Na naš glavni odbor svi dođu okupani, pa ne mogu da ga primenim. Hvala.

Ja se čudim odakle njima, dva dana traje rasprava, nisu se setili toga da je jedino Aleksandar Vučić pokušao da obnovi zgradu Generalštaba. Odakle im to sad pade na pamet? Kad, evo ti ga, objavila „Nova.rs“. Oni samo na medijima šta im pročita i šta im servira Šolak, oni to uzmu i to ovde govore. Oni nisu u stanju ništa sami da pronađu, nijedan dokument nisu sami u stanju da pronađu, da iščačkaju, da pronađu, da istraže. Objavio Šolak i on sad nama čita to ovde kao veliko otkriće šta je Šolakov medij objavio.

Pa, objavio je to da je jedino Aleksandar Vučić pokušao da obnovi tu zgradu Generalštaba i evo, čitao ja sad malopre, ali ne slušaju oni ništa, zašto to nije moguće. I šta su pronašli kao odgovor zašto to ne može? I onda je saniran samo jedan deo da se ne bi srušilo, da ne bi poginuo neko. Ali, ne možeš ti to da objasniš, jer evo, vidi, kako on 2016. godine pokušao da obnovi, a vidi, vi sad hoćete da rušite. Pa, da, pokušao i ne može. I jedini pokušao i ne može. A oni nisu ni pokušali. A šta su još drugi njihovi govorili, to polako, kad oni dođu u salu.

Osobi koja je jedina na predsedništvu LSV imala hrabrosti da se suprotstavi većini i traži koaliciju sa SNS i u Vojvodini i na svim lokalnim samoupravama zaista sve opraštam, šta god kaže. Hvala.

Ja sam blizak sa svima, poznat sam po tome. Nego je poenta u tome što nisam to rekao ja, to je rekao Bojan Pajtić. Ja sam od njega to saznao. Napisao je čovek tvit. Sada možda i ja lažem, i Pajtić laže, a videćemo, naći ćemo mi kako se to zove „Službeni list“, pa tamo imaju i zapisnike i odluke i sve ostalo, pa nađemo i taj broj, pa ćemo videti ko je kako glasao i ko je za šta bio, a ja verujem, zato što znam i imam informacije sa predsedništva koje je bilo održano, i znam ko se zalagao za to da se uđe na svim nivoima u koaliciju sa SNS, kao što znam ko je bio najkorektniji predstavnik Pokrajinske Vlade prilikom primopredaje vlasti u APV, ko se sam javio, pozvao, rekao kada može da dođe, kada će da izvrši primopredaju i sve ostalo. Vrlo dobro svega se sećam, 2016. godine, kako je to izgledalo i ko je bio vrhunski korektan i upravo iz tog razloga danas ću biti posebno tolerantan i neću da odgovaram ni na koji način. Hvala.

Pa dobro, ja sam pričao bisere, pa smo sada čuli izuzetno pametne stvari, da je Hram Svetog Save u izgradnji isto što i zgrada Nikole Dobrovića koja je srušena u NATO bombardovanju. To je ista stvar. Da je potpuno isto nastaviti izgradnju nečega što nije gotovo i srušena zgrada.

Drugo, što se tiče ove argumentacije koju je ova Živkov iz ovog Zavoda koristila, pa on prepričava samo malo drugačije, pročitao sam to i iskreno rečeno besmisleno je, kao i sve ostalo što je rekla, a to je, otprilike ona je rekla malo drugačije od njega, on je to malo prepevao da bude kao da je njegovo otprilike - kao eto Nikola Dobrović nije zaštitio svoje dobro, to je kao da je Jovanov rekao kako Leonardo Da Vinči nije zaštito Monalizu zato što je nije odneo u Luvr ili gde je već trebalo da je odnese.

Uglavnom, nisam to ni u jednom trenutku rekao da nije Nikola Dobrović zaštitio svoje dobro, nego da niko, nijedan zavod do 2005. godine, od 1960. i neke, kada je već napravljena zgrada, do 2005. godine, znači 50 godina, četrdeset i nešto godina, nije smatrao za shodno da tu zgradu zaštiti dok je bila cela. Niko. Niko je nije zaštitio dok je bila cela.

Znači, ona je postala kulturno dobro kada su je srušili. Toliko je genijalna bila, da tek kada je srušena postala je kulturno dobro, a do tada nije bila kulturno dobro. To su činjenice.

(Narodni poslanik: Proglašena je.)

Proglašena jeste odlukom Vlade. proglašena za kulturno dobro i mi ćemo to sada da poništimo. To je to.

