Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospodine Vujoviću, gospođo Udovički, prvo da vam se zahvalim što ste ovde došli da branite ove vrlo nepopularne zakone, posebno vama, gospođo Udovički, jer sigurno nije popularno kada morate da kažete ljudima da će da dobiju otkaz. Ali, sreća prati hrabre. Znate, onaj ko se odluči da preduzme nepopularne mere, kad-tad će u nekoj budućnosti ipak biti cenjen od naroda.
Moram da priznam, gospodine Vujoviću, veliki sam protivnik onoga što je MMF uopšte ovde radio na ovim prostorima, ali ovo danas što donosimo je na neki način uvođenje rada. Inače, mislim da je do nereda upravo došlo neadekvatnom politikom MMF-a na ovim prostorima, jer oni su sve ove ljude koji su imali jedan krajnje divljački, ako hoćete, neoliberalni koncept, znači, ne onaj neoliberalni koncept koji je zdrav, nego krajnje jedan divljački, gde ste imali potpuno jednu pljačkašku privatizaciju, uništavanje svega što je država imala, oni su na to blagonaklono gledali. Nikada nisu nikoga opomenuli, sve negde do 2011, 2012. godine, kada su počeli da daju primedbe na zaista neracionalno trošenje novca i sredstava iz našeg budžeta jer su i sami videli da taj novac koji ovde dolazi odlazi pitaj Boga gde i da to uopšte ne ide u korist građana. Sada, dobro je što oni ovo danas predlažu i dobro je što ćemo mi to da usvojimo, ali kamo lepe sreće da mi nikada nismo morali da dođemo u situaciju da ovakve stvari usvajamo.
Gospodin Jelašić je nedavno dao intervju za NIN. Vrlo pažljivo sam pročitao taj intervju, kada je on na pitanje novinara, posebno za povećanje penzija, koje je bilo krajnje neracionalno, za 10% je neko povećao penzije 2008. godine, pitao, između ostalog, tadašnje rukovodioce u ovoj državi - na osnovu čega mislite da date penzionerima tih 10%, oni su rekli – pa to je dogovoreno koalicionim sporazumom.
Znate, ovde se ekonomija vodila na osnovu koalicionog sporazuma. Nije se vodila na osnovu nekog racionalnog shvatanja, odnosno onoliko koliko zaradite, toliko možete da potrošite. Mi smo imali potpuno jedan sumanuti koncept, a to je - dajte da se dodvorimo biračima, da kupimo birače, i na taj način, jel tako, da opstanemo na vlasti.
Bogu hvala, to je prekinuto 2012. godine. Da se nije to dogodilo, mi bi danas bili u poziciji Grčke, bez ikakvih problema, i pitanje je da li bismo ikada mogli da se izvučemo, s obzirom da je neko u tom periodu, a to gospodin Jelašić potvrđuje, uzimao kredite po kamatama od 7,28%, i to u dolarima, bez želje da vodi računa o riziku, eventualno, zato što dolar može da ojača a npr. evro da padne, niko o tome nije vodio računa, uzimao je sumanute kredite. Mi danas to vraćamo, dragi građani, da znate. Mi danas iz tog perioda u ovoj godini moramo da vratimo kamate, mislim, ispravite me vi, gospodine Vujoviću, milijardu i 300 miliona evra negde otprilike kamata bi trebalo da vratimo, što je potpuna katastrofa. Ali, iz ove kože se ne može i zato moraju da se donose ovakvi zakoni.
Prvo, vezano za ovaj zakon o ovoj situaciji vezano za racionalizaciju državne uprave. Žali bože što mi imamo danas situaciju da, evo, gospođa Tomić je to veoma lepo obrazložila, onako profesorski, mi imamo danas veliki problem što mi nemamo dovoljan broj ljudi npr. u inspekcijama. Imate situaciju u Poreskoj upravi, npr. Filijala Voždovac, ima samo šest poreskih inspektora. Da li zaista neko misli da može šest inspektora da čitavu teritoriju tolike opštine pokrije? Pa nema nikakve šanse. Ali, zato smo nagomilali u administraciji toliko ljudi da to se ne zna ko kada ulazi na posao i za jednim računarom koliko njih radi.
