Znate, vi kažete – imamo akciju oduzimanja oružja, odnosno razoružavanja Srbije. Da, koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, da, odlična je akcija, i da, znate, pohvalila je Evropska unija, usudio se, napravo je grešku i „Gardijan“ da pohvali, pa su na pritiske iz Srbije morali da se isprave da demantuju sami sebe i tekst, što je svojevrsni pokazatelj koliko su mediji zastranili, pa i najjači, najbolji, najprofesionalniji mediji koliko su pod uticajem politike i da moraju da demantuju nešto što su rekli da je lepo.
Vi kažete – pa niste vi zaslužni, zaslužni su građani. Ponovo, opet, kao i sa uspesima u prosveti, ja sam se, poštovani gospodine narodni poslaniče, zahvalila građanima, ja sam se građanima zahvalila. Nisam rekla – da, mi smo. Mi smo dali inicijativu, predsednik, mi smo usvojili kao Vlada, odlična je inicijativa, i da, daje odlične rezultate, ali građani su bili odgovorni i zahvalila sam se građanima.
Što se tiče oružja, znate, opet kada pogledate, kada se desilo masovno ubistvo 2002. godine, broj komada oružja koje se drži i nosi po dozvolama legalnog oružja, ko zna koliko nelegalnog, ali legalnog oružja 2002. godine u Republici Srbiji bilo je 1.064.595. Kada se desila još veća tragedija 2007. godine, broj legalnih dozvola je bio 1.160.277. Da li se sećate, poštovani narodni poslanici, koji se borite protiv nasilja, da je neka politička partija tada, neka politička organizacija, neki političar to zamerio tadašnjoj vlasti 2007. godine, u kojoj ste vi bili, i rekao – ljudi, od 2002. godine, kada smo imali ono masovno ubistvo, što niste razoružavali Srbiju, zašto niste, vi ste krivi? Ne, niko to nije rekao. Niko to nije rekao. Zato što niko nije bio dovoljno nečovek da za to optuži neku vlast.
(Predsednik: Lazoviću, nemojte da urlate iz klupe, čoveče.)
Vi danas imate, i najveći broj dozvola za oružje smo dostigli 2008. godine, kada ste na vlasti vi koji se borite protiv nasilja, od 1.172.468 dozvola. Mi smo tada, odnosno od 2013. godine realno, uspeli to da spustimo na ispod 800.000. Imate 771.701, a u prvom kvartalu, na kraju prvog kvartala došlo je na 761.415 dozvola. Dakle, radili smo svoj posao ozbiljno i odgovorno. I ponovo vam kažem, kada pogledate u odnosnu na to šta je nekada bilo i šta smo uradili, nije sistem ovde zakazao. Ali da, sada ćemo razoružati Srbiju, oduzećemo 90% oružja i svakako ćemo svi biti mnogo bezbedniji.
Ali se ponovo radi o tome da je to manipulacija brojevima, da bi pokazali da je neko bio neodgovoran, da neko nešto nije radio, što niko ranije u Srbiji nikada nije radio tako, ni nigde u svetu, da politizuje na taj način.
(Radomir Lazović: Hajde još malo, do šest, još tri minuta.)
Ali nije problem, do šest, do osam, do sedam, nije problem, ja se vraćam sutra, nastavićemo polemiku, nastavićemo debatu. O čemu se radi? Šta je tačno problem? Hoćemo li da razgovaramo ili nećemo da razgovaramo?
(Predsednik: Obuzdajte se, Lazoviću.)
Šta, kao vi treba tri minuta, a ja treba dva minuta? Hoćemo ozbiljno da razgovaramo.
Vi mi kažete – REM. Evo, došla sam ovde da čujem, evo, došla sam ovde, pa pola sata ili sat, mogu i sedam, valjda je važno, valjda je bitno, za REM, da vam kažem, i time ću završiti. Završiću, zato što ste tražili da završimo do šest, tako da, što se mene tiče mogli smo do ponoći. Ostala bih ovde 24 časa da pričamo o ovome, ali nema veze. Tražili ste do šest, završiću do šest.
(Predsednik: Milivojeviću, da li je moguće da toliko pristojnosti nemate?)
Nisam za Vladu kao izvršnu vlast čula nijedan predlog, niti jedan predlog, meru za borbu protiv nasilja, osim da smenim ministra unutrašnjih poslova koji radi svoj posao dobro i direktora BIA, koji zaista ne znam kakve veze ima sa tragedijama koje su se desile. Bezbednosno-informativna agencija tek nema nikakve veze.
Ali kada kažete – REM i meni pričate o nacionalnim frekvencijama i REM-u, izvršna vlast niti bira REM, niti deli nacionalne frekvencije, to radite vi ovde u Skupštini. To nije predlog za vlast.
Dakle, kada izbrišete to, vi nemate i svih ovih dana nama niste dali, i to da ostane zapisano, niste nam dali nijedan jedini konkretan predlog šta da uradimo i kako da smanjimo nasilje u Republici Srbiji, šta da uradimo i kako deca i njihovi roditelji da se osećaju bezbednije. Svi predlozi, svi do jednog, bili su vam politički, i to takođe govori o karakteru vašeg protesta. Hvala vam mnogo.

Hvala vam mnogo.
Drago mi je što sam danas ovde poštovani narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije i makar ja bih, ipak ja sam izvršna vlast, vi ste zakonodavna vlast, ali bih volela da čujem šta su optužbe, ne znam da neko ovde treba da beži od bilo kakvih optužbi.
Dakle, ne znam zašto se vi poštovani narodni poslanici opozicije bunite što sam se ja javila da čujem kao izvršna vlast o čemu se radi, da čuju građani Republike Srbije, pa i vi i ja, da uradimo svoj posao da odgovorimo na te optužbe sigurna sam pošto se radi o narodnom poslaniku, gospodinu Aleksiću, da tu nema ništa što je inkriminišući, on je jednostavno poznat kao jedan čovek koji po svemu uvek radi u skladu sa zakonu, pa i onda kada je morao da plati kaznu kada je sebi kao predsednik opštine dodelio najveću platu, kao predsednik opštine Trstenik. Pa i onda, čini mi se kada je izvodio određene malverzacije sa svojom širom porodicom, ali je u redu da se čuje i ne znam čega se plašite.
Dakle, ja znam gospodine Aleksiću da se vi kad god vas neko za nešto optuži, vi se branite poslaničkim imunitetom. Da sam ja na vašem mestu, ja bih išla i dokazivala istinu, ali vi se od istine branite. Tako da što se mene tiče, ja bih volela da čujem šta je narodni poslanik želeo da kažem, ali mogu da razumem opoziciju da ne želi to da čuje. Hvala vam.

Samo bih vas zamolila da, ukoliko niste, nadležnim organima pošaljete svu tu dokumentaciju, pa ćemo mi svakako ispitati u skladu sa svim zakonima.
Dakle, nema potrebe da se plašite od istine. Sve će biti u redu.
Hvala vam.

Hvala vam.
Evo, ja ću odgovoriti na ovaj deo pitanja koji se tiče otvaranja još jednog novog graničnog prelaza.
Mi nemamo tu informaciju, da budem sasvim iskrena. Pošaljite nam, pa da pogledamo. Mi moramo da odradimo određenu studiju opravdanosti finansijskog uticaja zato što svako otvaranje novog graničnog prelaza košta i nije jeftino, ali obećavam da ćemo pogledati i MUP i Ministarstvo finansija, tako da ćemo vam dati odgovor u najkraćem mogućem roku.

Ja ću vam odgovoriti na ovo drugo pitanje u vezi sa Pribojem, pa će onda ministar Vesić odgovoriti na pitanje u vezi sa magistralnim putem Sjenica-Prijepolje.
Što se tiče Priboja, tačno je, ja sam u toj poseti obećala da ćemo to rešiti. Pre tačno 48 sati su mi mejlom poslali i građani Priboja to pitanje. U ovom trenutku proveravam sa Republičkom direkcijom za imovinu dokle se stiglo, šta su oni uradili. Republička direkcija za imovinu je trebala da reši deo imovinsko-pravnih problema, da ustupi deo zemljišta, tako da ću vam i na to odgovoriti. Da vam kažem da su i nama stigla direktno pitanja iz Priboja, tako da radimo na tome. Stigli su na moj kabinet.

