Hvala, uvaženi predsedavajući.     
Gospodine Vujoviću, gospođo Udovički, prvo da vam se zahvalim što ste ovde došli da branite ove vrlo nepopularne zakone, posebno vama, gospođo Udovički, jer sigurno nije popularno kada morate da kažete ljudima da će da dobiju otkaz. Ali, sreća prati hrabre. Znate, onaj ko se odluči da preduzme nepopularne mere, kad-tad će u nekoj budućnosti ipak biti cenjen od naroda.
Moram da priznam, gospodine Vujoviću, veliki sam protivnik onoga što je MMF uopšte ovde radio na ovim prostorima, ali ovo danas što donosimo je na neki način uvođenje rada. Inače, mislim da je do nereda upravo došlo neadekvatnom politikom MMF-a na ovim prostorima, jer oni su sve ove ljude koji su imali jedan krajnje divljački, ako hoćete, neoliberalni koncept, znači, ne onaj neoliberalni koncept koji je zdrav, nego krajnje jedan divljački, gde ste imali potpuno jednu pljačkašku privatizaciju, uništavanje svega što je država imala, oni su na to blagonaklono gledali. Nikada nisu nikoga opomenuli, sve negde do 2011, 2012. godine, kada su počeli da daju primedbe na zaista neracionalno trošenje novca i sredstava iz našeg budžeta jer su i sami videli da taj novac koji ovde dolazi odlazi pitaj Boga gde i da to uopšte ne ide u korist građana. Sada, dobro je što oni ovo danas predlažu i dobro je što ćemo mi to da usvojimo, ali kamo lepe sreće da mi nikada nismo morali da dođemo u situaciju da ovakve stvari usvajamo.
Gospodin Jelašić je nedavno dao intervju za NIN. Vrlo pažljivo sam pročitao taj intervju, kada je on na pitanje novinara, posebno za povećanje penzija, koje je bilo krajnje neracionalno, za 10% je neko povećao penzije 2008. godine, pitao, između ostalog, tadašnje rukovodioce u ovoj državi - na osnovu čega mislite da date penzionerima tih 10%, oni su rekli – pa to je dogovoreno koalicionim sporazumom.
Znate, ovde se ekonomija vodila na osnovu koalicionog sporazuma. Nije se vodila na osnovu nekog racionalnog shvatanja, odnosno onoliko koliko zaradite, toliko možete da potrošite. Mi smo imali potpuno jedan sumanuti koncept, a to je - dajte da se dodvorimo biračima, da kupimo birače, i na taj način, jel tako, da opstanemo na vlasti.
Bogu hvala, to je prekinuto 2012. godine. Da se nije to dogodilo, mi bi danas bili u poziciji Grčke, bez ikakvih problema, i pitanje je da li bismo ikada mogli da se izvučemo, s obzirom da je neko u tom periodu, a to gospodin Jelašić potvrđuje, uzimao kredite po kamatama od 7,28%, i to u dolarima, bez želje da vodi računa o riziku, eventualno, zato što dolar može da ojača a npr. evro da padne, niko o tome nije vodio računa, uzimao je sumanute kredite. Mi danas to vraćamo, dragi građani, da znate. Mi danas iz tog perioda u ovoj godini moramo da vratimo kamate, mislim, ispravite me vi, gospodine Vujoviću, milijardu i 300 miliona evra negde otprilike kamata bi trebalo da vratimo, što je potpuna katastrofa. Ali, iz ove kože se ne može i zato moraju da se donose ovakvi zakoni.
Prvo, vezano za ovaj zakon o ovoj situaciji vezano za racionalizaciju državne uprave. Žali bože što mi imamo danas situaciju da, evo, gospođa Tomić je to veoma lepo obrazložila, onako profesorski, mi imamo danas veliki problem što mi nemamo dovoljan broj ljudi npr. u inspekcijama. Imate situaciju u Poreskoj upravi, npr. Filijala Voždovac, ima samo šest poreskih inspektora. Da li zaista neko misli da može šest inspektora da čitavu teritoriju tolike opštine pokrije? Pa nema nikakve šanse. Ali, zato smo nagomilali u administraciji toliko ljudi da to se ne zna ko kada ulazi na posao i za jednim računarom koliko njih radi.
