Hvala uvažena predsedavajuća.
Evo pažljivo sam od momenta kada je podnosilac amandmana krenuo sa svojim obrazlaganjem, do sada čekao red, i moram da priznam da sam u mnogo čemu prilično šokiran količinom licemerja koje dolazi sa druge strane.
Inače, uvaženom kolegi koji je inače profesor i pedagog, valjda je studente naučio da vikom ne možete da osnažite argumente. Zapravo, time pokazujete da argumente nemate.
A o gospodinu koji je malo pre govorio, osim toga što vređa po društvenim mrežama žene, a i druge poslanike, ne znam šta bi drugo mogao da mu kažem, ali znate u čemu se sastoji to licemerje, posebno oko samog amandmana? Recimo, vole da se pozivaju na Fiskalni savet i to je jako lepo, ali ovde ide stravična kritika prema Vladi zašto Vlada smanjuje plate i zašto smanjuje i otpušta ljude.
Inače, danas imate, prosto treba da čitate, imate današnji intervju Pavla Petrovića u Ninu gde se on zalaže da sledeće godine mi otpustimo još 20.000 ljudi. Govorim o predsedniku Fiskalnog saveta, gde se on zalaže da dodatno smanjimo rashode u državi. On čak kritikuje Vladu što ima malo smanjenje rashoda. On traži još, traži da još snizimo penzije i plate.
Mi kada bismo to uradili, vi bi nas obesili ovde.
Ja sada ne znam, kada se vi pozivate na Fiskalni savet, da li kada oni traže da otpuštamo ljude ili se pozivate kada to vama isključivo odgovara? To je zaista licemerje. Ja ovde zaista nisam čuo ama baš ni jedan jedini alternativni predlog šta ne valja u ovom budžetu.
Priznajem, pročitao sam na društvenoj mreži od strane jednog kolege poslanika, sa druge strane jedan predlog, čuću naravno kako će on to obrazložiti, da li ću lično možda to da prihvatim ili ne, ali ja zaista nisam čuo ni jednu jedinu alternativu sa vaše strane.
Ja vas pozivam da čitate, Fiskalni savet je jako lepo rekao, imate stravičnu kritiku od strane Fiskalnog saveta koja je doduše, Bogu hvala, prošle godine u mnogo čemu promašio naš deficit, ali svakako od njih mora uvek da se uzme argumentacija u obzir zato što se radi o ljudima koji su zaista stručni, za razliku od ovoga što vi iznosite.
Međutim, oni nama traže da mi ljudi otpustimo 20.000 ljudi sa posla iz javnog sektora. Evo, kada bi Vlada to primenila, šta biste nam vi ovde radili? Pazite, oni kritikuju Vladu što je uopšte imala ovo povećanje plata i penzija sada što se dogodilo nedavno. Ovde se neko sprda sa tim, pa kaže – jeste, to je 200, 300 dinara ili već kako. Izvinite, zaradite vi tih 200, 300 dinara. Zaradite, to u masi je ogroman novac, to neko mora da zaradi, morate da obezbedite negde iz nekog realnog izvora.
Lako je bilo voditi politiku hoću da se zadužim, pa nemilice diže kredite i onda deli plate i penzije. To može svako da uradi, ali vi ćete tako da uništite zemlju. Mi to ne želimo da radimo.
Ja moram da priznam čak, da budem iskren gospodine Vujoviću, možda sam preterano ovako radikalniji po tom pitanju, ja bih možda i primenio ovo od Fiskalnog saveta, ali se plašim zaista šta bi bilo jer imali biste potpuni socijalni bunt, i to je činjenica.
Inače, oni ljudi donekle imaju pravo i negde i rezonuju to nekako na ispravan način zato što zaista smo u dubiozi zastrašujućoj. Gospodin Pavle Petrović u današnjem intervju u „Ninu“ lepo kaže da smo mi 2008. godine imali javni dug 28% BDP tada, znači 28%. Vi ste ga na kraju vašeg mandata digli na skoro 60, čini mi se.
Imali ste čak zakonski limit 45%, vi ste zakon prekršili i niko ne odgovara nažalost zbog toga zato što ste podizali sumanute kredite sa jezivim kamatama koje mi otplaćujemo. Mi sledeće godine, ponavljam, moramo da otplatimo milijardu i 150 miliona evra kamata. Ko će to da zaradi? A vi nam ovde prigovarate za ne znam šta.