Hvala vam na pitanjima i hvala vam na korektnosti da kažete da jesmo do sada odgovarali na pitanja. Dakle, nastavićemo da odgovaramo na pitanja. Mi radimo svoj posao odgovorno, u interesu građana, tako da nemamo nikad problem da odgovaramo na konkretna pitanja i nastavićemo, kao što kažem, to da radimo.
Meni je drago, ali doduše malo čudno kako ste se vi sad odjednom toliko zabrinuli za EPS. Vi i baš vaša stranka. Otkud sad to? Otkud se sad vi odjednom brinete za rudare i njihov posao? Zar vi niste bili ti prvi koji su hteli da ostave te rudare bez posla? Zar vi niste bili ti prvi koji su organizovali proteste i peticiju da se praktično EPS ugasi? Kako je sada moguće da ste vi prvi koji ste na protestima, kao zabrinuti zbog rudara?
Ja zaista mislim, umesto što mi mašete rukom, ja zaista mislim da je ovo relevantno. Umesto što mi mašete, ja mislim da je ovo izuzetno relevantno i…
(Radomir Lazović: Odgovorite.)
Odgovoriću, naravno, zato što se mi brinemo za rudare, za razliku od vas koji rudare koje koristite u političke svrhe.
Kako vas nije sramota da idete na protest u Lazarevac, u Kolubaru koja bi bila, da se vi pitate, već ugašena? Svih tih 15 hiljada ljudi bi bilo na ulici.
Da vas podsetim, i ovo je dobro lice vas i konzistentnost i pricipijelnost vaše politike, "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh": Što brže ugasiti termoelektrane na ugalj. Jeste ovo vi? "Što brže ugasiti termoelektrane na ugalj". Ovo je 18. mart 2021. godine Ne davimo Beograd - za dobar grad, za termoelektrane na ugalj i zagađujuću industriju više nema mesta na Zapadnom Balkanu. Što niste ovo poneli da pokažete tamo u Lazarevcu i Kolubari? Zašto? Zašto vi to niste poneli tim rudarima da im pokažete? Vi potcenjujete njihovu inteligenciju, šta li? Pogledajte, ljudi, evo, Ne davimo Beograd - za termoelektrane na ugalj više nema mesta na Zapadnom Balkanu, ali zato onda kada dođe 18. april 2023. godine, evo, sad tek vidim isti dan, šta je sudbina, neverovatno, samo dve godine praktično kasnije, ovo je mart 2021, a ovo april 2023. godine, podrška protestu radnika EPS-a. Pogledajte ove dve stvari. Ista politička stranka, izvinite, niste imali snage da budete politička stranka, nego ste pokret, tako da izvinite, isti politički pokret, kako god.
Ovde smo za rudare da se izbace na ulicu i da se odmah ugase sve termoelektrane, da se odmah zatvore svi kopovi, a ovde smo na protestu zato što se brinemo za rudare. Nikakve to veze nema ni sa zelenim, ni sa životnom sredinom, ni sa vazduhom, a ponajmanje ima veze sa EPS-om. Ima samo veze sa tim da ste protiv nečega.
Dakle, daj da vidimo kako mi možemo da se priključimo bilo kakvom protestu, samo da protestvujemo protiv vlasti. Mi smo uvek protiv. Kad vlast hoće da drži otvorene termoelektrane, mi idemo na protest protiv termoelektrana. Kad rudari kažu – e, vlast hoće da zatvori termoelektrane, mi idemo na protest da se ne zatvore termoelektrane. Svaka vam čast. Zaista, svaka vam čast.
Da vam kažem, obzirom da smo mi zaista zainteresovani za rudare, njihove sudbine, njihove porodice, njihova radna mesta, kao i energetsku stabilnost i sigurnost Srbije, to što govorite nije istina, a vi se, ja vas ko Boga molim, edukujte o tim stvarima zato što ipak treba da imate određenu ozbiljnost i težinu, pošto ste narodni poslanik. Evo, ja vam dajem jedan zadatak, molbu, pošto ne smem da vam dajem zadatke, jer ste vi iznad mene…
(Radomir Lazović: Na pitanje odgovorite.)

Jedna molba da građani vide koliko ste ozbiljni.
(Radomir Lazović: Na pitanje odgovorite.)
Nemojte da se nervirate, sve je u redu. Zaista, sve je u redu, nemojte da se nervirate.
Pričamo o ozbiljnim stvarima, kao što je EPS.
(Radomir Lazović: Na pitanje odgovorite.)
Odgovoriću na sva pitanja.

Jel vi meni pretite tim prstom?
(Radomir Lazović: Odgovorite na pitanje.)
Jel mi pretite tim prstom? Vi spustite prst i nemojte tako da mi se obraćate zato što to gledaju svi naši građani, pa će sutra neko svojoj ženi isto ovako prstom da radi, a onda ćete vi da objašnjavate kakav vam je odnos prema ženama u Srbiji, a to ćete vi ovako, jel tako, a ovako sad? Dobro. Lep primer dajete, ali potpuno u skladu sa onim primerom kada ste policajca, pripadnika MUP-a Republike Srbije, kao narodni poslanik opsovali, kada ste ga opsovali. Dobro. Sada je to prstom prema ženama, ali u redu. To je vaš manir. Vaše kolege iz pokreta mogu da razmišljaju o tome šta to znači, kakav primer dajete i da li oni žele da učestvuju u tome ili ne, ali da se vratim na vaše pitanje.
Dakle, ja molim poštovanog narodnog poslanika, pošto je pitanje bilo – zašto smo iz Statuta EPS-a uklonili član koji se odnosio na zabranu otuđenja imovine? Jel tako? Jel to bilo pitanje? Narodni poslaniče, jel to bilo pitanje za mene? Izvolite, molim vas, nađite mi Statut EPS-a u kojem je bio taj član.
Da vam kažem, poštovani građani, to ne postoji. Nikada ni u jednom statutu EPS-a nije postojao taj član, čovek ne zna zato što ga je toliko briga za EPS da ni ne zna kako je izgledao prošli statut, ni pretprošli statut. Dakle, nikada poštovani građani, u Statutu EPS nije postojao član u kojem se zabranjuje otuđenje imovine, tako da nismo mogli taj član ni da uklonimo, ali to narodni poslanik Ne davimo Beograd, Zeleni, Moramo, ne moramo, hoćemo, nećemo, ne zna zato što mu je toliko stalo do EPS-a, što bi znao? Jel se njega tiče? Ne tiče ga se. Koristi rudare u političke svrhe, za političku borbu, baš ga briga i za rudare i za njihove porodice. Dakle, nikada takav član nije postojao, tako da nismo mogli ni da uklonimo.
Što se tiče akcionarskog društva, da, apsolutno mislimo da će EPS bolje funkcionisati kao akcionarsko društvo, a doduše biće višestruko zaštićena od zloupotreba određenih političkih elita. Tu su vaše kolege iz opozicije koje su, dok su bile na vlasti, oni ili njihovi koalicioni partneri, koristili EPS i upravo tu Kolubaru da izvlače novac iz Kolubare i oni su bili u Lazarevcu da se brinu za Kolubaru i ti su isto bili u Lazarevcu da se brinu za Kolubaru. Svakako to više neće biti moguće.
Što se tiče privatizacije EPS, ne govorite neistinu. Nikada niko nije rekao bilo šta drugo od predstavnika Vlade, uključujući i resornu ministarku, već da se EPS neće privatizovati, da EPS nećemo privatizovati. Nemamo nameru. Dakle, EPS je nacionalno blago. Vi polazite od sebe i vaših koalicionih ili željenih koalicionih partnera koji su u svoje vreme privatizovali sve, od izvorišta vode do NIS-a. Mi nismo ni „Telekom“, ni EPS i nećemo.
Što se tiče Skupštine, još jednom da vam kažem koliko je to nepoznavanje materije i koliko je neznanja, kolika je, u stvari, na krajeva, kad podvučete crtu, nebriga. Kaže – ima jedan član u Skupštini. Pa, ima jedan osnivač i jedan vlasnik, samim tim ima i jedan član. Kao što je nekada bila Vlada, sada Vlada, da se ne bi bavila svakim pojedinačnim pitanjem je to prenela na svog ministra. Šta je tu tačno čudno? Šta je tačno čudno tu? Osnivač je to preneo na ovlašćeno lice. Šta to menja u odnosu na ono što je bilo ranije?