(Ana Jakovljević: Ti si glasao.)

Pa nisam mogao da glasam. Gde sam glasao? Ajde da čujem, pošto se dereš da sam glasao, gde sam glasao? Ajde molim te mi reci gde sam glasao. Ajde pošto si ti pametna.

(Ana Jakovljević: Bio si u DSS, nisam bila ja u DSS.)

Gde sam bio? I? Dobro, dobro, samo nemoj… I šta je još bilo? I šta sam još radio? Daj pomozi mi.

A gde sam glasao? Reci mi – gde sam glasao, gde sam ja glasao?

(Ana Jakovljević: Tvoji su glasali, oni bivši tvoji. Kaži ljudima da si bio u prošloj vlasti.)

Pa ne znam. Pa nisam ja ni pokrenuo temu. Što vičeš? Pa nemoj vikati na mene. Pa nemoj tako. Pa ne stoji ti to da radiš. Eto, ode.

U svakom slučaju…

Izgleda da je tu problem sa tim redom. Tu gde je Dragana Rakić bila, to je nešto kontaminirano.

Ustanu i viču bez razloga i mlate rukama. Ne znam šta je. Ne znam šta bi. Pritom se njoj nisam ni obraćao. Šta bi bilo da jesam?

Uglavnom, dakle, ta zgrada tek kada je srušena postala je kulturno dobro. Poređenje te zgrade srušene sa manastirima srpskim pa to stvarno nema smisla, sa Koloseumom nema smisla.

Što se obnove tiče, ja sam vam pročitao zašto obnova nije moguća. Prvo, mnogo košta. Drugo, nema tog kamena. Ne proizvodi se. Ne postoji.

(Petar Bošković: Ima.)

Nema. Nema ga od 1971. Nema ga.

(Petar Bošković: Crveni kamen iz Kosjerića.)

Prestala eksploatacija 1971. genije. Prestala eksploatacija 1971.

(Petar Bošković: U Gardi je sačuvano, proverite, imate vašeg generala.)

Šta je sačuvano u Gardi?

(Petar Bošković: Crveni kamen iz Kosjerića.)

Dobro. Koliko ima tog kamena u Gardi, pobogu? Ja ne mogu da verujem. Šta je ovo, ljudi moji, danas? Ne treba nama kamen mudrosti. Nama treba ne znam koliko tona tog kamena, aman ljudi. Sad kao, imamo jednu ciglu, pa kao što ne obnovite time. Pa ja znam da Hristos sa tri hleba nahranio mnoštvo, ali nismo mi toliki čudotvorci, bre, aman.

Dakle, ne može se porediti ni sa manastirima, ni sa hramom u izgradnji. Prosto, pogrešna su poređenja. Ne može da se rekonstruiše, pročitao sam zašto. Problem je drugi. Evo recimo da se ovaj zakon ne usvoji, a imamo nalaz stručnih ljudi Instituta za ispitivanje materijala da je sklono padu i da će da padne i šta onda? I ako padne, onda će biti još veći spomenik valjda zato što će još više da se uruši. Onda će biti genijalan spomenik Nikole Dobrojevića.

Prema tome, dajte da uozbiljimo stvari. Nemojte porediti sa Hramom Svetog Save, sa manastirima srpskim. To nije isto.

S druge strane, ta zgrada je srušeno, niko ovde ne priča o tome da mi rušimo zgradu koja je cela. Dakle, niko ne ruši zgradu koja je u upotrebi, niko ne ruši zgradu koja se koristi, niko ne ruši zgradu koja nema oštećenja, samo rušimo ruševine. Samo rušimo ruševine. Rušimo ruševine da bismo gradili, i to je to.

Rušimo ruševine da bismo gradili, to je cela priča.

(Peđa Mitrović: Pošta na Savskom trgu bila ruševina?)

Šta je na Savskom trgu bila ruševina? Kakve sad to veze ima sa ovim?

Pošta na Savskom trgu da li je bila ruševina? Pa, jeste, pogođena je sa 17 projektila NATO pakta i evo sad je sređujemo.

Kako poredite te dve stvari, aman bre, ljudi, ja ne mogu da verujem.

Ali bukvalno – dobro jutra, Katice, evo perem kačice. Ali, bukvalno.

Kako niko od vas nije kukao zbog grade, kako se ono zvalo, Saveznog SUP-a? Kako tad niste rekli – to je važna zgrada? Kako niste rekli – ne može „Skaj lajn“ tu?

