Dobro.
Dva minuta, Milenko Jovanov.

Hvala vam.
Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Manojlović, molim vas da prestanete da vičete sa mesta.
Nikakvog smisla nema.

Nemojte da vičete iz klupa. Manojlović, Parlić, lepo sam vam rekao.

Manojloviću, molim vas, nemojte da dobacujete. To je toliko nekulturno.

Nemojte da vičete Jovanoviću sa mesta. Samo se obuzdajte. Jovanoviću, ne vičite sa mesta.
Ministru sam dao reč, dozvolite da završi. Posle se prijavite pristojno, kao i svi drugi dobijete reč. Ne vičete s mesta.

Nemojte Jovanoviću da urlate sa mesta, zamolio sam vas već nekoliko puta. Ponašajte se pristojno.

Obrisao sam listu, da kažem svima, da bi mogli da se prijavite za povredu Poslovnika.
Prijavite se u sistem.

Ništa vas nisam razumeo, vi se nikakvom ulicom ne krećete, vi sedite u Narodnoj skupštini. Kakvom se sada ulicom krećete, o čemu govorite? Sedite u Narodnoj skupštini. Razumete li na šta ste ukazali. Ne razumete.
Jel treba da se glasa?
(Vladeta Janković: Jel me zaista niste razumeli?)
Ne treba.
Jel još nešto bilo po Poslovniku?
Reč ima predsednica Vlade.

Idemo dalje.
Reč ima Predrag Marsenić.

Nemojte, gospodine Lutovac, da vičete iz klupe i da mašete rukama. Dao sam reč Predragu Marseniću. Njemu oduzimate vreme. Oduzimate vreme narodnom poslaniku Marseniću. Izvinite.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Reč ima predsednica Vlade.

Nemojte da vičete iz klupe, Obradoviću.

Obradoviću, ako još jednom budem morao da vas molim, izreći ću prvu opomenu na ovoj sednici.