Da, biće profesionalizacija. Da, u velikoj meri smo uspeli da rešimo veliki deo problema u EPS-u. Ne bi ih rešili da je bilo po vama, zato što u tom trenutku ne bi više ni imali termoelektrane. Ne bi imali, otprilike, 65% sopstvene proizvodnje električne energije.
Važno je da su rudari videli koliko se brinete za njih i da su građani videli koliko poznajete materiju EPS, obzirom da ste me pitali – zašto smo uklonili član koji nikada u Statutu EPS nije ni postojao?
Hvala vam mnogo. Sada ja ostavljam ministrima da odgovore na sva ostala pitanja. Ja ću odgovoriti za Zrenjanin, ali neka oni odgovore prvo na ostalo.

Hvala vam.
Lepo je što vi sada govorite o tome da spustimo loptu i lepo razgovaramo i ja takođe želim da lepo razgovaramo, mislim da je neprimereno da mi tu mašete prstom i da mi pretite prstom. Posebno neprimereno kada ovo gledaju građani i kada vide jednog narodnog poslanika koji se tako ponaša i samo ste meni mahali prstom.
Kada je govorio ministar Vesić i kada je govorio ministar Martinović niste smeli da dignete prst? Ali na mene ste digli prst jel? Tako da, zabavlja me, lepo je to što je vama zabavno, baš lepo što je to vama zabavno, ja sam mislila da je to naša zajednička odgovornost i da postoji nešto u ovoj zemlji što je zajednička odgovornost svih nas, bilo da su u vlast ili opoziciji. Ali, nažalost očigledno da ne postoji i da vi takvu odgovornost ne osećate. Jer da osećate, još jednom, kao narodni poslanik, svakako ne bi smeli da psujete organe reda i mira. Tako da, šta da se radi, takvi ste, kakvi ste. Ne mogu ja tu ništa, ali da svakako ja sam za lep razgovor, pristojan razgovor iznad svega a vi se možda naučite da ne pretite prstom bilo kome.
Dakle, ovako. Recite mi kako to izgleda kada kažete za termoelektrane na ugalj više nema mesta na zapadnom Balkanu i kažete što brže ugasiti termoelektrane na ugalj. U tom sistemu radi preko 20 hiljada ljudi samo u tom sistemu i kada zatvorite termoelektrane na ugalj, šta ćete da uradite sa tim ljudima? A pošto nema više prostora i nema više mesta, tako da ih odmah treba zatvoriti. Šta ćete uraditi? Vi se brinete za njihova radna mesta? To je takva demagogija, to je takva demagogija …
(Radomir Lazović: Odgovorite na pitanje.)

To je takva, pustite sa prstom, razmisliće do sledećeg četvrtka poslednjeg u mesecu, pa će videti da li je to u redu ili ne, možda mu njegove koleginice nešto objasne, ali dobro. Svi živimo u nadi. Večnoj. U svakom slučaju to je takva demagogija – ej, mi ćemo što brže ugasiti termoelektrane na ugalj, ali znate šta? Mi se brinemo za rudare, a vi se ne brinete za rudare. Ne brine se Aleksandar Vučić koji je rekao – ej, neće moći. Neće moći tako. Da, i mi smo za zelenu tranziciju, da i mi smo za bolju životnu sredinu i mi smo za čistiji vazduh, ali nećemo moći tako. Nećemo moći da ostanemo bez hleba i posla tih preko 20 hiljada porodica rudara i znate šta nećemo moći da ostanemo bez električne energije i da se oslanjamo samo na uvoz sve građane Republike Srbije i privredu Republike Srbije. To je rekao Aleksandar Vučić. A vi ste rekli – što brže ugasiti termoelektrane na ugalj i sada se Aleksandar Vučić i mi ne brinemo za rudare a vi se brinete za rudare. Jel vi razumete o kakvoj demagogiji se radi? Ali, oni su danas primili rudare, pa dobro, vi ste išli na protest rudara. Vi koji ste govorili da treba oni svi da ostanu bez posla, vi ste se odjednom zabrinuli za te rudare. Čim ste mogli to politički da iskoristite, tako je, jeste i danas ste ih primali čim ste to mogli politički da iskoristite. Ja ništa tu ne sporim. Ja samo sporim i iskreno sumnjam u vašu nameru i vašu brigu za rudare, ne vidim je. Nisam je videla 2021. godine, ni 2022. godine, boga mi ni većim delom ni 2023. godine dok nije bio neki protest.
Onda ste se vi prvi tamo nacrtali. Izvinite, drugi. Prvi su se nacrtali oni koji brane „Kolubaru“ da bi mogli ponovo da uzimaju pare iz „Kolubare“ za svoje političke organizacije i pokrete. Vi ste bili drugi. Oni su bili prvi, onda ste se vi drugi nacrtali. I jedni i drugi su zabrinuti za EPS, odnosno i jedni i drugi ste zabrinuti za EPS i zabrinuti za rudare. Jedni su izvlačili ovac iz „Kolubare“ za svoje političke stranke i pokrete, a vi ste tražili da se ta „Kolubara“ ugasi, a onda ste potrčali da čuvate njihova radna mesta. Jel mislite da građani to ne vide? Jel mislite da to ti rudari ne vide?
Da vam kažem, znate mi ne moramo da reklamiramo baš svaku stvar koju radimo. U tom smislu se takođe razlikujemo. Sad ste vi primili rudare, kakvi ste dušebrižnici, na isti način kao što tu mašete tom karticom donorskom, pošto ste potpisali da imate karticu za donora organa. Šta mislite koliko ovde ljudi ima tu karticu, ovde među članovima Vlade? Pa jel smo jednom mahali tom karticom, ne. To je duboko lična stvar. Društvena odgovornost, ali vi morate i tom karticom da mašete. Vi tom karticom morate da mašete, kao što kada primite rudara vi sada morate tim rudarom da izađete svuda i da pokažete ja sam primio tog rudara. Ja sam sa tim rudarom razgovarala u nedelju uveče između devet i deset uveče telefonom, jel sam objavila saopštenje za medije o tome? Jel sam pričala nešto o tome? Šta, mi se ne brinemo, a vi se brinete. Vi se brinete kada možete politički da ih iskoristite i zloupotrebite i nije vas čak ni sramota za to. Ne možete sada ni da prihvatite, ni da priznate da ne znate šta piše u Statutu EPS-a.
Svakog bi politički iskoristili, od rudara, do donora za transplataciju organa. Svakog bi politički zloupotrebili i nimalo vas nije sramota. Ali mi je drago što sam danas ovde i molila sam da dođe Vlada konačno u Skupštinu zbog ovakvih stvari, da građani vide. Čovek maše karticom da je donor za transplataciju, zamislite molim vas. Zamislite šta čovek reklamira. Ovde ima, ja da znam, najmanje desetoro ljudi tu karticu, koji je nikad nisu pokazali. To su uradili, to je njihova odgovornost. Evo ga on, kao što maše rudarom, ja sam primio rudare. Pa šta, ja sam razgovarala sa tim rudarima sto puta, sa tim lično sam razgovarala u devet uveče u nedelju uveče telefonom.
Iz svakog sindikata kada su se podelili sindikata iz svakog sindikata smo primili po tri puta i razgovarali. I kada su bili zabrinuti oko energetske tranzicije i zelene energije, svakoga. Jel ste ih vi tada primili, kada su bili zabrinuti kada ste u martu 2021. godine potpisali proglas da odmah treba da se ugase termoelektrane, jel ste ih i tad primili, pošto su i tada oni protestovali, ako se sećate. Tada vas nisam videla tamo. Takođe su u „Kolubari“ protestovali. Baš tada i to mnogo veći broj, zabrinuti zašto će se gasiti termoelektrane. Tada ih nisam videla na tom protestu, tada nisu bili zabrinuti, jer su protestovali protiv onoga što ste vi njima obećavali. Ali dobro, u redu.
Dakle, želim još jednom da kažem zarad rudara do kojih mi je zaista stalo i EPS-a do kojeg mi je zaista stalo, nećemo prodavati, ni privatizovati EPS. Nećemo.
