Što se tiče poslanika opozicije ne vidim razloga što su to uradili, osim kada nemate argumente pa napustite, no nije važno.
Pred nama su važni zakoni i bez obzira što se, hajde da kažemo, malo toga menja, ali ja bih krenuo pre svega o ovom vezano za zakon o izmenama i dopunama Zakona o legalizaciji.
Znate, mi smo ovde danas čuli sve i svašta i prigovara se sadašnjoj vlasti da na ovakav način neće za 150 godina, navodno, da se izvrši legalizacija. Podsetiću građane kakav je haos u glavom gradu uveden od strane baš garniture koja je vladala glavnim gradom do pre nekoliko meseci, odnosno tačnije do polovine ove godine, zato što je grad Beograd apsolutno oduzeo sve ingerencije beogradskim opštinama oko legalizacije i sve to sveo i centralizovao na grad Beograd. Imali smo jedan potpuni haos, zato što od toliko predloženih legalizacija svega 2% je realizovano. Sada postavljam pitanje, ako na ovakav način nećemo za 150 godina, a slažem se da ovih šest meseci, verujem da neće biti dovoljno, ja se samo nadam da će se doneti brzo zapravo neki drugi zakon koji će ubrzati proces legalizacije.
Interesuje me, takvim metodom i načinom koji su oni radili kada bismo legalizovali sve te objekte, ja mislim ne bismo za narednih 1000 godina legalizovali i možda bi nas neko proučavao da smo neka praistorija, otprilike.
Tako da, najmanje imaju pravo da govore o legalizaciji oni koji su sve činili da taj postupak i proces usporavaju, kako bi zapravo razvili jedan izvanredan sistem korupcije, jer takvim administrativnim začkoljicama koje su unosili vrlo inventivno kroz Zakon o legalizaciji oni su zapravo doprineli tome da vi jedino direktnom korupcijom ste mogli da negde legalizujete neki objekat. Naravno, da su se mnogi tako obogatili. Recimo, kada je nekome bilo potrebno da ubrzate legalizaciju, onda neko dođe pa vam stavi u džep, onda mu vi to ubrzate i tako se to nažalost radilo, i svi smo svedoci toga. Naravno brojni investitori su otišli iz ove države zato što nisu želeli da učestvuju u takvoj korupciji, takvoj pljački.
Tako da, ovo što se sada predlaže da se produži rok za još šest meseci jeste nešto što je zaista dobro, ali ja zaista apelujem na državu, a verujem da će Zakon o planiranju i izgradnji vrlo brzo da dođe pred poslanike, apelujem zaista na Vladu da se predloži novi zakon kojim će se čitav taj postupak ubrzati kako bismo konačno uveli u sve legalne tokove sve te nelegalne objekte.
Imate sada drugu soluciju, šta da radite sa njima, da li da ih srušite, što bi bilo potpuno besmisleno. Ko će recimo da ode u Kaluđericu i sruši celu Kaluđericu? To bi bilo potpuno van svake logike i pameti. Potrebno je da se to ubrza i da država tačno zna šta je legalno, šta nije i da se sa tim jednom za svagda završi.
Što se tiče ovih drugih zakona, pravosudnih, moram da priznam neko sam ko se lično protivi ovakvom načinu polaganja pravosudnog ispita i uvek sam bio protiv toga, zato što iskreno smatram da u jednom danu polagati 14 ispita, zapravo polagati čitav pravni fakultet u jednom danu, je potpuno suludo. Ne vidim koja je svrha toga, ali kada je već to tako, to je zaista nešto što je teško.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o tužilaštvu se uvodi neki smisao za taj pravosudni ispit zato što, zaista ljudi koji polože sa odlikom, a vrlo je mali broj njih, dobiće odmah posao kao saradnici u tužilaštvu, što je veoma dobro, na kraju krajeva imamo toliko postupaka, krivičnih, koji se vode koji se stavljaju u fioke, nama su potrebni novi tužioci, nama su potrebne, što se ono kaže, nova sveža krv u tužilaštvu, jer, nažalost, baš dok je suprotna strana, koja je sada pobegla, dok su oni bili na vlasti tužilašvo je i te kako kontrolisano. Imali smo samo tri predmeta iz oblasti organizovanog kriminala, i oni su naravno, bili u fioci. Danas ih je mnogo više. Danas su pokrenute i one 24 privatizacije da se ispitaju.
