Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9677">Marijan Rističević</a>

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, želim da istaknem da je donošenjem novog Zakona o javnim nabavkama ova tema postala manje zanimljiva nego ranije. To pokazuje da je obim mogućih zloupotreba u javnim nabavkama daleko manji nego što je to bio u prethodnom periodu. Iz tog razloga, naravno da ću podržati ove izveštaje, izveštaj za prvu polovinu 2013. godine i izveštaj za drugu polovinu 2013. godine.
Nadam se da su iza nas vremena kada su funkcioneri svoje položaje i funkcije, odnosno javne nabavke, koristili ne u opšte svrhe i ne u opšte dobro, nego u sopstveno dobro, kad su im javna ovlašćenja i javne nabavke služile kao polazna tačka u lov na proviziju, na debele honorare i plave koverte. Mislim da je to vreme iza nas. Takođe mislim da i dalje ima zloupotreba, ali da su one smanjene za desetak puta.
Naravno da ću da podržim ovaj izveštaj iz više razloga, ali ću iskoristiti priliku i da podsetim na neke javne konkurse za neke javne nabavke i neka javna nadmetanja koja više ne smeju da nam se ponove, a što se dešavalo 2000. godine i koje su odnele ogroman novac građana Srbije, koji je zloupotrebljen, što na državnom nivou, što na nivou Republike, što na nivou pokrajine, što na nivou grada, što na nivou lokalnih samouprava.
Neko je u to vreme imao viziju, ali, otprilike funkcioneri koje sam naveo su imali proviziju. Nije bila tajna da su se neki funkcioneri čak nazivalo „mister 10 odsto, mister 15 odsto, mister pet odsto“, a ja ću podsetiti samo na neke od neslavnih javnih nabavki, javnih nadmetanja ili javnih tendera.
Više puta sam ovde govorio o javnom konkursu koji je objavljen za zgradu „Ušće“. Gotovo je neverovatno da neko ko je bio Savezna vlada, ko je bio najodgovorniji funkcioner, dozvoli da se javno nadmetanje na konkursu izvrši u 30 dana, bez konkursne komisije. Dakle, objavite konkurs i objavite da će konkursna komisija sprovoditi taj konkurs - a konkursne komisije nema. Ona se imenuje 45 dana posle početka konkursa, odnosno 15 dana posle zatvaranja konkursa se obrazuje konkursna komisija. Kakva su to onda bila javna nadmetanja? Kakvi su to javni konkursi bili? Kakve su to bile javne nabavke?
Na istom primeru smo mogli da vidimo da zbog nedostatka konkursne komisije, da zbog slabog konkursa jedan ugovor stigne u pravobranilaštvo savezno na saglasnost, a sasvim drugi ugovor se potpiše. Dakle, oni koji su trebali da štite javno pravobranilaštvo i imovinu građana, imovinu države, imali su jedan ugovor pred sobom, a Savezna vlada koja je imenovala konkursnu komisiju sa zakašnjenjem od 45 dana posle konkursa je jednostavno dozvolila da se potpiše drugi ugovor.
Na tom primeru imamo treću neverovatnu stvar – da se ugovor potpiše u decembru, pet, šest meseci posle konkursa, a da se potpiše ugovor sa firmom koja uopšte nije učestvovala na konkursu. Da se to potpiše recimo, 20. decembra za javno nadmetanje, za javni konkurs koji je bio u junu mesecu sa firmom koja je osnovana tek 17. decembra, tri dana pre potpisivanja ugovora, a pet meseci posle sprovedenog konkursa.
Gotovo je neverovatno potpisati ugovor koji nije bio u pravobranilaštvu, koji nije odobren u pravobranilaštvu, sa firmom koja nije bila ni osnovana niti postojala dok je konkurs sprovođen. Danas ti isti koji su to dozvolili imaju zamerke na ovaj zakon koji nije u potpunosti uklonio nepravilnosti, ali ih je najmanje za deset puta smanjio. Za toliko se manje odlilo novca iz džepa, odnosno iz budžeta Republike Srbije, iz lokalnih budžeta, iz pokrajinskih budžeta, iz džepova građana. Daleko se manje odliva novca za iste javne nabavke u odnosu na onaj novac koji se izdvajao ranije.
