Mislim da ste morali da reagujete na ovo ako niste čuli, upravo je čovek rekao da treba izvršiti deratizaciju javnog prostora. Znate šta je deratizacija? I ko se uklanja deratizacijom. Ne slušate ni ovo, okej, ne sluša uopšte, očigledno ima drugih problema, vezano za sistem, koji je opet restartovan.

Što jeste činjenica to je da mi ne pada na pamet da se na bilo koji načni upuštam u to da ja objašnjavam kako Rodoljub Šabić treba da bude član REM, a da ga ovi sa ove strane koji su za njega glasali sa obe ruke izbacuju iz REM, i tu zamku da upadam neću, ali ono što je konačno interesantno to je da smo konačno čuli priznanje, a to je da je suština njihove većine, tražene većine u REM, gašenje Informera.

Dakle, verovatno je druga tačka koju treba da urade jeste da Šolak dobije neku frekvenciju i to je otprilike ono što jeste. Ja ne znam, da li može neko ovom agorafobičaru kaže da otvori vrata, čuje se dovde.

Dakle, to je ono što je suština njihovog delovanja, gašenje medija koji nisu po volji sa jedne strane, a sa druge strane koji im jesu po volji, mogu da lažu i to zajedno sa njima o zvučnom topu, o tome da je ubijeno dete u Valjevu od strane policije, da je prebijena studentkinja na Poljoprivrednom fakultetu i tako dalje.

Za sve te laži, niti su odgovarali, niti mogu da odgovaraju u zemlji Srbiji jer su oni registrovani u Luksemburgu i naš REM za njih nije nadležan i to ne smeta i to je sve u redu, i mogu da lažu koliko hoće, ali sa druge strane će da gase medije koji su sprečili da dođe do građanskog rata time što su raskrinkali laž o tome da je ubijeno dete u Valjevu. I to vam je ono što oni hoće, po svaku cenu izvršiti zadatak koji je diktiran spolja i čini mi se najviše iz Zagreba, predviđen iz Zagreba da će u Srbiji da dođe do građanskog rata, po svaku cenu izvršiti taj zadatak. A ko treba da ga izvrši i ko na tome insistira, pa onaj ko je perući svoju biografiju, u jednom trenutku rekao kako je učestvovao u pomaganju Vojske Republike Srpske krajine, postavljajući tamo nekakvu opremu i ne znam šta sve da se oni odbrane pa me samo zanima ko to od onih koji su na bilo koji način učestvovali u pomaganju Vojske Srpske krajine, danas može da ode i da brčka zadnjicu u Hrvatskoj na Jadranskom primorju. Samo da vidim tog, pošto sude onima koji su se borili za onu bivšu zemlju, SFRJ i danas sude i u odsustvu im sude i traje im postupak , i generalima sude, zbog bombardovanja Banskih dvora ili čega već, a oni koji su prali biografiju jer im je trebalo za preddsedničke izbore, kažu nema veze, sve ti je oprošteno. Zašto? Evo zašto, tu žalopojku o zvučnom topu pričajte tužilaštvu, mi nismo nadležni i postupak je pokrenut i tamo ćete objašnjavati šta ste radili i šta ste mislili i ko vam je rekao da to mislite.

Predsedavajuću, još jednom molim da reaguje na stvari kao što su deratizacija.

Jel se čujemo predsedavajuća?

Slažem se, sve razumem, ali ako neko kaže da treba izvršiti deratizaciju, a ona se vrši nad pacovima, pa ako već nemamo onog sitnu lopužu koja će da nazove štakorima, imamo ovog koji će da nazove pacovima, pa ako možete da reagujete, ja bih vas zamolio na to, u skladu sa Poslovnikom koji treba da štitite sa tog mesta. Hvala.

14/3 VS/IR

Osobe koje napadaju tuđu decu i koje su proganjale decu Aleksandra Vučića, koji su nazivali njegovu decu hologramom zovete profesionalnim medijima, pa se verovatno ta sintagma odnosi i na ove druge ili ćete da nam kažete da su jedni profesionalni zato što napadaju Vučićevu decu, a drugi, iako nisu objavili ni ime deteta, ni lik deteta, ni bilo šta drugo, su, kako ste rekli, bitange, zato što vam se ne sviđaju?

