A sad mu svu valjda smo lobotomirani i ne znamo šta se desilo pre dve godine, pa će ona da nam objasni kako je Vladimir Orlić ukinuo Anketni odbor, a nisu roditelji poslali dopis u kome su molili da se to ukine, jer im to sa jedne strane ometa postupak koji je u toku i sa druge strane, pravi emotivnu bol. A onda ona na to kaže – pa, vi nemate tapiju na bol.

Roditelju kojima je jedan mali monstrum ubio decu ona saopštava da ona ima veću bol nego oni. Ona saopštava da nije to samo njihova bol, jer i nju valjda boli više nego te roditelje. I onaj ko tako nešto kaže, zaista može da kaže sve. I tu ne postoji granica. I tu nema dna.

Nemam više ništa ni da kažem u raspravi sa takvima, jer šta god rekao, naći će nešto novo, gnusnije i odvratnije, što joj nije problem da izgovori, kao što je lagala o Moroviću, kao što je lagala o Vučićevim paketima droge, kao što je lagala o milion stvari, slagaće nešto ponovo. Jer, to je sada već laganje iz navike.

Replika na to da su roditelji tražili da se ukine Anketni odbor a oni vikali - ne dajte, ostavite nam Anketni odbor, važno nam je da se slikamo, pa nemate vi tapiju na bol, i mi imamo tapiju na bol, nama je važno da se pokaže kako mi brinemo. To je bila poenta. Ali, to ne zna za sram i ne zna za bruku. I mrtva hladna nastavlja, kao da ništa nije bilo. I lagaće ponovo i lagaće sutra i lagaće svaki dan.

Roditelji nemaju tapiju na bol. Nemaju. Sram vas bilo. Na toj priči ste jahali godinu dana. Ta priča vas je dovela u taj parlament. I sad kažete tim roditeljima da nemaju tapiju na bol. Sram vas bilo.

Evo, ponuda javno, kao i prošli put kada su ovako pretili. Ako ne budemo imali većinu, ja napuštam politiku, ako oni ne budu imali većinu, ona da napusti politiku, javno. Odmah sad obećavam. Ja dajem reč, ona da reč i da pokaže da garantuje i da stvarno misli ono što govori. Jer, tako su i prošli put pričali - neće vas biti posle ovih izbora i kome god sam rekao, evo, obećaj i kaži "ja napuštam politiku i nema me više u politici", ako se to ne desi, pa, znate, samo tetki lek da odnesem. Evo, ako ne bude bilo većine, ja napuštam politiku, a ako ne bude bilo vaše većine, neko od vas napušta politiku.

Da, u kontekstu onoga što je bila tema jutros, dakle, na jednom od naloga, čini mi se da je Instagram nalog osobe o kojoj se govorilo, da joj ne spominjem ime, pošto je to zamereno i policiji, objavljen je link ka vesti i komentar - moje ime i prezime dovedeno je u negativan kontekst uz navode da sam povređena od strane policijskih službenika, što ovim putem u potpunosti demantujem, informacija o mom navodnom povređivanju od strane policije je neistinita, nisam bila u prostorijama policije, žao mi je što je moje ime iskorišćeno na takav način, čime su ljudi dovedeni u zabludu i ja u opasnost.

Ja neću sada na osnovu ovoga da tvrdim bilo šta. Ovo je sada još jedan kamen u mozaiku cele priče i ovo sve mora da se istraži. Zato samo molim i sve druge poslanike da pokažu odgovornost i da ostavimo stvari da se raspetljaju od strane onih koji su za to zaduženi u ovoj zemlji, jer očigledno da ima dosta toga da se ovde sada sazna, da se istraži i da se na neki način dođe do odgovora šta se u stvari desilo.

Ono što samo mene plaši, da je motiv svega, to je objava od jednog od tih fakulteta u blokadi, koji je posle ovoga stavio objavu u kojoj je napisao – Srbijo, da li je konačno vreme da posle godinu dana uzmeš pravdu u svoje ruke? I to na neki način može da kaže u kom pravcu ide i šta je motiv za sve.