Dajte ljudi, slažemo se svi, nikom nije lepo da smanjuje plate i penzije. Ja sam to juče rekao, ako neko zaista smatra da je gospodin Vučić lud, da voli da se iživljava nad narodom, da mu smanjuje plate i penzije, onda vi duboko grešite. To je prosto nenormalno. Ali, mi nemamo drugu alternativu. Ako imate nešto drugo, vi ponudite, kažite – evo, mi nećemo da smanjujemo platu i penziju, nećemo rashode da smanjujemo, nudimo ne znam šta. Ali, nemojte da nam nudite više da dižemo kredite, zato što ćemo sahraniti državu. I to je nešto što je zaista nedopustivo i molim vas da više ne iznosite zaista istine i da se pozivate na Fiskalni savet, jer ako se pozivate na Fiskalni savet, onda se svakako zalažete da otpustimo naredne godine još 20 hiljada ljudi i zalažete se da dodatno ljudima smanjimo plate i penzije, a nisam baš siguran da vam je to politika koju ste vodili do danas. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Pravo da vam kažem, ne bih se javljao da ovde ne čujemo neke neverovatne stvari, a sada o socijali. Vi ćete me, gospodine Lončar, ispraviti, nisam lekar, ali znam toliko da kada čovek ima karcinom na plućima on ne može da se leči brufenom ili sirupom, nego morate tešku hemoterapiju da mu primenite ili da ga ozračite da bi eventualno preživeo. Mi smo bili, kao država, u tom stadijumu, kao bolesnik koji ima karcinom na plućima. Otprilike je to tako bilo 2012. godine i u takvoj situaciji sada nama neko priča o socijalnim davanjima, o ne znam čemu, a zaista je veliki uspeh što smo došli do toga da ne moramo uopšte da smanjujemo socijalna davanja. Ni jedno socijalno davanje, niti dečiji dodatak nije smanjen, čak se nadam da će možda biti povećani, što možda jeste veliki uspeh. Umesto da se to ceni, neko to sada kritikuje i kaže – imate manja socijalna davanja i ne znam šta.
Pričamo ovde o tome kako ljudi teško žive, ali vi bi trebalo, gospodo, da nam kažete zašto 61% penzionera u ovoj zemlji, a to smo od vas dobili kao zaostavštinu, ima penziju ispod 25.000 dinara? O tome niko ne priča. Stalno pričate kako su se smanjile penzije. Smanjile su se za 39% penzionera. Slažem se, to je svakako udar, ali 61% penzionera, vi ste nam ostavili, prima ispod 25.000 dinara. Imate penzije koje su po 12.000, 13.000 dinara, što je katastrofa, naravno. Ko može da živi sa tim? To je vaša zaostavština. To ste nam vi ostavili, a tražite sada od nas – što ljudima to ne isplaćujete. Odakle da isplatimo kada ste nam ostavili praznu kasu? Nismo mi do te mere neodgovorni prema državi da se zadužujemo u inostranstvu kako bismo nekom isplatili penziju.
Tu ekonomsku politiku je vodio Božidar Đelić. Sećam se kada se jednom pohvalio u jednoj televizijskoj emisiji, kaže – podigli smo fantastičan kredit, imaćemo da isplatimo penzije. Ko se time hvali? Kredit kada podignete treba da se hvatate za glavu, jer kredit morate da vratite, a vi ste se hvalili što ste podigli dobar kredit, pa ćete imati da isplatite penzije. To je ta neodogovorna i skandalozna politika koju ste vodili.
Pričamo ovde o poreskoj upravi. U vaše vreme niko živ nije plaćao porez od ovih tajkuna. Niko živ nije platio porez. Malo pre je kolega Jovičić pomenuo prodaju „Maksija“ Delezeu. Gde je Mišković platio taj porez?
(Marko Đurišić, s mesta: U Srbiji.)
Nisam siguran, nego je izneo pare na neka egzotična ostrva. Nemojte da pričate neistine, nije tačno i nije platio nigde ništa.
(Marko Đurišić, s mesta: U Srbiji, 25 miliona evra.)
Inače je jedan od najvećih poreskih dužnika. Molim samo da se ne dobacuje. Pogledajte koliko je tajkuna bilo poreskih dužnika i nikom niste smeli da zakucate na vrata. Ovo je prva Vlada koja je krenula u ozbiljnu naplatu poreza i nikada nismo imali veću naplatu poreza.