Šta govoriti o javnom nadmetanju za „Sartid“? Kakva li je to tek vrsta javnog nadmetanja bila? Hajde da govorimo o javnom nadmetanju koje je vršeno za „Beopetrol“ sa svim nepravilnostima koje su se tamo desile. Hajde da pričamo kakvo je to javno nadmetanje i da li u javne nabavke spada izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup na određeni broj godina od jedne, tri, pet, pa do 20 godina.
Dakle, da vidimo kako je moguće da na takvoj vrsti javnih nadmetanja, na takvim javnim konkursima dve suprotstavljene firme za istu parcelu zastupa jedna osoba. Kakva je to licitacija i kakvo je to javno nadmetanje ako dopustite da dva pravna lica, međusobno suprotstavljena oko iste parcele zastupa isti čovek. Morate da ga pitate da li vi dajete veću ponudu koju ste dali kao firma A, sada dajete veću ponudu kao firma B. Dakle, gotovo je nemoguće sprovesti transparentne, pravne, nekorumpirane, nekriminalne javne nabavke na takav način. To se desilo u Inđiji. Naravno da izvršioci nisu sankcionisani. Naravno da su na zemljištu koje je izdato na pet godina za poljoprivredu zasadili vinograd koji traje do 20, 30 godina. Ta parcela je bila predmet denacionalizacije.
Sada ćemo pravnim sledbenicima tu parcelu morati da platimo. Kakve su to javne nabavke bile kada je neko dozvolio da bez saglasnosti države neko zasadi vinograd na parceli koja je bila državna i koja bez saglasnosti, ne sme da promeni namenu, a saglasnost treba da izda Ministarstvo poljoprivrede, koje je istu tu parcelu izdalo u zakup. Da bude još gore, za to bezakonje to isto ministarstvo, dodelilo je subvenciju od 41 milion dinara, što iznosi 525 hiljada eura.
Dakle, isto ministarstvo je nagradilo kršenje zakona, od strane bivšeg premijera. Dakle, gotovo je nemoguće nabrojati sve velike zloupotrebe u procesu javnih nabavki, javnih konkursa koja je država vršila na štetu građana, a na dobrobit onog uskog broja ljudi. Ti ljudi koji su trebali da državi služe i narodu da služe, u javnim nabavkama, javnom nadmetanju su grabili za sebe i državom i narodom su se služili, umesto da njemu služe.
Danas moramo da slušamo moralna predavanja iz ste oblasti. Zato pitam kako je moguće izdati poljoprivredno zemljište u zakup u novembru mesecu 2007. godine, a premiju za sadnju vinove loze dobiti za prolećnu sadnju 2007. godine? Kako je moguće da država prihvati da je proleće u novembru? Dakle, gotovo neverovatne stvari se događale, i da takav postupak nagradi sa 525 hiljada eura.
Kako je moguće da posle tri godine, ta parcela koja je na takav način izdata u zakup, netransparentno, na takav način izvršene sve zloupotrebe, na parceli koja je oteta nacionalizacijom, i koja je trebala biti predmet denacionalizacije, pa nećemo izgubiti samo tih 525 hiljada eura koje smo već izgubili, jer je parcela otuđena posle tri godine.
Onaj ko je dobio 525 hiljada evra, je preko firme koja je dobila tu subvenciju prodao taj vinograd. Dakle dobije 525 hiljada evra i prodao taj vinograd, najverovatnije dobije neki novac, a pravni sledbenici koji očekuju denacionalizaciju nisu obeštećeni.
Po zakonu sada kada te parcele više nema, zato što je ne znam na koji način prodata i otuđena, iskorišćena subvencija, sada tu parcelu moraju građani da plate.
Dakle, pošto je fizički nema, ne može da se vrati pravnim sledbenicima, pošto više nije poljoprivredno zemljište, pošto je promenila namenu, pošto je promenila sada i vlasnika, tu parcelu sada ponovo treba platiti iz budžeta.
Znači neko je dva puta iskoristio državu u privatne svrhe, a sada država dva puta će morati da plati, jednom je platila za subvenciju, a sada će morati pravnim sledbenicima te nacionalizovane imovine da plati zemljište koje je na takav način otuđeno.