Želimo da ga učinimo jačim i boljim. EPS je naše nacionalno blago. Da, ići ćemo ka zelenoj tranziciji, ali ćemo to raditi postepeno, kako bi se pobrinuli za svakog rudara, za svaku porodicu, za svakog zaposlenog u EPS-u. Upravo onako kao što smo radili u poslednjih deset godina, zahvaljujući čemu smo otvorili a ne zatvorili 500 hiljada radnih mesta.
Vaši koalicioni partneri ili željeni koalicioni partneri su zatvorili 500 hiljada radnih mesta. Vi bi nastavili tom putanjom. Mi smo otvorili 500 hiljada radnih mesta, brinućemo se o svakom rudaru i svakoj porodici, a EPS će biti još jači i ostaće da bude samo i isključivo u vlasništvu Republike Srbije. Hvala.

Hvala vam.
Meni je moram priznati relevantnije šta o francusko-nemačkom sporazumu i priznanju, kažete, nezavisnosti Kosova, sporazum baš nikakve veze nema sa priznanjem nezavisnosti Kosova, nigde se čak ni ne pominje, misli vaš najbolji prijatelj i koalicioni partner, francuski državljanin, gospodin Miloš Jovanović. Ipak se on tog francuskog državljanstva i uprkos tom sporazumu nije odrekao. Drži ga se on. Nije za EU, odnosno da obrazložim, on nije da naš narod i naši građani budu u EU, ali jeste da on i njegova porodica budu u EU.
Tako da, eto, baš da čujemo šta on misli o tom francusko-nemačkom sporazumu i zašto iz protesta jer je toliko strašan i on je toliko protiv toga ne vrati svoje francusko državljanstvo upravo baš zato što nema belgijsko, nego ima francusko. Ovo je francusko-nemački sporazum.
Tako da to je čini mi se možda zanimljivije pitanje, a i za vas, što ne pitate vašeg najboljeg prijatelja, najbližeg koalicionog partnera - što ne vrati to francusko državljanstvo? Ali dobro. To je za vas.
Dobro je i pitanje - šta vi mislite, pošto se vi, koliko se sećam, još 2005. godine rekli - Kosovo je defakto nezavisno. Priština i Albanci u Prištini su 2008. godine jednostrano proglasili nezavisnost. Tri godine pre toga je Boško Obradović proglasio nezavisnost Kosova. Ovo je bilo 2005. godine.
Tako da je od 2005. ako se ne varam, ispravite me slobodno, jel niste 2005. pričali da je Kosovo defakto nezavisno, dobro.

Ne znam sada što se vi sada odjednom brinete pošto je za vas od 2005. godine Kosovo nezavisno pre nego što je i za Prištinu postalo nezavisno, a bogami se sećam i 2019. godine kada se potpisivali onaj veliki i važan dokument tog velikog i važnog naziva - sporazum sa narodom, to je bio februar 2019. godine. Tamo je bilo, ne znam, sedam, osam, 10, 12 tačaka važnih za to šta će oni uraditi kada dođu na vlast. Bilo je sve, ja mislim, od legalizacije do licitacije, ali nije bilo ni reč o KiM, ni reč.
Mogli su ti velike patriote iz Dveri tada da ubace i KiM, ali znate šta - nisu hteli zato što su potpisivali taj sporazum sa svojim koalicionim partnerima, a za koje je, i to nisu krili u kampanji, Kosovo nezavisno. Tako da bi pokvarili koaliciju i svoje šanse da dođu na vlast, ali čak i šansa da dođete na vlast je mnogo važnija od toga da se izjasnite u predizbornoj kampanji o KiM.
Dakle, ako vam spušta šansu da dođete nekako da se domognete vlasti u jednoj velikoj koaliciji i sa ovima koji su za NATO pakt i sa ovima koji kažu da je Srebrenica genocid i sa ovima koji kažu da je Kosovo nezavisno i da treba da priznamo to, vi ćete taj sporazum potpisati samo da bi imali veliku koaliciju da bi nekako mogli da skupite jedan glas više, da budete na vlasti, a KiM šta da radite, nije joj bilo mesta u sporazumu sa narodom sa KiM.
Tako da što se vas tiče to je nezavisno od 2005. godine. Rekli ste, ima snimak.
Ja bih vas molila ipak da ne govorite neistine koje su baš izuzetno lako proverljive i sada ste upravo i u vašem izlaganju u ovih dva minuta, tri minuta, izvinite, bilo je toliko zanimljivo, izgledalo je kao 30 sekundi…

.. U tom samom izlaganju ste već rekli potpuno otvorenu laž. Proverljivu. Tako da to samo utiče na vaš kredibilitet i to mogu da vide sve građanke i svi građani Republike Srbije.
Rekli ste ovako - Aleksandar Vučić je prihvatio, priznao i implementiraće taj sporazum, a onda ste rekli u nekom članu - Srbija se neće protiviti članstvu tzv. Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Srbija je glasala protiv. Srbija je glasala protiv za Savet Evrope. Izvinite, kako možete u istoj rečenici da kažete da je Aleksandar Vučić prihvatio, implementiraće i da onda Srbija nakon toga pre dva dana glasa protiv. Što lažete? Što govorite neistinu oko tako lako proverljivih stvari? Pritom je Aleksandar Vučić ovde bio dva puta, a pet puta podvukao koje su naše crvene linije. Nikada priznanje nezavisnosti Kosova, nikada Kosovo u UN, pa je onda rekao - hoćete ponovo, pa hoćete ponovo. Sećam se zato što jedino vi niste tapšali na to. Nije tu bilo aplauza, jer to vam ipak kvari sreću da ćete nekada doći na vlast, jer kako da vam kažem, lagali ste da će potpisati.
Jel bilo pre nego što je trebao da ode Aleksandar Vučić u Brisel - potpisaće. Pa to je Francuz Miloš pričao. Potpisaće, evo potpisaće. Idemo ljudi na ulicu, potpisaće izdaju. Izdajnik će potpisati izdaju i kada nije potpisao šta ste onda rekli - nikada nismo ni rekli da će potpisati. Tako je bilo.
E sad, pošto nije potpisao, nije prihvatio, rekao tačno šta su naše crvene linije, i to onda Republika Srbija pokazala na glasanju u vezi sa Savetom Evrope, a šta sada želite? Jel ne vidite da vam je ta teza propala? Kako je Srbija to prihvatila? Kako je Aleksandar Vučić to prihvatio, a glasao protiv? Kako? Nikako. Nema veze. Niste smislili nešto bolje, nego, eto, tako.
Što se tiče sankcija Rusiji, još jednom da vas podsetim, to su vaši potencijalni ili željeni koalicioni partneri i u predizbornoj kampanji, a, bogami, odmah dan, dva nakon izbora su…
U stvari, u predizbornoj kampanji nisu, tu grešim, lagali su narod u predizbornoj kampanji. U predizbornoj kampanji su svi lagali. Svi su u predizbornoj kampanji govorili da nikada ne bi uveli sankcije Rusiji, a ko će uvesti sankcije Rusiji - Aleksandar Vučić. To je govorio NATO general Ponoš, i to da će uvesti 4. aprila. On zna, iz svojih diplomatskih izvora. Nije još došao taj 4. april kada smo mi uveli sankcije Rusiji, ali vaši koalicioni partneri danas nas svakodnevno jure da uvedemo te sankcije Rusiji.
Tako da, vi morate da se odlučite, ipak, tačno koji su vaši principi za koje se zalažete i šta bi vi to radili kada bi to mogli i kada bi vi imali principe. Ali, pošto je jedini princip kako tako doći na vlast, kako tako uspeti da sakupimo makar jednog više poslanika u Narodnoj skupštini kako bi imali većinu, kakvu takvu, iako smo u koaliciji, mi veliki, kvazi patriote, sa onima koji su za NATO, sa onima kojima je Srebrenica genocid, sa onima koji se javno zalažu za priznanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda, jel, i Vlade Republike Srbije, i vi bi sa njima u koaliciji. Niste to krili ni nakon izbora. Ne znam zaista zašto nama postavljate to pitanje.
Mi smo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, jedini u Evropi izdržali sve pritiske, uključujući i pritiske vaših koalicionih partnera koji svaki dan idu po tajkunskim medijima i pričaju zašto još niste uveli, a zašto još niste uveli. Ugrožavate Srbiju. Zašto niste uveli? Tako da, ne znam što nama upućujete to pitanje. Mi ćemo se držati naše politike.