Ne pričate vi samo o tome, mi sada pričamo…

(Dušan Nikezić: Postoje zaštićena dobra.)

Ne mogu ja stvarno ovako, vi ste potpuno difuzni, ja na šest nivoa sa vama raspravljam. Ovaj viče – što.

Sad se ja raspravljam sa ovim ispred vas, gospodine Nikeziću, ne sa vama. On mi dobacuje zašto ova zgrada „Pošte“ se ne rekonstruiše, a ja ga pitam zašto nije kukao za zgradu Saveznog MUP-a. Onda se vi uključite pa kažete – zato što nije bila zaštićena. Vi ste, bre, čoveče, stereo. Ne mogu da povatam više ko od vas govori. Horsko, bre. Ovo nikad nisam još do sad radio, imao horsku debatu sa druge strane, sa vas 20 istovremeno. Znam ja da mogu sa mnogo vas izađem na kraj, ali ovo sad stvarno prevazilazi čak i moje mogućnosti.

U svakom slučaju, pokušana rekonstrukcija, kao što sam maločas rekao i kao što je kolega čitao vesti sa „Nove S“ u želji da nas iznenadi valjda, na osnovu toga rađena ova analiza. Ne može da se rekonstruiše, jedino rešenje je ovo što je ponuđeno, dakle da se gradi nešto drugo. Da bi se nešto gradilo Dobrovićevo remek delo, ruševina, moraće da bude rušeno do kraja.

Hvala.

Dakle, "Kentaur Balkans" d.o.o. Vranje, 27. 10. 2025. godine, bez prethodne najave firma proglašava likvidaciju. Već sutradan, 28. 10. održan je sastanak sa predstavnicima Ministarstva privrede, ministarka, predstavnici resornog ministarstva, Zoran Martinović, predstavnici lokalne samouprave, gradonačelnik, dakle, Nacionalne službe za zapošljavanje Goran Živković. Istog dana pripremljen je plan za upućivanje…

(Slobodan Petrović: Može titl?)

Jel to ovaj vulkanizer opet viče? Dobro je, bre, ja znam da je sad vreme za zimske gume, pa si nervozan, polako, bre.

(Marinika Tepić: Čitaj.)

Važi, tebe ću da poslušam.

(Marinika Tepić: E, tako.)

Hoću. Rekao sam, imam poštovanje prema tome kad je čovek sam protiv svih, posebno za koaliciju sa nama, to poštujem.

Istog dana pripremljen je plan za upućivanje lica koja su ostala bez posla, i to: "Jumko" - 20 do 50 lica, "Lotus obuća" - tri lica, "Morava enterijeri" - tri lica, "Halo taksi" - pet lica, "Siti taksi" - šest lica, "Top sofa" - 30 lica, "Marković nameštaj" - četiri lica, "Dunav proizvodnja PVC" - tri lica, "Mona" - tri lica, "Dona lajn" - do šest lica. Pa jel vas interesuje ovo ili vas ne interesuje?

(Marinika Tepić: Da.)

"Tapos" d.o.o. - šest lica, "Zomo" d.o.o. Beograd - do četiri lica, "Neša dekor" Vranje - dva lica, "Kronos" d.o.o. - dva lica, "Jeci K.N. Radovnica" - jedno lice, "Iks IV d.o.o. - pet lica, "Dura 5" ili "Dura V", latinički je, pa ne znam sad - jedno lice, "M Motors servis" - dva lica, "Bucko - ALU i PVC stolarija" - tri lica, "Plavi kamen" - jedno lice, "Vitez" d.o.o. - dva lica, "DAK kapital" d.o.o. - jedno lice, "Porta fortuna" d.o.o. - osam lica, "Merita SRL" d.o.o. - devet lica, "Haiks" d.o.o. - 130 lica, "Euro spin" d.o.o. - sedam lica, mlekara "Maj plus" - dva lica, "Roto papir" Krševica - 10 radnika, "Megal" Bujanovac - 10 radnika, Noćni bar "As" - četiri lica, "Milenijum tim" d.o.o. - dva lica, pekara "Ukusan zalogaj juga" - jedno lice.

Dakle, ukupno pronađeno 350 radnih mesta za ljude iz "Kentaura". Sva radna mesta odgovaraju njihovom nivou znanja i kvalifikacija. Uglavnom pozicije šivača i obućara, koje su ti ljudi i radili. Svi su rešeni, svi su dobili radno mesto. Takođe, sa svima su obavljeni individualni razgovori i ljudi se već zapošljavaju u svim tim firmama.