Nama su potrebni dobri tužioci, tako da ovo je nešto što je jako dobro. i na kraju krajeva, sami tužilački pripravnici neće biti diskriminisani, kao što su inače bili u odnosu na sudijske pripravnike, tako da, ovo je nešto što je veoma pozitivno i verujem da će svako podržati. Očekujem da čak svih 249, pošto jedan poslanik više nije poslanik, da će 249 poslanika ovo podržati, kao što će poslanička grupa SNS u danu za glasanje sigurno ovo uraditi. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Inače nisam imao nameru da se nešto javljam jer je sve ovo više puta ispričano, ali prosto ne mogu a da ne prokomentarišem ovakve stvari.
Znate, da bi neko primao penziju mora da radi privreda, a pošto su nam privredu razorili gore nego NATO pakt, svakako onda da teško možete da obezbedite realne izvore prihoda da ljudima date možda penziju kakvu zaslužuju.
Mi ne želimo, i to je ključna poruka svega ovoga, da trošimo više para nego što zaradimo. To su oni radili. Oni su bili neodgovorni. Upropastili su državu. Mi to ne želimo da radimo, jer smo dogovorni ljudi i kažemo pošteno penzionerima – izvinite, gospodo, ne pada nam na pamet da više razaramo državu kao što je neko razarao, želimo da omogućimo da ovde poraste nekakav standard i da naprosto probamo da vam nekad podignemo penziju u predstojećem periodu…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Njega ne prekidate? Ne može on usko, on mora široko?)

Hvala vam puno.

Reklamiram i član 103. i član 107.
Prvo, prethodnik uopšte nije pričao o amandmanu. Druga stvar, uporedio je Skupštinu sa kafanom.
Zaista bih vas sada zamolio da reagujete na ovakve stvari kada tako neko vređa dostojanstvo parlamenta i svih nas ovde, a pri tome je izgovorio da smo mi njih nekako vređali, iako je čitav njegov govor bio krajnje uvredljiv prema našoj poslaničkoj grupi.
Znate, ako već neko ne može da se brani na normalan način nekakvom argumentacijom, a činjenica da nam je neko razorio privredu i da zato danas se smanjuju i penzije i plate i da smo zato prinuđeni danas da ovako nešto radimo, zato što plaćamo ceh njihove neverovatne vladavine, gde ste bez ikakvog realnog osnova povećavali ljudima penzije, zaista bi bio red da onda reagujete, jer ovo nije kafana, ovo je mesto gde bi trebalo na jedan normalan način da se raspravlja, a to čini mi se ona suprotna strana nikako ne želi. Hvala vam.

Ja ću se opet pozvati na član 107. Morali ste da reagujete.
Malopređašnji govornik je rekao svima nama onu čuvenu Gebelsovu krilaticu, da se mi time rukovodimo – sto puta izrečena laž postaje istina.
Ja lično niti bilo ko iz SNS ne dozvoljavamo da nas neko poredi sa takvim nacistima. To je zaista zastrašujuća uvreda i vi ste morali da reagujete. To ako su oni navikli da se tako ponašaju i da nam pričaju o „Potemkinovim selima“, a da država propada, zaista je to nešto što je bila odlika njihovog režima, ali nama ne pada na pamet da se tako ponašamo. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, malopre smo imali jedan eklatantan primer da neko podnese amandman, a onda uopšte ne obrazlaže amandman. Priča o svemu i svačemu, ali ga najmanje interesuje amandman.
Inače, zarad javnosti, predložili su brisanje amandmana kojim se na neki način omogućuju i običnom čoveku koji je možda bio radnik u nekoj firmi da proda akcije i van tržišta hartija od vrednosti. Mislim da mu je to čak i povoljnije. Ali, nekome se izgleda to ne sviđa. Neko bi voleo do besvesti da imamo preduzeće u restrukturiranju ili već da imamo nemogućnost da se privatizuje neko propalo preduzeće, jer bi njima to i odgovaralo, s obzirom da su tu zapošljavali partijske kadrove i tako isisavali novac od građana Srbije.