Sada kada se kaže da morate nekog da otpustite, e onda odjednom skoče ovi koji su inače takav koncept zagovarali, pa kažu – jao, vi ne mislite na ljude. Pa neko mora valjda da misli i na državu i na taj budžet. Pa ne možemo doveka da sipamo novac u nešto što nema apsolutno nikakvu produktivnost. Koja je produktivnost bila zapošljavati tolike ljude u administraciji? Mi nemamo nikakve proizvode kapacitete danas. Mi smo privredu upropastili, ali smo zato na budžet stavili toliko ljudi da to ne može jedna Kina da izdrži, a ne Srbija.
Tako da, ovo što sada radite jeste nepopularno, ali ja vam čestitam baš zato što radite ovakvu nepopularnu meru. To je nešto što mora da se preduzme. Kao što nije bilo popularno da kažete ljudima – moramo da vam smanjimo platu i penziju jer to ljudi neće da prihvate, ali znate šta, druge solucije nije bilo. Svi oni koji se protive ovome neka kažu za šta su. Da li ćemo i dalje da sipamo novac u preduzeća u restrukturiranju? Da li ćemo i dalje da sipamo novac u administraciju? Da li ćemo i dalje da uništavamo privredu, da uzimamo kredite do beskonačnosti, a da zaista ništa ne pokrećemo po pitanju proizvodnje?
Ono što ja moram da pozdravim, vezano za samozapošljavanje, to ovde niko ne želi, valjda to nije popularno, da neko piše nekakvu pohvalu o Vladi, recimo, mi imamo fantastičan rad Inspekcije rada, zato što smo smanjili broj nezaposlenih, između ostalog, jednim delom zato što su počeli ovi koji su držali radnike na crno da prijavljuju radnike. Navijam upravo, pošto 1. avgusta, gospođo Udovički, trebalo bi da krene sa primenom novi zakon o inspekcijskom nadzoru, da još žešće inspekcije rade. Morate naterati i poresku i Inspekciju rada i sve ostale inspekcije da budu još rigidnije, zato što mora da se uvede red u državi.
Moram da pohvalim i zakon koji planirate da donesete, odnosno koji planiramo svi ovde da izglasamo, Predlog zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti. To je nešto što je zaista revolucionarno. Mi do skoro nismo imali nikakav popis šta imamo od imovine, posebno nepokretnosti, šta Republika Srbija sve poseduje. Onda ste imali neverovatne situacije. Recimo, neko u nekom organu zna da npr. taj organ, recimo, ako radite u pravobranilaštvu, znate da negde postoji neki državni stan, pa onda kažete nekome – idi, kao, čuvaj taj stan i onda vremenom ti dođeš do tog stana na jedan volšeban način, tako što mu se umanjuje cena itd. E, ovo je sada nešto zaista revolucionarno. Uspostavlja se neki red, da će neko konačno proceniti te nepokretnosti koje država poseduje i da ih konačno popišu, da znamo što to imamo, kako bi država mogla da zaradi. Čitam danas da je neko dao procenu da bi država mogla tu da zaradi ogromna sredstva i ja to apsolutno podržavam.
Kao što, naravno, podržavam i ovaj zakon o registru jer neverovatno je, mislim da je gospodin Krstić, dok je bio vaš prethodnik, o tome pričao, da mi nismo imali uopšte popisane ljude koji rade u javnom sektoru. Mi nismo imali pojma koga plaćamo. To je neverovatno nešto. Dajete negde novac, a ne znate ko vam radi. Konačno ćemo sada i tu da uvedemo neki red i mislim da je to nešto što je jako dobro i što bi svakako trebalo podržati.