Ima tu još i firma iz Bele Palanke. Dakle, "Andeks" d.o.o. Bela Palanka - 44 radnika, o kojima se pričalo da će biti otpušeni. Svi su vraćeni na poslove i proizvodnja je nastavljena.

"Dreks majer" Zrenjanin, pronalaze se radna mesta, uglavnom prelaze u "Linglong", "Agro Navis", "Bispor jahting", "Mehler", "Beohemija" itd. Za radnike "Leonija" iz fabrike Malošište, preko 1.200 radnih mesta je nađeno. To je za prvu rundu otpuštanja, koja je bila 490 ljudi. Sada će se preostali od tih 1.200 ljudi, za koje već takođe imaju ponude, i to su kompanije "Kromberg", "Amfenol", "LMB Soft", "Jumis", "Jugoimpeks", "Jusej", "Šinvul", "IMI", zapošljavaju 49, plus otvaraju novu fabriku za 300 ljudi. Ima i ova fabrika u Kraljevu, za sve ljude su našli poslove u istoj industriji, dakle šivačkoj, male su firme i ljudi tamo dobijaju zaposlenje.

Prema tome, i te kako se država bori da ljudima nađe radna mesta i da niko ne ostane na ulici. Hvala.

Kapacitet je izuzetan zaista, ja sam fasciniran, potpuno, možda sam ja neobrazovan a to ne pokazuje, ali u svakom slučaju džaba i onima neobrazovanima da se trude da pokažu kako jesu obrazovani. Onaj ko počne svoj govor time što napadne poslanike što predlažu zakon, a sede u Narodnoj skupštini, bi u najmanju ruku trebalo odmah da ode na pisarnicu i kod notara i da podnese ostavku i ode kući, najblaže.

Taj ne zna da Ustav Srbije u svom članu 107. kaže – pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata, imaju ne 110, svaki narodni poslanik na prvom mestu, svaki narodni poslanik obrazovana koleginice. Dakle, svaki narodni poslanik, Vlada, Skupština AP Vojvodine ili najmanje 30 hiljada birača. To znači da šumu propisa može da napravi svako od nas i ne jedan zakon, možete da predložite hiljadu zakona ako imate znanje i kapaciteta, a verujem da ste vi kapacitet pokazali u punoj raskoši, predložite, dakle, hiljadu zakona. I to niko ne može da vam zabrani i to niko ne može da ograniči i svako ko kaže da se ovim pravi neki presedan, lupeta i priča gluposti.

Takođe, pravo predlaganja zakona imaju Zaštitnik građana i NBS, ali pazite, samo iz svoje nadležnosti, njima se ograničava pravo predlaganja zakona. Vidite, kako mi neobrazovani možemo da vam tumačimo svašta, mi koji prikrivamo obrazovanje, vama koji raskošno imate gejzir obrazovanja, čim zinete da nam pokažete. Poplavu znanja ste ovde i obrazovanja ste pokazali, prvom rečenicom koju ste ovde izgovorili i sada bi zaista bilo uputno da podnesete ostavku, da se ne brukate više i da ne delite više ove pametne lekcije, nama ćacijima.

Što se tiče „ćacilenda“, niko u „ćacilendu“ nije izgovorio ono što izgovaraju vaši blokaderi ovih dana, poslednji primerak koji se našao nešto za shodno pametno da kaže, napisao je – Kosovo nije srce Srbije, više je falus u anusu Srbije, već više od 30 godina bez vađenja. To kaže Nemanja Milošević, vaš blokader, predvodnik blokada u Petoj beogradskoj.

To ste vi napravili od ove zemlje, to ste vi napravili od ovih koji stoje na ogradi i svađaju se sa zvučnicima i zvižde na himnu države Srbije, pljuju zastavu države Srbije, to ste napravili. Napravili ste da seijrite, skakućete i veselite se, zato što gori „ćacilend“. Jadni, jadni, da se radujete što je čovek pogođen u butinu, što nije poginuo, što nije ubijen i vi nekome pričate nešto smrdi.

Smrdi vaše licemerje i vaš bezobrazluk, smrdi toliko da je pitanje da li će ga i narod oprati na izborima, a ja sam siguran da vas ovde više neće biti, ni u kakvom obliku, nikome više ne trebate, nikome. I ova na koju se pozivate, Dijana Hrka, neće više da vas gleda, otčetkala vas je čim ste joj prišli. Vi nikome ne trebate tako raskošno, pametni, divni i obrazovani, i niko vaše obrazovanje izgleda ne ceni osim vas samih, niko.