Prosto sam samo želeo na to da ukažem. Amandman je potpuno van svake logike, ali neka građani znaju šta se ovde predlaže. Očigledno je nekome od prekoputa mnogo važnije da razgovara o tome ko je okretao vola na Palama 1993. godine.

Evo, znate kako, uvažena predsedavajuća, ja bih vas zaista zamolio, obrazlažući sada ovaj amandman, prethodnik se apsolutno nije dotakao amandmana. Jeste, tačno je, briše se jedna reč udela, ali on je naredno vreme apsolutno iskoristio da nam govori o svojoj političkoj platformi koju je inače mogao da sprovodi svih onih godina dok je bio premijer.
Zamolio bih vas da ubuduće opomenete takvog poslanika. Slažem se, mogao je da obrazloži zašto je, recimo, možda potrebno ili nepotrebno brisati ovu reč, ali iskoristiti čitavo to vreme i da se obrazlaže njegova neke politička vizija, a inače imamo nedavno podatke iznete da…

…da, ali prosto sada moram nešto…

…slažem se, inače, apsolutno podržavam Vladu i apsolutno ima smisla da se obriše ova reč. Apsolutno podržavam Vladu i ovaj amandman svakako treba odbiti. Hvala vam.

Hvala vam uvaženA paredsedavajuća.
Ovaj amandman, uz svo poštovanje da je neko imao dobru nameru, ali ne može da se prihvati. Posebno baš zbog tog sužavanja - da li je neko stručan u nekoj oblasti pa se kaže – navodi oblast privatizacije. Sada može da se javi hipotetički neko iz ovih konsultantskih kuća koje su tako pelješile državu time što su neki od njih bili zapravo u Agenciji za privatizaciju, a s druge strane su bili konsultanti. Sada on kaže – jeste, ja sam dugo godina radio na tome, ja sam veliki stručnjak,, a suštinski je svojim savetima upropastio držav, a tu su naravno, poznate ove konsultantske kuće, od „Ces mekuna“ pa nadalje, a vama su veoma dobro poznate.
Tako da ovako nešto zaista ne bismo mogli da prihvatimo, jer baš tim sužavanjem se čak i vrši na neki način određena diskriminacija prema određenim ljudima koji su možda tek sada i stasali, pokazali su se u nekim privrednim granama veoma dobro, a sada vi njih sužavate da je to baš oblast privatizacije. Tu može da se javi veliki problem. Videli smo kako su ti naši veliki stručnjaci za privatizaciju upropastili državu i sasvim tim ovako nešto je potpuno neprihvatljivo. Hvala.

Moram da priznam, sad sam malo i u dilemi, jer ako je duh tih izmena i dopuna ovog zakona upravo to da se baš ne dozvoli agenciji do sada da imenuje direktora, da bude potpuni gospodar privatizacije, nego smo to sada dali ministru, ne može se ovako nešto prihvatati i tražiti da to sada radi direktor agencije.
S tim u vezi, zaista, nisam neko ko je spreman da ovako nešto prihvati, tim pre, evo navešću vam primer, a stalno ga navodim. Imamo situaciju konsultantske kuće koje su savetovale Agenciju za privatizaciju, a ujedno su imale svoje ljude koji su tamo radili. Sada zamislite da njima omogućite da neko od njih bude tako direktno agencija i on gospodari čitavom privatizacijom. Zato sam protiv ovako nečega i dobro je što je Vlada odbila ovaj amandman. Apsolutno sam za to da jedino može ministar da obrazuje komisiju. Tako da bih vas zaista zamolio da o ovome povedemo računa i apsolutno podržavam, gospodin Tošković, je to jako lepo obrazložio, da se ovakva amandman odbije. Hvala vam.

Hvala.
Ne znam zašto mi ranije niste dopustili. Ne prethodni, ali govornik pre njega je grubo povredio odredbe Poslovnika čl. 106. i 107. Član 107. zato što je uvredio dostojanstvo ovog parlamenta iznosivši mnoge neistine, a 106. zato što je najmanje govorio o tački dnevnog reda. Gotovo uopšte se nije dotakao tačke dnevnog reda. On je pričao ovde o tome kako zna kako će se prodati „Politika“, valjda po autoprojekciji, zato što su oni tako tajno baš tu istu „Politiku“ prodali nekoj moskovskoj firmi pri kraju svog mandata, da pojma nemamo ni danas ko je suštinski vlasnik same „Politike“, ni „Večernjih novosti“.
