Kažete da sam se tajno dogovarala sa Rio Tintom u Londonu. Poštovani građani Republike Srbije samo da razumete koliko je to tajno bilo. Bilo je toliko tajno da je bilo najavljeno kao sastanak u mom protokolu, da su mediji snimili taj sastanak u sedištu Rio Tinta u Londonu i da sam ja dala izjavu za RTS nakon tog sastanka sa Rio Tintom u Londonu.
(Aleksandar Jovanović: Koliko ih je bilo?)
Eto, toliko tajno mi radimo stvari. Toliko tajno. Zato što nismo imali, niti imamo bilo šta da krijemo. Ali nemojte da govorite neistinu da je bilo tajno zato što mogu da demantujem to i da dokumentujem koliko nije bilo tajno ništa što smo radili sa Rio Tintom nije bilo tajno, ni jedna jedina stvar. Sve je bilo dokumentovano, propraćeno medijima i mediji obavešteni da bi se šira javnost u Republici Srbiji obavestila.
Ko mi je zakazao taj sastanka? Pa, zakazao mi je Boris Tadić, Oliver Dulić, Vuk Jeremić i svi ostali koji su 2004. godine doveli Rio Tinto u London, dali im dozvole i za istražne radove, pa i dozvole za bušenje bušotina velikog prečnika, kao i sve vaše ovde kolege koji su do tada osam godina podržavali Rio Tinto dok mi nismo došli na vlast. Osam ili devet godina podržavali Rio Tinto, mazili Rio Tinto, davali im sve dozvole, davali im ne iz Ministarstva energetike, već iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, davali dozvole za bušotine velikog prečnika.
Eto oni su mi ugovorili sastanak sa Rio Tintom zato što je Rio Tinto već zaista bio kao kod svoje kuće, pošto je u tom trenutku slavio punoletstvo u Republici Srbiji, a mi na vlasti 18 godina nismo bili.
Nismo bili 2004. godine, 2005. – ne, 2006, 2007, 2008. a koliko se sećam dozvole Ministarstvo za zaštitu životne sredine je dozvole za bušotine velikog prečnika izdalo 2009. godine. Tako da vaše kolege i vaši koalicioni partneri su mi ugovorili sastanak sa Rio Tintom. Hvala vam na tome.
(Aleksandar Jovanović: Vaš koalicioni partner…)

Hvala.
Samo par stvari da objasnim, da se ne bi zloupotrebilo ono što govorim. Ja se poštovani narodni poslaniče slažem sa vama da ljudi mogu da promene mišljenje, kao što je uvaženi profesor Ratko Ristić očigledno promenio mišljenje. To je u redu. Ali znate šta nije u redu. Kada neko promeni mišljenje, onda optužni nas da smo mi najgori, da smo mi neodgovorni, da mi želimo da uništavamo životnu sredinu izgradnjom malih hidroelektrana, a mi smo dali tu dozvolu na osnovu njegovog mišljenja.
Dakle, potpuno je u redu i rekla sam ako ste čuli, on je nakon toga i priznao da je on pogrešio, ali je otišao i učestvovao u protestima optužujući Vladu da je Vlada neodgovorna, da Vlada želi da uništi životnu sredinu, da Vlada želi da privatizuje naše reke i da ih ugura u cevi. Vlada to nije mogla da uradi niti je bila nadležna da to radi, da su nam stručnjaci kao on rekli da to ne sme da se radi.
U redu je da je promenio mišljenje, ali ne onda da dođe i da optuži nas da smo mi krivi za nešto što smo uradili zbog njegovog mišljenja. Tako da to nije u redu. Pored toga zaista nemam nikakav drugi problem sa tim.
S tim u vezi, sad ste ponovo izgovorili, ne vi, vaša koleginica, poštovana narodna poslanica, jednu neistinu, ne znam čemu takve stvari, to da se ja borim protiv profesora ili da se valjda mi borimo protiv profesora i mi se valjda borimo protiv glumaca i mi se borimo, ne znam, protiv svega lepog i dobrog u Srbiji, a vi ih sve branite. Mi smo užasni, a vi ste kulturni i obrazovani. Ali to nije tačno. Ja ništa protiv profesora nisam rekla. Ja se ne borim protiv profesora. Sve što smo mi radili od 2013. godine, da kažem, radili smo takođe kako bi unapredili prosvetu i nauku u ovoj zemlji. Pa kako ja mogu da se borim protiv profesora ili članovi moje stranke, kada smo mi dali, recimo, ideju da se konačno u Srbiji oformi Fond za nauku, koji do 2019. godine nije postojao? Kako se borim protiv profesora? Da vas podsetim, taj zakon je većina u ovoj Skupštini u prethodnom, u pre tri saziva izglasala, pa sad konačno imamo to.
Mi smo formirali, zajedno sa našim profesorima i sa univerzitetima, ne samo Beogradskim univerzitetom, već i Novosadskim univerzitetom, Kragujevačkim univerzitetom, tri nova naučna instituta. Znate kada su poslednji put bili formirani novi naučni instituti u Srbiji? U doba SFRJ, pa onda u naše vreme. Kako se borim protiv profesora? Kako se mi borimo protiv glumaca, protiv kojih glumaca? I to je taj narativ koji samo ide i samo ga tajkunski mediji spinuju, spinuju i svaki dan gledam kako održavaju u životu tu temu, koja je užasna, pritom netačna. Ko se bori protiv glumaca? Mi smo 119 puta, 119 puta, povećali budžet i izdvajanje za filmsku produkciju u Republici Srbiji. Pa kako se borimo protiv glumaca? Pa sve te generacije novih glumaca, ljudi, pa gde bi se proslavili, gde bi pokazali svoj talenat da nismo sve te novce uložili u film i filmsku produkciju?
Kako se borimo protiv njih? Dakle, zaista nemojte više da nam imputirate da se borimo protiv ovog, borimo se protiv ovog. I kada kažete – ministar Gašić je rekao: „Borim se narodnim poslanicama“. Pa bori se sa narodnim poslanicima, uz narodne poslanike, zajedno sa, nije rekao – borim se protiv vas. Nije rekao – borim se protiv narodnih poslanika. U pravu ste, rekao je – borim se sa narodnim poslanicima. Borim se sa, uz vas, zajedno sa vama, zajedno sa svima vama. Koliko sam videla i tokom jučerašnjeg dana, najmanje ste bilo šta imali da kritikujete Bratislava Gašića. Rekli ste kako je on divan, kako je fin, kako je pristojan, kako odgovara na pitanja, kako sam ja užasna, kako ja sipam otrov. Kako sada danas menjate taj narativ? Bratislav Gašić je čovek koji je pritom rekao za vašeg šefa poslaničke grupe da ga zna 25 godina i da on može da mu se obraća sa „Bato“. Kako se bori sa vama, odnosno protiv vas? Nemojte, zaista, hajde da probamo da pokušamo da smirujemo polako narativ.
Ali narativ nikako ne možemo da smirimo time što kažete da smo uzeli milijardu dolara, evra, milijardu evra od „Rio Tinta“. Kako možete to da govorite? Kako vi uopšte možete to da kažete? Evo, ja sad od vas očekujem izvinjenje ili mi pokažite dokaze. Optužili ste predsednika Aleksandra Vučića, mene ili nas u Vladi ili nekog u Vladi da je uzeo milijardu evra od „Rio Tinta“. Pa dokažite, pokažite gde i ko je to uzeo milijardu evra od „Rio Tinta“ i zašto je bilo ko trebalo da uzima bilo kakve pare od „Rio Tinta“? Ja ne verujem da je bilo ko ikada uzeo bilo kakve pare od „Rio Tinta“. Ja i ne verujem da je to što ste uradili 2004. godine i 2005, 2006, 2007, 2008. godine bilo neophodno loše za Srbiju, ne verujem. Mislim da su neke stvari bile loše. I da li je neko platio, da li je „Rio Tinto“ ili neka druga rudarska kompanija platila nekog u vlasti za neke od loših stvari koje su urađene? Moguće, moguće, ali 2006. godine, ne 2013, 2014. ili 2015. godine. Znate zašto? Godine 2006, da vas podsetim, izmenjen je Zakon o rudarstvu, na način da eksplicitno kaže da ko ima istražna prava mora da dobije i eksploataciono pravo.
(Narodna poslanica Ivana Parlić dobacuje.)
E, da čujete, poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, narodna poslanica mi kaže – da, taj je uzeo novac. Taj 2006. godine koji je izmenio Zakon o rudarstvu. Pa to su vaše kolege, vaše kolege su to.
(Ivana Parlić: Moje nisu. Ispitajte ih sve.)
Niko od nas nije bio na vlasti 2006. godine.
(Predsednik: Dobićete reč, Parlić, nemojte da vičete.)
Tako da, ako je neko uzeo milijardu evra, a ja ne verujem da je neko uzeo, ja ne verujem da je neko uzeo, nemam takav podatak, da sam imala, u svakom trenutku bih dala to tužilaštvu i nadležnim institucijama da ispitaju, ali znam, i samo da potvrdim, poštovani građani Republike Srbije, narodna poslanica je potvrdila da nismo mi i da nije niko od nas, nego taj 2006. godine. Hvala vam.
(Ivana Parlić: Replika.)

Hvala.
Zaista ću kratko, nema potrebe za nervozom.
Dakle, samo dve stvari. Prva – nekako ovde šta god da uradim kao predsednica Vlade za opoziciju nije dobro. Kada preskočim neku temu onda nešto krijem i neću da odgovorim. Kada odgovorim na temu onda se javi neko drugi iz opozicije i kaže – znate šta, ova tema nije prikladna.
