Poštovana predsednice, prvo ću se obratiti vama iz razloga što mislim da vi jeste dobro pobrojali sve ko je šta govorio, ali da niste izvukli dobar zaključak.
Dakle, imamo ličnu potrebu jednog poslanika da bude pita i to je suština svega. Niko drugi od njih nije rekao - neka dođe Panta, ja bih da budem pita. Imamo samo jednog poslanika, koji, evo, šesti ili sedmi već dan, od prošlog ponedeljka, prva rečenica koju je izgovorio je rekao: evo, da budem pita, da dođe Panta da budem pita. Evo, to ponavlja u nedogled.
Dakle, niko nije od njih tražio da predsednik dolazi, to ste dobro pobrojali, a i on nije suprotstavljen njihovim stavovima, nego on ima neki lični poriv. Sada, šta je to u pitanju, ne znam, ali ne mislim ni da bi se to baš predsedniku dopalo.
Što se tiče ove genijalne ideje, kaže - znate li vi da je Rio Tinto isporučivao rudu gvožđa nacistima, a znate li vi da je Hugo Bos kreirao SS uniforme? Šta ćemo sad sa tim? Pa, pola vas nosi Hugo Bos odela. To vam ne smeta. To ne smeta.
Vi konkretno ne nosite to. Vi ste se obukli kod Ljubiše Ristića, od otpada onog što su koristili glumci tamo za predstave.
Dalje, umesto da nas ubede u to da imaju dobar predlog zakona, da je to nešto jako važno da se usvoji, da nas ubede da glasamo za njihov predlog, oni ili prete ili na svaki mogući način pokušavaju da nas uvrede. Pa, kako mislite da mi glasamo za taj vaš predlog ako nam pretite i ako nas vređate? Pa, nikako.
(Aleksandar Jovanović: Nekako.)
Ne, nekako, nego nikako. Videćemo.
(Aleksandar Jovanović: Sada si me razočarao.)
Šta da kažem, razočarao Vučić što neće da bude Panta tvojoj piti, razočarao i ja što neću da glasam za tvoje zakone. Ti si mnogo razočaran čovek. Šta da ti kažem.
Dakle, pogledajte vi šta su oni smislili - organizovali Kokanovića koji će od 14.00 časova da bdi nad Skupštinom, da vidi kako će poslanici da glasaju.
Pa, glasaće onako kako mislimo da treba da glasamo. Oni misle da nas uplaše, da nas ucenite valjda, šta?
Hoće da donese sekiru, da nas sekira? Da li ste to naumili? Da li ste to smislili, da pravite toplog zeca za poslanike. Šta ste smislili? Da li mislite da će to da promeni bilo šta?
A šta ćete da radite ako se mi jako uplašimo Kokanovića, pa odemo kućama? Kako ćete da počnete sednicu? Da li ste mislili na to? Hoće li Kokanović da vam da kvorum? Hoćete li da upadnete u Skupštinu, pa neku aklamaciju donesete sami, nešto nemam pojma ni ja?
Kako ste zamislili da to prođe bez nas? A mi se jako plašimo čoveka sa sekirom. Zagor je bio duh sa sekirom, a Kokanović je bitanga sa sekirom. Kako ćemo sada to? Šta ćemo mi sada kada dođe taj da nas sekira? Pa, nije nam prijatno, pa odemo kućama, a vas nema dovoljno da počnete, ni mali kvorum da imate. Kako ćemo onda?
Kaže, naići ćete na kosti. Prvo, da naučite nešto, pošto se bavite istorijom ovako u prolazu kad čujete da neko nešto dobaci, pa pokušavate da iskoristite, dakle te kosti sahranjene tamo gde im je mesto, uz sve državne počasti kad je bilo vreme, jer ova zemlja nije sejala kosti onih koji su za nju ginuli i ostavljala ih tako da po njivama se nalaze i da vi ih iskopavate. Vi da ih kopate, vi koji imate njivu tamo, koju ste dobili od tog istog Kokanovića.
Drugo, koliko im je stvarno stalo do tih kostiju? Ajmo, opet papirići, izjava 12. januar 2011. godine, ministar u Vladi Mirka Cvetkovića kaže sledeće – planirano je, citiram, da se na stogodišnjicu Cerske bitke, u avgustu 2014. godine, otvore radovi u rudniku i počne ozbiljno ulaganje i iskorišćenje tog resursa, govoreći o tome da bi rudnik minerala jadarita, koji sadrži litijum i bor trebalo da bude otvoren 2014. godine, u saradnji sa australijskom rudarskom kompanijom „Rio Tinto“.