Hajde probajte nekakav samo sistem da uspostavite i probajte samo nekakav kriterijum da uspostavite koji će da važi za sve, a onda možemo da pričamo ko jesu, a ko nisu bitange, a ja veće bitange od onih kod kojih gostujete stalno i koji su citirali laži o zvučnom topu i koji su pokušali zajedno sa vama da naprave građanski rat u Srbiji, nisam video. Hvala.

Samo je važno za građane Srbije, posle ovakvih nastupa i bilo koga sa one strane, reći da se ovde radi o politički sponzorisanom mišljenju, budući da se radi, naravno, pretenciozno, onako kako jeste, jer zaista kada neko ko ni fakultet nije završio osnuje nešto što se zove institut je stvarno neverovatno. To je kao da „fića“ sebe nazove „ferarijem“. Ali, kako god.

Uglavnom, taj institut za urbanu politiku ili urbane politike je nešto što je dobijalo nekih tridesetak, pa 27, pa 23, kroz druge nevladine organizacije, plus milione dinara godišnje od stranih fondacija, od stranih nevladinih organizacija, naravno Rokfelerovog fonda, Hakija Abazija i svega ostalog. To je ono što građani treba da znaju, da kada čujete ove likove koji dolaze odavde, da se radi prvo o ljudima koji ne govore ono što oni misle, nego ono što su plaćeni da misle i ono za šta im je naručeno da kažu. Drugo, da su to ljudi koji brutalno zloupotrebljavaju pravni sistem ove zemlje i da krše odredbe i zakona i Ustava time što političku aktivnost svoju finansiraju iz inostranstva, što je zabranjeno zakonima ove zemlje.

Međutim, nevladin sektor i ta nevladina hobotnica, hidra kako je zovu ovih dana, koja drma Srbijom u proteklih dvadesetak godina, očigledno dolazi na red da se istraži ko je finansira, kako finansira i za šta finansira. Ono za šta imamo prilike da vidimo i da je izazivanje građanskog rata u Srbiji bio glavni zadatak koji su imali u prethodnom periodu. Sa druge strane, to je pokazano da je neuspešno, na svu sreću, i da smo to zahvaljujući predsedniku Vučiću izbegli.

Sa druge strane, i sve druge kritike koje upućuju na različite teme su kritike koje ne upućuju oni, nego oni koji su im to poručili. Kao kada u kafani naručite pesmu, muzika vam peva ono što ste platili, tako kada Rokfeler naruči da se nešto kaže, onda ustaju ovi i lepo kažu. Ono što je bitno samo, i to bi bilo dobro da promenimo u narednom mandatu, ako u ovom već ne možemo, poslovnički da definišemo da kada ovakvi govore ispod toga ide titl – politički sponzorisano mišljenje iz inostranstva. Hvala.

Po amandmanu.

Ostao sam dužan prvo kod nas je brisa nije brica. Brica je berberin. Ja moram da kažem da je koleginica iz vaše poslaničke grupe obrazlagala taj amandman o tome da nož nije hladno oružje. Mi bismo verovatno za taj amandman glasali. Napravili ste pogrešnu procenu u odabiru onoga ko će amandman na brani. Žao mi je, nećemo podržati taj amandman.

Što se ovih drugih stvari tiče koje smo čuli, ja samo želim građanima Srbije da kažem jednu stvar. Nekoliko puta i u načelu i sada po amandmanima, nije taj poslanik tu pa neću ni da ga spominjem, nije fer, smo čuli neke stvari koje ne stoje. Ta priča, razoružaće se, biće ovako, biće onako. Nije to poenta. Davati ljudima savete javno na ovaj način da oni ako im neko upadne u kuću ili na bilo koji drugi način mogu da upotrebljavaju oružje i da to tek tako može da se radi, to prosto ni po našem pozitivnom pravu, ni po praksi nije tačno.