Drugo, kako vam ne smeta brlog na svakom od fakulteta koji ste blokirali , to vam miriše, to vam je divno. Ušao na fakultet momak, kaže – zabranjeno za ćacije, ušao unutra, uličar neki spava na dušeku i dvoje unutra dežuraju, a unutra, što kaže onaj u „Lepa sela, lepo gore“, samo mrtvih četnika nema.

Ali, to vam je super, to miriše. To je dah Nove Srbije, to nije dah, to je zadah, to je trulež koju ste uneli na političku scenu, vi i vama slični, tako prepotentni, tako arogantni, tako puni sebe, a tako prazni. Taština praznine, to ste vi.

Da vam kaže baba iz Kikinde nešto. Babu iz Kikinde su svojevremeno učili ovako, to je kod nas pravilo: „Nikada se ne valjaj sa svinjom u blato. Ti ćeš se ukaljati, a svinje to vole“. Zato tu stajem.

U svakom slučaju, pošto sam ja bio ministar u Vladi 2005. godine i glasao sam za ovo i pošto sam ja izglasao ovo, nema nikog pozvanijeg od mene onda da poništi tu odluku, tako da je sve savršeno. Dakle, kuma donela, kuma pojela. Ja doneo odluku, ja promenio odluku. Sve smo vam rešili.

Znači on je rekao ono što sam ja rekao, samo sada kaže da je zgrada Generalštaba sjajna i da treba da sačuvamo ruševinu. Šta da radimo?

U svakom slučaju ja sam predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača za zakon. To što vi pokazujete to su neke slike, ja nemam pojma, ja nisam predložio nikakve slike, da vam ja tumačim šta je na kojoj slici.

Pod dva, pročitajte u zakonu tačno šta piše pa me pitajte ako vas nešto zanima vezano za zakon. Da vam ja tumačim sličice sa interneta to stvarno ne mogu i ne umem, probajte sa chat GBT.

Ono što je ovde suština, to je da Savezni sekretarijat za narodnu odbranu je srušen 1999. godine tokom NATO agresije. Posle toga ama baš niko, ama baš ništa u vezi sa njim nije uradio do 2016. godine kada je predsednik Vučić tražio, a onda komisija izvršila uvid i utvrdila da je zgrada sklona rušenju, da je situacija sa zgradom vrlo teška i da će teško biti da se očuva u ovakvom stanju.

Ono gde mi danas zapravo imamo težište ove rasprave je sledeće. Ovo su alternative koje su vam postavljene u ovoj raspravi u prethodna tri dana. Ili da se tu izgradi nešto novo ili da ostane ruševina. Oni kažu da ostane ruševina. Legitiman stav. Mi kažemo da se izgradi nešto novo. Šta je samo problem? Problem je u tome što će ruševina da nastavi da se urušava i što će ruševina jednog dana da padne i od te ruševine i od tog remek dela više neće ostati ni taj bački kamen na kamenu ili brački kamen na bračkom kamenu. Neće ostati ništa. Baš ih briga, jer nije tema to, nije tema čak ni to njihovo remek delo od ruševine. Tema je da se bude protiv predloga koji je napravila ova vlast, koji je učinila ova vlast.

Šta god da smo rekli oni bi bili protiv. Da smo rekli restauriraćemo. Oni bi bili protiv, rekli bi trošite pare, previše je to para. Da smo rekli nema bračkog kamena iskoristićemo neki drugi. Rekli bi, ne može, mora da se radi tako, nema veze što ga nema izmislite ga, pronađite ga. Da smo bilo šta uradili, oni bi bili protiv.

Dokazi. Pa jesu bili protiv toga da se ruši Sava mala. Jesu li pravili halabuku i haos od toga da ne sme da se napravi ništa u „Beogradu na vodi“, da je to najvrednije zemljište ovog grada koje se poklanja arapskom investitoru, da će tamo da se pravi džamija, da ne sme Stefan Nemanja da drži krst u ruci zato što će to da smeta ovima iz Emirata, itd. Jesu li sve to pričali? Jesu. Jesu li pričali da će da potone? Jesu. Jesu li se borili protiv toga? Jesu.

Posle toga je došlo na red pitanje mosta koji su nacisti premeštali pa ga na kraju premestili na Savu. Jeste. Jesu li za taj most rekli da je maltene remek delo koje mora da ostane u Beogradu? Jesu. Jesu li rekli da ne sme da se dira? Jesu. Jesu li izmislili priču kako je neki čovek spasao? Jesu. Sve vreme lagali. I sad ista priča. Isto sve, ljudi, samo više nije most, nego je Generalštab, samo više nije onaj učitelj koji je spasao most, nego je sad Nikola Dobrović. Isto sve, samo uloge različite, različiti neki subjekti i neki objekti, sve isto. Ali, identična priča.