Vi ste me sad optužili da sam ja otvorila temu o „Rio Tintu“. Temu „Rio Tinta“ nisam, na pamet mi nije pala dok nije vaš kolega, jedan narodni poslanik iz opozicije pomenuo „Rio Tinto“, a vi me optužili da mi uzeli milijardu evra od „Rio Tinta“. Valjda ja ne treba da odgovorim. Optužili direktno, što je skandal svoje vrste. Skandal svoje vrste da takve uvrede na moj račun ili račun našeg rukovodstva uopšte stavljate kao temu u ovako, mislim, u domu Narodne skupštine, domu svih građana Republike Srbije. Mislim da je to uvreda za ovaj dom. Uvreda je svakako za mene. Uvreda je za Vladu. Uvreda je i za našu stranku, ali dobro. Moram da odgovorim. Tako da, nisam ja otvorila temu. Tako da, ako mislite da nije prikladna niste trebali da dalje govorite neistine na tu temu.
Ono što jeste uradili, pored toga što ste uvredili mene, u redu, kakve veze ima, predsednik Vlade, nije ni prvi, ni poslednji put da me neko uvredi time što me optuži za nešto što nikakve veze sa životom nema i što jeste zaista uvredljivo, a to je vi ste uvredili u vašem obraćanju zaista sve nastavnike, sve učitelje, sve vaspitače i vaspitačice i sve profesore u Srbiji zato što ste rekli da svi oni u vreme malog odmora ili velikog odmora, u vreme svake pauze botuju za SNS, jer moraju, pošto da ne botuju za SNS dobiće otkaz.
Što znači, da ako su u ovom trenutku zaposleni oni, svi profesori, nastavnici, učitelji, vaspitači, vaspitačici, svi botuju za SNS. Vi ste upravo to rekli svim profesorima i učiteljima i nastavnicima. Pa, to je skandal svoje vrste.
To je zaista… Evo, ja ne mogu da se izvinjavam u vaše ime, ali ja želim posebno učiteljima, nastavnicima, profesorima, vaspitačima i vaspitačicama da kažem, i svim građanima Republike Srbije, da to nije tačno, da to mi nikad nismo tražili, nikad ne bi ni očekivali i nikada, nigde se članska karta SNS ne traži da bi se neko zaposlio, a posebno da se ne bi zaposlio u prosveti.
Idite, idite sada razgovarajte, na primer, sa Udruženjem beogradskih gimnazija. Razgovarajte sa njima, pa pitajte njih da li im je neko tražio člansku kartu, da li su članovi, da li botuju zato što ste njih prvo uvredili.
Da vam kažem, takođe, profesori pričaju svake nedelje na tom skupu protiv nasilja, pa nam na pamet, na pamet da otvorimo temu njihovog zapošljavanja, odnosno gde rade, u kojim školama i nikada neće pasti na pamet, zato što ti, to što oni rade imaju pravo da rade i nema nikakve veze sa politikom. Nikada tako nešto nećemo raditi. Nismo kao vi koji ste uzeli i preko noći smenili 870 sudija i 220 tužilaca samo zato što nisu članovi ili simpatizeri vaše stranke, odnosno tadašnje stranke na vlasti potekli, iako im je Ustav garantovao stalnost funkcije, i na opštinskim odborima tada vladajuće stranke birali sudije i tužioce. Vi krećete od vas i vaše bivše stranke iz koje ste svi potekli.
Ja se izvinjavam profesorima, nastavnicima, učiteljima, vaspitačima i vaspitačicama zato što ovako nešto moraju da trpe. Ja nisam deo toga i nikada mi ovde, kao vladajuća većina, nećemo biti deo toga, svakako ne mi iz SNS.
Hvala.

Hvala.
Ponovo zaista osećam potrebu da odgovorim, ali opet ću jako kratko. Ne želim više da se bavim ovom temom, jer zaista nema nikakve veze sa dnevnim redom, ali moram da odgovorim.
Dakle, vi ste sada prihvatili da je lepo što smo mi dali i da jesmo dali 119 puta veći budžet, više novca za film i filmsku produkciji u Republici Srbiji. To se 119 puta taj budžet povećao u samo deset godina.
Da vam kažem samo još jednu važnu stvar, tih 119 puta, u to ne ulazi budžet koji daje posebno „Telekom“. Ovo je samo ono što daje Republika Srbija direktno.
Dobro, to je lepo što ste povećali budžet 119 puta, makar ste nešto lepo rekli, ali ko je odobravao koji filmovi se proizvode i snimaju? Pa, naši najbolji ljudi, najveći stručnjaci iz tog sveta. Svi su oni u komisijama. Ko su? Pa, različiti tokom deset godina. Možete da vidite, ali zaista najbolje što mi imamo.
Znači, sada oni nisu u pravu, sada su oni u krivu? Sada smo mi dobri, momci i devojke. Mi smo dobri ljudi sada zato što smo mi dali budžet, mi smo pare dali, ali oni sada nisu dobri zato što su oni odobravali pogrešne scenarije i filmove zato što je to suviše agresivno? Dobro, pa onda recite tako – u redu, vi ste svoj posao uradili dobro i zahvalnost Aleksandru Vučiću zato što je 2014, 2015 godine tada kao predsednik Vlade dobro sproveo mere fiskalne konsolidacije. Mnogo više novca imamo za kulturu, a posebno za infrastrukturu u kulturi i posebno pre svega za film i filmsku umetnost, ali producenti, scenaristi i ostali nisu dobri i loši su zato što su oni predlagali nama mnogo agresivan sadržaj, jer šta su nam oni predlagali mi smo to snimali.
Mi nismo ni producenti, ni scenaristi ni ništa, ne razumemo se u to, mi smo samo obezbedili novac. Obezbedili smo 119 puta više novca nego dok su na vlasti bili oni u čijim ste vi strankama danas.
Možda vi lično niste bili, ali ste u stranci jednog od vodećih ljudi te tada vodeće stranke od 2000. do 2012. godine, tako da… Mislim, slažete sa tom politikom i sigurno mislite da su dobro vodili zemlju čim ste stali iza njih da ponovo vode ovu Srbiju.
Dakle, 119 puta više novca. Naše je bilo samo da obezbedimo novac i mi smo taj posao uradili i uradili ga maestralno, a ko je odlučivao koji filmovi će da se snimaju je stvar tih scenarista, producenata i svih ostalih koji su bili u komisijama koji su uglavnom danas na protestima protiv nas na protestima protiv nasilja, što je, ponovo da kažem, da se ogradim, potpuno u redu. Demokratska država, možete da mislite šta god želite, možete da protestvujete, možete da kažete da se ne slažete sa politikom Vlade, sa politikom vlasti, sve je u redu, samo da se razumemo da ste vi sada obrnuli opet pun krug i došli do toga da mi nismo krivi, da smo mi dobri, ali oni su krivi zato što su oni odlučivali da se snimaju mnogo agresivni sadržaji, a pritom onaj ko i piše scenarije i producira neke od najagresivnijih od tih sadržaja je jedan od govornika na protestu protiv nasilja i vi odete i slušate ga i ne kažete ništa.
Vi niste bili na protestu? Ok, izvinite onda, moja greška.
U svakom slučaju, mi smo uradili dobar posao, mi smo ispunili sve što se od nas očekuje, i više od toga što se tiče ulaganja u kulturu, odnosno posebno specifično ulaganje u film i filmsku produkciju, ali su producenti krivi, scenaristi su krivi, ljudi u komisijama, stručnjaci iz tog sveta umetničkog su krivi zato što su oni birali šta će da se snima. Mi smo samo obezbedili novac.
Hvala vam. Makar smo došli do toga da mi nismo krivi, već da je kriv neko drugi, a da smo mi svoj posao dobro uradili.
Hvala na tome.

Hvala vam.
Sačekala sam da se javim i da saslušam nekoliko govornika, da pokušamo da efikasnije iskoristimo vreme tokom ove izuzetno važne rasprave, a onda mi se drugi put danas za redom desila jedna neverovatna stvar od strane određenih poslanika iz redova opozicije.
Koliko ste čuli, jutros mi je jedan od narodnih poslanika rekao ako imam vremena da ga pogledam, a onda kada sam ga pogledala, rekao mi je – šta me gledaš. Popodne, nakon pauze sam u prvom govoru narodnog poslanika čula kako se žali što on govori tek drugi put, a ja sam tokom dana govorila već osam puta, a onda je odmah na početku svog drugog govora rekao - premijerka je utihnula danas.
Dakle, kažu vam - pogledajte me, vi pogledate, a oni kažu – a šta me gledaš i onda kažu – premijerka mnogo priča, osam puta danas se javila za reč i onda vam u drugom govoru kažu – premijerka je utihnula danas.
Sada se čitava ova izuzetno važna tema svede na to da potpuno ne znate ni šta da radite, ni kako da se ponašate, ni šta da kažete, jer šta god da uradite i šta god da kažete, ništa to ne valja. Ako pričate, previše pričate, kada se ne javljate i slušate, onda ste utihnuli, ako zapisujete, što me ne pogledate, a kada pogledate, onda kažu - što me gledate. Danas je čitav dan takav.
Šta sam još čula evo samo danas i samo u poslednjih 40 minuta o sebi? Da sam besčasna, da sam splet nesretnih okolnosti, da me baš briga za ubijenu decu i da mi je važnija fotelja nego životi dece.
Evo, gledala sam, sada preko šest nedelja ja svaki dan slušam od dela narodnih poslanika koji predstavljaju opoziciju da me baš briga za ubijenu decu i da mi je važnija fotelja od ubijene dece. Šest nedelja iz dana u dan slušate to i treba da izdržite i da odgovorite i da radite dalje svoj posao. Da li se na to svela politika i politička debata u Srbiji, da me je baš briga za živote ubijene dece?
Zamolila sam to na početku ovog zasedanja, ove sednice da ne radimo to, da možemo da se razlikujemo u stavovima koliko god želimo, da možete da mislite da ne radimo dobro svoj posao, da kažete da je sistem zakazao, da je sve u Srbiji uništeno, da je sve katastrofalno, da je REM kriv, da kao što je vaša narodna poslanica, koleginica iz vašeg poslaničkog kluba na kraju rekla, nismo mi krivi, mi smo dali dosta novca za filmove, ali oni su suviše agresivni, pa su krivi sada producenti, scenaristi, pa je kriv „Pink“, pa je kriv rijaliti, pa su krive igrice. Ko god da je kriv, u redu je da se razlikujemo, ali ponovo ja mislim da ne postoji osoba u ovoj našoj zemlji koju je baš briga za ubijenu decu.
