Hvala uvaženi predsedavajući, krivo mi je nisam na one prethodne odreagova koji su slični, nisam govorio iako sam baš želeo o amandmanu da pričam. Moram da priznam nisu mi jasni motivi ovakvog amandmana koji se podnosi.
Ovde se traži nešto prosto što je neverovatno. Recimo, traži se da uzbunjivač dobije zaštitu kaže – ako nije otkrivanjem informacije uslovio bilo kakve koristi za sebe ili drugoga, izuzev kada se uslovljavanje odnosi na nezakonitosti ili opasnosti. Prvo, kako možete uopšte da znate da li je on nekome tražio ili nije tražio neku korist. Kako to možete unapred da znate. Mislim, ko tu uopšte može da zna, pa da biste ovako nešto predvideli. Tako da mi je potpuno nelogično.
Takođe, kad se kaže da može da dobije zaštitu ako nije objavio posebno osetljive podatke o ličnosti koje nisu od značaja za otklanjanje i ugrožavanje javnog interesa. Donekle mogu da se složim, ali znate šta ako je to objavio, ali je pored toga objavio izuzetno važnu informaciju, recimo, o nekoj koruptivnom delovanju unutar samog preduzeća. Zašto ne bi mogao da ima zaštitu? Koja je to logika zato što je možda negde neku osetljivu informaciju iz privatnog života negde rekao da nema pravo na zaštitu ako je otkrio korupciju.
Izvinite, mislim da je to potpuno nelogično. Tako da mi nije jasno zašto se ovako nešto podnosi. Sam član zakona je sasvim dovoljan. Mislim da nema potrebe širiti konfuziju i unositi potpuni haos na neki način u pravni sistem ove države sa ovakvim predlozima amandmana. Verujem pošto uvažena koleginica Karavidić uvek ima dobre motive, volim sa njom da polemišem, ali mi nije jasan motiv ovakvog podnošenja. Ovo je nešto što ne možete da predvidite čak i kada biste hteli. Hvala vam.

Reklamiram povredu člana 109. Bili ste dužni uvaženi predsedavajući da malopređašnjem govorniku izreknete opomenu, zato što je upotrebio, znači – izriče se opomena ako se upotrebljavaju psovke ili uvredljivi izrazi. Ja ovde govorim o uvredljivim izrazima. Izraziti se tako o profesoru Atlagiću, profesoru pomoćnih istorijskih nauka, a inače to danas ne možete, čak i da pratite sva dešavanja, naučne skupove, ukoliko čak dobro ne poznajete IT.
Prosto je neverovatno, posebno zato što to dolazi od čoveka, sa druge strane, koji je ipak akademski obrazovan i neko uvažavanje prema profesoru mora da ima, a ovim je pokazao da ničiju titulu niti bilo šta ne ceni. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Ja ne mislim da je ovo dobar predlog. Ako me iskreno pitate, mislim da je prilično demagoški. Zašto? Prvo, ovde se očigledno pruža zaštita i traži se da se pruži samo zaštita ljudima koji bi bili eventualni članovi određenih antikorupcijskih tela, a uvaženi predlagač nam je ovde najviše govorio o nekim malim ljudima u opštinama i tako dalje, a oni se uopšte ovim amandmanom ne štite.
Ovim amandmanom se štite samo članovi određenih, kažem, antikorupcijskih tela koji bi eventualno bili osnovani, ali i oni se štite na jedan prilično besmislen način, kako se ovde predlaže, da ti, recimo, ljudi mogu da budu zaštićeni dok im traje mandat i eventualno godinu dana posle. Pri tome, u pravu je ministar kad kaže – zašto bismo im u startu dali status uzbunjivača kada možda neće raditi ništa, ali recimo da rade. A šta ćemo posle godinu dana tih kada istekne, da li ti ljudi onda mogu da budu na vetrometini, da ne budu uopšte zaštićeni?