Naravno, zato što je između ostalog i ovo vezano za sam amandman.
Pričamo o radnim inspekcijama. Jeste, između ostalog, jednim delom pad nezaposlenosti je zato što su krenule inspekcije rada da rade i da ljude koji su radili na crno, da zapravo vlasnike teraju da ih prijavljuju. To u vaše vreme niko nije smeo da radi, niko nije želeo da radi, na kraju krajeva. Imali smo rad na crno kao dobar dan.

Ja vas samo molim da kada podnosite ove amandmane ne idete sa tom vrstom demagogije zato što to ne pije vodu. Ostavili ste nam upravo ovo što sam sada izdeklamovao, ispričao i jednostavno vas molim da ne obmanjujete više ljude, da ne obmanjujete narod. Tu su pokazatelji koji su egzaktni. Kažete da nam je mali rast od 0,9%, a u vaše vreme je bio pad i vi sada pričate o tome kako imamo najniži rast u regionu. Imamo dinamičan rast, ali u svakom slučaju ovaj amandman ne treba podržati i slažem se sa predlogom Vlade.

Hvala predsedavajući.
Član 107. ne samo naravno ovo što ste mu ukazali, nego on je kao kolega poslanik ovde uvredio službenike Poreske uprave i niste ga uopšte opomenuli. Rekao da je da oni umesto da rade svoj posao slikaju se sa pevačima. To su isti poreski službenici koji su zaposleni u njihovo vreme. Ja ne znam o kome on priča, zašto vređate ljude?
Na kraju krajeva, mi imamo danas manjak ljudi u Poreskoj upravi koji su inspektori i koji bi mogli da rade taj posao zato što su oni Poresku upravu napravili baš takvu da je puna administracije, a manje operativaca. Ali, tako vređati službenike Poreske uprave je nedopušteno i ja vas molim sledeći put da mu izreknete opomenu za vređanje radnika koji rade u Poreskoj upravi. Hvala vam.

Evo, čuli smo da nijedna država izgleda nije bankrotirala. Evo, prisetićemo se Argentine. Čak je prošle godine bankrotirala drugi put za trinaest godina, tako da, gospodine Vujoviću, pretpostavljam da biste mogli da objasnite nekome ko o tome ne zna nešto mnogo.
(Zoran Živković: Baš bih voleo da nam objasni.)

Šta ćete, neko kad nema argumente, navikao je da dobacuje ili da viče. Ali, dobro, tako vam to ide.
U svakom slučaju, ovo je zaista originalan predlog i drago mi je da gospodin Babić to lepo obrazložio – neko bi voleo da mi uđemo u bankrot ili na privremeno finansiranje zato što tu zaista može, što bi narod rekao, da se muva. Ne gledate, nemate transparentno trošenje, možete da radite šta hoćete, a neko izgleda to mnogo voli.
E, meni je drago što je ova Vlada uspela da spreči bankrot. Meni je drago, gospodine Vujoviću, možda ste dužni to da kažete, da je Vlada Republike Srbije 2012. godine, doduše, tada još niste bili ministar, kada je preuzela odgovornost, imala novca taman da isplati još dve plate i penzije i to je bila potpuna katastrofa i da smo tada morali, nažalost, da se zadužimo kako bismo imali likvidnost države, da bismo uopšte mogli da nešto radimo. E, to ste nam ostavili. Ostavili ste nam čak i ministarstva sa blokadama računa i to bi trebalo građani da znaju. Sada nije ni čudo što nam ovo predlažete. Ja bih voleo da sa time možda izađete na izbore, da kandidujete i da kažete – da, mi smo za bankrot države i mislimo da je to bolje. Ali, na svu sreću, građani to vide i drago mi je da je Vlada Republike Srbije sredila naše finansije da to izgleda zaista kao apoteka. Hvala vam.