Što se tiče vojnih vežbi, mi taj moratorijum ukinuli nismo. Imamo jednu vojnu vežbu. Ta vojna vežba verujemo da je u interesu našeg naroda, da je u interesu stabilnosti, pre svega, Srba na KiM. Tako da je to naša politika. I u tome smo, takođe, principijelni.
Žao mi je ako vi ne razumete šta su principi, a razumete samo šta je vlast.
Hvala.

Hvala vam.
Kakav strah od odgovora, kakva nervoza, potpuno neprimereno za jednu tako jaku opoziciju.
Da vam kažem, prvo, i meni je dosta bilo zanimljivo ovo što je i ministar Martinović primetio, čitavih tri minuta o Kosovu i Metohiji, a onda hajmo nešto drugo.
Toliko o patriotizmu, toliko o Kosovu kada podsetite da je od 2005. godine, po Bošku Obradoviću Kosovo defakto nezavisno, a po Aljbinu Kurtiju od 2008. godine, onda ste sve rekli.
I onda se brzo to zaboravi i pređe se na neku drugu temu, ali i o toj temi ne znamo mnogo. Koristimo je za političku promociju, politički marketing, pa ako prođe, prođe, s tim što, ne znam, posle deset godina trebali ste da se naviknete na nas iz SNS i naše koalicione partnere koji rade svoj posao zaista srcem i emocijama i spremaju se za ove stvari, pa možemo da odgovaramo na sva pitanja.
Kada pričate o natalitetu i pričate kada ćemo uložiti u porodilišta, uložili smo još mnogo. Uložili smo možda i najviše, pored infrastrukture, u zdravstvo i to zaista svaki građanin u Republici Srbiji, svaki čovek, svaka žena, svako dete, svako vidi, bez daljnjeg.
Treba više da uložimo u porodilišta i sada smo izdvojili za Vranje 15 miliona evra samo za porodilište, za Leskovac 32 miliona evra samo za porodilište, Prokuplje 51 milion evra samo za porodilište, u Gorenjem Milanovcu 2 miliona i tu smo rešili samo fasada, pa sada idemo dalje. U Aranđelovcu 10 miliona evra samo za porodilište. Da ne pričam o Beogradu, jer vidim da imate nešto protiv Beograda i Beograđana, pa to ćemo da preskočimo, da vas ne nerviramo, ali daćemo mnogo za Višegradsku. Ipak, to je najveće porodilište u Republici Srbiji, pa je red da damo najviše.
Ono što je zanimljivo je kada gledate to kako paušalno koristite te stvari u političke svrhe, a u stvari se ne udubljujete u temu i nije vam baš naročito ni važno, a onda propustite ovu jednu stvar i pokažete kakvi su obroci negde. U redu, super, verujem, u Austriji je verovatno možda nešto bolji obrok nego u Srbiji, u Nemačkoj, takođe. U Belgiji, Holandiji, Francuskoj možda i nije. Ko zna odakle ste izvukli te fotografije i koliko su one kredibilne. Ja prva sumnjam u to, ali dobro, hajde da kažemo da je sve tako.
Znate kako human pristup imaju te zemlje po pitanju porodilja, žena sa decom i natalitetom? Vidite, u Austriji vam daju lep obrok i onda, nakon osam nedelja, hajde na posao. Osam nedelja. Vidite, u Nemačkoj takođe osam nedelja. Možda daju bolji obrok, ali nakon osam nedelja – ajte vi lepo na posao, nema više porodiljskog, to je to.
U Belgiji je devet nedelja, u Holandiji deset nedelja, u Francuskoj 14 nedelja. Znate koliko je u Srbiji? Pedeset i dve nedelje za prvo i drugo dete, a dve godine za treće i četvrto dete.
Verujemo da bi i vi dali možda nešto bolji obrok. Ne verujem ni u to, ali, dobro, to je vaša politika, ali bi, verujem, po ugledu na te zemlje koje ste nam citirali žene naterali da rade dva meseca nakon porođaja. To je vaša politika, razumela sam sada na ovoj sednici.
Dakle, hvala vam. Rekli ste kakva je vaša pronatalitetna politika – mnogo bolji obroci, nakon dva meseca žene odmah da idu da rade. Ovo sam naučila od ovog iz „Ne davimo Beograd“.
Dobro je da ste nam rekli kakva je vaša pronatalitetna politika. Sada to znamo. Ja ne verujem da će ni naše žene, ni naše porodice za takvu pronatalitetnu politiku biti – bolji obroci, posle dva meseca ili tri meseca, maksimum četiri meseca, žene moraju da se vrate na posao, tako da to je u redu. Lepo je da imamo ovakve sednice Skupštine, gde možemo da razgovaramo otvoreno i da građani svi znaju ko šta zastupa.
Konačno, da kažem da ima jedan indikator kojim svi treba da budemo ponosni i svi treba da budemo zadovoljni, a to je 2019. godine je naša stopa ukupnog fertiliteta, prvi put posle 15 godina prešla 1,5. Prvi put posle 15 godina.
Tako da, to je u stvari pokazatelj ne samo pronatalitetnih mera, nego toga da se ljudi odlučuju da osnivaju porodicu ovde, da se osećaju bezbedno, da imaju posao, da njihove porodice imaju prosperitet, da nešto bolje žive, a još najviše ili ponajviše vera u sve bolju budućnost.
Od te 2019. godine mi držimo tu stopu ukupnog fertiliteta iznad 1,5, trenutno je 1,52, što je užasno loše i ja ne kažem da mi treba da budemo zadovoljni time. Nama treba minimum 2,1. Ali, u ovom trenutku je ta stopa ukupnog fertiliteta najbolja u regionu. Bili smo najlošiji u regionu, svi su bili iznad toga. Danas smo najbolji. I Albanija pada i na teritoriji Kosova i Metohije opada natalitet…
(Boško Obradović: Pa, Kosovo je Srbija.)
Ili bi rekli vi, na teritoriji Kosova i Metohije, tako, tako sam i rekla, nisam rekla onako kao što ste vi rekli 2005. godine da je de fakto nezavisno, ja sam rekla na teritoriji Kosova i Metohije, tako da se ni u tome ne slažemo.
Za mene je Srbija, za vas je od 2005. godine nezavisno, a za Aljbina Kurtija tek od 2008. godine, tako da tri godine zaostaje za vama po tom pitanju.
I sve ostale, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, tako da mi imamo još mnogo da radimo, ali idemo napred i ide sve bolje.
Hvala vam mnogo i izvinite što sam produžila. Važna je tema.

Hvala vam.
Dobar dan svima, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pre nego što počnem da pričam o budžetu i pređem na tu najvažniju temu dnevnog reda, Predlog budžeta za 2023. godinu, želim samo, da se ne bi izgubilo nekako u mnogim ovim predlozima i svemu ovome što se u poslednjih pola sata desilo u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ukažem građanima na dve važne stvari koje na najbolji način pokazuju licemerje lažnih ekologa i koliko ih baš briga za životnu sredinu, zaštitu životne sredine, a koliko ni u jednom trenutku nemaju nikakvu ideju u stvari šta raditi sa zaštitom životne sredine.
Pod jedan, svi građani su bili svedoci toga da smo dobili ove neke letke od strane Pokreta zelenih ili kako se već zovu, velika je to koalicija malih pokreta i stranaka, čija je prva i osnovna tema bavljenja politikom zaštita životne sredine. Dobili smo letke na sjajnom papiru, čak se nisu potrudili ni da bude recikliran papir, na sjajnom papiru, koji je najgori za životnu sredinu, za koji ste morali da posečete ili neko da poseče ne znam koliko drveća da bi se ti leci napravili, ali ni u jednom trenutku niko od tih „zelenih“ nije rekao – ljudi, dajte makar na recikliranom papiru da napravimo te letke, pa da pokažemo da brinemo.