Naši sudovi su osudili ljude i presuđivali na zatvorske kazne ljude koji su to radili. Nekada je javnost reagovala da se tim ljudima kazna ili ukine ili smanji ili ne znam ni ja šta da se desi, prosto su branili sebe i svoju porodicu od napadača. Naš zakon traži, poznaje pravo na samoodbranu, nužnu odbranu i sve ostalo, a kako to sudovi tumače, zavisi od slučaja do slučaja. Mislim da nije fer i nije uredu takve poruke slati ljudima.

Takođe nije normalno govoriti kako će situacija sa Srbijom biti sporna jer ćemo mi da razoružamo narod, a onda kada nas neko napadne spolja mi nećemo moći da se branimo. Prvo, ako to pričamo u 21. veku, a meni se čini da neki ljudi još nisu izašli iz 1883. godine i Timočke bune. Kada se o istom raspravljalo samo na drugačiji način. Ako bi do tako nečega i došlo, a uveren sam da neće, nadam se da neće, valjda postoje snage u ovoj zemlji koje treba na to da reaguju.

To, da ljudima uopšte dajete ideju da u vreme dronova mogu ličnim naoružanjem da brane zemlju od bilo čega i bilo koga, ja stvarno ne znam kojom merom neozbiljnosti bi to moglo da se meri. To nije tačno. Pri tom govorim sada samo o najapsurdnijim argumentima koje smo ovde čuli, ako su to uopšte argumenti. Nije tačno. To je apsolutna neistina.

27/2 MT/CG

Ukoliko bi do tako nečega i došlo, pa onda bi valjda država naoružavala sopstveni narod da se brani od spoljnog agresora. Pri tom ova država ima čime da naoruža bar i narod, ako bi to trebalo, jer nije ništa uništavala, spaljivala, topila, pretapala, rashodovala itd., nego je naoružavala vojsku.

Treća stvar je ta da, evo, doći će neko da kopa litijum pa građani neće moći da se brane, pa će valjda ličnim naoružanjem da proteraju ove iz Rio Tinta. Koliko sam ja razumeo, to je aluzija koja je rečena pre koji dan ovde. To je, kako bih vam rekao, poziv na građanski rat, suštinski. Kako? Pa, tako što ti iz Rio Tinta mogu, a ne moraju da se brane, ali postoji policija koja mora da uvede javni red i mir, a kada policija uvodi javni red i mir, ako na nju neko puca ona mora da se brani. I ako neko koristi oružje policija ima obavezu da reaguje. Na šta vi pozivate narod? Kakve vi poruke šaljete i zašto to radite, meni stvarno nije jasno.

Pritom, razumem, postoje ljudi koji vole oružje. Lično ne spadam u tu kategoriju, ali postoje ljudi kojima to nešto znači. Imam u familiji one koji su time fascinirani. Imaju nekoliko komada i kako to ide po zakonu, šta može da se prijavljuje, šta ne može. Nešto su vraćali, ne. I neki moji iz familije preci, jel, sa dedine strane su imali i trofejnog naoružanja iz Drugog svetskog rata, pa mi nudili da to zadržim. Ne pada mi na pamet. Sve su lepo vratili, meni to ne treba. Ali, sa druge strane samo ne znam zašto ima potrebe da se stvari predstavljaju onako kakve realno nisu.

Dakle, nije sporno ako zakon, na neki način, mislite da će da smeta onima koji su, ne znam, ljubitelji naoružanja ili su ovo ili ono, pa kažite to. Ali, to da pričamo da ljudi neće moći da se odbrane od Rio Tinta, a da imaju naoružanje onda bi, valjda, mogli, to da će neko da okupira zemlju a da narod nije dovoljno naoružan, pa neće moći da se brani i to da, šta je već treće bilo… Da, komšije. Ovaj malopre je ceo komšiluk, bre, opisao kako da reaguje oružjem na komšiluk. Pa, kad je završio sa komšilukom prešao na migrante.