Ali, ja ne tvrdim ni ovo, ni ono, nego tražim od državnih organa da se utvrdi istina, a da odgovaraju onda ili oni koji su učinili ono što su tvrdili predstavnici opozicije ili da odgovaraju oni koji su svesno obmanjivali javnost, počev od onoga ko je administrator te stranice „Poljoprivredni fakultet u blokadi“, a onda svih onih koji su širili tu dezinformaciju da se konačno zna šta može, a šta ne može u ovom društvu i da se za ovakve stvari odgovara.

Izvinjavam se što sam skrenuo opet sa teme dnevnog reda, ali sam smatrao da je vrlo važno da se saopšti javnosti. Hvala.

Dakle, kaže – mi čekamo demanti, da ne znam ko demantuje. Pa demantovao je onaj koga se tiče. Sad oni znaju bolje od onoga na koga se to sve odnosi šta se desilo. Pita nas šta se desilo. Pa otkud ja znam šta se desilo? Valjda onaj koga se tiče zna šta se desilo. Ali, nema sad izlaza iz ovoga.

Postoji samo jedna izvinjavajuća okolnost za njih, za ove lažove sa druge strane, dokazane lažove, sada eksplicitno dokazane lažove. Cela javnost je imala prilike da vidi kako dva dana lažu i lažu i lažu. Da su bili glupi, pa ih ovi studenti u blokadi navukli da još jednom pokažu zašto ih neće na listi, e, to je jedina alternativa tome da su besramno lagali, u želji da pumpaju za 1. novembar, da su bili glupi i da su znali da će ovi da se upecaju, da su pustili laž da bi ovi ispale budale i uspeli u tome. Ali, ovo se neće završiti tako, što kaže naš narod – pojeo vuk magarca. Ko je ispao magarac, to znamo, ali za to mora da se odgovara. Za ovo mora da se odgovara, jer ovo mora da se raščisti.

Dakle, ako ona za koju oni tvrde da je žrtva sama za sebe kaže da nije žrtva, onda oni koji su tvrdili sve ove sate unazad da se desilo nešto drugo, moraju da odgovaraju. Jednom mora da se stavi tačka na zvučne topove, na ubijenog dečaka u Valjevu, na sve gluposti i sve laži koje su iznosili u cilju pumpanja obojene revolucije. Da se već jednom stavi tačka na laži i da lažovi odgovaraju za uzbunjivanje javnosti, a ne da staru laž zatrpavaju novom i tako ukrug i u beskonačno.

Dakle, njihove tvrdnje nisam demantovao ja, njihove tvrdnje je demantovala ona za koju su tvrdili da je policija prebila. Ona je rekla da se to nije desilo, ona tvrdi da oni lažu, ne ja, ja to samo konstatujem, na osnovu njene tvrdnje. Hvala.

Ne mislim zaista da su građani Srbije šišarke, a ne mislim da su veverice da im se mogu prodavati ovakve stvari.

Ono što je interesantno u celoj priči, to je da se ni na koji način ne oglašava onaj ko je sve započeo, a to je Poljoprivredni fakultet u blokadi. Na njihovom nalogu nema ničega.

Dakle, vade se ovi koji su ostali, oni koji su uhvaćeni u laži ovde pred čitavom javnošću i sada oni nas pitaju šta se desilo sa Instagram nalogom. Ja mislim da je najbolje da oni, u stilu inspektora Kluzoa, nastave svoje istrage, dobro im ide do sada, pa da nam oni kažu šta se desilo, pošto oni sve znaju, da oni odmah optuže ko je ugasio nalog, po čijem nalogu je taj nalog na Instagramu ugašen, šta se zapravo desilo itd. Najbolje da oni to urade, pošto i do sada sve i im je onako lepo išlo od ruke, pa da rasvetle celu ovu priču do kraja.