Našla sam jedan zanimljiv sajt, „Centar kreativnosti i mašte“, pet jednostavnih načina da date svoj doprinos zaštiti životne sredine, dragi narodni poslanici, gde piše: 1) reciklirajte što je više moguće, 2) smanjite potrošnju energije, 3) smanjite upotrebu plastične ambalaže na minimum, 4) smanjite upotrebu papira, pa citiram: „zato pre svega pokušajte da sva dokumenta koja čuvate ili šaljete budu u elektronskom obliku; takođe, ako baš morate da koristite papir, onda kupujte onaj koji je recikliran, napravljen od 80 do 100% recikliranog papira“, i pod 5) smanjite potrošnju vode. To je toliko o zaštiti životne sredine.
Takođe, želim da ukažem građanima Republike Srbije na izuzetno važan predlog zakona koji smo poslali Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koji se tiče zaštite životne sredine, zelene energije i zelene tranzicije, to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, Projekat čiste energije, energetske efikasnosti za građane, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Predsednik Narodne skupštine je upravo pročitao da se stavi na glasanje ovaj Predlog zakona.
Ovim zakonskim rešenjem se povećava obim mera za unapređenje energetske efikasnosti, uvođenje održivog grejanja i ugradnja krovnih solarnih panela kod domaćinstava u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji. Radimo ga sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, vrednost ovog sporazuma. ukoliko ga odobrite. je 44,9 miliona evra. Dakle, 45 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti za zaštitu životne sredine, solarne panele na krovovima za naša domaćinstva, za naše građane.
Ekolozi, lažni ekolozi, ljudi koji kažu da su proponenti zaštite životne sredine su glasili ili protiv ovog predloga zakona ili nisu glasali, ali nisu glasali za. Tako da građani Republike Srbije mogu jasno da vide o kakvom je licemerju reč samo u ovih 15 minuta danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sada ću preći na osnovnu tačku i najvažniju tačku dnevnog reda, a to je Predlog budžeta za 2023. godinu. Trudiću se da budem kratka i da dam neke osnovne smernice, imaćemo, naravno, vremena da pretresamo sve do detalje i da odgovorimo na sva ona pitanja.
Ono što hoću, pre svega, da kažem je da Predlog budžeta za 2023. godinu u potpunosti prati prioritete koje smo izneli u ekspozeu, dakle programa Vlade Republike Srbije od ove 2022. do 2024. godine. Imamo nekoliko osnovnih ciljeva. Pod jedan, u ovako teškim i izazovnim vremenima održati fiskalnu stabilnost i zbog toga je predviđen fiskalni deficit budžeta Republike Srbije u iznosu od 3,3% BDP-a. Time nastavljamo smanjenje i deficita, a posledično i javnog duga u našem BDP i održavamo fiskalnu stabilnost.
Prema rebalansu budžeta u 2022. godini fiskalni deficit je iznosio 3,9%, opšte države 3,8%, kada imamo ovde 3,3% polako ga smanjujemo i idemo prema onome gde smo bili pre pandemije korona virusa i pre svih ovih kriznih godina koji su nas pogodile. Mislim da je to izuzetno važno za naše građane da znaju zato što je budžet ponovo nikad veći, nikad je veći budžet za kapitalne investicije, nikada veća ulaganja u zaštitu životne sredine, nikada veća ulaganja u energetiku, u prosvetu, nauku, inovacije i kulturu i sve ostale segmente društvenog i ekonomskog života Republike Srbije, ali i dalje držimo deficit da pada, dakle 3,3%, i javni dug ispod 60% BDP-a, odnosno planirano po budžetu je da nivo javnog duga bude 56,1% BDP-a u 2023. godini.
Pod dva, ono što je izuzetno važno, možda najvažnije za sve naše građane, imamo prostor i dalje ćemo se boriti za kontinuirano povećanje plata i penzija, kao što je juče na odboru ministar finansija, potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, jasno rekao, dakle, planira se povećanje penzija od 1. januara 2023. godine za 12,1% ovim predlogom budžeta. Od 1. novembra ove godine već smo povećali penzije za 9%, što znači da će prosečna penzija u 2023. godini biti za 20,8% veća u odnosu na 2022. godinu i po tome zadržavamo status, mislim, jedine zemlje u Evropi ili među retkim zemljama, izuzetno retkim zemljama u Evropi koja, uprkos krizama i pandemiji korona virusa i sada energetskoj krizi i ratu na istoku Evrope, galopirajućoj inflaciji, ide u rast plata i penzija i taj rast i plata i penzija je veći od projektovanog rasta inflacija, što znači da imamo realan rast i plata i penzija.
Povećanje plata od 1. januara 2023. godine za 14,3%, izvinite, molim vas, to je minimalac, povećanje plata u javnom sektoru 12,5%, a plate za vojna lica, oficire, podoficire, vojnike po ugovoru 25% i povećanje minimalnih plata, ono što smo odgovorili i sa sindikatima i u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, od 1. januara povećane za 14,3%, što znači da će minimalna zarada u Republici Srbiji od 1. januara sledeće godine iznositi 40.022 mesečno, što je oko 340 evra.
Uz to idemo u dodatno poresko rasterećenje zarada kako bi u ovim teškim vremenima olakšali privredi, tako da smo i to uključili u planirani budžet za 2023. godinu. Imamo od 1. januara planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 12,5%, sa 19.300 dinara na 21.712 dinara, istovremeno smanjenje stope doprinosa penzijsko-invalidskog osiguranja na teret poslodavca za jedan procentni poen i time će ukupno opterećenje na rad biti smanjeno na 60%, a mi kao država se odričemo prihoda u visini od 41 milijarde dinara da bi mogli kontinuirano da se povećavaju minimalne plate, ali i da to ne bi ugrozilo konkurentnost naše privrede i stvaranje novih radnih mesta.
Ekonomski rast planiran za 2023. godinu je 2,5%. Nažalost, zbog svih problema koje u ovom trenutku postoje, ekonomske krize koja postoji u Evropi i svetu, to je nešto manje nego što smo inicijalno predviđali tokom 2022. godine, ali i dalje mnogo bolje nego u najvećem broju zemalja na evropskom kontinentu.
Ono što je izuzetno važno, da podvučem, za sve građane Republike Srbije, čime mislim da svi zajedno treba da se ponosimo, a to je da, prema podacima MMF-a, kumulativni rast unutar četiri krizne godine, tu se računa kovid kriza, energetska kriza, da će u te četiri krizne godine Srbija kumulativno imati drugi najveći rast na evropskom kontinentu, odmah posle Irske. Kumulativni rast Srbije će biti, kaže MMF, za koji verujem da jeste objektivna, nepristrasna, kredibilna institucija, biti 13,1%, što je skoro četiri puta veći rast od EU, gde će biti 3,4%. Dakle, toliko smo nadoknadili svo ono propušteno vreme i tokom 90-ih, ali i u prvoj deceniji 2000-ih godina. Taj kumulativni rast je veći i do nekoliko puta od određenih naših suseda u regionu, kao što je Severna Makedonija gde je predviđen kumulativni rast od 3,3%, u Srbiji, ponavljam 13,1%, ili Crna Gora gde je predviđen kumulativni rast od 5,2%. Ponavljam, Srbija 13,1%.
Budžet koji smo pravili za 2023. godinu je pravljen tako da se ovo nastavi. Danas se predviđa da 19 zemalja država članica EU ući u recesiju. Mi ćemo se boriti da imamo rast. Kako to postići? Pod jedan, opet kao što je ministar finansija juče pričao, ogromnim ulaganjem u kapitalne investicije. Nastavak ogromnih ulaganja u projekte, pre svega, kapitalne, putne i železničke infrastrukture.
Predlog budžeta za kapitalne investicije je 423,9 milijardi dinara, što je 5,3% BDP. Na nivou opšte države to je oko 545,5 milijardi dinara, što je 6,8% BDP, što je za čak 6,4% više od iznosa predviđenih u 2022. godini. Ono što je neverovatno, skoro četiri puta više nego 2017. godine.
Sećam se koliko smo bili srećni te 2017. godine kada smo prvi put prešli budžet za kapitalne investicije od 300 milijardi. To su neverovatne stvari.
Dakle, ono što nastavljamo da radimo je svakako beogradski metro, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, odnosno „Fruškogorski koridor“, obilaznica Ostružnica-Bubanj Potok koji treba da se završi, auto-put do Požege koji takođe treba da se završi do kraja 2023. godine, „Moravski koridor“, pa tokom 2023. godine treba da završimo i ovu prvu deonicu do Kruševca. Auto-put Beograd-Sarajevo, Ruma-Šabac-Loznica, auto-put Novi Beograd-Surčin koji takođe treba da završimo u 2023. godini. „Dunavska magistrala“, brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac, dakle da povežemo Valjevo na „Koridor 11“ takođe treba da se završi u 2023. godini, izgradnja mosta, odnosno obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama i mnogo drugih projekata.