Dakle, 26 godina niko od njih nije znao da je to simbol, 26 godina niko od njih nije znao da je to jako važna zgrada, jer da jesu, pa valjda bi nešto uradili povodom toga, valjda bi nešto uradili da se bar stanje konzervira. Nisu uradili ništa, baš ih bilo briga. Neka propada, neka propadne. A kada bi zgrada sutra pala, ne daj Bože, ko bi bio kriv? Pa, mi, nama su ruke krvave, naravno, vlast je kriva za sve. Oni će da nas sprečavaju, a mi ćemo da budemo krivi. I to je tako. To je stalno tako.

Postavio sam pitanje, nema odgovora, a šta ste radili sa Spomenikom Milice Rakić? Oštećen, uništen, 15 godina zapušten, dok ga Aleksandar Vučić nije popravio, njegova Vlada. Ništa, nema veze, sve je to super, sve je idealno, ali ovo je simbol. Do juče nismo znali da je simbol, kako je počela rasprava, e tako smo saznali da je simbol, ne sme simbol da se dira.

Ja nisam živeo u ovoj zemlji? Pa, gde sam živeo. Ko to sad viče? Sad čujem glas, ali ne vidim lik. Nema lika, bezlični ljudi viču. Dobro. Pričinjava mi se? Dobro. Haluciniram. Odavno haluciniram? Dobro.

Na isti ovaj način ili bar na sličan…

(Đorđe Pavićević: A ovo?)

Pa, rekao sam čoveče da pitaš ChatGPT, nisam ja ChatGPT da ti objašnjavam slike sa interneta. Ja obrazlažem zakon, bre.

Nemojte, molim vas, to posle ide kod mene na Administrativni odbor. Meni žao da im dajem opomene posle. S druge strane, unose dinamiku ovako u raspravu, zanimljivije je.

Znači, rekao sam već, petnaesti put moram isto da ponavljam, nisam nadležan za slike sa interneta. To morate da vidite sa ChatGPT. Ja nisam ChatGPT. Odete tamo, prebacite sliku i kažete šta je ovo i onda vam on objasni, mada pogreši vrlo često.

Kako se oni razumeju u zaštitu spomenika kulture? Tako što su „Beogradski sajam“ prodavali 2009. godine za 40 miliona evra. Došao kupac iz Riminija u Italiji i na jednoj sednici Vlade, pošto su sednice Vlade održavali telefonski, valjda nisu znali šta rade, greškom na predlog beogradskog zavoda po proceduri koja je pokrenuta ranije stavili ceo sajam pod zaštitu, ceo sajam pod zaštitu i onda kad se kupac iz Riminija pobunio, kad je kupac iz Riminija rekao – čekajte, šta vi ovo radite, za sedam dana skinuli zaštitu, ne sedam godina, ne 17 godina, sedam dana trajala zaštita na sajmu, za koga će isto tako da kukaju da je zaštićeno dobro. Sedam dana je trajala zaštita i za sedam dana do naredne sednice Vlade poništili odluku i stavili pod zaštitu samo Halu 1, koja je danas pod zaštitom i biće restaurirana. E, tako je izgledala zaštita spomenika kulture i važnih objekata u ovom gradu za njihovo vreme. Sedam dana trajala zaštita dok nije došao investitor i rekao – ovo ne dolazi u obzir. Tako je to izgledalo. Sad nam oni drže predavanje.

Meni nije problem, i ja mislim, nije u sali, pa da ga ne spominjem, rekao da je ovo sve jedan igrokaz, ja se slažem sa tim, ja sam u potpunosti saglasan, i ja mislim da je igrokaz, jer oni sve vreme glume da su protiv nečega i da traže neke razloge zašto su protiv, a da sve vreme nisu našli nijedan ozbiljan razlog za to, ponavljaju neke stvari u nedogled i sa druge strane, bili bi protiv i da smo bilo šta drugo, kao što rekoh, predložili. Da su ikada za bilo šta rekli – e, pa ljudi, ovo je dobro, mogao bi čovek da pomisli da je njihovo protivljenje zapravo posledica nekog ozbiljnog promišljanja, ozbiljne želje da se nešto unapredi, uradi, ovako ili onako. Međutim, oni su bili protiv izgradnje svega u ovoj zemlji, ali bukvalno svega i svaki put su pravili halabuku i pravili cirkus.