Ponovo ću vam reći da ja o vama, narodni poslaniče, mislim sve najgore, sve najgore, ali iskreno mislim da vam je žao zbog ubijene dece, ali da politika u Srbiji spadne na to da možete da kažete meni da me je baš briga, da mi nije žao, da mi je više stalo do fotelje od ubijene dece, pa zašto onda mene sutra neko ne bi ubio ko psa na ulici? Pa, da li sam zaslužila da živim kada me je baš briga za živote ubijene dece?
Uvek pominjete ubijanje dece u „Ribnikaru“. Ubijena su deca i mladi ljudi i u Duboni i u Orašju, tako da, ne, nije me baš briga, užasno mi je teško. Užasno mi je teško, ali da li treba vama to da objašnjavam, da li vama treba da se pravdam, vama koji ne možete da shvatite da domen političke borbe nije napadanje doktora, profesora, psihologa ili to da domen političke borbe nije da se delimo na to da li je nekome baš užasno krivo zato što su deca ubijena, a nekoga baš briga? Meni to nije podela. Ja mislim da ne postoji osoba koju baš briga, ali, dobro, nastavite.
Ne znam koji sat je ovo razgovora i rasprave, ne znam u koji sat smo ušli, a da se stalno javljate i da čujemo samo isto, pa te isto i isto i besprizorne laži i besprizorne laži i besprizorne laži. Ne znam čemu to? Zbog čega to? Da li mislite da je to ono što je potrebno ovom društvu sada?
Pričate o Norveškoj i šta je uradio Stoltenberg, a šta je uradio ovaj, šta je uradio onaj. Znate šta niko u Norveškoj nije uradio? Niko nije rekao premijer je kriv, niko nije rekao kralj je kriv, pošto je kraljevina, pa nema predsednika. Niko to nije rekao. Niko nije bio dovoljno nečovek da tako nešto kaže. Niko to nije rekao, nije se usudio, a sigurno mu nije nikada palo ni napamet.
Da, postoji razlika velika između Norveške i nas i između norveške opozicije i naše opozicije.
Još jednom ću vam reći i molim vas, evo, ako možete da istolerišete da vam na to više ne odgovaram, da li ja mislim da je u redu to što radi „Pink“. Da li je u ovoj zemlji nebitno da li ja mislim kao predsednica Vlade ili bilo ko drugi kao predsednik Vlade da li misli da je u redu šta radi „Pink“ ili šta radi „Hepi“ ili šta radi „N1“ ili šta radi „Nova“ ili radi „K1“ ili Tanjug ili ko god? Nemam nikakvu ingerenciju nad tim, nikakvu, nijednu. Nikako se ne dotiče ne mogu posla, nego izvršne vlasti, ni posla ministra za informisanje i telekomunikacije. Nikako ni na jedan način nema tu ingerenciju.
Kažete mi da ja kažem – ne dam REM. Neću ja da smenim REM? Pa, kako ja mogu da smenim REM? Koji dan pričamo o tome, koji put, koji sat? Koliko puta treba da pomenem da ja ne postavljam REM. Ja sam predsednica Vlade. Ja sam predsednik izvršne vlasti. Ja nemam nikakve veze sa REM-om.
(Tatjana Manojlović: Gde su medijski zakoni?)
Ne mogu da ga smenim, nisam ga ni postavila, kao što ni vi ovde u Skupštini niste postavili sve članove REM-a, ali nema veze, valjda posle ovakve užasne tragedije, kada više ništa nije isto i kada niko od nas valjda nikada više neće biti isti, valjda je važno da besomučno ponavljamo neistine, poluinformacije zato što lepo zvuče, zato što valjda onda to hoćete da kažete da ja nemam odgovornost, a vi imate odgovornost, iako i ptice na grani znaju da izvršna vlast nema nikakve veze ni sa nacionalnim frekvencijama, ni sa REM-om…
(Tatjana Manojlović: Gde su medijski zakoni?)
…ni sa bilo kojom televizijom, ni sa programima na tim televizijama.
(Tatjana Manojlović: Šta je sa medijskim zakonima?)

Dakle, još jednom i, molim vas, obećavam da će meni biti ovo poslednji put da to pomenem – nemam nikakve ingerencije.
Da li mogu da kažem dam REM, ne dam REM? Ne mogu ništa da kažem. Da li želim da smenim REM ili ne, bilo bi van mojih ingerencija, tako da ako želite da nastavite da ponavljate te stvari zarad samopromocije, izvolite, zaista vama na pravu.
(Tatjana Manojlović: Medijski zakoni su vaša ingerencija.)

Samo da vam kažem sa čime se suočavamo ovde, poštovani građani Republike Srbije. Dobacivanje je stalno – medijski zakoni su vaša ingerencija.
Medijski zakoni jesu naša ingerencija. Naša ingerencija je da ih predložimo i uputimo Skupštini na usvajanje ukoliko želite.
Samo da vam kažem još jednu stvar, ni u tim medijskim zakonima, ni u medijskoj strategiji koja je usvojena, a kojom ti medijski zakoni treba da se vode, ponovo, sa REM-om nikakve veze nema izvršna vlast. Pročitajte medijsku strategiju.
Vi želite da kažete da su medijska i novinarska udruženja tražila od nas da mi kao izvršna vlast postavljamo REM. Vi želite da kažete da su medijska i novinarska udruženja u medijskoj strategiji tražila od nas da mi kao izvršna vlast dodeljujemo nacionalne frekvencije. Vi to želite da kažete. Vi zaista toliko nemate veze, pojma nemate toliko o toj materiji. Skandal.
(Tatjana Manojlović: Pročitajte.)

Ministar Gašić je odgovorio, ali ja ću ponovo reći. Što se tiče tog kampa u Francuskoj i naknadne priče o tome gde je ko, kako spavao, sve je u redu. Vi kažete nadležne stručne službe nisu reagovale. Ako ne postoji prijava, a nije postojala nikakva prijava, ne znam kako bi nadležne stručne službe mogle da reaguju, osim ukoliko ponovo ne želite društvo u kome postoje stručne službe koje smeju da uđu u svaki dom, u okviru svake porodice, da ispituju decu, da ispituju roditelje o svakoj temi.
Ako se zalažete za takvo društvo, onda tako recite, ali ako se ne zalažete za takvo društvo, a verujem da se ne zalažete za takvo društvo, onda nemojte da pitate šta su radile stručne službe, zato što nisu imale ni jednu jedinu informaciju, ni jedan, jedini dokument po kome mogu da postupaju.
Reći ću vam da upravo u slučaju monstruma K.K, koji je počinio ovaj užasan zločin, postoji samo jedna, jedina prijava da je nad njim izvršeno neko nasilje. Samo da vam kažem i da se zahvalim i nije to takav slučaj. Još jednom kažem - nije da sistem nikada nije zakazao. U ovom slučaju nije zakazao. U mnogim drugim slučajevima da, desi se da sistem zakaže, zato što sistem čine ljudi. U slučaju ovog monstruma bila je jedna prijava za nasilje u okviru te škole glume.
Još jednom da vam ponovim, a rekla sam tri puta, ponoviću četvrti put, zarad tih ljudi i da ti ljudi čuju koliko su profesionalno uradili svoj posao. Ti ljudi iz te škole glume su to prijavili. Otišao je na Tiršovu, na Dečiju kliniku. Oni su ga pregledali. Videli su rasečenu donju usnu, onda su prikupili tim lekara, četiri različita lekara, različitih specijalnosti, ispitivali, pozvali roditelje, napravili čitav upitnik, napravili zvanični izveštaj. Imate zaveden zvanični izveštaj. Četiri lekara je u Tiršovoj radilo na tome. Taj izveštaj poslali centru za socijalni rad. Centar za socijalni rad pozvao i jednu i drugu porodicu, ispitivao i roditelje i jednog dečaka i ovog drugog monstruma, uradio procenu, napisao izveštaj. Ovaj monstrum se izvinio tom drugom dečaku. I jedni i drugi zaključili da nema potrebe za daljim praćenjem.
Dakle, desio se jedan incident. Iz tog incidenta reagovala je Tiršova, tim od četiri lekara, upitnik zvanični poslali centru za socijalni rad, centar za socijalni rad odmah obavio svoj posao i svi zajedno zatvorili slučaj.
(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje iz klupe.)
Da, možemo sada da ganjamo te ljude iz centra za socijalni rad što 2021. godine nisu razumeli da se radi o monstrumu. Ja ne znam ko će sutra da nam bude socijalni radnik? Ko će onda sutra da se javi da bude socijalni radnik, kada ne postoji ni jedna indicija da će tako nešto da se desi. Jel sada njih da sudimo, jel njih da zatvaramo? Ko će sutra da bude socijalni radnik?
Što se tiče tog kampa u Francuskoj, pokažite mi jedan dokument. Ja vas na kolenima molim, pokažite mi jedan dokument koji je pokazivao gde nadležne službe nisu reagovale. Pokažite mi taj dokument i ja ću reći – da, sistem je zakazao. Pokažite mi dokument, molim vas. Ako nema dokumenta, nemojte da govorimo rekla-kazala o ovako užasnoj tragediji. Molim vas nemojte, zato što onda prebacujemo na neke nadležne službe, profesionalne službe za koje ja duboko verujem da se trude da rade najbolji mogući posao.
Užasna stvar i ja ne znam šta vi imate protiv te žene, lično, protiv prof. dr Milice Pejović Milovančević. Ja vas molim samo još jednom, molim vas, nemojte da provlačite tu ženu kroz blato. Ovo je druga za dva dana brutalna, notorna laž o toj ženi, druga. Juče ste rekli da je bila porodični prijatelj, blizak prijatelj porodice Kecmanović, tog malog monstruma. Netačno, notorna laž. Nije bila, ali pokušavate da uništite njen lični kredibilitet u užasno teškom trenutku kada je taj kredibilitet izuzetno važan zato što je deo najvažnijeg tima u ovom trenutku u Republici Srbiji, tima za mentalno zdravlje dece i omladine.