Ono što moram i da vas pohvalim vezano za ovaj zakon o plaćanju od strane javnog sektora dobavljačima, znate, mi smo imali sad jednu krajnje sumanutu situaciju, da ljudi urade posao da niko ništa ne plati. Onda čekate do besvesti dok vam neko plati taj novac, zapravo i zaboravite kada ćete da dobijete. Sada je to nešto što je zaista dobro, uvodi se disciplina, u roku od 60 dana morate da platite dobavljačima i to je nešto što bi zaista svako normalan podržao.
Ovde bi se zadržao kod Zakona o javnim nabavkama. Vidim neverovatne kritike na prethodno donete izmene koje su 2012. godine ovde donete i kritike idu u tom smeru - eto niste postigli šta ste hteli. Izvinite, a kako niste postigli šta ste hteli? Možda nije cifra u uštedi tolika, ali je svakako, imate strahovitu uštedu i imate pad korupciju u javnim nabavkama. Fantastičan pad.
Mi smo imali do tada situaciju u javnim nabavkama na sledeći način, imate pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva i tačno nameštate firmama koje vi želite, odnosno firmama gde su vaši partijski prijatelji vlasnici. Tako su oni dobijali posao. Da ne pričam, što ste tako pljačkali javna preduzeća do, zaista neslućenih razmera, jer su, posebno ona koja imaju monopol. Na primer, kada bi trebalo da plate reklamu, pazite monopolsko preduzeća plaća reklamu nekom mediju i onda se tačno zna koji mediji bi trebalo da dobije taj posao, tako se izvuče jedno 10, 20 miliona dinara, zavisi kako koji mediji, da bi se zapravo tako platila buduća kampanja za izbore.
To je sada prekinuto. Mi imamo pad, upravo takvih nabavki, pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva sa na svega 5%. To je vrlo pozitivno. E, sada, naravno da postoje negde problemi gde se koče javne nabavke, gde su neke institucije ostajale bez elementarnih sredstava, ali evo ovim sada se to popravlja i nadam se, elementarnih sredstava za rad, zato što, zaista tu je postojala neka regidnost, dobro je da se to uočilo i to će se sada popraviti. Znate, šta je bilo bolje, da li uštedeti 100 miliona evra, ko što, čini mi se, da je negde tolika procena oko te uštede, ili dopustiti da se i dalje pljačka država? Pa, mislim da ovo bilo mnogo bolje da uštedimo taj novac, bez obzira što smo imali određenih tih anomalija koji se ovde spominjane, ali evo ovim zakonom se to sada popravlja i to je, naravno za svaku pohvalu.
Koleginica Tomić je lepo obrazložila ovo oko javnog duga. Konačno i tu se uvodi red. Konačno skidamo sa grbače one koji su bez veze nam sisali novac i koji su na neki način nam pravili toliki javni dug. Mislim da je ovo nešto što je zaista dobro i zaista ne vidim ni jednog jedinog razloga zašto bi neko glasao protiv ovakvih zakona. Činjenica je da to može amandmanima koliko-toliko da se popravi u određenim segmentima, ali čini mi se da mi polako postajemo država i da se ovde uvodi red. Mi smo dosada bili takva država da zapravo su tajkuni pisali zakone. To je ono što je najviše uništilo ovu zemlju. Prilagođavali su sve ovakve zakone sebi i njihovim potrebama. Ovde konačno država staje tome na put i postaje, zaista institucija, odnosno postaje neko u koga možemo da verujemo.
Mi do sada smo, zaista imali veliki problem, upravo zbog ovakvih anomalija koje sam nabrojao da verujem uopšte u instituciju države. Ovo je prvi put da donosi se zakon i nadam se da će država imati snage da ga sprovode i da će tu pokazati svoju jačinu u odnosu na one koji su prilagođavali zakone sebi i naravno da ću ovako nešto, svim srcem podržati, kada dođe dan za glasanje. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Moram da priznam da uz svo uvažavanje, možda i dobrih namera, ali znate ovo je situacija kada neko amandman piše čisto da bi se javio i kao nogama.