Hvala.
Pre nego što krenem nešto da kažem o samom budžetu kao najvažnijem zakonu za jednu državu, moram malu kritiku da uputim ministrima uopšte i Vladi, uz naravno ono, ja tvrdim da u ovom društvu postoji izuzetna cenzura, moram da priznam, ali i cenzura prema vlasti, odnosno prema predstavnicima vlasti, zato što ono što ste vi uradili ne možete na adekvatan način nigde da prikažete, zato što to očigledno pojedine medije ne zanima. Uglavnom je poenta plasirati raznorazne afere, čak izmišljene, ako je potrebno i narušavati kredibilitet Vlade.
Ali, ono što ste uradili, a nije mala stvar kada kažete da imate plus 0,9% BDP. To znači, da prevedem običnom narodu, znači da ste negde nešto proizveli, stvorili neku novostvorenu vrednost. Iako mi čujemo ovde raznorazne kritike, kako je to zbog povećanja poreza i akciza, ali ja se izvinjavam, ti porezi su postojali i ranije kada nam je guljena koža bukvalno i kada je svaka privredna aktivnost bila apsolutno onemogućena upravo zbog gušenja privrede takvim nametima, pa smo imali takav pad da je to zastrašujuće, a složićete se, imali smo kud i kamo bolji ekonomski i kakav god hoćete ambijent nego što imamo danas, i probleme na globalnom nivou i samu ekonomsku krizu koja svakako još traje.
Ali, ima tu malo i vašeg nesnalaženja. Mislim da ne umete nekada da prikažete ljudima šta ste zaista dobro uradili, a nije malo to što ste do sada uradili. Recimo, gospodine Vujoviću, moram da bude iskren, kada vas slušam, moram da priznam da nekada uživam kada to slušam, zato što na vrlo stručan način objasnite, ali možda da se malo više približi običnom svetu, da ljudi shvate o čemu se radi, da se možda malo pristup nekako promeni. Inače, svaka čast za svu ovu finansijsku konsolidaciju koja je urađena do sada.
Ono što ovde čujem i što mi je neverovatno, to je, kaže – što država nije krenula u dinamičan razvoj? Ne znam, jesmo li mi shvatili da je samoupravni socijalizam umro i da shvatimo da više nije država ta koja plaća do besvesti i zapošljava, nego smo se valjda godinama unazad zalagali za nekakav liberalni kapitalizam, iako sam lično veliki protivnik toga, ali to je nešto je dominantno. Onda mi nije jasno zašto su ljudi sa druge strane, da li su za to da vratimo Kardelja i samoupravni socijalizam ili su za to da zaista tržište reguliše ono što se dešava trenutno u ekonomiji? Prosto, moramo da se opredelimo.
Nije istina da nema tog razvoja. Čim imamo plus, nismo u minusu, jasno je da postoji neki razvoj, da se negde nešto radi. Istina, uvek to može bolje i ja sam ubeđen da može bolje, ali za tako nešto, vi morate da stvorite prvo dobar privredni ambijent, pre svega kroz zakon, i to je ono što moram da vam čestitam, što se dosta radi na tome, a to ranije, nažalost, nije bilo tako.
Konkretno, često se ovde navodi taj problem poljoprivrede. Evo, vi ste gospođo Bošković tu, između ostalog i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji pretpostavljam da će biti donet ili kako god, ali upravo to reguliše. Reguliše mogućnost da i mali poljoprivrednik, zamislite, negde može da utiče na nešto, odnosno da može i on da dobije negde neku zemlju ili da nešto radi. Do sada smo imali situaciju, a vidim da stalno ide sada kritika vezana za to zašto je nešto u poljoprivredi, zašto je stanje ovakvo. Pa, imali smo situaciju da je isključivo tajkun mogao da dođe do zemljišta i isključivo ako je bio povezan sa nekom prethodnom garniturom.
Naravno, ja njih i razumem, ovu gospodu što možda danas i organizuju ove proteste. To su uglavnom ovi što imaju po hiljade hektara. Njima je, naravno, problem što će da dobiju konkurenciju, a konkurencija nekome smeta. Ti ljudi su navikli da vam pričaju o slobodnom tržištu kad su oni monopolisti. To je nešto što moramo da izbrišemo.
Dobro je da ste krenuli da to rešavate. Ja verujem da će se taj zakon veoma brzo naći ovde pred poslanicima, jer naš mali poljoprivrednik je uništen i privreda nam je uništena upravo time što smo omogućavali da tajkuni dobiju zemljište koje na kraju krajeva nisu ni obrađivali, a dobijali su subvencije za to. Mi smo bukvalno bacali novac za nešto što apsolutno nije bilo plodonosno zato što su te pare bile bačene.