Ja samo molim i to sam rekao, a mogao sam mnogo drugačije da nastupim onog momenta kad se razotkrilo šta se zapravo zbiva, da ostavimo institucije da rade svoj posao. Nemoj da se mi mešamo u to, nemamo sve informacije, nešto se dešava, šta se dešava, niko ne zna. Da li je neko želeo da, opet kažem, namesti nekoga od vas da vi ispadnete smešni u društvu, ja ne znam. Ja vidim da su neki od vas prihvatili tezu i branili je. Lično mislim da je upravo bilo ono što sam rekao, da je jedan krenuo, drugi pokušao da ukrade šou, a ovaj treći je delovao najpametnije od svih njih i pričao krajnje uopšteno danas. Nijednom nije spomenuo sve ovo što su ova druga dvojica juče spominjali. On je krajnje mudro opaučio an-ženeral o svemu, ali nije rekao konkretno ono što su oni govorili. Neki su se upecali, neki nisu. A mi sad da odlučujemo među vama ko je gde i ko je šta uradio, nema potrebe.

Hajde da mi pustimo ovo, počelo je klupko da se otpetljava, pa ćemo da vidimo šta se tu dešavalo, da li je neko zloupotrebio. Ono što je po svemu sudeći cela priča, to je da je neko hteo da pumpa na isti način na koji je pumpao pričom i lažima o ubijenom, odnosno prebijenom dečaku u Valjevu. Setimo se samo te priče od pre nekoliko meseci. Lagali su, lagali, lagali, pričali o tome da je to maloletni dečak, ista priča, vezivan za radijator, prebijan, kesa na glavu, isto, isto, bore mu se za život itd. Rezultiralo je time da je neko pokušao da spali, odnosno spalili su prostorije SNS, ali su mogli da spale i ljude koji žive u toj zgradi, jer je to u prizemlju stambene zgrade. Sada neko pokušava isto to da uradi i da pripremi teren za 1. novembar.

Jasno je svima šta ste vi uradili. Najbolje da više ne otvarate tu temu. Nemam problem da otvaram ovo svaki put kada to kažete. Nemam nameru da trijumfujem kao što bih mogao i kao što sam imao priliku. Nije u tome stvar. Dajte da vidimo da se utvrdi, ali neko za ovo mora da odgovara. Ovo ne može da ostane ovako. Dakle, ili će odgovarati oni koji su lagali, ili će odgovarati oni koji su izvršili krivično delo i prebijali devojku. Znači, neko mora da odgovara, na ovome ne može da se stane. Hvala.

Kao što su nekad bile, a mislim da i sad ima, vesti u pet, tako i mi u pet od strane opozicionih poslanika svakog dana dobijemo neku novu temu valjda kojom treba da se bavimo umesto dnevnog reda, pa smo juče dobili jednu, tu smo temu danas zatvorili, evo sad pokrećemo novu temu i sad valjda treba da se bavim tužnom sudbinom Šolakovih medija koje je inače Šolak prodao za nekoliko stotina miliona evra, ili koliko već, milijardu? Znači, on je, čovek, strpao milijardu u džep i sad, zamisli, neko je nešto kupio i uređuje to što je kupio onako kako je zamislio.

Prosto, građani da shvate šta sad oni nama govore. Znači, imate automobil, na primer i prodate taj automobil. Dođete kod kupca automobila sutradan i kažete - e, pa ne možeš ti da ga voziš, ja ću da ga vozim. I ne možeš ti da mu promeniš gume, ja ću da mu menjam gume, ja ću da mu odredim boju, ne možeš da ga voziš u ovu perionicu, moraš da ga voziš u onu perionicu. Jel to igde može? Ne može. Zašto onda može kod Šolaka? Pa, ne može ni kod Šolaka, nego vas zamajavaju i zavitlavaju sve zajedno.

Meni je jedno drugo pitanje ovde - kako tako brzo zaboravismo prebijenu studentkinju? Odjednom nova tema, otvaramo novi spin. Kao što sam rekao – jedna tema, jedna laž, nova tema, nova laž, idemo dalje, idemo dalje, idemo dalje, idemo dalje i ni jedna ne može da se zatvori.