Danas ste me pitali - da li je tačno da je majka posle tog događaja u kampu u Francuskoj vodila svog sina upravo kod dr Milice Pejović? Nije tačno. Nije tačno, zaboga, zašto to radite? Nije tačno. Notorna laž, ali što ste se okomili na tu ženu. Šta sledeće treba da očekujemo? Da napadnete druge ljude, druge lekare u tom timu? Zašto radite to? Šta vam je ta žena skrivila? Jel je vi lično poznajete? Nemojte da lažete o toj ženi. Ta žena ništa nije skrivila. Ta žena daje sve od sebe. Ta žena je jedan od vrsnih stručnjaka. Ta žena je redovni profesor Medicinskog fakulteta. Šta ste se okomili na nju? Ostavite tu ženu po strani, ona nije deo političke borbe, ona nije političar, ona ne pripada ni jednoj stranci, ona nije simpatizer ni jedne stranke. Ostavite tu ženu, slagali ste još jednom o njoj brutalno. Brutalno ste slagali.
Pitam još jednom – zašto napadate tu ženu? Ostavite je da radi svoj posao, aman zaman. Molim vas još jednom i pitam – da li postoji nešto što je sveto? Da li postoji neka crvena linija? Ja sam monstrum kome nije stalo do života dece. Moja majka, moja porodica, moje dete, moji prijatelji, svi koji me znaju svaki dan slušaju, šest nedelja, o tome da sam monstrum koga baš briga za ubijenu decu. Čime sam to zaslužila? Zato što sam politički vaš protivnik? Zato me baš briga za ubijenu decu? Kako možete to da pričate? Ko normalan to može da izdrži?
Sada za narodnog poslanika koji je pričao o Aranđelovcu i o „Ribnikaru“. „Ribnikar“ kao posebna škola. Vi kažete – „Ribnikar“ je posebna škola, pa valjda je nama stalo do te škole zato što je to posebna škola, a sva druga deca, između ostalog deca i ministra i narodnih poslanika koja idu u školu, a ne idu u tu školu, nisu važna, nego je ovo posebna škola, pa smo zato rekli da je posebna škola. To je ogledna škola u prosvetnom sistemu Republike Srbije, ako se ne varam, od 1977. ili 1978. godine. Nije ogledna škola u našem sistemu, niti smo je mi proglasili za oglednu školu, niti smo je mi proglasili za posebnu školu. Jednostavno je takva, ogledna, iz raznih razloga, kao što je Matematička gimnazija ogledna škola.
Šta je problem sa tim? Šta nama zamerate? Šta nama tačno zamerate? Zašto nama kažete? Zašto meni kažete? Zašto ministru Gašiću kažete? Zašto nama kažete – e, dobro, a za ostalu decu je dobro da idu u škole koje imaju čučavce kao ve-ce? Kakva vam je to politika? Koji je to politički obračun? U nedostatku plana i programa nam imputirate da nas je baš briga, a pri tome ste Aleksandra Vučića dok je bio premijer zvali premijer za toalete, jer je rekao da neće ostati ni jedna škola u Srbiji koja ima poljski ve-ce.
Znate šta? Nisam sigurna i nisam tačno uhvatila na kom to zakonu ja radim i koji je to zakon koji ja pokušavam da proturim koji propisuje da li je rođeno dete, unuk ili unuka, ja ne znam kakav je to zakon i uveravam vas da takav zakon ne postoji. Ali, ne morate da koristite takve stvari opet kao neistinu. Imate suviše mnogo godina da bi se bavili takvim stvarima. Zaista, suviše mnogo godina da izgovarate takve neistine. Iz poštovanja prema vašim godinama neću vam ni reći šta radite, nema ni veze. Šta sam sve čula, ova stvar manje-više.
Nas su doveli na vlast da bi dovršili državnost takozvane "republike Kosovo". Sad ovako, na ovo moram samo da odgovorim u dva ili tri minuta. Dakle, optužujete nas da su nas valjda neki stranci doveli na vlast, čime nipodaštavate sopstveni narod koji je glasao za Aleksandra Vučića, koji ima legitimitet kakav nije imao ni jedan političar u modernoj istoriji Srbije. Tako da nipodaštavate i vređate sopstveni narod.
Dakle, 2,3 miliona ljudi je glasalo za Aleksandra Vučića. Vi ste uvredili tih 2,3 miliona ljudi zato što ste rekli da ga je stranac neki valjda instalirao na vlast da bi on dovršio državnost tzv. "Kosova".
Pod jedan, taj Aleksandar Vučić je napravio strategiju i onda sa čitavim jednim timom ljudi implementirao taj plan zahvaljujući kome je 29 različitih država povuklo ranije svoje priznanje nezavisnosti tzv. "Republike Kosovo". Da li mi tako dovršavamo državnost tzv. "Kosova" što lobiramo i što zemlje otpriznaju "Kosovo", jel? Toliko vaše reči imaju veze sa istinom i sa zdravom pameću.
Srbi na Kosovu i Metohiji u procentu od preko 90% glasaju za Aleksandra Vučića, godinama, i njih ste uvredili zato što ste rekli da oni glasaju valjda da se prizna državnost tzv. "republike Kosovo".
Istovremeno, šta vi radite? Šta vaša stranka radi? Samo da nađem tačan citat da ne bi bilo "rekla-kazala". Predsednica vaše stranke nakon izbora na svim nivoima poslednjih kaže, citiram – danas smo primili poziv od predstavnika opozicije i potvrdili smo da ćemo prisustvovati tom sastanku i da ćemo razgovarati o modelima tehničke saradnje u gradu Beogradu. Znate koje su to stranke? Stranka koja je za članstvo Srbija u NATO paktu, stranka koja je eksplicitno za to da priznamo nezavisnost tzv. Republike Kosovo. To su vaši preferirani koalicioni partneri. Dakle, vi se ne krijete, vi bi sa njima u koaliciju. Vi bi sa strankama koje su za NATO članstvo u koaliciju, sa strankama koje bi priznale tzv. Republiku Kosovo u koaliciju, a nama spočitavate nešto nama i Aleksandru Vučiću koji su izdejstvovali 29 povlačenja priznanja Kosova.
Pošto moram da završavam, reći ću sutra nešto o Aranđelovcu. Da vam kažem još jednu stvar samo. Vi kažete, ja sam Karađorđeve potomke nazvala fašistima. Ne znam da sam za vas ikada čula da ste Karađorđev potomak. Znam za Karađorđeve potomke, prezivaju se Karađorđevići, a koga sam nazvala fašistima, fašistima sam nazvala sve one koji baštine Ljotićevsku ideologiju. Ako se prepoznajete u tome, onda sam nazvala i vas. Karađorđeviće nikada nisam nazvala fašistima, a ne znam da ste Karađorđev potomak. Hvala vam.

Hvala vam.
Trudiću se da vam ne oduzimam previše vremena pa ću se fokusirati na neke teme za koje mislim da su osnovne i to je takođe kao što je rekao poštovani narodni poslanik, gospodin Jovanov, u stvari politička odgovornost. Da, mislim da je ovde osnovna tema politička odgovornost od koje mi ne bežimo i nikada nismo bežali i nikada nećemo bežati od te političke odgovornosti.
Da, i gospodin Jovanov je dobro primetio da je u stvari politička odgovornost se pokazuje i po tome što tražite sednicu Vlade na teme koje su izuzetno važne za građane Republike Srbije u nadi da nikada nećete dobiti tu sednicu Vlade, a onda kada većina u parlamentu pristane na sednicu Vlade, onda ne glasate čak ni za dnevni red da se ne bi održala ta sednica, izvinite, sednica parlamenta, onda ne glasate za dnevni red da se ne bi održala ta sednica parlamenta.
Onda kada se usvoji dnevni red, Vlada podnese sve izveštaje koje ste kao najviše zakonodavno telo i u svakom smislu kao što uvek kažem iznad nas, sve izveštaje koje ste nam tražili mi ih podnesemo, vi ne možete da se udostojite ni da dođete, ne vi lično, vi ste došli i bili tu svaki put ceo dan i ja sam to i prošli put rekla i svaka čast na tome, mislim da je to odgovoran pristup, ali većina vaših kolega iz opozicije ne može da se udostoji da dođe na sednicu.
Imate ljude koji organizuju proteste, koji nijedan jedini dan nisu bili ovde na sednici da razgovaraju o izveštaju o stanju bezbednosti, o izveštaju o REM-u ili o smeni ili ostavci ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, pri tom su plaćeni za to, to je njihovo radno mesto, plaćaju ih građani Republike Srbije. Traže smenu vlasti na ulici, ali kao narodni poslanici nisu ovde u Narodnoj skupštini da debatuju o onome što je za građane važno i da debatuju takođe o onome što ste tražili da bude na dnevnom redu Narodne skupštine Republike.
Postoji još nešto što je još jednako važno ili jednak pokazatelj vaše političke odgovornosti ili neodgovornosti prema svim građanima Republike Srbije, a posebno prema otprilike dva miliona i 300 hiljada građana Republike Srbije koji su na poslednjim izborima glasali za Aleksandra Vučića da bude predsednik Republike Srbije i time je on odneo zaista istorijsku pobedu u Srbiji, a to je da je predsednik Republike Srbije, ja ću vas sada podsetiti, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je tačno pre 26 dana pozvao sve predstavnike opozicije, parlamentarne i vanparlamentarne da dođu na razgovore oko toga kako da se reši kriza, otvorena pitanja, nedoumice, kako god želite to da nazovete, kako da se reši na demokratski način, a da se time ne podriva stabilnost naše zemlje u ovako teškim okolnostima, pre 26 dana. Još uvek se niko nije odazvao pozivu na razgovor. A kako mislite? I nemate nameru, to mi je jasno i to razumem, a kako mislite onda da ovo bude zemlja vladavine prava i demokratskih normi? Da se menja vlast na ulicama, da se menja nasiljem, sa kim da razgovarate? Ne želite da razgovarate u Skupštini, pošto ne glasate za dnevni red, kada većina izglasa dnevni red, ne želite ni fizički da se pojavite iako je ovo vaše radno mesto za koje vas plaćaju građani Republike Srbije. I mi sedimo ovde i razgovaramo kao odgovorni predstavnici izvršne vlasti i ne želite da razgovarate sa predsednikom Republike Srbije koji neupitno ima najveći legitimitet u Republici Srbiji. Dakle, kako želite onda da se reši situacija ili zahtevi i kako tačno vi snosite političku odgovornost ili pokazujete vašu političku odgovornosti. Još jednom, 26 dana ostaje neuzvraćen i ne odgovoren poziv predsednika Republike Aleksandra Vučića upućeno opoziciji za razgovor.
