Hvala vam.
Sve već znate, nije vam prvi put, verovatno je hiljadu i prvi. Kad neko govori vi vičete iz klupa, onda naravno da ćemo to vreme da nadoknadimo. Tako je, to važi za sve.
Vidim da se egzaltirani, Milivojeviću. Osmeh od jednog do drugog uha, mašete sa obe ruke, aplaudirate.
Samo da vas pitam, na ovakvoj sednici, na ovakvu temu, šta vam je toliko smešno i toliko veselo?
(Srđan Milivojević: Vi, gospodine Orliću!)
Jel tako?
(Srđan Milivojević: Ti, gospodine!)
Jel to ponašanje?
(Srđan Milivojević: Ti, ti si smešan!)
Kako, kako? Ne čuje se dovoljno.
Od tog vašeg urlanja, koje se čuje do Terazija, verovatno se nije čulo dovoljno.
Pokažite to lepo ponašanje, te manire. Tako je. Te manire pokažite, i tu brigu zbog tragedije koja se desila.
(Srđan Milivojević: Ti, ti si smešan!)
Vičite, vičite, nek čuju svi ljudi. Nek čuju svi ljudi koliko poštovanja ukazujete nakon svega što se desilo.
Ovo da nekome prepričavate, ne bi vam verovao da je moguće, a mi to gledamo.
(Srđan Milivojević: Sram te bilo, ako znaš za sram!)
Vrlo ste veseli i radosni. Svaka vam čast.
Pravo na repliku, Marina Raguš, ako bude mogao da se kontroliše Srđan Milivojević.