamenta.
Izvolite.
Za vas gospođo ne znam ni kako ste se prepoznali.
Pošto se zaista trudim da budem tolerantna preko svake mere, svako od vas mora da mi da neku reč nad kojom imate monopol i kada se ta reč izgovori, a vi se osećate prozvano, važi, „stršljen“ evo na primer, pa onda vi kažete, evo to sam ja, evo Lazović je rekao „zeleno“ i to čak ima nekog smisla, pa ću mu dati reč, ali za vas nemam pojma kako da protumačim kako vas je ko pomenuo.
Izvolite, gospodine Lazoviću.

Hvala vam. Ne znam samo kako da sada tretiram narodnog poslanika Ivana Karića, koji je takođe „zeleni“, pa sada ne znam kada neko pomene – zeleno, ko se sve oseća tu za repliku…

Ma da, najbolje da vi kažete ko je pravi, a ko lažni. Najbolje da kažete ko je pravi, ko je lažni i ako u ovoj sali bilo ko pored zelenog pomene levo, isto vi dobijate, i ako bilo ko u ovoj sali pomene slučajno reč – front, isto vi dobijate repliku? Dobro.
Šta je teško, a ja kao što sam rekla, ja volim da čujem šta vi kažete, ja volim da narod čuje takođe šta imate da kažete, tako da se ja slažem i „zeleno“ i „levi“ i „front“ i sve i vi dobijete repliku.
Hajmo sada ovako, ministar Goran Vesić.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade Miloš Vučevivić, pa da se vratimo onda na poslaničke grupe, tako da se pripremi narodni poslanik Miloš Jovanović.
Izvolite, predsedniče.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Miloš Jovanović.
Izvolite.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Hvala vam.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Hvala vam.
Gospodine Jovanoviću, pretpostavljam replika?
Izvolite.

Hvala vam.
Pre nego što nastavimo, samo informacija.
Primili ste ostavke narodnih poslanika Sabire Hadžiavdić i Jelene Bogdanović na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine.
Saglasno članovima 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na Predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrane narodnim poslanicama Sabiri Hadžiavdić i Jeleni Bogdanović danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Pre nego što dam reč dalje, pitanje samo, narodni poslaniče gospodine Škrijelj, vi ste se prijavili po kom osnovu?
Povreda Poslovnika.
Izvinite, molim vas, što vam ranije nisam dala reč.
Izvolite.

Ja molim sve samo da se smire. Čovek ima pravo na svoje mišljenje. Ima pravo na svoje mišljenje, ima pravo da iznese svoje mišljenje. Dakle, kao što je nije povreda Poslovnika ono što je uradio narodni poslanik Miloš Jovanović. Vi nastavite…

Vi nastavite, pošto nije povredio Poslovnik, ja ću vama, nastavite koliko god želite, samo ću vam oduzeti to vreme od vremena koje imate.

Izvolite.

Ja se ponosim što u Narodnoj skupštini Republike Srbije svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, kao što vi imate pravo da iznesete svoje mišljenje. Vidite, u nekim drugim narodnim skupštinama, u nama susednim državama, imate ljude koji kada bi izneli suprotno mišljenje uvreženom narativu, završili bi u zatvoru, i za sebe kažu da su demokratije. To nije tako u Republici Srbiji.
Tako da, narodni poslanik Miloš Jovanović svakako ima pravo na svoje mišljenje, on je to mišljenje izrekao, vi imate drugačije mišljenje, tako da, i vi ste izrekli svoje.
Ne mogu da oduzmem vreme od poslaničke grupe, pošto nemate poslaničku grupu, ali šta da radite, iskoristili ste svoje pravo. Ja se ponosim ovim narodnim domom zato što imate takvo pravo. Opet ću reći, u nekim drugim narodnim skupštinama na koje se i vi nekad ugledate različito mišljenje može da vas dovede u zatvor, a i dalje se zovu demokratije.
Gospodin Milivojević se takođe javio, povodom replike. Podsetite me samo zbog čega. Gde ste se vi prepoznali?
(Srđan Milivojević: Pominjana je Demokratska stranka.)
U redu, izvolite.

Dobro. Dolazimo ovde sad već do logičkih zavrzlama. Ako je potrebno za repliku, valjda je lakše samo da dozvole i glasaju za izgradnju crkve umesto da repliciraju.
Da vidimo dalje, da li se još neko javio za repliku, pošto ovde vlada takva demokratija da više ne mogu da pohvatam da li je replika ili nije replika?
Reč ima potpredsednik Vlade Ivica Dačić.