Kada pričamo o političkoj odgovornosti, rekla sam to i prošle nedelje kada sam bila u Skupštini. U društvima gde vlast i građani imaju sreću da imaju odgovornu opoziciju debate se vode na potpuno drugačiji način. Vlast predlaže mere, opozicija predloži kontramere, onda iz svog poštovanja prema građanima naše zemlje razgovaramo o tim merama, odnosno kontramerama i razgovaramo i građani vide ko šta ima da nudi. To nije, nažalost, situacija u Republici Srbije. Kažem – nažalost, ni za kao izvršnu vlast, ni za sve građane Republike Srbije. Još uvek nismo čuli koje su vaše mere osim kontrole medijskog tržišta. Nismo čuli šta treba da radimo u školama, šta treba da promenimo u merama koje smo mi doneli, da li je razoružanje dobro ili nije dobro, da li su školski policajci dobri ili nisu dobri.
Podsetiću vas još jednom, kada pričamo o političkoj odgovornosti, dakle, iz vašeg poslaničkog kluba koji je relativno mali su došli kontradiktorni predlozi o tome šta treba da radimo.
(Radomir Lazović: Niste čuli.)
Prvi dan, odnosno drugi dan nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ čuli smo da nije dovoljno policije.
(Radomir Lazović: Čuli ste ili niste čuli?)
(Predsednik: Bez vikanja Lazoviću.)
Nakon toga smo čuli da policija da policija ne treba da bude u školama, iz vašeg poslaničkog kluba, ne da nismo čuli mere, čuli smo kontradiktorne mere.
(Radomir Lazović: Znači čuli ste.)
(Predsednik: Lazoviću, bez vikanja, drugi put.)
Dakle, da nema dovoljno policije, da nema dva ili tri kruga obezbeđenja oko škola, da nema policajaca i nema u pravu ste to ste vi rekli - da nema i da nema policajaca u školama i da je sistem zakazao, a onda smo od vaše koleginice čuli i od vašeg kolege da ne treba da bude policije u školama.
Tako da ne znam da li građani Republike Srbije mogu da razumeju samo iz vašeg poslaničkog kluba šta u Srbiji treba da se radi, da zapošljavamo policajce ili da ne zapošljavamo policajce? Eto, toliko o vašoj političkoj odgovornosti koja je svakako mala i nije naročito važna pošto ne predstavljate toliki broj građana kao većina, ali ste parlamentarna stranka i niste predložili nijednu jedinu meru, već ste predložili nešto što niko ne bi mogao da sprovede jer bi prvi dan zaposlio policajce, a drugi dan otpustio iste te policajce pošto ste u roku od 24 časa rekli nešto što je dijametralno jedno od drugog. Dakle, toliko o merama. I dalje, nismo čuli mere, osim kontrole medijskog tržišta, što ne verujem da su vaše mere, verujem da su mere nekih od organizatora i finansijera ovih protesta.
Što se tiče toga da se građani plaše policije, ne, apsolutno mislim da se građani ne plaše policije i to je dobro i to pokazuje na koji način se policija odnosi prema građanima, a takođe to pokazuje koliko mi poštujemo sve naše građane. To pokazuje takođe i ponašanje vašeg kolege iz poslaničkog kluba koji kao narodni poslanik i to šef poslaničke grupe ako se ne varam, psuje pripadnike MUP-a i time daje primer kako treba da se građani odnose prema policiji.
Sa tim se ne slažem, ali da se građani plaše policije, ne plaše se, nemaju zašto da se plaše policije. Ovde od kada je SNS na vlasti, odnosno jeste okosnica većine i koalicije koja vodi Republiku Srbiju od kraja 2012, 2013. godine nijedni protesti nisu bili ugušeni represivnim merama. Niti jedan jedini protest.
(Aleksandar Jovanović: Sigurno. Da, da.)
(Predsednik: Jovanoviću, bez dobacivanja.)
Imali smo danima, mesecima, godinama različite proteste, na primer „1 od 5 miliona“, nijedan jedini put ti protesti nisu bili prijavljeni i nijedan jedini put niste imali policiju na ulicama. Puštali smo da se građani šetaju i da demokratski izraze svoje nezadovoljstvo. Kao ni ovaj put, nema policije na ulicama. Tako da je netačno i vi takođe znate da je neistina da se građani plaše politike.
Vaša neiskrenost se ogleda i u jednoj takođe izuzetno važnoj stvari. Kažete da su i Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić pokušavali da prošire ingerencije policije, represije policije, pa između ostalog i Nacrtom zakona o policiji, odnosno MUP-u, ali ste namerno propustili da kažete da na tom zakonu trenutno rade organizacije civilnog društva zajedno sa pripadnicima MUP-a, Nacionalnim konventom o EU i to boga mi evo već preko tri meseca. Dakle, ne samo da nisu želeli da prošire ingerencije, nego je ovo pravi primer kako se to radi u saradnji sa organizacijama civilnog društva, na transparentan način i kako pripadnici MUP-a sede na sastancima sa organizacijama civilnog društva, raspravljaju o svakom predloženom rešenju, logiku zbog čega je to predloženo, kako bi se to odrazilo na veću bezbednost i zaštitu građana. I dalje razgovaraju o tome.
Tako da, evo to je jedan od dobrih primera kako smo mi pokušali da proširimo ingerencije MUP-a, tako što o tome tri meseca već razgovaramo sa organizacijama civilnog društva i zajedno radimo na nacrtu zakona, ali to nije popularno da se kaže. To vam neće doneti političke poene i zato što je to dobro, tim gore po to što je to dobro, nema veze, dobra praksa, ali je važno da je ne pomenete. Valjda zato što bi srušilo tu vašu kulu od karata koju pokušavate da gradite svaki dan, ali je politički neodgovorno takođe.
Godine 2008. su se građani plašili policije. Znate zašto? Godine 2008. je Ranko Panić ubijen, samo zato što je učestvovao u protestima, protestima koji su bili prijavljeni, registrovani, ali je policija reagovala na način da je čovek ubijen.
Takođe, te 2008. godine, ako govorimo o merama, su građani Republike Srbije imali najveći broj naoružanja i municije kod sebe. Tačno 2008. godine. Danas je Srbija mnogo drugačija zemlja. Ali, vi ne želite da pričate o toj 2008. godini i kako je tada čovek koji je samo protestvovao na ulicama ubijen od strane pripadnika MUP, policije. Nisu ti policajci, pretpostavljam, krivi. Oni su morali da prate naređenja.
Naređenje koje danas dobijaju, sve vreme od 2013. godine, je da ne reaguju, da svako u Srbiji ima pravo na protest, da svako ima pravo da izrazi svoje neslaganje sa vlašću i da policija u tim slučajevima ni ne reaguje, pa čak ni kada ste upali na RTS. I u tom trenutku je policija reagovala na način što je mirno izbacila ljude koji su nasilno ušli u zgradu, kao i kada su ušli u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ono što pokazuje takođe ogromnu, zastrašujuću dozu vaše političke neodgovornosti a to je, poštovani građani Republike Srbije na to posebno moram da vam ukažem, kako se dodatno zloupotrebljava tragedija, odnosno tragedije. Kaže, nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“, bilo je previše informacija i privilegovani mediji su davali informacije građanima koje nisu smele da se daju. To jedino ako je „Nova“ privilegovani medij, pošto je taj tajkunski dnevni list prvi objavio ime i prezime maloletnog monstruma koji je pucao na svoje drugare, nastavnike i radnika obezbeđenja u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Ti ljudi, ako su oni privilegovani mediji i ako tražite i njihovo gašenje, u redu. Samo da vas podsetim ko je davao neprimerene informacije i informacije koje nikako nije smeo da daje.
Kako je došlo do curenja takvih informacija, zaista ne znam i to će na kraju krajeva interne istrage utvrditi, ali nemojte da obmanjujete javnost i da pričate o privilegovanim medijima, samo zato što je to istina koja bi vama odgovarala. To nije pravo stanje stvari i to pokazuje političku neodgovornost.
Političku neodgovornost pokazuje to što ste onda rekli, nakon tragedije u Mladenovcu, da je bilo premalo informacija. Premalo informacija, pa je delovalo da nešto prikrivamo.
Slušajte, poštovani građani Republike Srbije. Jedna tragedija se desila 3. maja. Opozicija kaže – bilo je previše informacija u medijima, nije bilo korektno. Druga tragedija se desila 4. maja u Mladenovcu, odnosno Mladenovac-Smederevo-Dubona-Malo Orašje. Opozicija kaže – bilo je premalo informacija, delovalo je kao da nešto krijemo. Zamislite kakva zloupotreba! Ovde je bilo previše informacija a ovde premalo informacija. A šta je tačna količina informacija koju treba da damo da bi vi bili zadovoljni i da ne zloupotrebljavate tragedije? Kakva je to politička odgovornost? U roku od 48 sati ovde je bilo previše informacija, a ovde je bilo premalo informacija, pa je delovalo da nešto prikrivamo. A da u slučaju tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ takođe nismo dali dovoljno informacija, i tu bi rekli da nešto prikrivamo, kao što su određeni neodgovorni mediji koje vi branite postavljali pitanja zašto je policija navukla kapuljaču onom maloletnom monstrumu, što je redovni protokol. Pa je onda valjda navukla kapuljaču zato što nešto prikrivamo? To je politička neodgovornost. To je pokazatelj političke neodgovornosti. Definicija političke neodgovornosti i definicija zloupotrebe tragedije.