Moram da priznam zaista, doneo sam ovde akcioni plan za bolji život građana u periodu od 2008. do 2011. godine, koji je baš njegova stranka donela. On kaže – privatizacija, završavanje procesa privatizacije, efikasan proces stečaja. Građani su mogli da vide 2011. godine kako se završila ta efikasna privatizacija. Pošto kaže da oni nisu imali veze, ja ih samo podsećam na firmu „Ces Mekon“, koja je između ostalog bila i savetnik Agencije za privatizaciju, a neki su od njih bili i zaposleni u Agenciji za privatizaciju i vršili su pljačkaške privatizacije. Hvala vam.

Ponovo ću se pozvati na povredu člana 107. vređanje dostojanstva, jer je neko i meni, a i ostalim kolegama rekao da ovde širimo mržnju prema nekome zato što zamislite, odgovaramo na neverovatne stvari i neistine koje su ovde iznete.
Morali ste da opomenete gospodina šefa poslaničke grupe, možda i partije, više ne znam, pošto je tamo stalno neka pobuna u toj stranci, ali zašto? Zato što ako se već od nas traži da pitamo određene ljude kako je sprovođena privatizacija po zakonima koje su oni doneli, ja isto pitam – šta su to radili gospodin Zvonko i Dušan Nikezić, kao i Mirko Cvetković, inače vrsni članovi DS, ali firme „Ces Mekon“ koja je savetovala Agenciju za privatizaciju, a pri tom su bili i zaposleni u istoj agenciji i tako su sprovodili privatizaciju. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Mislim da je vreme da uozbiljimo malo sednicu i da se ozbiljnim stvarima na ozbiljan način pristupi. Jedina stvar koju vi ovde rušite, gospodine Sertiću je, samoupravljanje. I to je dobro. To je jedino zaista što se ovde ruši zato što se ovim zakonom jednostavno onemogućuje da neko ko iz neke njegove obesti, ne znam, ne želi da proda akcije, sprečava zapravo prodaju preduzeća koje je inače već propalo. Prosto, se onda omogućava agenciji da da svoj glas. Jednostavno se takve stvari za sva vremena brišu i to je nešto što zaista podržavam.
Inače sam, pripremajući se za ovu sednicu, veoma ozbiljno, kao što vidite, pročitao silne strategije koje je neko ranije donosio, između ostalog, izvesni Akcioni plan za bolji život građana u periodu od 2008. godine do 2011. godine. Pa, sam i pročitao dobar deo Strategije koje je DS inače predložila do 2020. godine koje su tako marketinški 2010. godine predstavili građanima. Pošto se nama ovde stalno stavlja da mi nešto mi marketinški radimo. Znate, u tim strategijama, između ostalog je sledeće rečeno, kada govorimo o privatizaciji, da će se završiti proces privatizacije i da ćemo imati efikasan proces stečaja, to je jedna od tih. Onda kaže, posao za svakoga, prioritet je bilo zapošljavanje, partnerstvo između države, obrazovnog sistema, privatnog sektora itd.
Sve ovo što su nama tada predstavljali je ostalo mrtvo slovo na papiru, a u praksi smo imali situaciju takvu da ljudi ostaju bez posla, da je 200 hiljada ljudi i nešto ostalo bez posla, da su se bogatili određeni ljudi koji su bili bliski baš toj partiji, a ja ću vas sada nešto zamoliti, gospodine Sertiću.
Pošto se ovde daju prilično velika ovlašćenja vama kao ministru, odnosno Ministarstvu privrede, što smatram da je dobro, da više nikada ne dozvolite situaciju da može neka konsultantska kuća da da svoje ljude da rade u Agenciji za privatizaciju, a pri tome da ona savetuje tu istu agenciju kako da izvrši privatizaciju nekog preduzeća.
Taj kriminal, ta pljačka, taj bezobrazluk koji su sprovodile ovde konsultantske kuće je za zatvor. Zaista bi neko morao da ide u zatvor zbog toga. Nažalost, to je ovde bilo legalizovano i tako smo imali navodno uspešne konsultantske kuće, od onog „Ekonomskog instituta“, „Dilojta“, KPMG-a, posebno „Ces Mekona“, itd, čiji su ljudi suštinski radili u toj istoj agenciji i na taj način nas savetovali kako da prodamo neka preduzeća. Molim vas da se to više nikada ne dopusti, da se to strogo sankcioniše i da jednom za sva vremena sa tim završimo.