Takođe, kada već govorimo o poljoprivredi, a vidimo danas se potpisuju raznorazne peticije, onda treba biti dovoljno pošten pa reći – da, mi smo zbog glasova 2008. godine navrat-nanos u Luksemburgu, gde je ono bilo, potpisali SSP, da bismo obmanuli građane, ali smo tim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, takvim kakav jeste, omogućili liberalizaciju uvoza poljoprivrednih proizvoda i sahranili smo poljoprivrednika našeg, a uz to smo i omogućili da se zemlja prodaje strancima. Sada je zaista sramotno da ti ljudi koji su upravo to podržavali, da oni danas potpisuju te peticije.
Dragi moji paori, dragi seljaci, ovi što danas potpisuju peticije su vas sahranili baš tako što su potpisali jedan takav Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Treba biti pošten i tako reći građanima.
Da li ćemo mi tu uspeti nešto da promenimo? Da li ćemo uspeti da dobro ispregovaramo da se slučajno takva jedna odredba ne primenjuje, ne znam, ali to je naša međunarodna obaveza koju nam je neko drugi nametnuo i to na takav način tako što nam je nametnuo da jednostrano primenjujemo SSP. Znači, sama EU ne želi još to da primenjuje sa nama, ali mi ćemo jednostrano da to primenjujemo, što bi narod rekao, da budemo veći katolici od pape. To vam je tako, nažalost, bilo i, nažalost, tako je i ostalo.
Mnoge stvari ovde, evo, recimo, gospodine Sertiću, ja to često vama zameram, neretko, ne umete možda to da objasnite, ali treba reći građanima, upravo zbog skandalozne politike dodvoravanja biračima, mi smo godišnje bacali 750 miliona evra na preduzeća u restrukturiranju. Bacali smo na preduzeća koja ništa ne rade, bacali smo na radnike koji suštinski nisu bili radnici, nego su sedeli tamo i nisu dobijali ništa. Sada je to kud i kamo smanjeno. Ja se nadam da će se to završiti, ali naše pare koje smo bacali u bunar su upravo bile to.
To uopšte nije mali iznos, ali meni je drago da se budžet upravo na ovaj način konsoliduje i da se naše finansije konsoliduju tako što nećemo bacati pare u bunar bez dna.
Inače, ja apelujem na vas, gospodine Sertiću, da što pre uradite nešto da više ne bacamo taj novac. Razumem premijera, ono kada je rekao za Bor. Moram da priznam, koliko god da mozgamo svi ovde, nisam siguran da iko od nas ima pravo rešenje, jer pada cena bakra i šta da radite, to je prosto nešto što nije rentabilno, ali morate da vodite računa i o toj socijalnoj komponenti, jer čitav Bor živi od tog Rudarsko topioničarskog basena. To je tako kako jeste. Ko je nama kriv što smo nekada davno možda, u redu, što se tiče Bora, ali recimo Železaru Smederevo ulagali u nešto što je pitanje da li je bilo rentabilno, jer bar sa naše strane je moglo da se na tom podneblju pokrene. Sada je to tako kako jeste. Čitavi gradovi nam žive od pojedinih fabrika i, nažalost, moramo da vodimo računa i o tome da ti gradovi ne bi umrli.
Recimo, kada nam kažu – kada ćete da rešite FAP u Priboju? Pa, što ga vi niste rešili, FAP u Priboju? Ne razumem. Imamo fabriku od koje živi čitav Priboj, polomiste se svi ovde živi da negde nešto uradite. Šta da radite, tržište je trenutno takvo kakvo jeste. Pitanje je da li tu ima rentabilnosti. Ja se nadam da ćete naći rešenje i moram da vam čestitam uopšte što ste prionuli na posao da to rešavate. Neko drugi to nije ni rešavao, samo je bacao pare u bunar bez dna i to je tako funkcionisalo.
Prema tome, ovaj budžet, ovakav kakav jeste, je nešto što je skopčano sa ekonomskom politikom ove države. Inače, navijam za nepopularne poteze i svuda ističem da će ova Vlada apsolutno i u narednoj godini donositi nepopularne poteze i ako se to narodu ne sviđa, neka glasa protiv ove Vlade i protiv SNS, ali ovi što su protiv toga neka kažu šta nude kao alternativu. Ta politika „ua Vučiću“, to je politika koju možemo svi mi da vodimo, nikome se ne sviđa ni da smanjuje plate, niti da smanjuje penzije, niti da otpušta ljude, to je prosto nešto što nikome nije lepo, ali izvinite, ako hoćete zdravu ekonomiju, ako hoćete uopšte zdrav organizam, kad čoveka lečite od karcinoma pluća, vi ne možete da primenite sirup, nego morate da ga vodite na hemoterapiju, to je tako kako jeste. Ako se narodu to ne dopada, ako narod smatra da možda mnogo bolje da podižemo kredite i da na taj način našu privredu, odnosno ne privredu, nego prosto da potrošnju regulišemo zato što ćemo iz kredita uzimati, pa davati za plate i penzije, ja mislim da je to kontraproduktivno, da je to politika koja uništava jednu državu, ali molim lepo narod će svakako imati priliku da se oko toga opredeli.