Samo jednu stvar ne razumem i time da zaključim, stvarno mi je već mučno na sve ove priče da odgovaram, ali šta ću, takav je posao. Zašto je tako teško reći jedno jednostavno izvinite, ne mora ni to lagali ste, pogrešili smo, za razliku od nekih koji su bili pametniji o nas u opoziciji, nismo dobro razmislili, upecali smo se, poleteli smo, potrčali smo pred rudu? Samo izvinite, ne meni, ne nama, mi smo od vas navikli na gore, ali bar tim vašim biračima koje ste obmanuli i time dobijate odgovor na pitanje zašto sam rekao da su nam dragoceni i da nikada ne bismo doneli zakon o tome da se oni lustriraju, zabrane, da im se ukine pravo bavljenja politikom. Ovakvi kakvi su, pa oni su idealni, a dobijate odgovor na pitanje zašto ih niko neće od ovih njihovih studenata blokadera na svojoj listi. Evo zato. Hvala.

Naravno, da nije tačno ništa od ovoga što je rečeno. Dakle, evo, traženo je od tužilaštava, policije ko je već tražio od KRIK-a da dostave taj snimak. Neće da dostave taj snimak, da se ne bi videlo koliko lažu i izmišljaju, ali koga više briga.

Dakle, nije prodato ovo, prodato je ono. Čovek strpao milijarde u džep, boli ga, bre, uvo za sve njih zajedno i sada mi svi zajedno treba da plačemo nad tužnom Šolakovom sudbinom i nad tužnom sudbinom onih koje je Šolak prodao.

Pa, rekao im je – nisam vam ja pričao o tome kako tamo stvari funkcionišu nego Ivan Ivanović, koji o nama misli isto što i vi možda i gore. Pričao kako funkcionišu stvari u Šolakovim medijima.

Druga stvar, godinu dana, ja mislim da ima da sam prvi put čuo da novinari sa „N1“, „Nova S“ itd. traže novi posao ima godinu dana. Godinu dana ima. Godinu dana znaju da će ovaj da ih proda, da je počeo da rasprodaje biznise jedino onaj mučeni „Sautenton“ neće da proda. Njega je ugrobario totalno. I sada je kao Aleksandar Vučić krenuo... Šta je Aleksandar Vučić krenuo? Što je prodao?

Prvo su nam pričali kako se ne meša u uređivačku politiku. Sada vidimo da se meša u sve živo.

(Marinika Tepić: To je privatni kapital.)

A, privatnik, pa može? Aha, dobro. A, što su onda pričali da se to ne dešava ako se dešava? Ja nemam problem da se dešava, nego samo zašto su lagali. Iz navike. Dobro.

U svakom slučaju, ja ne vidim stvarno da je Skupština Srbije mesto da mi razgovaramo o tome šta se događa u medijima za koje evo sada sami kažu – da je privatni kapital i da mogu tamo da rade šta hoće.

Evo, privatni kapital, rade ljudi šta hoće. Ja ne znam šta se dešava u tamo nekoj firmi iz ne znam Sombora, Kikinde, Babušnice ili ne znam ni ja odakle. Nemam pojma, privatna firma, rade ljudi šta hoće. E, tako je i ovo privatna firma, rade ljudi šta hoće. Ja ne vidim da luksemburški medij u Srbiji treba da imaju toliki javni interes da mi u Skupštini Srbiji treba o tome da pričamo.

Tako da sve u svemu, onu temu smo zatvorili, ovu nećemo ni otvarati. Da se vratimo na amandmane, ako je ikako moguće. Hvala.

Znači, ja da se izvinjavam zato što oni dva dana lažu. Pa, izvinjavam se, evo. Izvinjavam se građanima Srbije zato što ste imali tu muku da slušate i gledate dva dana bezočnog laganja, optuživanja bez ikakvog osnova nečega što čemu, stvarno nije mesto u Skupštini Srbiji. Evo, izvinjavam se građanima Srbije zbog toga, a izvinjavam se i što sam učestvovao u tome dajući neke odgovore i pozivajući da pustimo da institucije rade svoj posao, neću više stvarno, jer ovo sad već prelazi u takvu vrstu ludila i paranoje i ne znam ni ja više čega od „konjskih glava“ do ne znam ni ja čega, stvarno ne pada mi napamet. Nek istražuju oni dalje, super im ide.