Ja ne znam da se obrazovanje završava, a ovde se traži za uslov da je završio visoko obrazovanje, pazite tu rečenicu, pravnog, saobraćajnog fakulteta ili da je završio policijsku akademiju.
Razumem da ste vi napisali i da insistirate da potencijalni kandidat ima pravni fakultet, saobraćajni ili Policijsku akademiju, ali da završi visoko obrazovanje, to još nisam čuo. Ovo je prvi put ovako nešto da imamo kao predlog i zaista ovako nešto nikako ne može da se prihvati.
Takođe, kada kažete da govori najmanje jedan svetski jezik, pa znate, i srpski je svetski jezik i svahili je svetski jezik. Ja razumem da ste vi napisali da govori najmanje jedan strani jezik, pa to je u redu da se prihvati, ali ovako kao što ste napisali zaista je neprihvatljivo i nemoguće je da tako uđe u zakon.
Da ne pričamo o ovome da ima najmanje pet godina radnog iskustva na istim ili sličnim poslovima. Koji bi sad to bili slični poslovi kada je ovo nešto u principu novo što se osniva i gde je neko, na kraju krajeva, mogao da ima pet godina? Ja znam da je bila ranija slična ovoj agencija, ali koja se imala pojedinačna za svake saobraćaj. Sad se objedinjuje za sve tri vrste saobraćaja, sada dolaze u ovu novu agenciju, odnosno kako li će se već zvati.
U svakom slučaju, ne znam gde ste mogli da vidite da se neko bavi sličnim poslovima i da ovako nešto stavite u amandman. Prema tome, ovo je potpuno neprihvatljivo. Razumem da ste ovo napisali čisto da biste se javili, ali bih vas zamolio, pošto ste doktor pravnih nauka, da ipak malo više vodite računa, pre svega, i o pravopisu i o gramatici i, naravno, o tome kako ćete sastaviti rečenicu. Hvala vam.

To kako ste vodili računa o narodu pokazuje da mi danas moramo da vratimo ove godine samo milijardu i 300 miliona evra kamata od vaših besmislenih kredita koje ste uzimali, a to vam gospodin Jelašić sada govori, koji je bio guverner u vaše vreme.
Dostojanstvo parlamenta se poštuje pravilnim izražavanjem. Ako ćete vi kao doktor pravnih nauka ovakav amandman, pošto ste malopre rekli da ste pisali zakon, niste pisali zakon, nego amandmane na Predlog zakona. Tu morate da vodite računa o tome. Ako ćete ovakve amandmane da podnosite, pa vi grubo vređate dostojanstvo parlamenta. Objasnite mi to kako se završava visoko obrazovanje? Šta znači ova rečenica, kaže – da je završio visoko obrazovanje pravnog, saobraćajnog fakulteta ili da je završio Policijsku akademiju? Potpuno neverovatno da doktor pravnih nauka sebi to može da priušti i da ovako nešto napiše.
Ako govorimo o dostojanstvu parlamenta, vi ga grubo vređate upravo neretko i obmanama, kao što ste malopre rekli o platama i penzijama, jer ne bi se smanjivale da ste tim ljudima umeli tada da objasnite zašto ste nerezonski podigli te plate i penzije, odakle ste obezbeđivali pare, a obezbeđivali iz kredita, jer ste ovu zemlju zaduživali. Isto, morali biste da objasnite zašto kao doktor pravnih nauka ovakve amandmane podnosite, gde grubo vređate i građane koji ovo gledaju, a naravno, vređate i dostojanstvo parlamenta. Hvala.

I član 108, a i 107, ali pošto se kolega pozvao, 108. o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Da sam prekršio Poslovnik, verujem da biste me vi opomenuli. Ali, samo da ovde zarad istine kažem, ja nikome ništa nisam osporavao, samo sam osporavao sam amandman. Prema tome, nemojte da izmišljate. To bi bilo vezano za 107. zato što grubo kršite dostojanstvo parlamenta i obmanjujete javnost.