Kad pričate o tim kostima, to se osvrnite oko sebe, pa njima pričajte, jer su oni hteli da tako otvaranjem rudnika „Rio Tinta“ obeleže stogodišnjicu Cerske bitke. To je bila njihova ideja, ne naša, i nemojte nama da pripisujete njihove genijalne ideje. To sa njima raspravite, sa onima koji su glasali, još jednom, Bojan Pajtić, Dragor Hiber i ostali kao opozicija. I sad mi kažu – 2005. godine su ušli u bojkot Skupštine, a 2006. ušli da glasaju za zakon u korist „Rio Tinta“. Zašto? Godine 2011. ponovili to, eno vam tamo lično ko je pritisnuo taster za to. Zašto? Godine 2011. najavljivali da će 2014. godine da otvore rudnik na stogodišnjicu Cerske bitke. Njima se obratite, ne nama, i nemojte nama da pripisujete ono što ste sa njima radili i ono što zajedno radite.
A to što je vaša ideja u celoj priči, pa vi mislite da baš svaku investiciju u ovoj zemlji možete da sputavate na način na koji to radite, da pozove advokatica da kaže – e znate, možda vam pravimo probleme, može Ćuta da to digne na jako visok nivo, a možemo i da ćutimo, pa može Ćuskija da poseče pola šume po Beogradu.
To ste smislili i to mislite da će svuda da vam prođe, da će svi da se uplaše vaše halabuke. Da će da se uplaše vas i onog sa sekirom, da ćete da dovedete Violu fon Kramon, pa će ljudi da kažu – joj, došla Viola? Pa vi mislite da ona ako je vama autoritet, da je nama autoritet, da je bilo kome autoritet? Šta radite, bre? Jel se vi šalite sa nama? Jer se vi šalite sa nama?
(Aleksandar Jovanović: Baguješ, Milenko.)
Ne mogu ja da zabagujem onako kao što ti izgledaš kad si u naponu snage. Ne mogu, ne mogu.
(Aleksandar Jovanović: Mršavo je to.)
Prema tome, mršavo? Mršavo je to što ste hteli za stogodišnjicu Cerske bitke da otvarate rudnik „Rio Tinto“? Mršavo je. Šta je trebalo još da uradite? Šta je trebalo još da uradite? Znači, ne da idete tamo gde se to obeležava, nego da rudnikom obeležite stogodišnjicu. Mršavo ti je to? A jel dovoljno jako to kad dobiješ od Kokanovića pet ari na poklon, da bi imao lični interes u trgovini sa „Rio Tintom“, jel to dovoljno? Pa napiše – dragi „Rio Tinto“, nadam se da moje pismo neće završiti u korpi. Evo vidite, ja igram šupu, ona vredi 250 hiljada evra. Ja imam i nešto što liči na šupu, a nije baš šupa, tu držim ašove i motike, to vredi 300 hiljada evra. Imam i zemljište, ono vredi pola miliona evra. A nećete da platite to? E, nema problema, evo Ćuto tebi pet ari, pa ćemo zajedno da se borimo da dobijemo milion evra. Ne date milion evra. E, idemo da dižemo ustanak u Srbiji. Pa vi ste, bre, sitni oni najgori mogući šibicari, oni najodvratniji, oni kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu što dočekuju one što su dolazili na autobusku stanicu, pokušavali da im uzimaju pare. E, to ste vi. Šibicari koji su hteli da išibicare „Rio Tinto“.
Sad kad vam je propalo, e sad ćete da dižete ustanak u Srbiji. Vi da dignete ustanak? Ti ćeš da budeš Peko Dapčević? Ja prolupao, ti sebe poredio sa Pekom Dapčevićem? Kaže – idemo u šume. Pa kako ćete u šume, kad je tvoj kum Ćuskija posekao šume? Nema šume za tebe.
Udarne grupe, udarne brigade. Šta ćete da pravite, bre? Vi ćete da pravite republike užičke ponovo, šta? Hajde, krenite već jednom, daj da vidimo to, daj da vidim kako to izgleda. Ima samo jedna stvar koju moraš da naučiš, da zapamtiš dobro, kad je sniman film „Bitka na Sutjesci“, Tita je glumio Ričard Barton i kada je snimao jednu scenu i pokazali su tu scenu Titu, Tito je rekao: „Znate, ja nisam pio tokom rata“. E, a pošto plediraš da budeš Tito, onda moraš prvo da rešiš taj problem, a onda tek da se baviš gerilom.
Prema tome, još jednom, hteli da otvore na stogodišnjicu Cerske bitke rudnik "Rio Tinta", dva puta glasali u korist "Rio Tinta" u Skupštini, jednom kao vlast, jednom kao opozicija. Sve vreme ste bili dosledni do kad vam neko nije rekao - e sad je ovo prilika da se ruši Vučić i ovo je prilika da se pravi haos u Srbiji, ovo je prilika za obojenu revoluciju. Obojene revolucije neće biti, to odmah da znate, a ovaj wanna be Tito kad ostavi alkohol neka proba da povede gerilu, živ nisam da vidim kako će to da izgleda. Hvala.