S tim u vezi, dobra je ova stvar što po zakonu, vezano za izmene i dopune Zakona o Agenciji za privatizaciju, Agencija više nema diskreciono pravo za pokretanje privatizacije. Potpuno podržavam tako nešto. Oni mogu sad vama samo da predlože, koliko shvatam, model i mogu da predlože da se negde krene u privatizaciju, a na vama je, odnosno na ministarstvu da odluči hoće li to prihvatiti ili neće. To je jedan dobar sistem kontrole. Jer, nekada smo imali situaciju da prosto dođe Agencija i diskreciono proda. Uglavnom su prodavali veoma uspešna preduzeća a ovo su nam ostavili i stavili u restruktuiranje ovih 500 i nešto, s kojima i dan-danas muku mučimo i ne znamo šta ćemo sa njima.
Možete vi da se predstavite da ste izuzetno uspešan kad prodajete uspešna preduzeća. To može svako da uradi, samo je pitanje – zašto nisi probao tada da podstakneš privredu? Sada se, kako vidimo, svi zalažu za neka subvencionisanja. Što tada niste ta preduzeća, koja su svakako možda bila uspešna, pomogli, a ne da ono što je vredelo, prodate? Recimo, imali smo situaciju sa cementarama. Neko je prodao sve tri naše cementare, koje su bile veoma uspešne, po ceni koliko je ona Vlada Mirka Marjanovića za jednu ugovorila. Onda su rekli – jao, što je to uspešno. Izvinite, to može svako da uradi. Prema tome, ovo je zaista nešto što se podržava.
Inače mi je krivo što se ne uvede, ali to je već vezano za Zakon o privatizaciji, da se zabrani firmama koje otvaraju svoja predstavništva na ovim egzotičnim ostrvima i ovim „of šor“ zonama da mogu da privatizuju naša preduzeća. Ja bih to zaista svim srcem podržao, pošto smo imali do sada zaista neverovatne situacije, da ne možete da uhvatite gde se neka firma zapravo osnovala, a kupila je ovde neko naše preduzeće.
Veoma je pohvalno, vezano za izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, što se ovde sada stvara konkurencija, posebno što se stvara konkurencija prema poslovnim bankama koje su ovde očigledno imale monopol u svemu i bile su gospodari i privatizacija i kredita i svega i svačega. Čini mi se će jednim ovakvim zakonom, gde će sada zapravo ova društva koja rukovode investicionim fondovima biti dobar konkurent bankama. Stvara se nešto što je zaista pozitivno.
Što se tiče samih privatizacija, da ne bude da bilo ko iz SNS optužuje bivši režim za bilo kakvu vrstu pljačke u privatizaciji, znači, ne moramo mi ništa da kažemo, rekla je Verica Barać kroz svoj Savet za borbu protiv korupcije, i rekla je Evropska komisija koja je nama čak i naložila da one 24 privatizacije istražimo. To su rađene neke istražne radnje i vidimo da se vode neki postupci. Prema tome, ne mora niko odavde ništa da kaže, dovoljno je samo da se pozovemo na izveštaj Evropske komisije i da vidimo šta se zapravo tada sve dešavalo.
Moram da naglasim da je ovde dobro što i običan čovek koji ima akcije može da ih sada proda, što može njima da trguje i što nije ograničen raznoraznim birokratskim uslovljavanjima i što može čak i van tržišta od hartija od vrednosti da ponudi svoje akcije. Mislim da je to nešto što je dobro i što može i da ubrza, na kraju krajeva, privatizacije, posebno onih preduzeća koja su potpuno oronula.
To što ste se vi sada uhvatili ovog posla da budete ministar privrede, to je pomalo i hrabro i ludo. Jer, izvršiti privatizaciju preduzeća koja su potpuno propala i koja ne želi niko sada da kupi, a koja su temeljno bila opljačkana, je nešto što je zaista, zaista teško. Verujem da ćete vi u tome uspeti, mada, moram da priznam, nisam siguran da možete svih ovih 500 i nešto. Neka će morati da se gase i u to sam potpuno uveren. Treba biti realan i reći to građanima. Neko je ta preduzeća potpuno ogulio, nestala su, nisu više uopšte rentabilna i to bi trebalo reći građanima. Prosto, to je nešto što je vama dato kao vruće kestenje i vi to sada treba da vadite, a to je prosto nemoguće tako nešto učiniti.