Ja samo kažem još jednom, molim one koji su protiv ovoga, da kažu šta nude. Ja nisam čuo nijednom šta vi nudite umesto ovoga. Mi smo rekli - hoćemo, povlačićemo nepopularne poteze i u kampanji ćemo to da kažemo, što se tiče pokrajinskih i lokalnih izbora, da, povlačićemo nepopularne poteze, koliko god da to boli, zato što je to jedina šansa da zemlja preživi.
Tako da, mi samo sledeće godine, čini mi se, ispravite me, gospodine Vujoviću, trebalo bi da platimo milijardu i 300 miliona evra kamate. Znači, to su kamate na sumanute kredite koje je ovde neko podizao. Milijardu i 300 miliona evra. Ljudi to treba da se zaradi.
(Dušan Vujović, s mesta: Milijardu i 150.)
Milijardu i 150 miliona. Pa ljudi, znate to treba, to neko mora da zaradi, milijardu i 150 miliona evra, valja to platiti kamatu. Što je neko uzimao besmislene kredite, gde je bila od 7% do 9% kamata, to bi trebalo da pitate nekoga ko je to ranije radio, a ne danas nam sole pamet o ne znam kakvoj ekonomskoj politici.
Prema tome, nastavite sa nepopularnim potezima, apsolutnu podršku imate poslaničke većine, verujem i naroda, jer znate nisu ljudi neuki u ovoj zemlji, možete vi njima da prodajete maglu koliko god hoćete, ali ljudi shvataju šta mora da se uradi i ako vi mislite i uopšte bilo ko, ko je protivnik, da je sam Vučić, kao predsednik Vlade, blesav čovek, pa voli da se iživljava nad narodom, tako što će da mu smanji platu i penziju, onda se grdno varate. Niko ne voli da smanjuje ni platu, ni penziju, ni da otpušta ljude.
Prošle godine, čini mi se, je bila kritika – ne otpuštate ljude u administraciji. Stvarno je strašno kada nekome treba da date otkaz. Evo sada kada je došlo na red i to da se racionalizuje administracija, sada ide kritika – što otpuštate ljude? Ljudi, opredelite se šta hoćete. Hoćete li da se racionalizuje naša administracija ili nećete da se racionalizuje naša administracija?
Ja moram da priznam da sam veliki pristalica toga da se u potpunosti destimuliše rad u javnom sektoru, po pitanju administracije. Šta god možete da uradite, a da recimo podstičete privatni sektor. Gde god možete da donesete neke olakšice, posebno poreske, da ljudi mogu privatno da krenu da rede, ja vas tu potpuno podržavam, a da se destimuliše rad u javnom sektoru, posebno u administraciji. Punu podršku imate sa moje strane, a verujem i čitave poslaničke grupe.
Prema tome, da zaključim, ovaj budžet ću podržati svim srcem, jer mislim da je i razvojni i da je nešto što će nam doneti, ako uspemo u ovome što se projektuje, rast od 2%. To je zaista fantastičan uspeh i ove države i ove Vlade i verujem da će finansijski boljitak, pre svega, narod i na svom računu osetiti. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Reklamiram i 107. i 108. Posebno 108. zbog malopređašnjeg reklamiranja Poslovnika. Vi se starate o redu na sednici. Nas je neko ovde bezmalo uporedio sa programom posle ponoći i da se stavi +18. To je uvreda za Skupštinu. Između ostalog, red bi bio da kaznite malopređašnjeg poslanika.
Inače, pozivam se i na 107. Zašto? Zato što gospodin Babić je reklamirao nešto što je zaista strašno. Radi se o službenici Skupštine u poslaničkom klubu SNS. Neko je lajkovao, ne neko, nego poslanik koji se, doduše, posle izvinio, ali se izvinio i Bata Gašić pa su ga razapeli u medijima. E, ja tražim, kao poslanik SNS; ostavku ovog poslanika zato što je uvredio službenicu koja radi u Skupštini, time što mu se jako sviđa tvit da li ona kleči. Sram ga bilo. Ja tražim da podnese ostavku. Hvala vam puno.