Obraćam se vama.

Znači da ovo malopre što je izneto, red je bio da za tu obmanu opomenete poslanika, zato što ja nikome ništa nisam osporavao. Naprotiv, veoma se radujem kada neko podnosi amandmane, a to što sam rekao da je neko to kao nogom napisao, ostajem pri tome, s obzirom kad se pročita sadržaj samog amandmana, zaista to može da se zaključi. Hvala.

Član 107. - vređanje dostojanstva parlamenta. Ovde je neko nazvao poslanike paganima. Da li ste čuli šta je rekao? Kako je moguće da ga niste opomenuli? Nazvao je poslanike SNS-a da koriste paganske običaje ili kako god, da li će glasati ili neće glasati za njihove amandmane.
Ali, suština svega je da je valjda elementarni red da glasate za svoj amandman ako mislite da on popravlja zakon. Ovim što oni ne dolaze na sednice da glasaju za svoj amandman pokazuju koliko su im loši amandmani. To je suština cele priče. Oni ne veruju ni sami u to što napišu. Molim vas da ubuduće kada neko tako uvredi poslanike, pošto ako se neko ponaša tako, mogli bi možda da pogledamo na tu stranu, kao što su oni malopre rekli, jer paganski je, znate, recimo verovanje u hrast ili tako nešto. Ja bih zamolio da opomente tog poslanika, jer to je najgrublja moguća uvreda i za, recimo, verujuće ljude ili kako god. Nema niko pravo da tako imputira takav jedan epitet narodnim poslanicima SNS-a. Hvala vam.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, ja vas molim ponovo, član 107, ponovo nas je nazvao „paganima“. Morali ste da ga opomenete. Ja ne znam, evo drugi put i vas opominjem. To je potpuno neverovatno, to je uvreda za ljude, da nas neko naziva paganima. A to – ko je palio parlament, pošto ste rekli da je to uradila fukara, pa nisam video da ste nekoga od njih procesuirali ili uhapsili. Naprotiv, neke ste nagradili, postali su veoma važni u državi. To je ono što vam niko, naravno, neće zaboraviti.
Vas molim ubuduće da opomenete poslanika koji ovako vređa narodne poslanike. Hvala vam.

Član 107. naravno, jer se grubo vređa dostojanstvo parlamenta, mi smo čuli pretnje sa druge strane, poziv na dvoboj, na tuču od strane dotičnog kolege koji valjda smatra da možda bi ponovo trebalo spaliti Skupštinu.
Ali sa druge strane, moram da se pozovem i na član koji govori o tome da mora da se priča o dnevnom redu, odnosno o onome što je na dnevnom redu. Ovde smo čuli potpuno neke neverovatne stvari koje nikakve veze nemaju sa ovim zakonom, niste reagovali i to je neko izneo ko najmanje ima pravo na tako nešto, jer u njegovo vreme mu je predsednik Vlade ubijen, a on je bio savezni ministar policije i pokazuje na ovaj način da ove amandmane, inače koje podnosi, ne podnosi radi iskrenosti, nego isključivo da bi pokušao da prikuplja jeftine političke poene na najgorem mogućem politikantstvu.
Tražim da se naravno o ovome i vi naravno izjasnite u zavisnosti od vašeg odgovora, sam ću se odlučiti da li ću tražiti da se glasa o povredi Poslovnika, ali ovako nešto je nedopušteno, molim vas da ubuduće reagujete. Hvala vam.

Član 107. Bili ste dužni, malopre a to je strahovito vređanje dostojanstva ovog parlamenta kada neko iznese takvu monstruoznu laž. Bili ste dužni da ga opomenete.
Neko laže da su kamere čekale ministra na aerodromu, pa valjda bi postojao neki snimak, valjda bi neko slikao tog ministra pošto su rekli da su bila čak dvojica, valjda bi te ekipe novinara zabeležile dolazak ministra sa kamerom, pošto dobro znate da je to neistina. Trebalo bi da se stidite. Sram vas bilo.

