Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju kuće za koju se kolega založio, mislim kada se pomaže ljudima da treba krenuti prvo od sebe, svoje okoline, pa i svog udruženja ili stranke. Ja predlažem da onaj gospodin Božović iz Aranđelovca ugroženima dodeli jednu kuću ili stan od one imovine, Zečević, pardon, Zečević iz Aranđelovca, od one imovine koju je oduzeo starim licima koji su mu zavetovali, pored svoje imovine, i svoju dušu. Najbolje da im on pomogne, s obzirom na to da je stekao veoma lako, a da kažemo onako, kao što pratim štampu, možda i na prevaran način.
Dame i gospodo, po pitanju železnice, 2012. godine kada sam se ponovo vratio u Narodnu skupštinu, naša železnica, naši vozovi su išli sporije od američke diližanse. Takvo je vreme bilo i to je ono što sam prvo izgovorio, kada su na temu dnevnog reda 2012. godine došla železnica.
Doduše, njima pruge za unutrašnji saobraćaj nisu ni trebale, samo za tranzit. Nije bilo nikakve proizvodnje, dovoza sirovina niti izvoza gotove robe. Nije bilo prevoza radnika, ni putnika, jer je otpušteno 500 hiljada radnika. Samo se tranzit odvijao i vozovi koji su iskakali provozeći u tranzitu stranu robu i strane sirovine. Toliko o železnici koju smo zatekli. Svakako je tu ostvaren napredak.
Dame i gospodo, razmislite svi da svako od nas zamisli da imamo jednu radnju koja pruža usluge, recimo obućarske, frizerske, ne bitno, trgovinske, bilo koje, zamislite sad, registrujete se u Srbiji, platite porez, platite druge takse i dažbine, obućar ste, frizer ste, pa pored vas dođe neko i otvori istu takvu radnju i ne registruje se, ne plaća ništa. Dođe neka inspekcija i taj neko dođe i kaže – da, ja ne plaćam porez, ja ne plaćam ništa, da, ja vršim usluge, ali ja sam registrovan u Luksemburgu. Zamislite tu situaciju.
Hajde sad da okrenem, s obzirom da su neke moje kolege branile tajkunske medije u Briselu, govoreći kako su ti luksemburški mediji ugroženi u Srbiji, kako je ugrožena sloboda medija. Ako neko tvrdi da je luksemburški medij, onda on treba da se zalaže u Luksemburgu, gde navodno donosi uređivačke i menadžerske odluke, za slobodu medija, njega ne dotiče niti Srbija, niti sloboda medija u Srbiji.
Gle čuda, neki poslanici u delegaciji onog poslaničkog odbora za pristupanje i stabilizaciju u Briselu su tražili slobodu medija za tajkunske medije, za Šolakove medije, „Junajted grupu“. Govorio sam o onim obućarima, frizerima, zamislite da ste to i dođe neko da to uradi.
Naš Zakon o elektronskim medijima definiše medije na dva načina. Jedni su oni koji su registrovani u Srbiji i emituju program, a drugi su oni koji su registrovani preko granice tzv. prekogranični kanali, koji nisu registrovani u Srbiji. Prvi imaju pravo da emituju program. To su ovi naši registrovani. Drugi imaju pravo samo da reemituju program, ne pružaju medijske usluge, nego reemituju program iz Luksemburga bez izmena, prekrajanja i ubacivanja reklama i zato ne plaćaju ništa. Prvi plaćaju sve poreze, doprinose, plaćaju Sokoju, plaćaju REM-u, RATEL-u mislim da ne plaćaju. Prvi registrovani u Srbiji imaju pravo da pružaju usluge u Srbiji i marketinške usluge, a drugi to pravo nemaju, već samo reemituju i medijske usluge i reklame koje idu tamo uz to.
Sada, RATEL treba da mi odgovori – da li uopšte oni reemituju program? Zato što je meni luksemburški regulator odgovorio da su oni samo tamo registrovani, fiktivno, kao onaj obućar, ali da uopšte ne pružaju medijske usluge u Luksemburgu. Ako nema emitovanja preko granice, a onda kako po zakonu i Konvenciji o prekograničnoj televiziji ima reemitovanja. To je kao kada bi imali revakcinaciju bez vakcinacije. Dakle, što kaže kolega – nemaju nijednu kameru. Sada, ako može da proveri RATEL da li oni uopšte reemituju program ili izvorni program ide iz Beograda, kao što postoji osnovana sumnja.