Dakle, isti ljudi koji su vodili kampanju „Most ostaje“ sada prete da će da vode kampanju „Generalštab ostaje“. Apsolutno isti ljudi. Mi smo imali pretnje ovih dana, nekoliko puta u različitim diskusijama, da će ulica da odluči da li Generalštab ostaje ili ne ostaje. Dakle, oni su potpuno na ulicu u nameri da prebace sve, da ulica odlučuje ko je za šta kriv, da ulica presuđuje, da ulica izriče opomene, odnosno sankcije. Sve će ulica da radi. Nema Skupštine, nema Vlade, nema ničega, samo ulica. Taj film u Srbiji gledati nećete i te pretnje da će ulica da reši ovo, pa rešiće baš kao što je rešila i Savski most. Sad kada taj most koji se izgradi bude lepši i funkcionalniji, onda će da ćute, kao što ćute i o Beogradu na vodi iz koga ne izbijaju svakog dana i za koji su sami rekli kako su ga prihvatili i kako je to sada njima prihvatljivo.

Oni govore o zaštiti kulturnih dobara. Dakle, ni jednu kulturno-istorijsku celinu u Beogradu nisu proglasili. Ni jednu. Od 2012. godine proglašeno je 15 kulturno-istorijskih celina u Beogradu. Samo na Beogradskoj tvrđavi ova vlast je obnovila Malo stepenište Jelisavete Načić, prve žene arhitekte u Srbiji, Velike stepenice restaurirali, Pobednika koji je bio pred padom, a taj simbol Beograda ih nije interesovao, ma nek padne Pobednik, optužićemo vlast, baš nas briga.

(Đorđe Pavićević: Rušićete.)

Šta rušimo, Pobednika? Kad ćemo da rušimo Pobednika, gde to piše, ko to kaže? Gde ste to pronašli? Kad smo rekli da rušimo spomenik Pobedniku u Beogradu? Dakle, bio pred padom, popravljen je.

Damat ali pašino turbe, česmu Mehmed paše Sokolovića, obnovili Zindan kapiju, obnovili Sahat kulu i kapiju, otvoren Rimski bunar za posetioce, osvetlili tvrđavu, postavili statuu Filipa Višnjića koji je jedini deo spomenika Karađorđu vajara Paška Vučetića 1913. godine koji su Austrijanci uništili. Šta ste vi radili na tvrđavi sve to vreme? Šetali. Prošetali ponekad, opalili neki selfi i to je bio njihov doprinos kulturi Beograda. Ništa više od toga.

Koliko ste saopštenja napisali zato što je zapušteno nešto od ovoga? Nikad ni jedno. Gde ste se to bunili? Nikada nigde. Zašto? Zato što verovatno nije bilo rasprave u Skupštini da se kaže da se to sredi, pa ste se onda setili da to postoji, kao što se setite svega da postoji tek onda kad mi rešimo nešto da uradimo sa tim.

(Biljana Đorđević dobacuje sa mesta.)

Šta je bilo sad? Šta sad, kakvo sad delo? Dokle smo sad stigli, do čijeg dela? Nisam ja zaboravio, ja znam gde treba da nastavim, nego sad ne znam šta me pitate.

(Ana Jakovljević: Samo nastavi.)

Šta? Da nastavim?

Dakle, ni za jedan od ovih simbola Beograda niste napisali ni red, niste pitali, niti vas je interesovalo. Ni za ovo ne biste se pitali, niti bi vas interesovalo da nije pokrenut ovaj razgovor u Skupštini na ovu temu.

Opet kažem – da smo predložili zakon kojim tražimo da se izdvoje dodatna budžetska sredstva da se taj objekat, ne znam ni ja šta uradi sa njim, pošto ne može da se restaurira, vi biste rekli – vi niste normalni, gledajte na šta bacate pare, to će opet da radi „Milenijum tim“, to su vaše firme, nameštate posao vašem tajkunu, onu ruševinu hoćete da popravljate itd.