Hvala vam. Slušali smo svašta danas, a ja bih želeo,  verujem da mnogi ljudi koji ovo gledaju, a posebno penzioneri, možda bi bilo lepo da im i mi kažemo neke stvari. Znate šta, tačno je, neko će reći da je ovo kao malo, ali valja to obezbediti, valja to zaraditi.

Znate, ako ljudi misle da nije dobro da nekome povećavamo penziju tako što to obezbeđujemo iz realnih izvora, tako što zaradimo tim povećamo, ja molim te ljude da glasaju protiv SNS na narednim izborima. Neka nas smene. Neka izgubimo izbore, pa šta? Samo molim one koji kažu da ovo ne valja, da svim tim penzionerima kažu a kako će da im obezbede veću penziju, da budu iskreni i da im kažu – imaćete pet, šest, sedam, deset hiljada veću penziju, a to ćemo obezbediti iz realnih izvora ili ćemo se zaduživati.

Znate, lako je biti i voditi politiku – ua, Vučiću, to može svako, a posle tog – ua, Vučiću, treba da kažete negde i zašto ste, šta vi to nudite. Nisam čuo nijednu argumentaciju šta to druga strana nudi osim što kaže da ovo ne valja. Samo ih pitam – šta je to bolje? Izvinite, mi nemamo više pravo na taj luksuz da zadužujemo zemlju, uništićemo potpuno budućnost ove države. To je razlog zašto ovakve amandmane ne možemo da prihvatimo i nije malo kada nekom povećate, pa čak i tih 250 dinara, jer da je bilo to malo onda bi oni povećali tih 250 dinara, a mi imamo situaciju da 61% penzionera je primalo ispod 25 hiljada dinara zahvaljujući njihovoj politici, a to neće da kažu. Zato molim ljude ako zaista smatraju da ovo ne valja, pa eto doći će i neki izbori, neka nas smene, ali molim ove koji kažu da ovo ne valja, neka kažu šta to nude. Ne vidim nikakvu alternativu i zato verujem da narod i te kako ume da dobro proceni i da vidi ko radi u njegovom interesu. Hvala vam.

Povređen je član 107. – vređanje dostojanstva, posebno svoje koleginice zato što nije dobro slušao ono što je pričala, tako da bi bilo dobro da ubuduće sluša i da ako već mene opominje da sam pričao van dnevnog reda, mogao je prvo svoju koleginicu da opomene gde je ukazivala na neke stvari koje veze nemaju sa samim amandmanom.

Ali, dobro. Suština cele priče je da uvaženi prethodnik nije imao meni šta da zameri šta sam rekao, pa iz čista mira se tako javio. U svakom slučaju to je vređanje dostojanstva parlamenta i ja vas molim da ubuduće reagujete na tako nešto. Hvala.

Hvala.

Evo, čitam ovaj amandman. verujem i da je podnosilac imao jednu plemenitu ideju, to je jako lepo, ali kada tako kažete – hajde da isplatimo ljudima u Ministarstvu odbrane, u policiji, pa ajmo sada i vaspitačicama, ajmo ovima, sve je to super, to je humano, to je jako lepo, samo se pitamo – a odakle? Odakle da se to isplati?