Sada kada se kaže da morate nekog da otpustite, e onda odjednom skoče ovi koji su inače takav koncept zagovarali, pa kažu – jao, vi ne mislite na ljude. Pa neko mora valjda da misli i na državu i na taj budžet. Pa ne možemo doveka da sipamo novac u nešto što nema apsolutno nikakvu produktivnost. Koja je produktivnost bila zapošljavati tolike ljude u administraciji? Mi nemamo nikakve proizvode kapacitete danas. Mi smo privredu upropastili, ali smo zato na budžet stavili toliko ljudi da to ne može jedna Kina da izdrži, a ne Srbija.
Tako da, ovo što sada radite jeste nepopularno, ali ja vam čestitam baš zato što radite ovakvu nepopularnu meru. To je nešto što mora da se preduzme. Kao što nije bilo popularno da kažete ljudima – moramo da vam smanjimo platu i penziju jer to ljudi neće da prihvate, ali znate šta, druge solucije nije bilo. Svi oni koji se protive ovome neka kažu za šta su. Da li ćemo i dalje da sipamo novac u preduzeća u restrukturiranju? Da li ćemo i dalje da sipamo novac u administraciju? Da li ćemo i dalje da uništavamo privredu, da uzimamo kredite do beskonačnosti, a da zaista ništa ne pokrećemo po pitanju proizvodnje?
Ono što ja moram da pozdravim, vezano za samozapošljavanje, to ovde niko ne želi, valjda to nije popularno, da neko piše nekakvu pohvalu o Vladi, recimo, mi imamo fantastičan rad Inspekcije rada, zato što smo smanjili broj nezaposlenih, između ostalog, jednim delom zato što su počeli ovi koji su držali radnike na crno da prijavljuju radnike. Navijam upravo, pošto 1. avgusta, gospođo Udovički, trebalo bi da krene sa primenom novi zakon o inspekcijskom nadzoru, da još žešće inspekcije rade. Morate naterati i poresku i Inspekciju rada i sve ostale inspekcije da budu još rigidnije, zato što mora da se uvede red u državi.
Moram da pohvalim i zakon koji planirate da donesete, odnosno koji planiramo svi ovde da izglasamo, Predlog zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti. To je nešto što je zaista revolucionarno. Mi do skoro nismo imali nikakav popis šta imamo od imovine, posebno nepokretnosti, šta Republika Srbija sve poseduje. Onda ste imali neverovatne situacije. Recimo, neko u nekom organu zna da npr. taj organ, recimo, ako radite u pravobranilaštvu, znate da negde postoji neki državni stan, pa onda kažete nekome – idi, kao, čuvaj taj stan i onda vremenom ti dođeš do tog stana na jedan volšeban način, tako što mu se umanjuje cena itd. E, ovo je sada nešto zaista revolucionarno. Uspostavlja se neki red, da će neko konačno proceniti te nepokretnosti koje država poseduje i da ih konačno popišu, da znamo što to imamo, kako bi država mogla da zaradi. Čitam danas da je neko dao procenu da bi država mogla tu da zaradi ogromna sredstva i ja to apsolutno podržavam.
Kao što, naravno, podržavam i ovaj zakon o registru jer neverovatno je, mislim da je gospodin Krstić, dok je bio vaš prethodnik, o tome pričao, da mi nismo imali uopšte popisane ljude koji rade u javnom sektoru. Mi nismo imali pojma koga plaćamo. To je neverovatno nešto. Dajete negde novac, a ne znate ko vam radi. Konačno ćemo sada i tu da uvedemo neki red i mislim da je to nešto što je jako dobro i što bi svakako trebalo podržati.
