Nema potrebe opozicija nešto sada spektakularno da napušta skupštinu, jer kada pogledamo ovako prazna mesta, vi ste je već napustili. Vi ste se raspustili, sami ste sebi odredili radno vreme, kada vam se više ne radi i otišli ste napolje. Najveći broj vas. To radite svaki dan. Svratite pomalo u salu, malo budete, vidite šta ima novo, izađete napolje, sedite u restoranu, sedite po kancelarijama, ali smo vam mi krivi za ne znam ni ja šta.
Nikada nismo imali opoziciju koja nije u stanju da napiše amandman. E, to nikada nismo imali. Nikada nismo bili u prilici da imamo toliko nesposobnu opoziciju da nije u stanju da napiše smislen amandman u skladu sa Poslovnikom. Vi sada nas maltretirate ovde i tražite odgovore na pitanja zašto smo se ponašali u skladu sa Poslovnikom. Od 380 amandmana 80 smo odbacili. Osamdeset nije valjalo.
Šta je bilo prvi put? Prvi put ste prvi put podnosili amandmane na budžet. Bio u pitanju rebalans, pa smo rekli - nema veze ako nije baš u skladu sa svim, pusti neka ide, naučiće, ali ne uče, ništa ne uče, nego ćemo bahato. Mi ćemo da se ponašamo kako mi hoćemo, potpuno me baš briga šta piše u Poslovniku, a ako vi budete reagovali u skladu sa Poslovnikom i odbacili naše brljotine, mi ćemo reći – vi nećete demokratiju. Ma nemojte, ma nemojte.
Ta vam zamena teza neće proći, nego lepo svoje kolege, pošto ste vi tu najiskusniji poslanik, bili ste šef grupe u vreme kada je to bila ozbiljna stranka, pa im pomozite, održite im neki seminar na temu kako pisati amandmane ili šta već, a onda ćemo raspravljati. U čemu je na kraju krajeva razlika? Hajde mi sada objasnite smisao toga što ste rekli. Da smo mi skinuli 200, 300 amandmana, to bi imalo smisla. Da li je 300 ili 3.000? Potpuno je svejedno, rasprava je 10 sati. To vam piše u Poslovniku. Uveren sam da to znate. Evo, klimate glavom, kažete da znate.
Ako je to tako, u čemu je onda smisao, šta smo mi dobili? Nismo dobili ništa. Imali tri hiljade amandmana ili 300 amandmana, rasprava traje 10 sata, ograničeno je vreme rasprave, potpuno je svejedno da li je 3.000 ili 300, 10 sati. Šta je motiv naš da odbijemo 80 i da opet ostanemo u tih 10 sati? Mi nismo skratili raspravu. Mi nismo nikakav efekat postigli. Šta je motiv? Nema motiva. Jednostavno nema motiva, nego mislite da ćete sada jednim ovako potpuno neargumentovanim napadom još jednom da dokažete kako ste vi, Bože moj, ugroženi ili ne znam šta. Niste ugroženi, kolega, niko ne ugrožava opoziciju.
Ja sada apelujem na vas. Hajde proučite Poslovnik. Proučite Poslovnik da, pod jedan, predsednik ili predsedavajući po poslednjem stavu tog člana odlučuje da li poslanik ima pravo na repliku ili nema, da to nije automatski pravo koje se daje čim te neko spomene, da niko nije dužan da da pravo na repliku onda kada neko misli da to pravo ima, da prijava po Poslovniku ne znači mogućnost i pravo da se drži replika i da se priča o ne znam ni ja čemu, da se dopuni prethodni govornik. Hajde objasnite to vašim kolega koji tu sede zajedno sa vama, koji vas okružuju, a onda im objasnite kako se pišu amandmani, pa nećemo dolaziti u ovakvu situaciju.
Dakle, nepismene, potpuno pravnički nepismene amandmane ste podneli, 80 je takvih bilo i šta sada mi da radimo sa tim? Da mi zarad mira u kući kažemo – nema veze, bacite Poslovnik pod noge, ali eto da se ne bi opozicija bunila, prihvatite neka to ide. Nećemo to da radimo, nego po Poslovniku. Ako amandman valja, valja, ako ne valja, ne valja. Tri hiljade napišite, o tri hiljade ćemo raspravljati 10 sati, a vi razmislite kako ćete da ih objasnite. Hvala.