Prema tome, zaista smatram da je ovako nešto krajnje nepotrebno i naravno da bi valjalo ovo odbaciti. Moram da podsetim, svojevremeno, kada govorimo o zaštiti tih ljudi, imali smo primer, recimo, gospođe Verice Barać, ministre, vi se dobro sećate, ona je bila član i predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. Izvinite, nema političara, posebno iz tadašnje vladajuće koalicije od Dinkića do ne znam koga, ko nju nije žestoko napadao za ono što je ona iznosila, pa nisam video da je neko želeo tada da joj pruži bilo kakvu zaštitu, iako je bila jedan od boljih uzbunjivača javnosti sa svojim stavovima. Hvala vam.

Što se tiče samog amandmana, moram da priznam da je i meni bila dilema da li da se ovako nešto prihvati ili ne, ali mislim da je odbor doneo pravu meru, skupštinski Odbor za pravosuđe, gde je uspeo da nađe negde tu sredinu kako sve ovo da se definiše.
Složiću se da neko ko vrši službenu dužnost i na osnovu toga sazna neku informaciju, besmisleno bi bilo da njemu dajete pravo na zaštitu, jer je to njegov posao. Naravno, kada policajac primeti da je negde korupcija unutar samog MUP-a, po službenoj dužnosti bi morao da tako nešto izvesti. Glupo je da se njemu daje na takav način zaštita.
Imate, recimo, drugu situaciju. Šta ako saobraćajni policajac slučajno dozna od svog kolege ili sazna za, npr, teške zloupotrebe u MUP-u prilikom javnih nabavki za neki sektor koji nema veze sa saobraćajnom policijom. Sada se tu postavlja pitanje – da li onda njemu treba pružiti zaštitu ili ne? Mislim da bi trebalo pružiti zaštitu da jeste uzbunjivač.
Pročitaću šta je Odbor predložio kao amandman, a to je - lice koje je u vršenju službene dužnosti dostavilo informaciju ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog dostavljanja informacije. Mislim da je ovo dobra mera i ovako nešto smo bili spremni da podržimo na odboru, a sam ovakav amandman, koji su podneli predlagači sa suprotne strane, je prilično nedorečen i smatram da ga ne bi trebalo prihvatiti.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Ovo je neprihvatljiv amandman u potpunosti, zato što se ovde traži da poslodavac imenuje određeno lice za prijem informacija, ali i za vođenje postupka. To je nemoguće. Razumem da, recimo, poslodavac ovlasti neko lice da primi informaciju, ali ne može to lice da vodi postupak. Postupak vodi nadležni organ. Recimo, imate prijavu za korupciju, kako će to lice da vodi postupak vezano za tako nešto? Zna se kome se to onda prijavljuje. Opet razumem da je bilo nešto u dobroj nameri, ali ovako nešto krajnje neprecizno i nejasno jednostavno ne može da se prihvati. Slažem se apsolutno da se ovako nešto odbaci. Hvala.

Hvala.
Znate, protiv ovakve formulacije koja je inače bila u samom predlogu zakona, su oni kojima savest baš nije čista. Morate da se naučite da smo svi mi ovde podložni apsolutno svakoj kritici u javnosti. I ako je neko od nas negde nešto ukrao, pa nema razloga da se to skriva i da se to da nekom većem broju lica nego čitava javnost ima to da zna. To morate da se naučite.
Ako niste ništa nikada ukrali i niste kršili ljudska prava ili već ne znam šta je sve definisano samim zakonom, pa nema čega da se plašite. Naučite se da svaki poslanik, svaki javni funkcioner, svaka javna ličnost, apsolutno o njoj može da se piše i da se govori šta god hoćete osim ako nekom ne vređate porodicu, to je nešto što nije dopušteno i to ne može da se prihvati. Sve ostalo, izvinite izabrali ste ovaj posao i dužni ste to da trpite. To je tako, svidelo se vama ili ne.
