Hajde, ako možemo bez te larme. Nije je bilo do malopre. Cakiću, Milivojeviću…

Povreda Poslovnika.

Ne znam gde ste vi sad napravili slučaj kog nema. Niko se od drugih poslaničkih grupa i drugih stranaka nije javljao za repliku po ovom osnovu, niko. Znači, sad pričate da će neko nešto da uradi, a što se nije desilo.
Gospodine Cakiću, dve stvari. Prvo, ja sam planirao sada da dam pravo na repliku i gospođi Jerinić. Jel vi sad intervenišete i tražite da sa ovim prekinemo? Ja mislim da nije loše, da nije sporno da dozvolimo raspravu na ovaj način. Reagovao gospodin Jovanov, sad će odgovoriti gospođa Jerinić. A vi ste iz iste poslaničke grupe i sada protivite se tome. Nije mi jasno, ne razumem razloge i takvo ponašanje.
Druga stvar, kad vičete sa mesta, to nikada nije u skladu sa Poslovnikom. To kad vi vičete sa mesta, pa trešti cela ova velika sala, to je uvek kršenje Poslovnika. Ja nekad pokušavam uz pomoć ovog zvona da doprem do vas da prekinete to da radite, ali da znate, to nikad nije dobro i nikad nije u skladu sa Poslovnikom.
Treba li za ovo član 104. i pravo na replike da se izjasnimo?
(Nebojša Cakić: Da.)
Treba da se izjasnimo.
A, jeste li saglasni da sada vaša koleginica iz poslaničke grupe dobije reč?
Saglasni ste? Hvala vam puno.
Izvolite.

Sa ovim ćemo da zatvorimo krug.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Hvala vam.
Ako ovo nije bilo po Poslovniku, jel nije? Nije. Dobro, onda ćemo da nastavimo, bez galame.
(Radomir Lazović: Pomenuo me je u negativnom kontekstu.)
Lazoviću, hajde lepo sedite, vodimo raspravu civilizovano, a onda vi ponovo pravite probleme.
(Radomir Lazović: Jel mogu ja da dobijem reč?)
Ne, ne.
Hajde pokažite bar neki minimum pristojnosti.
Samo da vam kažem, kada vi govorite sa te strane, Lazoviću, niko ne ustaje kao vi sada, niko ne ustaje kao vi sada, niko ne maše rukama, niko ne viče sa mesta.
(Robert Kozma: Dajte mu reč. Pomenuo ga je imenom i prezimenom.)
Zašto ne možete da saslušate nekoga ko govori sa druge strane?
I kažem lepo - pružiću priliku i gospođi Jerinić i dobila je dva minuta i kažem posle toga – zatvorićemo krug replika, dajem reč Milenku Jovanovu.
(Radomir Lazović: Šta sam ja kriv što me je spomenuo?)
Zašto vičete sa mesta? Nemojte to da radite. Hajde lepo sedite.
Reč ima Elvira Kovač.
(Jelena Jerinić: Sram vas bilo!)
Izvinjavam se, gospođo Kovač.
Ko je sad to vikao? Gospođo Jerinić, jeste li vi? Ne priliči vam da se ponašate kao Lazović.
Izvolite, gospođo Kovač.

Hvala vam, gospođo Kovač.
Već jedno 10 minuta gledam, Radomir Lazović u sistemu, jel namerno ili nije namerno? Nije. Dobro. Znači, nije ono sa sakrivanjem? Ostalo je slučajno? Dobro.
Vi ste, gospodine Miletiću, tu.
Pre nego što dam reč vama, da pročitam.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Nenada Filipovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranje ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 131. stav 2. tačka 6. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 133. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članovima 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslanik Nenadu Filipoviću, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se i popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Ujedno vas obaveštavam da ćemo danas raditi duže od 18 časova zbog potrebe da završimo pretres po predloženom dnevnom redu.
Sada, gospodine Miletiću, imate reč.

