Dva minuta, Milan Radin.

Hvala.
(Tamara Milenković Kerković: Replika.)
Ne, bio je čist odgovor, bez imena i ličnog i stranke.
(Tamara Milenković Kerković: Pogrešno tumačenje mojih reči.)
Kakvo pogrešno tumačenje?
(Tamara Milenković Kerković: Sasvim pogrešno.)
Sad ćemo da odredimo pauzu.
Samo da vam kažem, mislim da je o tome bilo reči i na odboru. U svakom slučaju, postoji Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku. Tamo možete da vidite uporedno iz godine u godinu, stopa siromaštva u Srbiji se iz godine u godinu samo smanjuje, samo smanjuje. Pričam o poslednjih četiri, pet, šest godina. Da li je nekada u neka druga vremena rasla iz godine u godinu, to je tačno, to je tačno. Ali, ovo da znate i vi.
Određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo sa radom za 60 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Života Starčević.
Izvolite.

Reč ima Strahinja Erac.

To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe.
Pravno na repliku, Milan Radin.

Reč ima Veroljub Arsić.

(Strahinja Erac dobacuje.)

Strahinja Erac da ne viče, drugi put, treći put, a sledeći opomena.

Znači ovako, vi to možda ne znate, ali to što nešto ne znate ne daje vam za pravo da se ponašate na onaj način na koji ste to učinili malopre.
Predstavnik predlagača kada se javi za reč može da govorili koliko želi. Nećete vi da brojite da li je tri minuta ili je četiri minuta ili pet minuta za predstavnike predlagača i da vičete nekome kada treba da završi ili ne, a nećete ni meni.
Što vama da dam reč? Zbog čega bi vama dao reč? Kao što nećete vi da određujete predstavniku predlagača vreme u kom može da govori, jer Poslovnik kaže da može da govori koliko želi, tako nećete vi da određujete kome ću ja da dam reč. Nadam se da smo se oko toga razumeli.
Povreda Poslovnika.

Odmah moram da vam kažem, gospođo Manojlović, da se to nije desilo.

Gospođo Manojlović, niko nikome nije rekao da mu smeta da li je star, više manje, a pogotovo ne da je neko upotrebio takav izraz da je neko previše star.
(Tatjana Manojlović: Rekli ste balavac, starac.)
Ko je kome rekao da je previše star?
(Tatjana Manojlović: Vaš kolega.)
Nemojte da izmišljate. To bih vas zamolio.
Nije problem u tome što ne razumete sami šta radite kada podignete Poslovnik, ali je problem kada izmišljate. Eto. Ako možete jednu sednicu da se uzdržite toliko da te stvari ne radite, bilo bi dobro.
Da li želite da se Skupština izjasni oko člana 27?
(Tatjana Manojlović: Da.)
Dobro.
Šta je još povreda Poslovnika?
I vi ste povreda Poslovnika. Jel nećete i vi da izmišljate kao Manojlović?
Ajde da čujemo.

Poslanica Manojlović. Znate ko je? Jeste li se upoznali?

Vi, po običaju, uglavnom sami sebi isključujete mikrofon.
Nije to problem.
Što se tiče člana 104 – nećete nikada da pročitate naglas šta u njemu piše tačno, posebno onaj deo tamo gde stoji da je na predsedavajućem da donese odluku da li je ili nije bilo osnova. Ne na vama, ne na onome što je govorio. Koliko, pet i po minuta mu nije bilo dovoljno da se izrazi na pravi način, da ga svi razumeju onako kako bi on hteo, pa sad mu treba dodatno vreme da dodatno objasni šta je u stvari hteo da kaže.
Mislim, gospodine Nikoliću, da ste potpuno jasno pokazali i rekli i uradili sve što imate. Ne samo danas, nego od kad ste u ovoj Narodnoj skupštini.
Tako da, svi su vas razumeli taman kako treba. E sad, što se vama ne dopada način kako su vas ljudi razumeli, koliko vas narod ceni, to je nešto drugo, ali tu član 104. ne pomaže.
Razumeo sad ne treba da se glasa.
(Dragan Nikolić: Ne, samo da se poštuje Poslovnik.)
Šta vam treba, nisam čuo?
(Dragan Nikolić: Moja stranka je na izborima dobila 23% glasova.)
Dobili ste 23% glasova na izborima, ali je to nekim čudom pretvoreno u tri koma nešto.
Neverovatne stvari se dešavaju. Veoma sam zabrinut.
Što ste onda glasali za rezultate izbora?
Glasali ste da je tačno da ste dobili tri koma nešto. Nešto vam se tu ne slaže.
Idemo dalje.
Dušan Radosavljević.
Milovan Jakovljević.
(Strahinja Erac: Jel mi ne date repliku?)
Erac, jel vama nije dovoljno kad vas čovek tri puta lepo zamoli da se ponašate pristojno? Ne možete to? Ne umete?
Bar ne radite ono što je radio Zečević danas. To vam je olakšavajuća okolnost.
Lepo vam kažem – ako nastavite sa tim vi ćete sami tražiti da bude izrečena opomena.
(Strahinja Erac: Što mi ne date repliku? Sram vas bilo.)
Hoćete?
Dobro.
Izričem opomenu Strahinji Ercu, ako ste to hteli.
Izvolite.
Milovan Jakovljević – ne.
Tu smo vreme iskoristili, jel tako?
Nikola Dragićević – takođe smo iskoristili vreme.
Vojislav Mihajlović – ne.
Veroljub Stevanović – ne.
Ljubinko Đurković.
Zoran Sandić.
Vi želite?
Izvolite.

Pravo na repliku.

Hvala.
Samo da vam kažem, ima vaša poslanička grupa još jednu prijavu za reč, da ne bude da sam nešto pogrešio. Vi mi kažite ko od vas je poslednji prijavljeni za reč.
Izvolite. Samo se prijavite u sistem, Zoran Stojanović.
(______________: Direktno je pomenut Zoran Sandić.)
Nemojte da se raspravljate sa mnom. Pomenuto je u rečenici – nije to rekao Zoran Sandić, rekao je predsednik njegove stranke. To nije osnov za repliku. Dao sam reč Stojanoviću. Izvolite.

Pravo na repliku.