Za sve ostalo, što se tiče zahteva roditelja iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, molim vas, ne pokušavajte i to da zloupotrebite. Mi smo bukvalno u dnevnom kontaktu sa svim roditeljima iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, sa Savetom roditelja, sa predsednikom Saveta roditelja, sa zamenicom predsednika Saveta roditelja, sa roditeljima iz Odeljenja VII-2, sa roditeljima ubijene dece. Razgovaramo sa njima na dnevnoj osnovi. Molim vas, nemojte da pokušavate da zloupotrebljavate.
Što se tiče odgovornosti za objavljivanje spiska, u toku je interna kontrola u MUP-u. Odgovorni će, naravno, odgovarati za to što je urađeno, samo da vidimo tačno šta se desilo i ko je odgovoran. Svi će odgovarati i niko ne beži od odgovornosti. Ali, nemojte da pokušavate da zloupotrebite zahteve roditelja, zato što smo sa svim roditeljima zaista u dnevnom kontaktu.
Tako da, politika, ako možemo da se dogovorimo makar oko toga, evo, dalje od te teme, dalje od roditelja i da pokušamo da vidimo da ih zaštitimo i da sistem uradi svoj posao kao što trenutno radi.
U svakom slučaju, ja ću dalje odgovarati, tako da neću dalje zloupotrebljavati ovo vreme koje mi je na raspolaganju, ali za sve dodatne informacije izvolite, postavite mi pitanja. Samo još jednom, primer političke neodgovornosti je da se niko od predstavnika opozicije 26 dana nije odazvao na poziv predsednika Republike Srbije, koji je dobio oko 2,3 miliona glasova građana Republike Srbije, direktno na svoje ime i svoje prezime, da se nije odazvao na razgovore, da vidimo kako ćemo dalje, već da želite da zloupotrebite krizu za nasilje na ulicama. Što se tiče toga, hajde da razgovaramo, mi smo tu politički odgovorni i ne morate da dobijate samo ostavku, odnosno smenu Bratislava Gašića, još jednom kažem, može cele Vlade, ali to ne znači onda prelaznu Vladu, već znači parlamentarne izbore, pa da rešavamo stvari na taj način. Hvala vam.

Hvala.
Dakle, još jednom samo da naglasim nekriminalizujem proteste, nijednu reč nisam rekla koja bi ukazala na to da kriminalizujem proteste. Pokušavate da mi imputirate nešto da bi omasovili te proteste, nijednu jedinu reč nisam rekla da kriminalizujem proteste. Molim vas, nemojte to da radite? Nije pošteno, zaista nije pošteno i glupo je da padate na te grane, misli, ja imam dovoljno poštovanja prema vama da kažem – nemojte to da radite, nije fer, ali dobro.
Dakle, ja nekriminalizujem proteste, neke vaše kolege organizatori protesta su estradizovali proteste, mi ih nismo kriminalizovali, a to što je neko uzeo i registrovao udruženje „Srbija protiv nasilja“ u ugostiteljskog objektu „Estrada“ iz Šapca, to je estradizacija protesta, a mi kriminalizaciju protesta nismo radili niti ćemo uraditi. Poštujemo građane koji su na ulicama, slušamo, ali samo da vam kažem, ti zahtevi, još jednom vam kažem, nemaju nikakve veze sa tragedijama koje su se desile, to su medijski zahtevi za kontrolu medijskog tržišta. Mere niste predložili. Pokažite mi gde ste predložili mere? Da li ste poslali Narodnoj Skupštini mere? Da li ste poslali Vladi Republike Srbije predlog mera, taksativno? Niste, nikada i hvala vam, ja nisam filozof veliko poštovanje prema tome što vi jeste i razumem vaš filozofski pristup stvarima, ja sam ipak neko ko ima malo pragmatičniji pristup stvarima, vi hoćete sada meni da kažete da postoji razlika između jeste i treba.
Dakle, vaša koleginica je konstatovala jeste, nema policajaca u školama, a onda ste vi konstatovali - da, ni ne treba da bude više policajaca u školama. Znači, vi ste potvrdili da je sistem radio? To hoćete sada, to kaže razlika između jeste i treba, jeste nema policajaca i onda vi izađete i kažete – da, ni ne treba da budu policajci.
O čemu pričate? Jel treba da budu policajci ili ne treba da budu policajci? Ako ne treba da budu policajci što ste onda kritikovali što nije bilo policajaca, odnosno, što ih nema u svim školama, jer u „Vladislav Ribnikar“ su bili sve zajedno sa privatnim obezbeđenjem?
Samo da zaključim nekriminalizujemo proteste, da ne bi mediji koji vas podržavaju, to sada uzeli kao istinu, još jednom kažem – nekriminalizujemo proteste, vi ste, odnosno, vaše kolege estradizovali proteste zato što je sada udruženje registrovano u kafani „Estrada“ u Šapcu.
Pod dva, da li ste podneli predlog mera? Ne, niste podneli predlog mera, nijedan jedini, pokažite mi papir gde ste dali predlog mera. Da li postoje zahtevi? Postoje zahtevi i ti zahtevi nemaju veze sa tragedijom. Da li treba ili ne treba više policajaca, znači, zaključili smo, vi kažete da ne treba više policajaca. Dakle, u tom smislu sistem nije zakazao. Jel, hvala vam lepo, doviđenja.
(Radomir Lazović: Replika, pominjanje poslaničke grupe.)

Hvala vam.
(Narodni poslanici Aleksandar Jovanović i Dejan Bulatović se raspravljaju.)
Dakle…

Hvala vam.
Izlaganje narodnog poslanika ovlašćenog predlagača je bilo otprilike nekih četrdesetak minuta, možda nešto malo duže, malo kraće, ali tu otprilike negde. Četrdesetak minuta gnusnih, brutalnih laži. Ne mogu da kažem ni eufemizam neistina, dakle užasnih laži, još jednom lako dokazivih laži, stotine puta ponovljenih laži, stotine opovrgnutih laži i to sve tako ide u krug.
Mi smo primorani, ja kao predsednica Vlade da stalno odgovaram na te iste laži i da debatujemo o nečemu što dokazano nije istina i da samim tim, nažalost, ponižavamo sve naše građane time što se ovako važna sednica na ovako važnu temu svela na to da stalno i stalno i stalno ponavljate neistine, opšta mesta. Nipodaštavate građane misleći da će oni, valjda, ako to izgovorite sto puta, hiljadu puta, neke od tih neistina o platama, o inflaciji, o javnom dugu, o „Telekomu“, o Jovanjici, valjda da će u jednom trenutku ljudi, valjda, da polude i poveruju u to. Ali, to se neće desiti.
Molim vas da zaista, iz poštovanja prema našim građanima, iz poštovanja prema našim građanima i ovom domu, počnemo da pričamo o nekim stvarima koje su konkretne, suštinske.
Sad ću vam reći, u stvari, poštovani građani Srbije, i ovo je, u stvari, i problem, ne samo demokratskog društva, nego morala i kredibiliteta ljudi koji se bave politikom u demokratskim društvima. Zašto ja mislim da je strašno ovo što radite, strašno za naše društvo, strašno i za ove ljude koji svake nedelje šetaju zato što su nezadovoljni stanjem u našem društvu? To je ono što, ja mislim, naši građani duboko ne razumeju, a to je osnovno pitanje. Zašto? Ovo je osnovno pitanje.
Zašto narodni poslanik može da izgovori ovu količinu neistina i zašto može svaki put da ponavlja ove neistine? Pa, zato što kada ga ljudi tuže za izrečene neistine on se pozove na poslanički imunitet. To u jednom civilizovanom društvu zaista ne bi bilo moguće. Takav političar bi sam po sebi bio diskvalifikovan i okarakterisan kao čovek koji je nepodoban da se bavi ozbiljnim javnim poslom.
Zašto? Zato što ako ste, posebno ako ste opozicija, kažete, nekog optužite za nešto i taj neko vas tuži sudu, vi nećete da se pozovete na poslanički imunitet. Upravo suprotno, vi ćete jedva čekati da vas neko tuži sudu, ukoliko pre toga vi niste otišli u tužilaštvo i podneli sve dokaze kako bi mogao da se vodi postupak protiv tih i takvih kriminalaca i ljudi koje optužujete svaki dan. Ali, pošto to već niste uradili, onda bi jedva sačekali da oni vas tuže da bi dokazali to i da bi pokazali vašu odgovornost prema građanima i poštovanje prema institucijama.
Ne, narodni poslanik može da izgovara neistine i, da budem potpuno otvorena, brutalno da laže svaki dan o svim ovim stvarima, zato što kada ga neko tuži on se pozove na poslanički imunitete. Eto, takva je opozicija u Republici Srbiji, parlamentarna opozicija. Zato možete da govorite neistine svaki put.
Zato što ste, recimo, za Igora Isailovića, za Igora Isailovića ste izjavili da izvlači novac za nečije batinaše i ljude koje treba platiti da idu na mitinge.
(Miroslav Aleksić: Poznajete ga?)
Poznajem Igora Isailovića, on je moj prijatelj. Ja se ne stidim toga, ja se time ponosim. Igor Isailović je moj prijatelj i ja se njime ponosim. Nije uradio ništa nezakonito, tako da nemam problem da kažem da ga poznajem i da mi je prijatelj. Znate, ja ne lažem i ne obmanjujem javnost.
Dakle, Igor Isailović, rekli ste, izvlači novac za nečije batinaše i ljude koje treba platiti da odu na mitinge. Ova uvreda je izrečena u televizijskoj emisiji „Junaci doba zlog“ polovinom januara prošle godine.