Ovde Agencija dobija mogućnost da pokrene likvidaciju i da predloži stečaj. To je dobro, zato što prosto mora nešto da se ubrza. Ne možemo večito da stojimo. Ako zaista preduzeće nije rentabilno, ako to zaista guši samu privredu, ako to ne može, besmisleno je više bacati u bunar bez dna, bolje je likvidirati to preduzeće i probati sa nečim novim. To je nešto što bih zaista podržao.
Takođe, podržao bih i to da sada Agencija može da prodaje kompletnu imovinu preduzeća. Do sada je mogla samo nepokretnosti. Sada će moći da proda i pokretnu imovinu, što je zaista nešto što je za svaku pohvalu.
Drago mi je što na neki način, upravo kroz onu stavku što smo napomenuli na početku, a to je da vi zapravo kontrolišete privatizaciju, da država na neki način vraća kontrolu tog procesa. Možda je kasno, možda smo se kasno setili ovako nešto da donesemo, ali, bolje ikad nego nikad, nego da se i dalje neka pljačka u ovom društvu sprovodi.
Sve u svemu, ovo je zakon koji bi morali svi da podržimo, ukoliko iskreno volimo ovu državu. Priznajem da su neke stvari pretpostavljam i bile iznuđene realnošću koja je trenutno na terenu, ali, znate, ako se neko muči godinu i nešto dana i pokušava, recimo, da reši problem i „Železare“ i FAP-a i svih ovih firmi koje su na ovakav način dovedene do ruba propasti, mislim da je ovo nešto što može samo da ubrza ili njihovu prodaju ili prosto rešavanje tog problema.
S tim u vezi, svako ko iskreno voli ovu državu, glasaće za ovako nešto. Verujem i ubeđen sam da će svi poslanici SNS podržati ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Pa, zarad istine prosto da kažemo ljudima, ovo nije agencija u onom smislu što je neko ovde svojevremeno formirao agencije da bi zaposlio partijske kadrove. Znači, ovo je agencija koja inače postoji samo što se broj ljudi u Upravnom odboru povećava i mislim da je veoma dobro što se povećava, zato što se ovde uglavnom radi, pošto sam video sastav kako ide Upravni odbor, radi se o ljudima koji su se već ostvarili u nekim svojim karijerama i sigurno njima nije mnogo baš stalo do te neke naknade ako bi dobijao u Upravnom odboru nego prosto se struka ubacuje u sam Upravno odbor agencije i prosto da pročitamo ljudima kako će ići raspodela pet lica koje imenuje ministar nadležan za poslove sporta.
Pretpostavljam da ćete izabrati najviđenije ljude iz oblasti sporta. Dva lica koja imenuje ministar nadležan za poslove zdravlja što je veoma važno, naravno, kako bi neko mogao da kontroliše sa tog aspekta veoma dobro rad same agencije, zatim četiri lica koja imenuje Olimpijski komitet Srbije, ja mislim da je veoma važno da Olimpijski komitet bude što zastupljeniji u jednoj takvoj agenciji.
Tri lica koja imenuje Sportski savez Srbije i jedno lice koje imenuje Vrhovni kasacioni sud Srbije što je zaista veoma bitno da tu postoje.
Ne vidim razlog što se neko buni, osim ako neko ne bi želeo da se ukine ova agencija, ali izvinite, onda se ne bi uskladili sa nekim međunarodnim propisima koji zahtevaju, a meni možda smeta što se to zove agencija, što nije institut za antidoping kontrolu.
Možda mi taj naziv nekako smeta, ali očigledno je da ste nešto morali da uskladite sa određenim međunarodnim konvencijama, kao što ste sami dali obrazloženje, pa se to tako prosto zove, ali ponavljam još jednom, ovo nije agencija koja je služila da se otimaju ministarstva i određene nadležnosti i da se zapošljavaju partijski kadrovi, kao što se to do sada radilo.