Znate, u periodu dok ste harali gradom Beogradom, ni jedno jedino slovo, nigde ni u jednom mediju nije moglo da se pojavi o vašoj gradskoj vlasti i onome što je radila. Tek su počeli da se pojavljuju prvi tekstovi kada ste vlast izgubili, a zašto? Pa zato što ste nekada išli direktnim ucenama, zato što je tadašnji gradonačelnik držao marketinšku agenciju od koje je zavisila egzistencija svih medija, jer od njih mu je zavisila reklama, tj. od njega, i naravno da onda niko nije smeo ništa da napiše, a bilo je uzbunjivača koji su čak i otkaze dobijali zato što su tako nešto želeli da iznesu, na primer o tome koliko zadužujete javna preduzeća u Beogradu, uzimate komercijalne kredite da isplatite plate ljudima. Zato ste danas grad doveli do toga da milijardu evra ima duga.
Vidite, dobro je da je došlo ovakvo vreme gde mi možemo da donesemo zakon o zaštiti uzbunjivača pa neko i za našu vlast ako slučajno se usudimo da negde nešto ukrademo, da kršimo ljudska prava, da ima pravo da uzbuni javnost i da bude zaštićen. Mi se toga ne plašimo, jer nam je savest čista za razliku od vas kojima je očigledno savest izuzetno, izuzetno uzrujana. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Po amandmanu naravno želeo bih da govorim. Ovaj amandman je nepotreban zato što se jasno definiše u članu 14. koja su prava i obaveze uzbunjivača, ali i poslodavca pre svega.
Ovo što se traži inače da je poslodavac dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa ili bilo kog drugog odnosa koji podrazumeva radni angažman u smislu zakona koji reguliše radne odnose, dostavi angažovanom licu obaveštenje o pravima iz ovog zakona, nema potrebe, s obzirom da uvek kada zasnivate radni odnos vama se ponudi ugovor o radu i tamo će vam se sigurno navesti i ova prava koja vam definiše Zakon o zaštiti uzbunjivača. Mislim da je to nešto što je elementarno.
Prema tome, nema razloga da se ovako nešto prihvata.
Ovo drugo, čuli smo malopre između ostalog i zabrinutost zbog napada na Rašu Popova i slažem se sa tim. To je zaista nešto strašno. Niko od vas nije ovde rekao da su taj napad nažalost izvršila deca koja se po našem zakonu tretiraju kao deca.

Ovo je baš o amandmanu.

Vi ovde tražite da se obaveže poslodavac da će na internet stranici dati kompletne podatke i ime i prezime i šta ste još sve tražili, radno mesto, kontakt telefon, adresu elektronske pošte, za onoga ko prima informacije o uzbunjivanju. Znate, kako mislite da možda tog čoveka zaštitite? Ima li ikakvog smisla da taj bude izložen s obzirom da ćemo biti recimo telefon na internet stranici? Zamislite recimo da neko zna da je možda uzbunjivač njega negde podkazao da on kaže nekom svom batinašu – idi sad i zovi ovoga pa mu preti. Nije u redu da se ovako nešto traži.
Slažem se da uzbunjivač mora da ima zaštitu, ali i ovaj što prima informacije takođe mora da bude na neki način zaštićen. Zamislite kada biste mu sve ove podatke stavili na internet sajt. Samim tim tako nešto je neizvodljivo i neprihvatljivo i drago mi je što je Vlada ovako nešto odbila jer ovo zaista nije u duhu ovog zakona. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Nisam neko ko bi prihvatio ovaj amandman, iz prostog razloga jer ipak, hajde da govorimo o tome da imamo neke velike sisteme gde bi zaista trebalo urediti nekakvim unutrašnjim aktom, ali kada imate manje od 10 zaposlenih, ipak možete da upoznate same zaposlene sa njihovim pravima, tako da nema potrebe za ovako nečim.
Kad govorimo o ovom amandmanu, baš me interesuje kako je to bilo uređeno uzbunjivanje u JKP „Put“ u Novom Sadu? To je jedno vrlo zanimljivo preduzeće i možemo da se nadovežemo na ovaj amandman. Inače, ovo je sa sajta „Pištaljke“. Oni su pisali o tome. Radi se o gospodi Radomiru Ćiriloviću i Živanu Pešiću, radnicima ovog javnog preduzeća, koji su prijavili korupciju u tom javnom komunalnom preduzeću. Međutim, doživeli su da dobiju otkaz, a oni protiv kojih su to podnosili su na neki način nagrađeni.