Samo zbog građana, vrlo kratko.

Mi smo ovde u ovoj sali, dakle, ja sam čitao upravo ta rešenja o tim stanovima i sva su iz 1998. godine. Daleko pre bombardovanja. Kada je čuo prošli put kada je ovo lagao, isti ovaj, on je rekao – pa, kakve to veze ima? Kada nema veze hajde reci istinu, za promenu. Što lažeš kada nema veze? Iz navike? Iz potrebe?

Što se tiče Blera i Šredera, nije tačno da su oni posle bombardovanja postali savetnici. Posle bombardovanja su bili optuženi, a onda ih je neko amnestirao. Ovi iz G17 su ih amnestirali. Amnestirali su ih od bilo kakvog gonjenja i onda po kom osnova više ti ljudi da budu gonjeni ili bilo na koji način proganjani u ovoj zemlji? Po kom osnovu? Nema osnova.

Prema tome, što ste se slikali sa Solanom, što ste se slikali sa ovim, što ste se slikali sa onim, što ste dovikivali ovog, što ste dočekivali onog, ko sve nije dolazio od tih koji su bombardovali i niko od tih vaših lidera nije rekao – e, pa, neću. Prema tome, hajde otkačite se te teme, jer nije tema. Vratite se na ono što je tačka dnevnog reda, ako imate šta da kažete, a nemate i prestanite da lažete ako je moguće ili vi već sada lažete iz navike.

Gerhard Šreder kao gost Demokratsko stranke došao je u dvodnevnu posetu Beogradu na poziv predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića 2007. godina. Tada je isto poslanik ovako kao tadašnji poslanik sedeo u Skupštini i bunio se protiv toga? Pa, nije. Bio je na listi sa Borisom Tadićem, dobio mandat sa Borisom Tadićem na listi, ali mu to nije smetalo.

Sada dolazimo do onoga što je ključ. Znači nije 1999, nego 1998. godina. Ja vas sada molim i sada ću da tražim stenogram da pročitate šta je rekao. Dakle, dok su građani Srbije bili u skloništima, dok su građani Srbije ginuli pod bombama, neko je stavljao zavese i useljavao se, a sad kaže – pa, nije baš tada, nego godinu dana ranije jer to je to, isto. Kakve veze ima da li je 1998, 1997, 1996, 1999. godina? Kakve veze ima, treba popljuvati Aleksandra Vučića i treba uvezati to i poslati tu sliku kako je neko u podrumu jadan i drhti, a s druge strane ovaj bahato širi zavesu. Eto, to je bila poenta ove laži koju smo ponovo raskrinkali i sada barem se nadam da je više nećemo slušati.

Sad kad je i sam rekao da je slagao, valjda više neće to da radi. Valjda će se sada držati istine, pa će govoriti o konkretnim godinama onako kako je bilo.

Hvala.

To ko će odakle da bude iseljen odlučiće građani kao i do sada i mi se radujemo toj odluci naroda, a čemu se vi nadate to i u šta vi verujete i šta vi očekujete da se desi, videćemo da li će i da se desi.

Ono što sada imamo prilike da vidimo u javnom prostoru, to je da se iseljavanje sprema vama i da se vi ne borite da budete vlast, nego da ostanete makar paralelna opozicija. To je otprilike vaša, osim ovih koji idu kao ćaci da gledaju fudbal u Leskovcu. Oni će ostati verovatno i dalje u kancelarijama, samo videćemo gde i čijim.

(Narodni poslanik opozicije: Hajde raspišite izbore.)

Ali ono što je… A hoćete vi da izlažete, pošto kaže - raspišete izbore. Hoćete vi da izađete na te izbore? Hoćete da izađete na te izbore ako ih raspišemo? Nema odgovora na pitanje da li će da izađu na te izbore.

(Narodni poslanik opozicije: Naravno da ćemo izađemo.)

Naravno da ćete da izađete na izborima?

Drugo pitanje je a sa kim ćete da izađete na izbore? Pa, interesuje me.

Ako date zadovoljavajući odgovor, možda vam i raspišemo.