Član 109. uvaženi predsedavajući, bili ste dužni da mu izreknete opomenu, jer je rekao na kraju da je bio protiv toga da neko ubije sedam ljudi.
Izvinite, jel ovde neko proglašava ministra da je svesno ubio sedam ljudi? Pa nemojte da se igramo sa tim, bili ste dužni da mu izreknete opomenu. Niste to učinili i ja zahtevam da mu izreknete opomenu zato što je, pored toga što je uvredio sam parlament i sve nas ovde, nazvao ministra ubicom.
A ja vam tvrdim da je bilo obrnuto, da je, ne daj Bože, to dete umrlo, onda bi ga optuživali zašto nije poslao helikopter. E to je to licemerje koje mi ovde preživljavamo svaki dan.
I molim vas da mu izreknete opomenu za ovakvu gnusnu laž koju je izneo.
Sa druge strane, niko od nas makar nikada nije vodio srpski narod iz Krajine da glasa za HDZ, a to je neko tamo radio. Hvala vam.

Član 107. Poslovnika, dostojanstvo parlamenta, zato što ne može ovako da se obmanjuje javnost, a to je naravno vređanje i parlamenta i javnosti koja ovo gleda.
Pod jedan, prvo se pričaju svakakve stvari vezane za helikoptersku nesreću, o tome ćemo naravno možda i tokom rasprave nešto da kažem.
Ali, druga stvar koja je jeziva, a gde je laž, vezano za avionsku liniju Beograd-Njujork. Ona nije ni postojala, nego je iz Taškenta, odakle je išao avion, mi smo bili usputna stanica samo, niko znači ništa nije ukidao kada nije ni postojalo.
Prema tome, kada neko želi da o nečemu priča, nema pravo da ovako obmanjuje javnost, jer je ovo jako ružno i ja bi molio da ubuduće opomenete ovakvog poslanika koji iznosi ovakve neistine. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Znate, kad se neko bori da, eventualno, dođe do cenzusa, onda može neodgovorno da priča šta hoće i da se ponaša kao otvoreni prozor. Nadam se da znate šta radi otvoreni prozor.
Ali, to je ono kada neko ne želi da razlikuje šta znači kada imate međunarodni sporazum sa jednom od najvećih sila na svetu, i kada imate komercijalni ugovor sa državom koja ima svoju kompaniju koja je letela za Njujork. To je ogromna razlika. Šta da se radi, valjda će neko to naučiti. U svakom slučaju, ovo je dobro iz prostog razloga zato što SAD ovakvu vrstu sporazuma ne potpisuju baš sa svakim. Prvo morate steći neko određeno poverenje prema toj zemlji i dobro je da to poverenje između nas i trenutno najveće svetske sile na svetu je u uzlaznoj putanji. Nadam se da će se tako i nastaviti, a dokaz je upravo ovo Sporazum sa SAD o direktnim letovima iz Beograda, odnosno iz Republike Srbije ka Njujorku.
Što se tiče ostalih zakona, dobro je da se širi nadležnost ovog Centra, koji se formira za istraživanje saobraćajnih nesreća, ali dobro je da pored vazdušnog ide i na železnički i na brodski saobraćaj. S tim, što tu moram da priznam, čitajući sam zakon, imam prilično nekih nedoumica, nadam se, naravno, da će, eto, u raspravi da se one nekako razjasne, zato što, čini mi se, i to je ono što generalno ne volim, kada se zakoni pišu, da se nešto ostavlja, da se rešava podzakonskim aktima.
Zato što to se, neretko ovde u praksi pretvaralo u to da se nikada ne reši i onda se ostavi rupa u zakonu, i onda se to često zloupotrebljava. To je inače, bila odlika prethodne vlade, koja je to najviše volela da tako ostavi neku oblast nedorečenu, pa kaže – rešiće se nešto podzakonskim aktom. Namerno se to ostavi, zato što se onda u tom međuprostoru stvaraju raznorazne malverzacije. Verujem, naravno, da to sigurno nije želja ove Vlade.