Između ostalog, citiraću sada šta je jedan od njih izjavio. Govorim o gospodinu Ćiriloviću, a sve je to na sajtu „Pištaljke“. On kaže – kada sam se obratio agenciji, zahtevao sam da poslovanje preduzeća ispita DRI. Nažalost, tresla se gora, rodio se miš. Neki predstavnici DRI iz Novog Sada su zaposlili neke svoje rođake u JKP „Put“, pa su krivična dela tretirana kao prekršaj. Niko nije odgovarao, čak su nagrađeni. Bivši direktor je dobio posao u elektrani, a predsednik upravnog odbora, verovali ili ne, gospodin Janko Veselinović sada je narodni poslanik.
Vrlo je zanimljivo kako se tada neko nije dosetio da nekim unutrašnjim aktom, baš u takvom jednom velikom sistemu kao što je ovo javno komunalno preduzeće, uredi kako bi se uzbunjivači zaštitili. Ova dvojica uzbunjivača, pošto nisu imali nikakvu zaštitu, nažalost su izgleda bili izloženi šikaniranju, a gospodin Veselinović je, čini mi se, jako lepo nagrađen. On je danas čak i poslanik. Hvala vam.

Hvala.
Ministre, kao što znate i u načelnoj raspravi lično sam bio pristalica da se prihvati amandman „Pištaljke“. Međutim, danas je na sednici Odbora za pravosuđe objašnjeno da ne bi mogao da bude usklađen sa samim zakonom koji definiše tajnost podataka. Možda bi trebalo razmisliti o promeni tog zakona. Ne bi bilo loše, ali zašto sve ovo govorim?
Ja sam izabran bio na funkciju predsednika Skupštine „Državne lutrije Srbije“. Tamo kada sam došao, gotovo svi ugovori su bili tajni. Neverovatno nešto, svi su bili podvedeni pod poslovna tajna, čak i najobičniji marketinški ugovori. Do te granice besmisla je to išlo. Tek sam posle video zbog čega je to bilo. Zato što se na takav način sakrivalo kako se ispumpavaju pare iz preduzeća.
Preduzeće je završilo sa 150 miliona dinara u gubitku, što je jedinstveni primer jedne državne lutrije na svetu da završi u minusu. Zato zaista bi trebalo razmisliti šta se sve može podvesti pod tajni podatak, jer ako će svako javno preduzeće sebi da dozvoljava da tako nešto podvede pod poslovnu tajnu, a to su pare građana RS, mi možemo da dođemo u veliki problem da opet imamo neki novi ugovor sa „Fijatom“ koji je potpuno zamračen, i ako je to da se ne lažemo jedan od dobrih poslova koje je RS ima, jer „Fijat“ na neki način puni budžet i dobro radi. Ali, nije baš to tako uputno da prodamo negde fabriku ili šta već uradimo, a sve je zamračeno da ne znamo nikakve podatke iz tog ugovora. To je nekada bio manir. Nadam se da će se to u potpunosti sada promeniti. Možda sam taj zakon da se promeni kako bi ipak građanima bilo dostupnije i da ne bi baš sve moglo da se podvodi pod poslovnu tajnu ili tajni podatak, kako god hoćete. Hvala.

Mislim da je trebalo da mi date pre.

Na izlaganje prethodnog govornika, član 107. Zaista je uvredljivo i strašno je kako se dostojanstvo ovog parlamenta narušava kada tako neko iznese paušalno, pa kaže da je otprilike bačeno 800 miliona evra u poljoprivrednu proizvodnju tokom prošle godine. To je nešto što je zaista zastrašujuće, tim pre što upravo do njega sedi njegov predsednik koji je dobio od države besplatne subvencije, odnosno bespovratne subvencije za vinogradarske proizvode, a oni se sada brinu navodno na šta su potrošene pare.