Znači, ljudi, pa nije to poenta za rešavanje međususedskih odnosa po ulicama oružjem. Valjda postoje u civilizovanom svetu neki sudovi, ako postoje problemi da se to tako rešava, a ne… I to priča poslanik u Parlamentu, mrtav ladan. Poslanik u Parlamentu mrtav ladan. Komšije. Ovaj komšija, onaj komšija.

Jesi li čuo ti, Uglješa? Završio sa komšijama i kaže – a, onda migranti. I oni imaju… Ljudi, pa ne može. Kako vi to mislite?

Kažem vam, ponovo, to da se braniš kad ti neko upadne u kuću… Ja sam radio i bio regionalni direktor firme koja se bavila time i imala naoružane ljude, obezbeđenjem objekata.

Znači, ne sećam se da je, iako su ti ljudi bili naoružani, njima nalog bio da ako zateknu nekoga, kada im upadne u objekat ili bilo šta drugo da reaguju oružjem, naprotiv, nego da pozovu policiju. Nisu oni ti koji uzimaju zakon u svoje ruke.

Dakle, zakonom propisana firma koja radi obezbeđenje, koja u skladu sa zakonom ima naoružane čuvare, itd., to ne može da radi, a vi kažete – svaki građanin. Znači, ko mu upadne, ono prešao kućni prag, vamo glavu i to je to. Ja imam pravo da se branim. To može u Americi, ali to što ste gledali u američkim filmovima ovde ne može i naši zakoni to ne dozvoljavaju.

Znači, nemojte. Znači, nema smisla da odavde idu takve stvari ka ljudima, jer prosto nisu tačne i mogu da dovedu do nekih posledica. Tako da, eto.

A, što se Banata i … tiče, bilo nekad. Možda su se sad i oni naoružali ovim vatrenim oružjem.

Rekao sam već. Vi ne možete da nas ubedite u to, ima ko može, pa ako bude bilo bolje tu smo. Hvala.

28/1 VS/VZ 15.20 – 15.30

Nije Milan Bogdanović pucao na bilo koga, na njega su pucali ovde ispred Narodne skupštine. To je cela priča koja se tiče tih groznih naoružanih kriminalaca iz „ćacilenda“ koji su naoružani do zuba dočekali da dođe blokader iz Hrvatske i saspe šaržer u jednog, a onda šaku metaka u vatru baci ne bi li pobio što više. Eto, tako vam to izgleda kad paralelnu realnost sa Šolakovih medija tumače narodni poslanici u Narodnoj skupštini.

Dakle, ništa veze sa istinom nema. Istina je nešto sasvim drugo. Nisu u Vrnjačkoj Banji došli iz „ćacilenda“ da pucaju po prostorijama ni vaše, ni bilo koje druge stranke, nego je ulicama bauljao blokader koji je pucao na prostorije SNS. Da ne pričamo o onome šta se dešavalo u Novom Sadu kada je pokušano spaljivanje 200, 300 ljudi koji se nalazili u prostorijama SNS.

Tako da to što pričate o tom nasilju, to možete da pronađete samo da se osvrnete oko sebe. Što se ovog drugog dela tiče, pa onda nijedan Zakon o oružju ne treba da se donosi. Ne treba da regulišemo tu oblast uopšte. Nema potrebe. To je kao kad biste rekli – znate, ne prave probleme u saobraćaju oni koji voze po zakonu, nego oni koji voze mimo zakona, ovi pijani ili onaj što vozi bez dozvole ili ne znam ni ja šta. Pa da, u tome jeste poenta. Nije poenta u tome, reguliše se nešto pravnom normom, a uvek će postojati nešto što je van te pravne norme i za šta se izriče sankcija.

29/2 GD/IR

Imaćemo zemlju u koju niko neće nikog da ubije na ulici iz kriminalnog miljea? Gde je to? U Diznilendu? U kojoj to zemlji sveta se ne dešava? Pa, uvek će da bude kriminalnih bandi, uvek će da bude onih koji nabavljaju to nelegalno oružje, uvek će toga da bude, tako da ne donosi se zakon zbog njih. Da, zakon se donosi za pristojan svet koji ne spada u te kategorije.