Čini mi se da su same odredbe o tom Centru uopštene, i mogu se na razne načine protumačiti. Potrebno je malo preciziranje iz mnogo razloga, jer zaista, neko je ovde postavio dilemu oko preklapanja nadležnosti. Lepo je ovde napisano, i lepo ste vi obrazložili da se oni ne bave istragama krivičnim, niti prekršajnim, niti bilo čim.
Kad se kaže, bave se istragama vezanim za uzrok saobraćajne nesreće, da li plovidbene, da li avionske, znate, to isto može da zanima i neku drugu službu, a pitanje je da li je sada baš dobro da se u određenim situacijama to preklapa. Dobro je što ovde po pitanju recimo nekih nesreća vezanih za vojsku, da se stvaraju te neke mešovite komisije, ali se opet postavlja pitanje da li je to baš sa aspekta nacionalne bezbednosti dobro da na primer VBA daje nekoj drugoj tamo agenciji da radi određeni posao koji možda recimo predstavalja državnu tajnu. Možda je recimo došlo do nesreće, nešto smo prevozili u sklopu vojnog transporta, na primer putem železnice, što je možda državna tajna i ne mora baš da se zna. Dođe do nesreće i onda imamo tu neku vrstu preklapanja nadležnosti tih nekih mešovitih komisija, može to da stvori problem, možda bi trebalo o tome razmisliti.
Generalno, svakako da ovo podržavam zato što je dobro da se ovako nešto uredi. Samo bih voleo da u toj nekoj raspravi narednoj, pokušamo da samo malo preciziramo kakav će biti posao i ono što me posebno zanima vezano za taj centar to je odabir kadrova. Ovde se kaže da neko mora da ima devet godina iskustva u određenoj oblasti, da li je avio saobraćaj, da li je vazdušni, odnosno da li je brodski, da li je železnički, ali sada se postavlja pitanje kakvih devet godina rada, na čemu u toj oblasti saobraćaja. Ipak se neko bavi istragama i on mora da ima neka elementarna poznavanja vezana i za sam taj krivični aspekat, pa me iskreno interesuje kako se vrši odabir tih kadrova. Mislim da je to važno samo da građani čuju.
Što se tiče onih ostalih stvari, moram da pohvalim u mnogo čemu ove zakone. Prvo, zato što smo usklađujemo i idemo ka nekim tokovima koji su prosto civilizacijski, na kraju krajeva usaglašavamo se sa onim što EU od nas zahteva. Verujem da čitava Vlada radi ka tome na jedan veoma dobar način, ali moram ovde da naglasim, pošto je stalno neko napominjao i želim prosto to da kažem nešto vezano za ovu ne daj bože helikoptersku nesreću koju neko ovako zloupotrebljava. Zaista zloupotrebljava na jedan ružan način kako bi bacio ljagu na samo Vladu Republike Srbije, možda čak i na samog ministra odbrane.
Znate, imate koliko god hoćete sličnih nesreća, ne daj bože, u svetu, u Francuskoj, u SAD, gde god hoćete. Znate, tamo se to konstatuje da se dogodilo i pusti ste da nadležni državni organi rade svoj posao. Nekada sa aspekta nacionalne bezbednosti, na primer u SAD, ne možete čak ni da postavite to pitanje tako javno šta se tu dogodilo. Možda neko ima vojnu tajnu, možda nešto mora da se od javnosti stavi po strani iz određenih razloga. Ovde kod nas se vodi jedna neverovatna haranga, bukvalno hajka, a opet sa druge strane da se ne daj bože dogodilo nešto ružno tom detetu da je preminulo, odnosno koje je takođe stradalo, koje je bilo bolesno u Novom Pazaru, onda bi se vodila druga vrsta kampanje na Vladu, a što niste poslali helikopter da spasete to dete.