Kako to kod njih funkcioniše? Evo, sad ću da vam kažem. Napadnu nas u medijima kako ćemo da prodamo halu 2. i 3. Beogradskog sajma i kažu – evo ih, sad će oni to da prodaju, to je za Beograd na vodi, to će dalje da bude nova afera itd. Mi kažemo – u redu, izdvajaju se hale 2. i 3. Beogradskog sajma, neće biti predmet nikakve prodaje, neće biti predmet ničega, idemo da spasemo te dve hale pošto su u takvom stanju u kakvom su, ajde da to rešimo. Šta onda sledi - jeste li vi normalni, pa jel vidite vi koliko košta spasavanje te dve hale? E, to bi vam bilo, ljudi, i sa Generalštabom. Spasavajte Generalštab. Kad bismo rekli to košta 700, 800 miliona evra ili milijardu, koliko bi verovatno i koštalo, oni bi rekli – pa, vi niste normalni na šta vi bacate pare. To vam je cela priča. Sve je tako.

Što ne uradite, a kada uradite – što ste uradili. Kad uradite, zašto radite. Kad ne uradite, zašto niste uradili. I to je sve i tu dolazimo do onoga što sam pričao danas zašto su nepotrebni više i zašto više niko na njih ne obraća pažnju sem mene sirotog koji to moram da radim po službenoj dužnosti, ali šta ćete za to me narod plaća i ja se trudim da svoj posao radim krvavo. Što bi rekao ovaj i najpišljiviji lični dohodak mora da se zaradi krvavim radom, tako i ja moram da se bavim njima, ali šta ću.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Jesam siroče, kako nisam siroče. Ja jedini se bavim vama u celoj zemlji. Jedini vam ja ukazujem pažnju. Jedini ja pokušavam na svako vaše pitanje da odgovorim. Gde god se pojavite vas oteraju. Možda sam ja beskoristan, ali ja bar smem da vodim na miting sopstvene stranke. Ja kada moja stranka organizuje miting, ja se pojavim, pa se ljudi rukuju, pa se slikaju, pa me pozdrave, neki i kritikuju, svašta ima, kažu da sam previše blag prema vama. Vi kada se pojavite na mitingu koji vi organizujete vas oteraju. Vas oteraju, bre, ljudi! Što vičete na mene, vičite na one što vas teraju sa mitinga.

(Ana Jakovljević: Ti kao da ne živiš u ovoj zemlji. Niko se ne bavi.)

Ja moram. Ne bih ja, ali moram. Moram, takav mi posao, šta da radim, neće niko drugi i meni su ovo dali, nisam ja želeo da se bavim vama. Verujte mi.

Ja mislim da vi treba da budete srećni zbog toga što loše radim svoj posao. Vi ste srećni…

(Ana Jakovljević dobacuje sa mesta.)

Šta je sad bilo? Jeste li zadovoljni? Vi ste onda zadovoljni mnome. Eto, vidite kako… Zadovoljni su. Što mi dobacujete kada ste zadovoljni.

Da, vaša inteligencija je zaista fascinantna. Ja vam najiskrenije… Nisam ni malo sarkastičan. Ja sam zaista fasciniran vašom inteligencijom, kao i vašim nastupom koji je zaista ovako vrlo prodoran, vrlo jasan i zaista… samo mi nije jasna logika. Ako vam odgovara to što ja ništa ne znam i to što ja loše branim predloge koje zastupam, zašto me prekidate, aman, ljudi? I ja kažem da ide vama u prilog. Ne treba da me prekidate. Napoleon je rekao: „Kad vidiš protivnika da pravi greške, nemoj da ga ometaš“. Oni mene ometaju da grešim, bre.

Ja ne mogu ni da grešim kako treba.

U svakom slučaju, za ova tri dana, evo i danas kroz amandmane, uglavnom su poslaničke grupe potrošile i ono vreme koje je predloženo za raspravu, mi u principu nismo još dobili… Ima još amandmana, naravno. O poslaničkim grupama govorim, aman. Dajte, slušajte me, pobogu.

(______________: Nećemo da slušamo gluposti.)

Ne slušate gluposti? Pa dobro. Onda slušate samo unutrašnje glasove. To su vrlo pametne stvari.

Ne znam kako ćete s tim da se izborite, sa mnom ćete lako.

(Dobacivanje narodnog poslanika opozicije.)

Još jedno kopiranje, još jedan izraz divljenja, još jednom hvala na kopiranju. Meni to imponuje da me kopirate, ali šta ćete.

Što bi rekao Tesla, nije meni žao što kradu moje ideje, nego što nemaju svoje. Šta da vam radim?

Uglavnom, nismo čuli jake kontra argumente, nismo čuli ništa zbog čega bismo trebali da odustanemo od ovog zakona, osim horskog protivljenja istih onih koji se protive bilo čemu što se u Srbiji radi, ali smo na to navikli, pa ćemo se isto ponašati i u ovom slučaju.

Hvala.