I, što se tiče Milana Radojičića, da, postoji još jedan koji postavlja pitanja koja se postavljaju Narodnoj skupštini sa vaše strane, zove se Aljbin Kurti i on pita šta je to radio Milan Radojičić na Kosovu i Metohiji i kada će da odgovara za to, tako da vas dvojica ste vrlo uporni u zahtevima koje isporučujete ka njemu, a siguran sam da nijedan ni drugi nećete uspeti da ih realizujete. Hvala.

Ja razumem vaše uverenje, ali vaše uverenje nema zakonsko utemeljenje. Dakle, to za šta se vi zalažete i što vi mislite da bi bilo prikladno za to se ide u zatvor. Dakle, nema načina da vi to izbegnete.

Dakle, ako vama, i ja razumem to što vi govorite, samo postoji jedno „ali“. Dakle, vi mislite da ovlastite građanina da pod određenim okolnostima može da liši života drugo lice, drugog građanina. To je teško sprovodljivo u situaciji u kojoj se država odrekla prava da liši života bilo kog svog građanina za bio koje krivično delo koje je izvršilo.

E sada, ako je u pitanju samoodbrana ili nužna odbrana, dakle koji elementi moraju da se dese da bi on mogao da potegne oružje i da puca. Nije dovoljno samo što čuje da mu neko pretura po stvarima, neko je morao... I tu, ako već govorite o tome, onda je tu naš zakon manjkav, jer naš zakon traži da on faktički mora da prvo doživi da je njegov život ugrožen, pa da onda brani svoj život ili život svoje porodice. Je l' tako? Što bi značilo da neko na njega mora prvo da puca, pa da on to nekako preživi, pa da on uzvrati. To je prilično komplikovana situacija.

I zato kažem, i ako je bilo preoštro, ne želim preoštro sa vama da polemišem, nema ni razloga za to, ne slažemo se oko pogleda na ovaj zakon, ali sa vama je rasprava uvek i ovde i na odboru krajnje pristojna, mislim samo da je neodgovorno ljudima davati uopšte bilo kakvu ideju u tom smeru odavde iz Skupštine kada je zakon u pitanju. Pa sad mi kao to menjamo, pa sad kad izmenimo zakon više nećete moći da ubijate provalnike, dosada ste mogli, da pojednostavim.

(Branko Lukić: Suviše je pojednostavljeno.)

Pa, dobro, hajde, znate šta, posle onog sa komšijama i migrantima ništa nije suvišno, ali hoću da vam kažem nije to baš tako.

Dakle, razumem šta kažete, jeste drugačije, ali, evo, mi smo imali sada situaciju, da uvedemo i politiku u celu priču, da su nekim našim funkcionerima na kuću dolazili blokaderi. Šta sad on treba da izvadi pištolj, ili kako vi kažete može i puškom da se brani, pa može malo dalje da ga dohvati. Ne možemo tako prosto. Država se odrekla u tom delu prava da liši života bilo kog svog građanina. Ne mislim da onda može da ovlasti bilo kog građanina u bilo kojim okolnostima da tako postupi. To je neko moje mišljenje, jer država u principu može sve i ako se ona toga odrekla, onda ni jedan pojedinac ne može da radi ono što država neće. Hvala.

30/2 TĐ/MJ

Samo kratko. Stvar je vrlo jasna. Ja nisam govorio ni o kakvoj podršci i bilo čemu drugom. Govorio sam o tome vrlo konkretno. Dakle, postavljeno je pitanje – da li iko traži odgovor na pitanje kako je Milan Radojičić ovo ili ono? Ja sam rekao – da, pored vas to radi i Aljbin Kurti. Ništa više, ništa manje od toga i to je činjenički tačno, tu nema sada šta. Dakle, Aljbin Kurti i ono što čujemo ovde u parlamentu imaju, od nekih poslanika u parlamentu imaju apsolutno iste teze, apsolutno istovetne teze kada su u pitanju Milan Radojičić i svi drugi Srbi sa Kosova i Metohije.