Jeste, oni su stvorili tajkunski lobi u poljoprivredi, upropastili su nam poljoprivredu i zato imaju najmanje prava danas da nekome nešto prigovaraju, tim pre što sadašnja Vlada i te kako pokušava da razvije malog poljoprivrednika i to nam služi na čast i ponos, za razliku od njih koji su razvijali tajkune. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre, moram da priznam da sam potpuno prijatno iznenađen da je konačno ova država počela da misli na malog poljoprivrednika, što do sada, nažalost, nije bio slučaj, jer je ova država radila isključivo za tajkune. Ovo je prosto neverovatno, čak mogu da kažem revolucija u poljoprivredi, da je neko malo počeo da misli na onog malog proizvođača, što je veoma pozitivno. Tim pre što će mali poljoprivrednik ubuduće moći da založi svoj budući rod i da na taj način stekne sredstva.
Pravo da vam kažem, ovo i nije tako loše za ove banke koje su inače poslovale po sistemu „trange-frange“ i otimale ljudima i imovinu i sve živo, jer će morati sada da svoje kredite i te kako plasiraju u nešto što se zove proizvodnja, što je njihova primarna delatnost, ili bi bar trebalo da bude, ali, nažalost, nisu se tako ophodile.
U svakom slučaju, veoma, veoma pozitivno, kao što smatram da je veoma pozitivno da se subvencije koje se ubuduće daju, da se daju do 20 hektara, a ne samo ovim poljoprivrednicima koji su imali po 100 hektara, a to su uglavnom bili tajkuni i oni su jedino to dobijali.
Sviđaju mi se i neke druge mere koje pokušava država da preduzme. Recimo, lično sam sa gospodinom Golubovićem o tome pričao, ne znam kako će se Vlada odlučiti, ali sam lično veliki protivnik da se subvencionišu ovi što uzimaju državnu zemlju u zakup. Jer, mi smo do sada imali situaciju da, recimo, neko uzme u zakup državnu zemlju a da bezmalo dobije isto toliku subvenciju i da onda ne radi ništa. Zemlja se zaparloži, oni lepo žive a poljoprivrednik propada.
Molio bih vas ubuduće da se jako obrati pažnja na licitiranje prilikom licitacije zemljišta, zato što su uglavnom tajkuni dolazili do tog zemljišta, a mali poljoprivrednik nije mogao da dobije ništa, i to kako, to je bio jedan prevaran način – lokalna samouprava da bi obezbedila sredstva daje zemljište na licitaciju, a onda tajkun angažuje gomilu ovih malih poljoprivrednika, oni navodno licitiraju, daju ogromna sredstva, iako ih niko ne pita odakle nekom od njih milion ili dva miliona dinara, dobiju to u zakup i, naravno, suštinski, tajkun je sve to uzeo u zakup, ne radi se ništa, država ima veliki problem.
Zato bih vas zamolio da se ubuduće i te kako povede računa oko te licitacije zemljišta, jer mali poljoprivrednik nije dobijao apsolutno ništa. Nije mogao da dođe do tih nekih 20 hektara, jer bi tajkun uzeo sve, a zašto, zato jer mu je neko omogućio da ima takav monopolski položaj.
Moram da vam kažem, potpuno se slažem, poljoprivredni proizvod je berzanska roba i to je nešto gde tržište diktira cenu. Međutim, kod nas baš i nije bilo tako, kod nas je tajkun diktirao cenu. I onda smo imali situaciju da vi možete da proizvedete koliko kod hoćete, da imate vrhunski rod, ali da vam cenu namerno obori tajkun, a posle to izvozi po duplo većim cenama. To je nešto što se ovde dešavalo i tako se upropaštavala naša poljoprivreda.
Ako se po jutru dan poznaje, ovo je zaista velika, velika promena i sa velikim zadovoljstvom ću za ovako nešto glasati. Konačno je država počela da misli na malog poljoprivrednika.