Igor Isailović je onda, poštovani građani Republike Srbije, da razumete zaista o kakvim političarima ovde u opoziciji se radi i koliko su to neiskreni ljudi, koliko bez ikakvog kredibiliteta, bez ikakve političke odgovornosti, nula političke odgovornosti, i zašto je moguće da se stalno i stalno i stalno truje javni prostor lažima u koje će, valjda, neko nekada da poveruje.
Igor Isailović je pokrenuo krivični postupak protiv Miroslava Aleksića. Sud je u toku 2022. godine, samo slušajte ovo, u toku 2022. godine zakazivao ročišta za 18. februar, 29. mart, 27. maj, 1. septembar, 23. septembar, 5. oktobar, 25. novembar i 3. februar 2023. godine. Osam ročišta je naš sud zakazao, ni na jednom od ovih, ni na jedan poziv se narodni poslanik nije odazvao, ni na jedan od osam ročišta. Onda se pojavio 23. marta ove godine i pozvao se na imunitet, na poslanički imunitet, umesto da dokaže svoje tvrdnje, da pokaže šta je Igor Isailović radio i to se pozvao na imunitet iako kazna za krivično delo uvrede nije zatvorska već je novčana.
Pa, je čak to i kada je znao pričao neistinu, i da će se to dokazati na sudu, pozvao se na poslanički imunitet da ne bi platio novčanu kaznu. To se isto desilo i sa drugim slučajevima u kojima su ga ljudi tužili o kojima govori neistine i svaki put se pozvao na poslanički imunitet. E, zato je, poštovani građani Republike Srbije moguće da ovaj narodni poslanik stalno i stalno govori neistine, zato što ga štiti poslanički imunitet i zato što se on sakrije iza poslaničkog imuniteta da ne bi odgovarao na sudu i pred nadležnim institucijama Republike Srbije.
Sada ću vam reći još nekoliko stvari koje govore o kredibilitetu ovog narodnog poslanika. Čuli ste ponovo, opet i to je jedno od tih laži o firmi moga brata. Moj brat nema firmu, firmu u kojoj je on bio direktor, je Poljska multinacionalna kompanija koja u Republici Srbiji zapošljava preko 500 ljudi, koja u Republici Srbiji radi davno pre nego što sam ja počela da se bavim politikom, 2016. godine.
Dakle, nije firma mog brata, nikada nije bila firma mog brata. Nikakve veze nema sa mojim bratom, multinacionalna kompanija, kompanija iz EU, poljska kompanija. On to zna, ali istina nije važna, važan je kontekst u kome on želi da nekog optuži, da nekog oblati. Jeste li vi čuli kada su pričali o mom bratu da je kupio Gošu? Laž. Nema veze. Samo jedna laž zamenjuje drugu laž, zamenjuje treću laž i tako se prave te tzv. afere u kojima je cilj da narod valjda ne shvati šta se stvarno dešava i koliko oni nemaju politiku, a koliko ne mogu da se bore protiv naših rezultata, pa onda veštački kreiraju afere. Dakle, laž. Moj brat nema firmu. To je poljska multinacionalna kompanija. Kompanija koja je iste te poslove radila i dok ste vi bili na vlasti, a možete da proverite, ali kao da je vama istina ikada bila važna.
Lečenje dece, ponovo - zloupotreba dece, nemamo za decu da ih lečimo. Prvi Fond za lečenje dece u inostranstvu i lečenje dece od retkih bolesti osnovan je 2014. godine kada je Aleksandar Vučić bio predsednik vlade Republike Srbije. Do tada se odvajalo nula dinara za lečenje retkih bolesti i za lečenje dece i odraslih u inostranstvu koji nemaju adekvatne uslove da budu lečeni u Republici Srbiji. Vi to znate, ali ništa vam nije sveto, ni ta deca, ni ti njihovi roditelji. Zbog toga je na skupu „Srbija nade“, 26. maja, majka deteta koje je lečeno od retkih bolesti govorila i rekla - ja pre toga nisam imala nikakvu podršku države, ja nisam političar, ali ja moram da kažem šta se u ovoj zemlji promenilo, za mene, moje dete i moju porodicu. Nije vas sramota uopšte da manipulišete decom koja imaju retke bolesti ili treba da se leče u inostranstvu. Nula dinara je odvojeno. Nula.
Aleksin zakon. Ponovo ste čuli. Tri puta sam već odgovarala na Aleksin zakon. Tri puta, ali nije važno zato što istina njima nije važna, zato što je samo važno da pokušaju da proture laž koja je onako emotivno teška, pa će valjda neko da kaže - kako je to moguće, a neko ko nije slušao šta sam pričala tri puta pre ovoga. Čak je i žena koja je predložila Aleksin zakon rekla - najveći deo Aleksinog zakona ili onog što smo predložili je usvojeno kroz izmene i dopune drugih zakona. Najvažniji delovi toga su završeni, urađeni.
Za odgovornog političara, bez obzira da li je iz vlasti ili pripadnik većine ili iz opozicije, odgovorni političar u jednoj normalnoj, civilizovanoj zemlji bi rekao – pa, bravo, svaka čast, evo, to smo završili, završili ste to, možda ste kasnili, možda niste dovoljno dobro, možda je moglo na neki drugi način, ali završili ste. Ovde nije važno da li je nešto urađeno ili nije urađeno. Ovde je uvek važnija neistina, optužba, koja ne stoji. Nije važna istina zato što oni nemaju ni plan ni program. Ni sada, ni u ovim tragedijama nemate mere, nemate predlog, nemate preporuku šta kao društvo da radimo, nego imate samo prazne priče i hiljadu puta ponovljene laži i to je vaša cela politika.
Kaže - pedagozi i psiholozi u školama. Dajem primere, jedan, dva, tri, četiri konkretna primera koje je narodni poslanik izrekao. Samo da čujete građani Republike Srbije i narodni poslanici, koliko nikakve veze to nema sa istinom. Samo u 37 škola u Republici Srbiji ne postoji pedagog ili psiholog. U preko 1800 škola. Jel mislite da on to ne zna ili mislite da zna, ali da namerno želi da laže? Šta je, ponovo pitam, gore od ta dva - da nema tu informaciju nakon ovakvih tragedija, iako je lako javno dostupna, ili da ga nije briga za tu informaciju pa želi da zloupotrebi istinu?
Opet priča mobilnim telefonom. Toliko mu je važan odgovor o pedagozima i psiholozima u školama. Dakle, samo 37 škola nema pedagoga ili psihologa. Taj broj je podignut u poslednjih deset godina, kao i izdvajanja iz budžeta za prosvetu u Republici Srbiji.
Kaže – držimo profesore i nastavnike na neodređeno vreme da bih ucenjivali. Lako proverljivo. U poslednjih pet godina preko 17.000 nastavnika i oko 2.700 zaposlenih u predškolskim ustanovama je prevedeno sa neodređenog u stalni radni odnos, preko 17.000 nastavnika. Znate šta je istina? Da su ti nastavnici, vaspitači, vaspitačice, a neki i preko 15 godina, bili na neodređeno. Dakle, upravo je istina suprotna onome što kaže narodni poslanik. Vi ste ih držali na neodređeno. Mi smo ih zaposlili za stalno. Mi smo, kako bi kontrolisali to bolje, napravili Jedinstveni informacioni sistem prosvete i da u svakom trenutku znamo koliko ljudi u prosveti, od predškolaca do fakulteta, je zaposleno na neodređeno, a koliko je za stalno i ti koji su zaposleni na neodređeno koliko vremena su zaposleni na neodređeno, pa da reagujemo da bi se preveli na stalno, ako je suprotno zakonu kao što se dešavalo.
Još jednom, da li niste imali tu informaciju, da li niste znali ili ste znali, pa ste namerno slagali? Ne znam šta je od ta dva gore, ali u svakom slučaju ne govorite istinu. Toliko o kredibilitetu.
Konačno, plate. Kaže – dobro, naravno, sada su veće plate nego što su bile pre 10 godina, pa valjda je normalno da se povećaju zato što je inflacija rasla. Da vam kažem još jednom, dakle, plate nastavnika 2012. godine, dok ste vi bili na vlasti, 10 godina vaše vlasti, bila je 46.000 dinara. Godine 2023. je 74.693 dinara ili 62,4% veća. Ide novo povećanje od 5,5% u oktobru i još 10% u januaru, tako da će to biti otprilike, a u odnosu na 2012. godinu, 89% veća plata.
Razumem da ste vi imali dvojku iz matematike, ali ni onaj ko je imao dvojku iz matematike ne može da kaže, ako je godišnja inflacija 2%, da je inflacija između 2012. i 2023. godine bila 63%, a 63% su rasle prosečne plate nastavnika. Toliko, poštovani građani Srbije, i o tome i o tim platama nastavnika koji kaže – hvalite se da su povećane, pa naravno da su povećane zato što je rasla inflacija. Prosečna godišnja inflacija 2%, a plate povećane 62,4%. Toliko o kredibilitetu.
Tu sam vam dala, da budem zaista izuzetno pragmatična i jako konkretna, jednu, dve, tri, četiri, pet, šest primera otvorenih neistina koje ste izgovorili i dokaza da su to bile neistine.
Pričate o Jovanjici, ponovo i ponovo o Jovanjici. Ja sam vam pitala i prošli put – gde nestade Andrej? Bilo je samo Andrej Vučić, Andrej Vučić, Andrej Vučić, Andrej Vučić. Odjednom samo Bata Gašić, Bata Gašić, Bata Gašić, Bata Gašić, pa gde nestade Andrej? Gde se sad odjednom pojavio Bata o kome niste pričali do pre, mislim, dve nedelje? Šta sada, kada provedemo naredne dve godine da pobijamo i te laži, onda će odjednom da se pojavi Ana Brnabić, Ana Brnabić, Ana Brnabić, pa kad još dve godine da pobijemo te laži, onda će neko četvrti i tako u krug. Samo jedna laž zamenjuje drugu, jedna laž zamenjuje. Kada je nije bilo nigde u Evropi kod nas je bila u proseku 11% godišnje. Tako sad inflacija laži.