Ta vrsta licemerja koja ovde vlada je nešto što je jako ružno. Nadam se da uz pomoć ovakvog jednog zakona da će se i tako nešto na kraju krajeve regulisati, da ćemo tačno znati ko u određenim situacijama nastupa. Zamolio bih one koji žele na takav način da zarade određene političke poene da to ne rade, jer to je toliko bestidno, toliko licemerno.
Nadam se i evo i verujem, pošto vidim mnogi od vas navodno su strahovito zainteresovani za rezultate te istrage, čekamo nadležne državne organe, ne mešate se u posao onoga koji se inače bavi time, a to je tužilaštvo, to su neki organi koji su nezavisni od nas. Nemojte vršiti pritisak na nezavisne organe zato što to ne smete da radite. Poštujte neke osnovne demokratske postulate i poštujte tu neku podelu vlasi, morate tako naravno i da se ponašate. Hvala vam.

Razumem zašto gospoda preko puta ne žele uređeno bankarsko poslovanje. Znate, oni su uveli jedan originalan sistem bankarskog poslovanja poznat samo ovde u ovoj državi, a to je da, recimo, možete da dođete u Agrobanku, podignete para koliko hoćete i kažete na lepe oči – to sam ja, i ne date nikakvu hipoteku, odnosno nikakvu zalogu za tako nešto. Tako ste isisali, bogami, nekoliko stotina miliona evra i na taj način ste tako slatko opljačkali građane Srbije da vam to nikada neću zaboraviti, tako da ovo lamentiranje i ovo plakanje sad navodno nad njihovom sudbinom nekako ne ide u prilog.
Sada moram da pitam podnosioca amandmana, pošto inače, gospodine predsedavajući, da vam kažem – ja nikada u životu nisam uzeo kredit i trudiću se dok sam živ, pod ovakvim uslovima kod ovakvih banaka koje su oni doveli, da nikad ne uzmem kredit. Ne kažem, nikad ne reci nikad, ali stvarno ću se truditi jer donekle se slažem sa onim što je Horhe Muhika, urugvajski predsednik, rekao Emiru Kusturici u intevjuu, moram samo da se osvrnem pa ću postaviti pitanje podnosiocu amandmana, rekao mu je – Kusturice, ništa ti ne znaš, nisu pljačkaši banaka oni koji su ih pljačkali, nego oni koji su osnivali. Moram da priznam da se slažem sa tim. Ovakav sistem bankarskog poslovanja koji danas posluje, a vidimo da se polako raspada je zaista čita pljačka građana, ali su to oni uveli.
Sad pazite, hoćete da napravite situaciju da ove hipoteke važe za ubuduće. Šta, recimo, ubuduće hoću da podignem kredit, što sad mene hoćete da oštetite? Potpuno je neverovatno šta neko želi ovde da uvede. Znate, ne možete da do juče primate Papandreua i da vam to bude glavni gost na stranačkim skupovima i da forsirate PASOK, a sada ste odjednom Cipras. Sada ste odjednom veliki obožavalac Ciprasa, a do juče ste podržavali čoveka koji je MMF doveo u tu Grčku i koji je upravo na takav način možda upropastio tu celu Grčku. To je potpuno neverovatno šta mi danas slušamo, a do juče ste mu tapšali na vašim skupovima.

Vraćam se. Upravo je ovo vezano za amandman. To licemerno ponašanje je slično onome što Velika Britanija danas radi u Savetu bezbednosti. To je licemerna politika zato što populistički žele danas da dođu do toga, do nekog glasa, navodno, oni se sada brinu o građanima koji su uzeli kredit u švajcarskim francima. Pa vi ste najviše reklama uradili da se ne uzima kredit u švajcarskim francima. Vodili ste čitave kampanje da to ljudi rade. Sada ste našli da pričate kako je ova Vlada nesposobna da pomogne tim ljudima jer se zalažete da možda svi mi platimo iz budžeta tim ljudima što je sada razlika takva kakva jeste.