Ja sam ubeđen, gotovo više nego sam siguran, a to je da ćete imati strahovitih pritisaka od raznih tih tajkunskih lobija, koji su navikli ovde da drže monopole i da jedini oni budu Bogom dani. Verujem da ćete vi razbijate te kartele i to je nešto što je primarna vaša delatnost, čini mi se kao ministra poljoprivrede i uopšte čitavog ministarstva, kao i ove komisije što služi za navodnu zaštitu od monopola. Nisam video da oni nešto rade.
Imali smo jednu neverovatnu situaciju da, recimo seljak proizvodi, a onda ste imali samo jednog tajkuna kao otkupljivača, recimo Miškovića, koji nije plaćao ljudima ništa. Vi mu prodate jabuke, kruške i ne znam šta, on to prodaje u svojim marketima, on je bio jedini monopolista, a dobavljačima ne plaća ništa i onda kaže – ja sam jako uspešan privrednik. Tako može da bude uspešan privrednik svako, zato što imate zaštitu države i zato što ste monopolista i baš vas briga kako tako mali poljoprivrednik tu propada.
Konačno je država uzela male poljoprivrednike u zaštitu. Molim vas, pošto je ovde i bilo i te kako dobrih predloga, vezano za Zakon o zadrugarstvu, da se hitno takav zakon donese i ono što vas veoma molim, to je da se uradi što stručnija, što bolja edukacija naših poljoprivrednika. Mislim da to strašno nedostaje našim poljoprivrednicima, mislim da su oni po tom pitanju u veoma velikom minusu zato što, znate šta, ljudi moraju da nauče kada će se preorijentisati da možda nešto drugo proizvode.
Mi smo navikli ovde, to je taj tzv. samoupravni sistem, ili direktivna ekonomija, pa, jel tako, plaća će mi uvek država i garantovaće mi cenu. To sada više ne može da bude tako, pošto je ovo berzanska roba, ali naši poljoprivrednici još uvek nisu navikli na to da im tržište diktira cenu, doduše i razumljivo, s obzirom da opet, ponavljam ovde su tajkuni diktirali cenu nažalost, a ne toliko tržište, ali kako god, morate da ih edukujete.
Ljudi još ne znaju da je potrebno da se udružuju i dalje individualno, previše idu, ulaze grlom u jagode i onda na kraju propadaju, i onda im je naravno svako kriv, a to je upravo zato što država nije ništa učinila kako bi edukovala tog poljoprivrednika i da mu objasni kako je možda najbolji način da bi svoj proizvod negde i plasirao. Naravno da tu postoji i problem kako da plasirate robu, posebno zato što razni karteli drže kompletno tržište, ali verujem u ovo, s obzirom da ovaj zakon koji donosite i koji ćemo mi svi sa velikim zadovoljstvom ovde da podržimo, verujem da ćete te kartele krenuti da razbijete i da će ova država konačno početi da živi od poljoprivrede, da ima šta da izveze, na kraju krajeva da ima i nekih proizvoda, a ne samo da sirovinu negde izvozi jer, potpuno je nenormalno da mi kao poljoprivredna zemlja imamo nenormalan uvoz poljoprivrednih proizvoda a verujem da možemo mnogo toga sami da proizvedemo i da naravno na taj način zaštitimo svog seljaka. Hvala vam. Ovo ćemo, naravno svojski podržati.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Reklamiram član 107. povreda Poslovnika učinjena je više puta ovde zbog neverovatno iznetih uvreda, ali najpre prema biračima.
Ovde je neko rekao da se birači zaluđuju, a oni biraju ovaj parlament, i to je nešto što je skandalozno vređati narod koji je izabrao ove poslanike ovde. Tim pre što to radi neko ko mrtav, hladan, smejući se svima nama u lice ovde kaže – jeste, ja sam pokrio papirološki moju prevaru vezanu za vinograde i ne možete mi ništa, a vi sada budite tako naivni i ja ću vas sve ovde da vređam. E, to je nešto što je skandalozno i to je nešto što je protivno svim moralnim principima i bili ste dužni da ga opomenete. Hvala vam.