Vi ste pričali, ovo mi je takođe, pošto, znate, kako ljudi nakon ovoliko vremena i ovoliko laži nekako uspeli ste u jednoj stvari, a to je zaista da nekako ljudi počnu da sumnjaju i da kažu – ma, mora da tu nešto ima, nemoguće baš da su sve ovo laži, mora da tu postoji nešto. To je u stvari jedini cilj bio.
I onda gledam, zaista, kako da pokušam već da potpuno banalizujem stvari, jer opet šta mi kažemo i to je to blato u koje oni nas hoće da uvuku, oni kažu jednu laž, a mi onda mi opovrgnemo tu laž, ali nekako u stvari posle toliko vremena i toliko tih laži i toliko tih napora, u stvari ljudi kažu – ma svi se oni valjaju u istom blatu. Pa, pokušavam nekako zaista da nađem nove načine kako da pokažem koliko su banalne i besmislene te laži. I da vidite da to nije samo do nas, pa da kažemo – e, pa dobro, što bi se reklo, ona je rekla, on je rekao, pa ko zna šta je istina.
Hajde, da vidimo ovako, da postavimo stvari na jedan drugačiji način. Jovanjica. Vi ste rekli i stalno i stalno ponavljali - to je najveća plantaža marihuane u Evropi. Da li vi znate, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, da ne postoji ni jedna jedina strana služba koja istražuje Jovanjicu? Da li vi mislite da je moguće da postoji negde najveća plantaža marihuane u Evropi na evropskom kontinentu i da ni jedna strana služba to ne istražuje? Ne, naravno da nije moguće. Jedino je moguće da to što su rekli da je to najveća plantaža marihuane u Evropi nije istina. Ni jedna strana služba to ne istražuje.
Nemački „Vajs“ koji svakako ne možete da kažete ni da je i za Aleksandra Vučića, a Bogami ni za sve nas ostale u SNS, ni sam kao „Vajs“, a ni nemački, nemački „Vajs“ kaže – kanabis iz Jovanjice preslab da bude droga. I? Gde je tu afera? I gde nestade Andrej Vučić? I gde se pojavi Bata Gašić? I zašto to niko drugi ne istražuje? Eto, ljudi toliko o toj aferi. Toliko o toj aferi sa kojom su nas provlačili i još uvek nas provlače, evo sad će ja mislim druga ili treća godina.
Sve ostale afere, eto tako se pojave, pa nestanu i svaka od tih ima jedan jedinici cilj, a to je to da nakon „iks“ godina, „iks ipsilon“ izmišljenih afera ljudi pomisle – ma, mora da tu nešto postoji. A zašto? Ne bi izmišljali afere da imaju plan i program, ne bi izmišljali afere da imaju nešto da zamere našim rezultatima, nego izmišljaju afere zato što je to jedini politički plan i program. Dajte da zamutimo vodu, pa ćemo možda onda mi u nekom parasvetu da ispadnemo borci za pravdu i istinu, a oni će da ispadnu valjda kriminalci.
Kaže – koliko afera, nikad više afera koje se vezuju za vlast, sve izmišljene afere. Jovanjica nije afera. „Krušik“? Kakav je „Krušik“ afera? Kakva je „Krušik“ afera? Šta je tu tačno afera? Šta je afera?
(Tatjana Manojlović: Šta je onda?)
(Aleksandar Jovanović: Ništa, sve je okej.)

To što se neko pojavio, dao određene informacije stranim medijima umesto nadležnim službama u Republici Srbiji, proveravaju se te informacije i onda kao posledicu te afere bugarska namenska industrija dobila ugovore za oružje i municiju, odnosno koju je do tada imao „Krušik“. To je afera. Pa, odlična afera, zaista.
To vam je kao afera i slučaj Morović, koke gaje marihuanu na vojnom dobru.
(Marijan Rističević: Šta ima u Drajzerovoj?)
To vam je afera korona virus, naseljavaju migrante i daju im platne kartice Poštanske štedionice.
(Aleksandar Jovanović: Kad izađem, kad te ne vidim, veruj mi, nije mi dobro.)
To vam je afera Belivuk.
Mi uhapsili Belivuka, razbili kriminalnu bandu, stavili glavu u torbu, pre svega Aleksandar Vučić, Bratislav Gašić, Aleksandar Vulin i ostali pripadnici bezbednosnih službi…

Hvala.
Dakle, afera Belivuk, mi uhapsili čitavu organizovanu kriminalnu grupu. Prikupili dokaze takve da je velika verovatnoća da će zauvek ostati…
(Aleksandar Jovanović: Hoće, hoće.)
Ja ne razumem zašto se vi nadvikujete sa mnom?
(Aleksandar Jovanović: Samo napred.)

Dakle, prikupili dokaze. Ti ljudi planirali ubistvo predsednika Republike Srbije i dalje pripisuju nama.
Afera „Telekom“ i pljačka te firme. „Telekom“ koji nikada nije bio jači, nikada nije bio jači. „Telekom“ koji je u vreme njihove vlasti korišćen da bi se pravila privatna firma da razvlači kablove za privatnu firmu, da gradi jednu drugu imperiju za čoveka koji danas jeste u svakom smislu medijski mogul i pokušava da smeni vlast kako bi nastavio da zloupotrebljava državne resurse, resurse svih građana Republike Srbije za lično bogaćenje i sada je afera „Telekom“, mi smo tu taj „Telekom“ uništili, a niste vi kada nije vredeo ništa, nego smo ga mi uništili sada kada je najjača firma i jedna od jačih firmi u regionu. Neverovatno.
Eto, tako izgledaju te afere. Oni proglase za nešto za slučaj Jovanjica, afera „Telekom“. Afera, slučaj, firme brata Ane Brnabić. Niti je njegova firma, niti je srpska firma. Multinacionalna kompanija. Pisali multinacionalnoj kompaniji, pisali evropskim berzama, dobili odgovor, ne znamo čemu se radi i to je tako i to samo nestane i nema veze, sutra će doći neka nova laž.
Konačno, rekla sam, dakle za kredibilitet. Dala sam vam, poštovani građani Republike Srbije, da budem opet potpuno konkretna da ne bude „ona je rekla, on je rekao, svi su isti“, nismo isti, šest primera bezočnih neistina kje je izgovorio narodni poslanik. Podsetiću, plate nastavnika i profesora, da su rasle, a naravno da su rasle pošto je rasla i inflacija. Inflacija je godišnje rasla oko 2%, plate su porasle 63%. Profesori i nastavnici su na neodređeno vreme zaposleni kako bi ih mi ucenjivali da dolaze valjda na naše skupove i mitinge. Dakle, 17.000 zaposlenih u prosveti smo sa neodređenog preveli na određeno, odnosno, sa određenog na neodređeno, odnosno za stalno. Bili su i po 15 godina na ugovorima o delu u prosveti i 2.700 uglavnom vaspitačice. Pedagozi i psiholozi, nema ih u školama. U samo 37 škola od preko 1.800 nema pedagoga i psihologa u školama.
Lečenje dece, a 2014. godine po prvi put fond za lečenje dece u Srbiji i za retke bolesti i za lečenje dece u inostranstvo, tamo gde ne možemo da damo adekvatnu pomoć i zaštitu u Republici Srbiji i Aleksin zakon i šesta laž moj brat i njegova firma. Toliko o kredibilitetu.
Što se „Jovanjice“ tiče, takođe sam vam rekla. Recite mi, ako je najveća plantaža marihuane u Evropi, koja strana služba istražuje to? A ako ne istražuje, kako je onda najveća plantaža marihuane u Evropi? I gde je nestao Andrej Vučić i kako se pojavio Bratislav Gašić?
Konačno, moral. Ja i dalje mislim, to je i Aleksandar Vučić rekao kao političku mantru i ovde u Narodnoj skupštini nekoliko puta, moral je izuzetno važan u politici. Tog postulata moramo da se držimo. Vi pričate meni o moralu! Vi meni spočitavate nešto o moralu? Vi, koji ste kao predsednik opštine Trstenik, sebi dali platu 113 hiljada dinara, dok jed prosečna plata u toj opštini bila 34.587 dinara. Tri i po puta veću platu ste dali sebi nego što je bila prosečna plata u toj opštini. I dan-danas prosečna plata u toj opštini, sa svim povećanjima, sa svim rastom standarda, nije došla do plate koju ste vi sebi dali kao predsednik opštine. Pri tom je Državna revizorska institucija rekla da ste to radili suprotno zakonu. Vi meni pričate o moralu? Vi, koji izgovarate neistine o ljudima i onda kada vas tuže da bi dokazali šta je istina i zadovoljili pravdu za sebe, svoje kompanije, ljude koji rade u tim kompanijama, za svoje porodice, ako ništa drugo, za njihovu decu koja su primorana da slušaju stalno i stalno te neistine, vi se ne pojavite na suđenju! A onda, kada se nakon osam poziva suda odazovete na deveti, pozovete se na poslanički imunitet. Vi meni pričate o moralu?! Dokle smo mi došli?
Vi, čiji su tast i tašta osnovali udruženje „Fond za unapređenje resursa građana“, za članove upravnog odbora postavili upravo vas, pa je onda vaš tast 2009. godine imenovan za šefa ekspoziture Nacionalne službe za zapošljavanje, a onda je isto to udruženje konkurisalo preko Nacionalne službe za zapošljavanje za projekte i onda preko Nacionalne službe za zapošljavanje dobijali projekte najmanje u vrednosti od 24,16 miliona dinara projekata, pričate mi o moralu? Vi, u istom tom Trsteniku koji ste sebi već dali 113 hiljada dinara platu, tri i po puta veću nego prosečna plata, suprotno zakonu?!
Toliko imam da kažem i o moralu i o kredibilitetu i o svim neistinama. Ko može ovom narodnom poslaniku da veruje bilo šta, da mu veruje da je trenutno dan a ne noć, treba ozbiljno da se zapita. Hvala vam.