Znate, kada od nekog nešto tražite, morate da date podatke tom od koga nešto tražite. Znači, da kažete - mi ćemo da izađemo na izbore, pa sa ovim ćemo da izađemo na izbore, itd. pa nas možda ubedite da je vreme da vam raspišemo izbore, a ne ovako - raspišite izbore. Pa, čekajte vidimo da li ćemo da raspišemo ili nećemo da raspišemo, ali ovo već obećava.

Znači, izlaziste na izbore, to mi je bitno, to je važno. Šta će da bude na tim izborima, kako ćete da prođete, to ćete da vidite.

U svakom slučaju ko će koga da iseljava, videćemo, ali ono što znam sigurno je da mnoga od ovih lica koja sada trenutno gledam, nećemo gledati u sledećem sazivu ne zato što ja neću biti tu, nego zato što oni neće biti tu, a biće neki drugi, za sada anonimni. Kada budemo saznali konačno njihova imena, videćemo im i lica.

Hvala.

Slom pravne države desio se 2009. godine, kada je u reformi pravosuđa, u organizaciji Demokratske stranke na opštinskim odborima odlučivano ko može, a ko ne može da bude sudija, ko može, a ko ne može da bude tužilac, ko može, a ko ne može da obavlja bilo kakvu poziciju u pravosuđu.

Čitali smo ovde o tome kako su izgledali ti izveštaji, pa kaže, ne znam, bio blizak ovoj stranci, bio blizak onoj stranci, sada je naš, može da prođe; ovaj može, ali žena mu je protiv nas itd. Tako su izgledali ti izveštaji i o tome nisam govorio ja, o tome je govorila i Venecijanska komisija i svi živi koji su imali ikakve veze sa analizom onoga što je urađeno. E to je bilo demoliranje pravosuđa.

Zašto je to demoliranje pravosuđa urađeno? Pa, da lopovi ostanu na slobodi, umesto da odgovaraju i kada padnu sa vlasti, da ih niko ne goni, jer nisu oni njih birali da ih gone, nego da ih ne gone.

Onda nam ti ljudi, koji bi u svakoj državi bili iza rešetaka, danas drže moralne lekcije o tome kako se treba boriti protiv korupcije itd. itd. A, ne zna se ko je od koga korumpiraniji, ne znaš ko je od koga veća lopuža i više odneo od ove zemlje i oteo od ovog naroda. Ali, tužilaštvo je reformisano da to zataška. Sudstvo je reformisano da to ne radi, da ih ne kažnjava i onda kada im pričate o tome oni kažu, a - što nas ne gonite? Pa, ne gone ih oni koje su oni izabrali da ih ne gone. I to vam je demoliranje pravnog sistema i kompletnog pravosuđa u ovoj zemlji. Zato sam siguran da ćemo u nekom narednom periodu morati da se sa tim problemom pozabavimo i ispravimo ono što su uradili u prethodnom periodu, budući da se jedan deo pravosuđa, ne samo stavi u službu pojedinih ljudi i pojedinih stranaka, nego i u službu stranih interesa i za interese stranaca saučestvuju u rušenju sopstvene zemlje.

Ako se ova država odrekla, a odrekla se uticaja na pravosuđe, nijedna druga strana država ne može da ima uticaj na naše pravosuđe. I onaj ko to pokušava da to uradi, mora da odgovara na ovaj ili onaj način, u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonima, u skladu sa svim pozitivno pravnim propisima, ali da strane države utiču na to šta će i kako će da radi pravosuđe u zemlji, taj film u Srbiji ne može da se gleda. Hvala.