Verujem da svako ko domaćinski posluje, pa čak i u svojoj kući, bez obzira možda kad mu dete traži džeparac, ako nemate, ne možete da mu date. Mi bi svi zaista voleli da svako ovde ima veća primanja i da mu damo platu. Pre neki dan je premijer, između ostalog, rekao da mi imamo trenutno skoro milion i 800 hiljada penzionera. Pa, svakom da ste za jedan evro povećali penziju, to je mesečno milion i 800 hiljada evra izdvajanja za to povećanje. To je 21 milion i 600 hiljada evra na godišnjem nivou. Pa, to treba da se zaradi. To mora da se zaradi.

Ne možemo više da se rukovodimo time – e, povećaćemo zato što je to bio koalicioni dogovor. Inače, to ne pričam napamet, nego je to Radovan Jelašić rekao. Nedavno je dao intervju u „NIN-u“ i kada vas je pitao 2008. godine – na osnovu čega mislite da povećate 10% plate i penzije i sve ono što ste radili, oni su mu rekli – ćuti, to je na osnovu koalicionog dogovora. Vi ste tako funkcionisali i ekonomiju vodili na osnovu koalicionog dogovora, a mi vodimo na osnovu nekih realnih izvora i na osnovu toga možemo ljudima da damo onoliko koliko zaista možemo i da se opružimo. Lepo kaže narodna poslovica – može čovek da se opruži koliko je dug.

Mi bi zaista voleli svima da damo s obzirom da ljudi zaista teško žive, ali ja mislim da ljudi shvataju da smo negde krenuli napred i da ljudima dajemo nešto što je iz realnih izvora, a verujem da će doći i dan kada će i Ministarstvo odbrane i policija i svi imati mnogo veća primanja nego danas. Na kraju krajeva, ono što je neko uprskao, vezano za vojne penzionere, danas se to ispravlja, jer ti ljudi dobijaju i, na kraju krajeva, biće im ispunjeno ono što im je bilo još davno obećano, u nečije drugo vreme, da će primiti uvećanje vojnih penzija. Evo, danas ćemo im to nekako isplatiti. Ali, znate, i za to valja pribaviti novac i to valja zaraditi. Mislim da o tome najpre moramo da vodimo računa.

Hvala.

Hvala gospodine Bečiću. Član 106. i član 107. Ovde zameram vama zato što ste možda reagovali kod prethodnog govornika kada nije trebalo, a kada je trebalo niste reagovali i to vam sada strašno zameram jer vređati dostojanstvo kompletnog parlamenta, vređati dostojanstvo ovog naroda i ove države ovakvim izmišljanjem i lažnom brigom o prosvetnim radnicima onih koji su mirne duše gledali kako „Razvojna banka Vojvodine“ na onakav način propada, onih koji su upropastili privredu ove zemlje, koji su imali preduzeća u restrukturiranju i samo su ih držali da bi kupovali glasove birača, onih koji su nas upropastili, oni danas imaju hrabrosti da pričaju o prosvetnim radnicima. Ovo je njihova prosveta. Ovo je škola u njihovo vreme. Ovakve su nam škole ostavili.
Trebalo je da reagujete zato što ovako neko da vređa dostojanstvo čitave države i svih nas ovde zaista nema nikakvog smisla i ja vas molim da ubuduće to radite zato što zaista nema nikakvog smisla da oni koji su dobrovoljno učestvovali u pljački ove države danas vode ovako lažnu brigu o prosvetnim radnicima. Hvala vam.

Hvala, gospodine Bečiću.
Opet reklamiram povredu Poslovnika član 107. – uvreda dostojanstva ne samo ovog parlamenta, nego čitave države.
Molim vas da obratite pažnju, jer neko ovo naziva milostinjom. Ne može milostinja da bude ako dajete nešto od nečega što ste zaradili, što je iz realnog izvora. Milostinja je kada se zajmite negde u inostranstvu, pa onda kupujete ljude zato što mislite da su ljudi roba i da glasaju za vas. To je milostinja. To je poniženje prosvetnih radnika.
Molim vas, ovo je njihova škola. U ovakvim uslovima su radili naši prosvetni radnici u njihovo vreme. Pogledajte na šta toalet liči u 21. veku i oni su našli da ovde…
(Narodni poslanik Jovan Marković dobacuje s mesta.)

Molim vas da reagujete u buduće, gospodine Bečiću, nema niko pravo ovako da vređa dostojanstvo naroda i države. Ovo je bila sramota. Ovo je sramota zato što su u 21. veku ovako radili naši prosvetni radnici i treba da se stide.