Nastavljamo ulaganje u razvoj železničke infrastrukture. Projekat brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, rekonstrukciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad.
Tu su i projekti koji se tiču vodnog transporata. Takođe, nešto što je izuzetno, izuzetno značajano za oblast zaštite životne sredine i smanjenje zagađenja vazduha. Ako gledate pragmatično, praktično šta je ono što odgovorna vlast treba da radi umesto da priča prazne priče, to su te stvari - brza železnica, generalno ulaganje u železnicu, ulaganje u vodni saobraćaj. Tu imamo projekte proširenja kapaciteta luka Sremska Mitrovica, Prahovo, Bogojevo, rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš, izgradnju nekoliko novih graničnih prelaza. Novi most preko reke Save u Beogradu, sredstva za vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod luke u Prahovu, adaptacija brodske prevodnice u sastavu hidroelektrane „Đerdap 2“, izgradnja Nacionalnog stadijuma itd.
Dakle, sve su ovo predviđene kapitalne investicije koje će, pod jedan, doprineti našem ekonomskom rastu, pod dva, takođe podići kvalitet života svih naših građana zato što će Srbija biti mnogo bolja povezana, pod tri, ojačati ravnomerni regionalni razvoj Srbije i omogućiti da gde živite u Srbiji imate jednake uslove, imate dovoljno komforan kvalitet života. Zato gradimo infrastrukturu da možemo da dovodimo investitore, da domaći investitori mogu lakše da plasiraju svoje proizvode. Pod četiri, sve je ovo, verovali ili ne, takođe i agenda životne sredine.
Da je ovo agenda životne sredine i da oni što pričaju o zagađenju vazduha zaista nemaju konstruktivnu ideju šta treba uraditi i šta smo sve uradili daću vam samo jedan primer za to koji je zaista neverovatan, ali sam zamolila da napravimo tu analizu. Od puštanja deonice brze pruge Beograd-Novi Sad na ovoj relaciji je prevezeno skoro dva miliona putnika. Da budem precizna, zaključno sa jučerašnjim danom, milion 913 hiljada 534 putnika. Najveći broj njih zato iz Beograda u Novi Sad ili iz Novog Sada u Beograd nije išlo svojim automobilom ili nije išao autobusom.
Ako izvršite preraspodelu da samo oko 10% svih ovih putnika od ovih dva miliona da je umesto autobusa izabralo voz, a da je ostatak, oko 90%, umesto svojih automobila izabralo voz, može se proceniti da je ovo pozitivno uticalo na smanjenje zagađenja vazduha dovelo do uštede od oko 160 hiljada 736 kilograma CO2 ugljen-dioksida u atmosferu. Tako da, izgradnja brze pruge Beograd –Novi Sad je jedan od najvećih projekata zaštite životne sredine i unapređenja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, a pre svega u Beogradu i Novom Sadu. I budžetom za kapitalne investicije nastavljamo ove projekte.
Još jednom, gledala sam Odbor, čini mi se i dalje da neki poslanici opozicije ne razumeju sasvim dobro kako izgledaju budžeti, tako da gledaju kada uzimate budžet za recimo zaštitu životne sredine ili budžet za kulturu ili budžet za prosvetu, da je budžet samo ono što je u tom resoru. Ljudi, to ne može tako da se gleda. Vi ako želite da vodite državu odgovorno bi to gledate holistički, sveobuhvatno.
Dakle, ako gledate, ne možete isključiti projekat brze železnice, sada dodatnih preko milijardu evra, od Novog Sada do granice sa Mađarskom do Kelebije, a da ne kažete da ništa od tih milijardu evra nije takođe i ulaganje u zaštitu životne sredine.
Isto kao što gledate i kritikujete budžet, izdvajanja za Ministarstvo za kulturu, onda ne možete da kažete da je to samo budžet Ministarstva kulture, već gledate takođe i deo budžeta, recimo, Ministarstva prosvete, gde imate, recimo, budžetirano za tri velika projekta iz kulture, strateška, važna za sve naše buduće generacije ovde u našoj Srbiji, a to je Fakultet muzičke umetnosti, prvi put posle 85 godina da ima svoju zgradu, Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet likovne umetnosti. Dakle, i to takođe morate da računate u kulturu iako je u prosveti. Tako da vas molim i dalje u raspravi da gledamo na taj način u ove budžete i da razumete da odgovorna vlast na taj način budžetira i na taj način vodi državu.
Dalje, energetika za koju smo rekli da je prvi prioritet Vlade i da moramo da krenemo u mnogo veći ciklus investicija, da krenemo u ono što smo nazvali nova energetska politika Republike Srbije. Tu imamo značajna sredstva, s tim što je veliki deo i garancija za naša javna preduzeća koja će finansirati ove projekte.
Ono što je važno za 2023. godinu je da završavamo nakon 31 godine prvi veliki energetski projekat u Srbiji, to je novi blok termoelektrane „Kostolac B3“ od 350 megavata i tu imamo sredstva da to privedemo kraju i da tokom 2023. godine pustimo ovih 350 megavata na mrežu.
Imamo, dalje, planirana sredstva za izgradnju hidroelektrane Buk Bjela u Republici Srpskoj, gde polako privodimo kraju pripremne radove, treba da idemo na tender, u finansiranje i u tender za izvođača radova na hidroelektrani Buk Bjela.
Planirana značajna ulaganja u naš prenosni sistem, dakle sve ono što radi „Elektromreža Srbije“ ili „Distribucija“, distributivni sistem, tu imamo energetsko povezivanje sa drugim državama kako bi imali jaču i stabilniju mrežu, kako bi na kraju krajeva u perspektivi mogli i lakše da balansiramo sve one kilovate iz obnovljivih izvora energije, zelene energije, ali takođe da bi značajno smanjili gubitke na mreži.
Gubici na mreži u ovom trenutku su otprilike 12%, mi moramo da ih svedemo na sedam do osam posto i čak do kraja ove godine, dakle u narednih otprilike desetak dana ili dve nedelje, mi potpisujemo jedan značajan ugovor sa našim francuskim partnerima koji će smanjiti te gubitke na devet do deset posto i onda nastavljamo dalje sa tim projektima.
Važno je da ojačamo mrežu tako da dodatno možemo da dovodimo investitore u neke delove Srbije gde nema dovoljno investitora, bilo domaćih, bilo stranih, kao što je recimo istok Srbije. Tamo je energetska, elektroenergetska mreža preopterećena. Moramo da gradimo dodatne kapacitete prenosnog sistema.
Takođe, da nastavimo energetsku diversifikaciju, gasovod od Srbije do Bugarske Niš-Dimitrovgrad koji će se onda nastaviti na Grču i na LG terminale u Grčkoj, dakle krećemo sa investiranjem u novu energetsku politiku Republike Srbije.
Nauka, inovacije, ono što mi je važno da kažem je da ćemo mi nastaviti sa dodatnim ulaganjima i u Fond za nauku i u Fond za inovacionu delatnost. Nisu najvažnije uvek samo pare, nije ključ uspeha uvek samo u novcu. Izuzetno je važno da koliko god možemo, a to će biti i deo reformi, na kraju krajeva, donekle i u Fondu za nauku, povećamo efikasnost Fonda za nauku, smanjimo preopterećenost administracije u Fondu za nauku, tu otvorimo više vremena našim naučnicima, istraživačima da rade na naučnim delatnostima bez preopterećivanja administracijom.
Isto tako da tokom 2023. godine sa ovim novcem koji smo dodatno uvećali u odnosu na 2022. godinu mnogo, mnogo, mnogo više radimo na povezivanju privrede i nauke, inovacija i privrede, istraživanja i razvoja i privrede, kako bi naša privreda postala konkurentna.