Ono što moram i da vas pohvalim vezano za ovaj zakon o plaćanju od strane javnog sektora dobavljačima, znate, mi smo imali sad jednu krajnje sumanutu situaciju, da ljudi urade posao da niko ništa ne plati. Onda čekate do besvesti dok vam neko plati taj novac, zapravo i zaboravite kada ćete da dobijete. Sada je to nešto što je zaista dobro, uvodi se disciplina, u roku od 60 dana morate da platite dobavljačima i to je nešto što bi zaista svako normalan podržao.
Ovde bi se zadržao kod Zakona o javnim nabavkama. Vidim neverovatne kritike na prethodno donete izmene koje su 2012. godine ovde donete i kritike idu u tom smeru - eto niste postigli šta ste hteli. Izvinite, a kako niste postigli šta ste hteli? Možda nije cifra u uštedi tolika, ali je svakako, imate strahovitu uštedu i imate pad korupciju u javnim nabavkama. Fantastičan pad.
Mi smo imali do tada situaciju u javnim nabavkama na sledeći način, imate pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva i tačno nameštate firmama koje vi želite, odnosno firmama gde su vaši partijski prijatelji vlasnici. Tako su oni dobijali posao. Da ne pričam, što ste tako pljačkali javna preduzeća do, zaista neslućenih razmera, jer su, posebno ona koja imaju monopol. Na primer, kada bi trebalo da plate reklamu, pazite monopolsko preduzeća plaća reklamu nekom mediju i onda se tačno zna koji mediji bi trebalo da dobije taj posao, tako se izvuče jedno 10, 20 miliona dinara, zavisi kako koji mediji, da bi se zapravo tako platila buduća kampanja za izbore.
To je sada prekinuto. Mi imamo pad, upravo takvih nabavki, pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva sa na svega 5%. To je vrlo pozitivno. E, sada, naravno da postoje negde problemi gde se koče javne nabavke, gde su neke institucije ostajale bez elementarnih sredstava, ali evo ovim sada se to popravlja i nadam se, elementarnih sredstava za rad, zato što, zaista tu je postojala neka regidnost, dobro je da se to uočilo i to će se sada popraviti. Znate, šta je bilo bolje, da li uštedeti 100 miliona evra, ko što, čini mi se, da je negde tolika procena oko te uštede, ili dopustiti da se i dalje pljačka država? Pa, mislim da ovo bilo mnogo bolje da uštedimo taj novac, bez obzira što smo imali određenih tih anomalija koji se ovde spominjane, ali evo ovim zakonom se to sada popravlja i to je, naravno za svaku pohvalu.
Koleginica Tomić je lepo obrazložila ovo oko javnog duga. Konačno i tu se uvodi red. Konačno skidamo sa grbače one koji su bez veze nam sisali novac i koji su na neki način nam pravili toliki javni dug. Mislim da je ovo nešto što je zaista dobro i zaista ne vidim ni jednog jedinog razloga zašto bi neko glasao protiv ovakvih zakona. Činjenica je da to može amandmanima koliko-toliko da se popravi u određenim segmentima, ali čini mi se da mi polako postajemo država i da se ovde uvodi red. Mi smo dosada bili takva država da zapravo su tajkuni pisali zakone. To je ono što je najviše uništilo ovu zemlju. Prilagođavali su sve ovakve zakone sebi i njihovim potrebama. Ovde konačno država staje tome na put i postaje, zaista institucija, odnosno postaje neko u koga možemo da verujemo.
Mi do sada smo, zaista imali veliki problem, upravo zbog ovakvih anomalija koje sam nabrojao da verujem uopšte u instituciju države. Ovo je prvi put da donosi se zakon i nadam se da će država imati snage da ga sprovode i da će tu pokazati svoju jačinu u odnosu na one koji su prilagođavali zakone sebi i naravno da ću ovako nešto, svim srcem podržati, kada dođe dan za glasanje. Hvala vam.