A što se tiče poverenja i toga kako tu stvari stoje, to kažu sami Srbi na Kosovu i Metohiji i rekli su, evo, na ovim proteklim izborima. Da nije upravo taj Aljbin Kurti krao glasove za ovoga Rašića imali bi 10 od 10 mandata u Skupštini privremenih institucija na Kosovu i Metohiji. Ovako, dovoljno je Albanaca glasalo za te Srbe po profesiji, koje Kurti planira da zamene Srbe u institucijama i da rade kako on kaže. Tako da, u svakom slučaju znaju ti ljudi kome veruju i zašto veruju, a koliko, vidimo i po poslednjeg glasanju i te kako veruju i Milanu Radojičiću i Srpskoj listi. Hvala.

Nije nego postoje firme koje rade transport novca, privatne firme, privatne agencije koje rade transport novca gde se za banke, za potrebe banke pazari iz benzinske pumpe, pumi za gorivo transportuju veće sume novca. To je i ranije bio slučaj. Ono što znam, što sam radio, što je bila ta firma, to je bila najveća srpska firma, prodata je pre pet, šest godina, oni su imali, doduše nisam ja sad neki stručnjak za naoružanje, ali mislim da su oni pumparice imali, ti koji su to radili. Šta očekujete od čoveka koji nosi u pikapu nekoliko miliona evra, da ima praćku? Stvarno, ljudi, tražite nešto što ne postoji, potpuno zanemarujući ono što ti ljudi rade i što im je potrebno za svakodnevni posao.

33/1 MZ/VZ 16.10–16.20

Kakvo će naoružanje imati ne znam, ali znam kakvim poslom se bave i da to nije nimalo naivno. Bilo je nekih slučajeva gde su i otimani i ti ljudi i tovari i sve živo, svašta je bilo. Znači, za potrebe tog posla potrebno je da ljudi budu naoružani, šta da radite, to je tako, jer su sume novca koje prenose i koje prevoze toliko visoke da mogu da, u slučaju da ne postoji ta odvraćajuća mogućnost, budu lak plen za one koji žele lako da dođu do veće sume novca tako što će da opljačkaju transport i reše problem. To je poenta svega. Znači, ljudi koji rade transport novca, koji rade sa takvim sumama novca moraju biti adekvatno naoružani. Ništa više i ništa manje. Hvala.

Ima ona izreka – sačuvaj me Bože čoveka koji je pročitao jednu knjigu, a ovde imamo situaciju nekoga ko nije pročitao izgleda ni jednu knjigu.

I on sada nama prepričava deo koji se tiče pobune Albanaca na jugu centralne Srbije, dok ne dođe do kraja. A šta se desilo u maju 2001. godine? Šta se desilo u maju 2001. godine? Šta su potpisali Nebojša Čović kao potpredsednik Vlade, general Krstić i general Radosavljević?

(Slobodan Petrović: Mislili su da treba Bata Gašić 2023. da unapređuje bivše pripadnike OVK.)

Ne, genije. Potpisali su genije amnestiju. Da li znaš šta znači ta reč?

Hajde, kucaj na „Čet DŽi-Pi-Ti“ da ti objasni, nek ti objasni veštačka inteligencija kada prirodu nemaš. Znaš. Pa pročitaš amnestiju, šta znači amnestija, šta znači ta reč, koga obuhvata i šta sve znači. I da li to znači da onda taj koji je amnestiran ima puna prava kao svaki drugi, kao da nije podigao oružje na svoju državu ili ne znači? Ma ne, nego je kako?

(Jelena Milošević: Bezbednosna procena nema vez sa tim.)

Mi ne pričamo ovde o tome. Mi ne pričamo ovde o tome. On ne priča o bezbednosnoj proceni. On ne priča o bezbednosnoj proceni.

(Narodni poslanik Aleksandar Ivanović dobacuje.)

Polako Ivanoviću, niste upravu. Ja ne pričam o tome. Ovde nije rečeno – on ima lošu ili lažnu ili ne znam kakvu bezbednosnu procenu, nego se ovde priča o tome da su ljudi koji su ratovali za ove PBM, kako svu ih već zvali, sada u policiji. A sad vi kao advokat objasnite je l' amnestija podrazumeva njegova puna prava, kao da nije ratovao? Da ili ne? Da.