Ono što je jedan od najvažnijih projekata tokom mandata ove Vlade, to je „BIO4 kampus“ za biotehnologiju, biomedicinu, bioinformatiku i biodiverzitet, to je investicija vredna 300 miliona evra koja će na jednom mestu okupiti četiri fakulteta, osam instituta, i deo naučno tehnološkog parka zajedno sa privredom, kako bi stvarali novu vrednost u Republici Srbiji koja će dalje da utiče na mnogo, mnogo dinamičniji rast i razvoj i na ostanak pre svega mladih ljudi u Republici Srbiji, na dodatni povratak naših ljudi iz dijaspore, ali i na dolazak značajnog broja stranaca u Republiku Srbiju da odavde stvaraju intelektualnu svojinu i prodaju tu intelektualnu svojinu u inostranstvo.
U septembru 2023. godine treba da krenemo da gradimo „BIO4 kampus“ u Beogradu, tako da i ovo imamo budžetirano u okviru linije kredita, jer je ovo kredit Razvojne banke Saveta Evrope – CEB. Nastavljamo sa ulaganjem u naučno tehnološke parkove. Gradićemo već, verovali ili ne, dodatne kapacitete, dakle, dodatne zgrade za Naučno tehnološki park u Čačku i Naučno tehnološki park u Nišu. Oni su puni, rade odlično. Naši, pre svega, mladi ljudi u Čačku i Nišu imaju fantastične ideje, otvaraju svoje start-ap kompanije, otvaraju svoje inovacione kompanije, treba im više prostora. Dakle, i ovo ćemo takođe, raditi najverovatnije u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Ono što mi je važno je da ćemo graditi poseban novi naučno tehnološki park u Kruševcu.
Završavamo u prvom kvartalu 2023. godine zgradu Instituta „Biosens“ kao centar izvrsnosti naše digitalne poljoprivrede. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je već imala čitav niz sastanaka sa „Biosens institutom“.
Ljudi moji, ako su oni evropski centar izvrsnosti za razvoj digitalne poljoprivrede, pa svakako mi čiji su oni domaća pamet, treba više da ih iskoristimo, da imamo bolje iskorišćene sve ove subvencije koje dajemo za poljoprivredu, a videćete kasnije da su subvencije za poljoprivredu, budžet za poljoprivredu ponovo nikada veći na istorijskom nivou, ali treba da vidimo pametnije kako da koristimo da bi imali maksimalni autput ili proizvod od strane naše poljoprivrede.
Poljoprivreda – kao što sam rekla, izdvajanja su u iznosu od 79,7 milijardi dinara. To je povećanje od oko milijardu i 100 miliona dinara u odnosu na budžet poljoprivrede 2022. godine.
Najveći deo ovog budžeta je namenjen za subvencije u poljoprivredi i to čak 68,7 milijardi dinara. Tu imamo podsticaje za direktna plaćanja, premija za mleko, osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, podsticaji u stočarstvu i to u iznosu od 46,9 milijardi, što je 17,6% više nego 2022. godine, mere ruralnog razvoja, to je podsticaj za unapređenje konkurentnosti, podizanje zasada, nabavka opreme, traktora, organska proizvodnja u iznosu od osam milijardi dinara i evropski fondovi za poljoprivredu IPARD u iznosu od 6,3 milijarde dinara.
Ono što mi je važno da napomenem je da ćemo već do kraja prvog kvartala 2023. godine napraviti sistem E-agrar kako bi pod jedan – pomogli našim poljoprivrednicima da se mnogo lakše i jednostavnije brže prijave za subvencije, da sistem davanja subvencija bude mnogo efikasniji i da bude mnogo transparentniji, ali takođe da mi možemo da imamo mnogo veću kontrolu kako su potrošena ta sredstva, na šta su potrošena, da li su potrošena i sa tim da u narednim godinama, opet kao odgovorna vlast, obezbedimo da imamo jedan sistem koji će nam pomoći da mnogo bolje targetiramo te subvencije za poljoprivredu.
Što ste tiče zaštite životne sredine i pričam sada samo o onim najvećim temama i o onima koje mi se čine najrelevantnije ili najzanimljivije za naše građane, Predlogom budžeta za 2023. godinu obezbeđena su sredstva od 31,5 milijardi dinara. Tu sam gledala samo čisto budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine plus nekih 13,3 milijarde dinara kod Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, što je čak nekih 4,12 milijarde dinara više nego 2022. godine.
Ako pogledate pre 10 godina, 2012. godine budžet za životnu sredinu je bio nekih devet puta manji. Ovde je jedan od najvažnijih projekata naravno uz investiranje u sisteme za odsumporavanje na našim termoelektranama ponovo, to je nešto što vidite u EPS-u, to je nešto što vidite u energetici, a ne u zaštiti životne sredine, je Projekat „Čista Srbija“ za koji je planiran budžet od nekih neverovatnih 3,4 milijarde evra u narednih nekoliko godina iz kojih ćemo raditi u 70 lokalnih samouprava, na 93 lokacije izgradnju kanalizacione mreže od oko pet hiljada kilometara i izgradnju postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda.
Takođe, tu je i budžet za zbrinjavanje opasnog otpada, nabavku opreme za sakupljanje i reciklažu. Moći ćemo nešto od ovoga možda i da doniramo ili da pomognemo lažnim ekolozima kako bi počeli da recikliraju papir i da samim tim svi zajedno unapredimo životnu sredinu, ali takođe nastavljamo subvencije za kupovinu električnih vozila kao direktnu meru za poboljšanje kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, sedam regionalnih centara za tretman otpada, pošumljavanje itd.
Ono što mi je važno da vam pokažem, što nažalost nismo do sada uspeli da predstavimo na najbolji mogući način i trudićemo se da to uradimo, ovde imam dokument – čišćenje divljih deponija u 2022. godini na teritoriji Republike Srbije.
U prethodne dve godine mi smo očistili 750 nesanitarnih deponija, što je skoro jedna četvrtina postojećih nesanitarnih deponija u Republici Srbiji, jedna četvrtina za dve godine.
Pogledajte ovo. Napravićemo jednu prezentaciju da imaju svi. Samo Južnobanatski okrug imate Bela Crkva – uklonjeno pet divljih deponija, Žitište – dve deponija, Zrenjanin – jedna deponija, Novi Sad – jedna deponija, Žabalj – jedna deponija, Subotica – uklonjeno šest deponija. Imate sve lepo, fotografije pre i posle i mi ćemo napraviti jednu prezentaciju da svi naši građani vide šta smo uradili samo u prethodne dve godine zato što mislim da je to nešto što je zaista na ponos svima nama, čistimo konačno našu Srbiju, čistimo divlje deponije koje su tu stvarane pre 65 i 70 godina.
Zato mi je žao, još jednom da kažem, što nismo dobili podršku i nemamo podršku dela opozicije, pa makar onih koji se izjašnjavaju kao zeleni i kojima je zaštita životne sredine važna, da dalje nastavljamo ove projekte, ali zahvaljujući odgovornoj parlamentarnoj većini mi radimo u interesu Srbije, ne busamo se da smo zeleni zato što je to nama sastavni deo posla i ljubavi prema Republici Srbiji, nešto što svakako radimo kao odgovorna vlast.
Žao mi je što nismo imali veću podršku i videli da je i vama stalo da ugrađujemo i solarne panele i da imamo veću energetsku efikasnost, ali dobro. Šta je tu je. Mi guramo dalje sami kao parlamentarna većina u interesu građana Srbije.
Nastavljamo, i da ne dužim, mogla bih da pričamo verovatno satima o budžetu i kako se on uklapa u našu viziju razvoja i kako zaista po svakoj komponenti novog programa Vlade Republike Srbije od 2022. godine, koji sam predstavila u ekspozeu u Skupštini Srbije, imamo za to i budžetirana sredstva da isporučimo našim građanima ono što je smo obećali.
Dakle, veća ulaganja u zdravstvo i u kulturu i u odbranu, prosvetu, to sam već rekla, socijalna davanja, pronatalitetnu politiku i sve drugo.
Na kraju želim da kažem da sam apsolutno uverena da će ovaj budžet Republike Srbije obezbediti da implementiramo one prioritete za koji smo dobili podršku od strane vas narodnih poslanika koji su glasali za Vladu, podršku od građana Republike Srbije i da ćemo ovim budžetom, napornim radom, implementacijom ovih projekata uspeti dalje da utičemo na porast životnog standarda građana Republike Srbije, bez obzira na sve izazove i bez obzira na okolnosti koje nas okružuju. Hvala vam mnogo. Živela Srbija.