Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo dalje.
Da li neko od predstavnika, predsednika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima Jovan Janjić.
Izvolite.

Hvala vam.
Profesore Cvejiću, izvolite.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Reč ima ministar privrede Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Gospodine Cvejiću javili ste se za?
(Slobodan Cvejić: Replika.)
Sačekajte, ne čujem. Šta pretpostavljate?
(Slobodan Cvejić: Nećete mi dati mogućnost za repliku, ministarka se non-stop obraća meni.)
Ne razumem? Na osnovu čega ste se javili?
(Slobodan Cvejić: Ministarka se sve vreme obraćala meni.)
Odgovarala je generalno i čini mi se da je pohvalno što se toliko posvetila toj temi. Dakle, podrobno je odgovorila, tako da imaćete vremena tokom diskusije, ali osnova za repliku nema.
(Slobodan Cvejić: Možete mi date vreme ovlašćenog?)
Pa, ne u ovom trenutku. Pa, možete posle liste, po Poslovniku.
(Slobodan Cvejić: Vi možete da mi date, ako hoćete.)
Mislim, ja mogu, čim izglasamo novi Poslovnik, pa po tom Poslovniku ja mogu. Toliko o vladavini prava, ja mogu ako hoću. Pa, ne mogu, pošto mi ne da Poslovnik prostor za to.
(Slobodan Cvejić: Pustite me samo jednu rečenicu.)
Šta da pregovaramo?
Reč ima narodni poslanik Branko Lukić. Izvolite

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.

Izvolite, gospodine Lazoviću, po Poslovniku.

Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje?
(Radomir Lazović: Ne, samo želimo da se oglasi.)
Biće vam drago da čujete da se premijer prijavio za reč čim je ušao u salu.
Predsednik Vlade gospodin Đuro Macut.
Izvolite.

Hvala vam, predsedniče Vlade.
Sada reč ima narodni poslanik Rastislav Dinić. Izvolite.

Ja samo da optužim sama sebe za kršenje Poslovnika, pošto ovo nikakve veze sa dnevnim redom nije imalo, ali ni u jednom trenutku nisam želela uvaženog kolegu da prekinem.

Slobodno, bog te pita šta je on čovek pričao. Da li je nešto bilo pre ili je bilo kasnije? Da li je bilo juče ili je bilo u stvari danas? Da li sam ja predsednica Vlade ili sam predsedavajuća Skupštine ili sam predsednica Skupštine ili sam premijerka? Čovek za, ja ne znam, deset minuta jednu jedinu stvar koju je želeo da kaže nije pogodio. E, svaka vam čast, kapa dole. Svaka čast, evo da vam se naklonim, nijednu stvar niste pogodili.

E sada, razlika između mene i vas je što ja tražim istragu, tražim da se provere sve informacije, tražim da se sazna istina, a ne da se unapred osude ljudi, a ne da nam vi dođete ovde kao narodni poslanik, pa ćete vi nama da pričate da vi znate zašto i kako je pala nadstrešnica. Ja tražim istragu, a pre svega tražim da se uvaže roditelji i porodice žrtava, a ni tužilac Josimović, ni specijalni tužilac za organizovani kriminal Nenadić nisu se udostojili da pozovu poštovanog sada preminulog Đuru Racu, da čuju šta čovek ima da kaže i to je sramota. I svaki put ću ponavljati reči Đure Race: „Šta to tačno vama smeta?“ Nećete da saznate istinu, ne želite da se sve istraži. A to šta sam ja u Bundestagu govorila, o tome tek nemate nikakvog pojma, pošto sam na pitanje

odgovorila jednako jasno kao što sam odgovorila vama danas – ispitajte reči gospodina Đure Race, to je jedino što mi tražimo. Zato što želimo da se ispita sve i da se sazna istina, a ne da se pravda deli na ulicama, kao što vi blokaderi želite i to je vama vladavina prava. Takva Srbija neće biti. Pravda se na ulicama neće deliti. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

Reč ima ministar Bratislav Gašić.
Izvolite.

Izvolite, gospodine Aleksiću, replika.

Reč ima, ministar, Bratislav Gašić.

Hvala.
Još jednom pitam da li predsednici, odnosno predstavnici posleničkih grupa žele reč, oni koji nisu govorili? (Da.)
Reč ima Borko Stefanović.
Izvolite.