Prema tome, 2001. godine potpisana amnestija. Kako nema veze? Pa znate šta znači ta reč, ljudi moji? Je l' znate šta znači ta reč, pobogu?

(Jelena Milošević: Može da radi, ali ne može da bude policajac.)

A gde piše? U amnestiji piše da ne može?

(Jelena Milošević: Ko je vršio proveru?)

Kako je prošao proveru. Pa ne pita on to. Pa ne pita on to.

Pita nešto drugo, a ja sada pitam od kada je tu? Što nemamo tu godinu? Od kada je u policiji, od koje godine je zaposlen u policiji.

(Slobodan Petrović: Pitaj Batu Gašića.)

Bata Gašić ga…Dobro, hajde sad, papagajski. On čovek ne zna – Bata Gašić ga unapredio, Bata Gašić ga unapredio. Dobro, Bata Gašić ga je unapredio. Ko ga je zaposlio? Koje godine?

(Slobodan Petrović: Ti si vlast, ti treba da odgovoriš.)

Eto ti, evo videli ste, poštovani građani, kako to… Veljko, je l' sam rekao nešto pogrešno?

Znači, ljudi, našao dečko nešto i sada će da napadne Batu Gašića i misli – evo, sad sam ga ulovio, kad ono ispade tropa, ponovo, stativa ponovo. Stativa, stativa, gospođo je u tome što ne znate šta znači reč amnestija i ne znate šta je i kad taj čovek zaposlen, koje godine? Kako je ušao u policiju bre, koje godine? Kako ga je unapredio ako ga neko pre toga nije zaposlio? Šta pričate bre ljudi? Pa ne možete da krenete od kraja valjda se kreće od početka. I amnestija i abolicija. Pričate gluposti.

A što se tiče samog inspektora Kluzoa, koji je ovde otkrio strašne stvari, drž' se ti sinko vodomera.

Poštovani članovi Vlade, poštovane dame i gospodo i kolege narodni poslanici, dakle predložio sam Predlog zakon o dopunama Zakona o Ustavnom sudu koji zapravo ima za cilj unapređenje prava na pristup Ustavnom sudu.

Naime, izmene koje su predložene u svega dva člana i treći koji objašnjava i stavlja obaveze neke Ustavnom sudu, a poslednji samo govori o stupanju na snagu ovog zakona, dakle, omogućava da se Ustavnom sudu pored neposrednog dostavljanja predstavki predstavke dostavljaju i mogu podnositi elektronskim putem na propisanom obrascu. Taj obrazac, odnosno prijem i evidentiranjem tog podneska i sve ostalo će biti definisano Poslovnikom o radu Ustavnog suda. Ustavni sud će imati obavezu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona da uskladi svoj Poslovnik sa ovim zakonom.

Dakle, ovim se u potpunosti unapređuje pravo na pristup sudu. Dakle, omogućava se ljudima koji ne mogu fizički da predaju svoje pismeno Ustavnom sudu, da to mogu da urade elektronskim putem i, sa druge strane, time se pojačava važan segment, a to je pravo na pravično suđenje koje je garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Dakle, izlazimo u susret građanima da mogu lakše da se obrate Ustavnom sudu, da mogu lakše da podnesu svoje zahteve. Ovo će značiti, u svakom slučaju, veći posao za Ustavni sud, ali oni će to sad već Poslovnikom urediti kako će obrađivati te akte koji budu dostavljeni. Dakle, da li su uredni, nisu uredni, da li su na propisanom obrascu dostavljeni ili nisu, a onda i po njima postupati.

U svakom slučaju, mislim da je ovo tehnička izmena. Ne znači nikakvu promenu, suštinsku, u nadležnostima, delokrugu ili bilo čemu drugom što se tiče Ustavnog suda, nego samo bukvalno u korist građanima, omogućava se lakši pristup Ustavnom sudu i dostavljanje akata. Zato pozivam sve da podrže ove izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu.

Hvala.