Imamo osnov za repliku, ali pre toga da kažem vama u ovom delu koji se odnosio na mene i na naš današnji Kolegijum, čisto da ne bude da oko nečega nismo dovoljno precizni.
Što se tiče vaše želje da u narednom periodu ponovo imamo sednicu na temu Kosova i Metohije, ja sam svima vama rekao da ću da pozovem predsednika Republike.
Dakle, poziv ću da uputim, pa ćemo da dogovorimo šta je realno i eventualno kada u skladu sa obavezama i našim u Skupštini i obavezama u predsedništvu, ali sam vas i podsetio da smo na tu temu imali već sednicu u ovom sazivu i to ne jednom, nego dva puta i svaki put kada ste vi tražili, najmanje ste vi bili u ovoj sali.
Podsetio sam vas na to da samo to imate u vidu, pa da onda i sami razmislite koliko sve to zajedno ima smisla.
Neke poslaničke grupe nisu htele ni da sede uopšte. Ovi koji hoće kao neki referendum ni sada nisu tu. Oni su rešili da demonstrativno napuste sednicu i nisu se ni vraćali. Na ovoj poslednjoj sednici na kojoj je bio i predsednik Republike ni sekund u sali proveli nisu.
(Borislav Novaković: Kako?)
Od kada ste izašli, kada ste se vratili?
A sada ćutite?
(Borislav Novaković: O čemu vi pričate?)
Pričam o sednici na temu Kosova i Metohije i o vašem ponašanju i o tome koliko vam je navodno strašno stalo i do sednice i do Kosova i do Metohije i do svega.
(Borislav Novaković: Sedim ovde sve vreme.)
Pa, premotajte malo snimak taj ako ste zaboravili gde niste bili vi, Novakviću, što vičete.
Mnogo ste glasni sada, a onda kada bude ta sednica, onda ste napolju. Toliko ste hrabri i junačni da ste napolje.
Dakle, na te sam stvari podsetio i danas na Kolegijumu, čisto da ne bude da nije jasno o čemu smo razgovarali i šta smo zaključili.
Gospodine Jovanov, imate reč.

Nemojte, Manojlović, da vodite dijalog iz klupe, nego se javite za reč ako budete hteli nešto.

Reč ima Boško Obradović, dva minuta.

Reč ima Milenko Jovanov.

Dobro.
Samo da vidimo ovako. Vi, gospodine Bakarec, čekate od prvog kruga.
Jeste bili pomenuti. Ništa, hajde ovako, samo da kažem i vama i svima. Završićemo to sada sa ovim novim krugom koji počinjete vi, govorite sada i to je to, nećete posle više. Posle vas će dobiti Boško Obradović, ako izazove repliku, Milenko Jovanov, i to će biti to, da se razumemo svi, pa sada kako ko bude govorio, tako će i da prođe. Znači, ako vi ne izazovete, neće biti dalje.
Reč ima Nebojša Bakarec prvo.

Sad Boško Obradović.

Da, to je bilo dva minuta.
Inače, o svim tim sadržajima o kojima govorite sad, govorio je predsednik Srbije kad je bio na sednici Narodne skupštine, ovoj ovde sednici. Sećate se, to je ona kada ste se zaleteli svi da ga linčujete. O tome je govorio javno, i o za nas najtežim stvarima je govorio javno i u Skupštini ovoj ovde, na sednici koju ste tražili, pa onda išli sa nje da radite nešto što vam je važnije od Kosova i Metohije. A o tome je bilo reči i na Odboru za Kosovo i Metohiju. To ja znam. Došao direktor kancelarije i rekao da hoće o svim tim stvarima da govori, nikakav problem nije. Ali, problem je izgleda bio što vam je falilo kamera. U tome je stvar sve vreme. Vi sve vreme samo kamere tražite, a ne Kosovo i Metohiju. Jel tako bilo? Doneo čovek sve papire i rekao – govorićemo o svemu i vi otišli.
Samo da vam kažem kako je to bilo, pošto se tiče rada Skupštine, rada odbora i organizacije sednice.
Reč ima Milenko Jovanov.

Samo bez vikanja iz klupa, neka završi Milenko Jovanov.

Hvala vam.
Sa replikama smo završili, da vidimo još Poslovnik.
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.