Dame i gospodo, oni nemaju pravo na marketing, ni na medijske usluge, ali sa jedne strane pružaju medijske usluge. Setite se onih prenosa reprezentacije. Takve prenose najvažnijih događaja, po zakonu član 64. Zakona o medijima, mogu da prenose samo, da emituju samo televizijski kanali koji emituju program, ne reemituju, i koji pokrivaju celu Srbiju. Žao mi je što je urednica iz RTS izašla, ali su Šolakovi „Junajted mediji“ prenosili prenose sportskih najvažnijih događaja i pri tome se RTS nije bunio. Ja sam se bunio, ali Bujke nije, čak mi je odgovorio na moje pitanje da je to stvar, ne znam, poslovnih tajni između njega, Đilasa itd. Dakle, pružali su medijske usluge.
Drugo, po članu 27. Zakona o oglašavanju, mediji koji reemituju program nemaju pravo na marketing u Srbiji, ali svakako pratite te Šolakove kanale – N1, Nova S, Sport klubovi i dvadesetak drugih kanala.
Da li znate da N1 nema PIB? Da li znate to? Dakle, N1 nema PIB, koristi se PIB-om „Adrie njuz“, koja čak nije ni osnivač N1 televizije, „Adria njuz“ d.o.o. registrovana je u Beogradu, nemaju ni PIB, a koriste sve vreme marketinško tržište u Srbiji protiv zakona.
Zato pitam Komisiju za zaštitu od konkurencije, ako jedan obućar plaća sve, a drugi ne plaća ništa a koristi i pruža usluge u Srbiji, da li je to nelojalna konkurencija? Tako je i sa medijima. Dakle, to je nelojalna konkurencija, to su piratski mediji. To što vama trenutno odgovaraju zato što navijaju za vas, to ne znači da su dobri za državu.
Oni dnevno na jednom kanalu emituju 10.000 sekundi, na jednom kanalu a ima ih tridesetak, preko 200.000 sekundi reklamnog prostora imaju dnevno, domaćih reklama, znate ono maksi akcija 799 dinara, očigledno da to ne ide u Luksemburg. Očigledno je da krše i zakon o oglašavanju. Pomnožite 200.000 sekundi samo sa dva evra, a zamislite na sportklubovima kad idu sportski TV prenosi pošto je reklama, to je 400.000 evra dnevno, puta 365 dana, preko 150 miliona evra uberu nezakonito.
Oni su nelojalna konkurencija zato što time guše domaće medije koji imaju zakonsko pravo na marketing u Srbiji, zakonom garantovano pravo. I onda govore o slobodi medija. Bez prihoda nema slobode medija.
I ovi koji su registrovani u Srbiji su računali na te prihode. Od njih su to oteli. Oteli su od plata, od hleba onih zaposlenih u tim medijima, ali vama to trenutno odgovara i zato ćutite o tome, ja ne ćutim. Ovo govorim već četiri, pet godina, to kolege znaju i podneo sam dve krivične prijave i nijedna još nije odbijena.
Evo, ja se pitam i pitam tužilaštvo – kada će krenuti u proceduru ta krivična prijava. Ako nije utemeljena neka je odbiju, ako je utemeljena neka procesuiraju Šolaka i njegove ovlašćene predstavnike ovde koji na tridesetak kanala nezakonito, kao piratski mediji, uzimaju 150 miliona evra domaćim medijima. Time im ugrožavaju slobodu medija u Srbiji.
Vi pričate o lopovima, o slobodi medija u Srbiji za lopove sa piratskim medijima, to pričate u Briselu. Umesto da pričate da je ugrožena sloboda medija u Srbiji zato što Šolak pljačka domaće medije i uzima im 150 miliona vredne reklame sa emitovanja u Srbiji, nezakonito emitujući reklame ovde. Vi mislite vama odgovara, ima crnogorska izreka „Što stražnjici godi, obrazu ne smeta“ i ja razumem tu vašu devizu.
Molim vas kao braću, vrlo je vreme nezgodno. Ti mediji imaju uređivačku politiku koja treba da dolazi iz Luksemburga. Ja u tu uređivačku politiku ne ulazim, ali vi morate da branite državu i pravo domaćih medija koji plaćaju sve da postoje i zato vas molim u ovo nemirno doba, gde taj čamac naš srpski treba provući kroz te nemirne vode, da ako nećete da veslate, nemojte da ljuljate čamac.
Hvala.