Tačno je da se radi, i sad ste imali prilike da vidite da se radi o čistom populizmu i demagogiji, a sad će mi dostaviti listing pa ćemo videti ko je želeo, ko nije želeo, da vidimo koliko je ovih koji pene celo poslepodne o onome što nije tačka dnevnog reda bilo u sali, glasalo da se taj zakon nađe na dnevnom redu, pa će onda i ovi roditelji koji su pisali mejlove svima, a pisali su ih svim poslaničkim grupa. Samo jedna poslanička grupe je uzela taj mejl i mlatila ovde i pričala kako su se njima obratili. Obratili su se celoj skupštini, obratili se Kabinetu predsednice Skupštine, obratili se kabinetima ministara i niko nije uzeo to da maše, osim jedne poslaničke grupe koja misli da od toga pravi politiku, jer su oni sve vreme kao oni surferi na talasima. Znači, čekaju neki talas, neku nesreću, nešto pa zajašu taj talas, misleći da će taj talas da ih dovede na vlast, a svaki taj talas ih na kraju baci na stene. I to tako u krug. Sad ćemo da pročitamo ko je bio, ko nije bio.

Što se SNS-a tiče, zakon kakav je predložen za nas nije bio prihvatljiv, ali to ne znači da o zakonu nećemo da razgovaramo i nećemo da pripremimo rešenje koje će biti prihvatljivo i da će se taj zakon u jednom trenutku kada bude bio pripremljen, kada bude bio dobar naći na dnevnom redu.

Da li je mogao da se menja amandmanima? Mi mislimo da nije mogao da se menja amandmanima i da je bilo toliko stvari koje su jednostavno pogrešno definisane da nije mogao da bude menjan amandmanima i zbog toga se nije našao na dnevnom redu.

Zloupotreba ovoga svega, kako bih rekao, ali onaj ko zloupotrebi smrt dece u „Ribnikaru“, pa nam ovde dve nedelje drži iste govore na svakih 40 minuta, jer su mu rekli da tako treba, pa se završilo time da roditelji nemaju tapiju na bol, pa zloupotrebljavaju smrt u Novom Sadu pod nadstrešnicom, zloupotrebljavaju sve, pa normalno da će da zloupotrebe i ovu temu misleći da će na tome nešto da oposle, ali neće oposliti ništa.

Sad kad dođem do listinga, onda ću da obavestim roditelje, koji su pisali ovaj mejl, koliko poslanika opozicije je podržalo stvarno ovaj zakon, predlog zakona da se nađe na dnevnom redu, koliko ih je uopšte bilo u sali kad se o tome glasalo, a iz ove poslaničke grupe po imenice ko je sve bio a ko nije bio. To ću im pokazati, da lepo ljudi vide, kako izgledaju bedni licemeri, najgori bedni licemeri na političkoj sceni. Hvala.

Poštovana predsednice, evo, kao što sam i obećao, evo ga listing. Od 10 članova poslaničke grupe, pet je glasalo za, pet nije glasalo uopšte. Pola poslaničke grupe im nije glasalo uopšte za taj predlog, a od njih onaj koji je bio najglasniji, ovaj koji je poslednji došao da urla ovde, on nije glasao uopšte. On koji druge proziva, on nije glasao uopšte. Tako vam to licemerje izgleda na delu i sada neka vide građani kako to izgleda kada se pokušava na ovakav način ostvariti nekakav bedni, jadni i politički poen. Dakle, onaj koji je najviše vikao i koji je poslednji danas došao u salu, taj nije glasao uopšte. Hvala.

Iskreno rečeno, prošli put smo rekli sve što smo imali da kažemo vezano za ovo i nemam stvarno ni snage ni volje više da raspravljam sa čovekom koji je pao na psiho testu kad je hteo da se zaposli u Carini. Dakle, zaista je teško, ja nisam ni obučen, ni stručan, da razgovaram sa ljudima koji padaju na psiho-testu. Otišao na razgovor u Carinu, preko SNS-a, naravno, poslat na razgovor, pitali ga kako vidiš sebe u ovoj kompaniji, u ovoj našoj firmi, on rekao - da imam veliku platu i pištolj. I oni mu rekli - hvala lepo, doviđenja.

Sad ja treba da vodim s njim nekakvu polemiku i da pričamo o bilo čemu? Stvarno, niti imam želju, niti imam stomak, niti imam nameru, nek lupeta šta hoće, ako je to njemu zanimljivo i ako to ima smisla i ako misli da će na tome da dobije neki lajk. Ja to zbog vas i zbog naklonosti koju ste vi pokazali, prema tome imam naročito poštovanje i prosto nema potrebe. Hvala.