Zato mi nije jasno, da li ćemo mi otvoriti procese ispitivanja porekla imovine raznih funkcionera koji su vladali od 2000-2012. godine, a možda i onih iz 1990. do 2000. godine, koji su prijatelji ovima drugima.
Da otvorimo pitanje tih majstora tranzicije, jer u ovoj državi jednom treba da se uvede red. Bivši režim je želeo da uvede red tako što je uvek tražio da se nešto uradi preko reda, i preko veze, a preko veze i preko reda, nema reda.
Mislim na kraju da kao predsednik Narodne seljačke stranke se založim da se po pitanju izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, a već sam naveo kako se to ranije radilo, a sada se pojavljuje i pojava da se zemljište izdaje u zakup fiktivno, pa da se daje u podzakup itd, tako da se promeni zakon o poljoprivrednom zemljištu i da ubuduće javni konkursi za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini budu transparentniji i da budu shvaćeni kao javne nabavke, da bi se zloupotrebe koje se dešavaju na terenu zemljoradnici koji nisu u ovoj sali, ima nas samo dvojica, i te kako znaju koje su zloupotrebe moguće.Mislim na kraju još da kažem svima onima koji su se okoristili na ovakav način kroz javne nabavke i razne druge netransparentne načine u ovoj tranziciji, da dobro paze šta rade, jer Bog ne gleda na pune, već na čiste ruke.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako podržati ove predloge iz rešenosti da se unapredi bezbednost naših puteva, da se izvrši rehabilitacija.
Pravo je čudo da, pored ovoliko povučenih sredstava, pored ovoliko prodatog društvenog kapitala, pored ovoliko dignutih kredita i zajmova od 2000. do 2012. godine, mi danas moramo da razgovaramo još uvek o infrastrukturi.
Da su bivše vlade bile prave, da su bile produktivne, da su radile svoj posao, mi bi se danas bavili nekim drugim temama. Bavili bi se unapređenjem eventualno drugog i trećeg stepena infrastrukture seoskih mreža itd, međutim mi se još uvek bavimo glavnim komunikacijama, s obzirom da nijedna od prethodnih vlada nije našla za shodno da završi posao za koji je bila plaćena.
Svaka vlada treba da uredi život u svojoj zemlji. Tako su trebale da rade i prethodne, a uređenje života svakako podrazumeva i infrastrukturu koja je neophodna da bi se normalno odvijao privredni život, da bi se u okviru tog normalnog privrednog života mogli da prevoze ljudi i robe po putevima koji su dostojni puteva makar slabijih zemalja u EU.
Zapuštenost naše infrastrukture 2012. godine, kada je došlo do promene vlasti, nije trebalo uopšte opisivati i pravo je čudo kako su našli snage da tako skupe automobile, koje su posedovali, voze po takvim putevima koje nisu napravili i nisu sagradili.
Iz tog razloga ću ja podržati ove predloge, svestan toga da putevi utiču na bezbednost saobraćaja. To je jedno. Njih treba rehabilitovati, ali, s druge strane, oni su neophodni za razvoj naše privrede, uopšte za ekonomski razvoj ove zemlje.
Ono što bivše vlade nisu uradile, a što ja savetujem ovoj vladi da uradi paralelno sa ovim, moraju da se nauče na tuđim greškama. Na svojim ne treba da se uče. Greška prethodnih vlada je što nisu napravili privredni sistem i ekonomiju, pa čak ni puteve po kojima bi se taj ekonomski život odvijao i ova Vlada nema pravo da napravi tu grešku.
Proćerdana je 51 milijarda, po procenama stranih međunarodnih organizacija, proćerdana je preko 51 milijarda eura i izneta iz naše zemlje, surovo opljačkana od građana Republike Srbije. Potrošeni su i mnogi zajmovi i krediti, donacije, a da pri tome ništa veliko nije sređeno u našoj državi, pa time ni infrastruktura, putevi, železnice, itd.
Savetujem ovoj vladi da uradi ono što prethodna nije uradila, da podignemo ekonomiju koja će pratiti našu infrastrukturu i biti za korak ispred, da po tim putevima prevozimo svoje sirovine, prevozimo svoje robe, prevozimo robe koje ćemo napraviti za domaće i izvozno tržište, da po tim putevima svako jutro putuju radnici koji će se veseliti time što imaju svoj posao i što će taj dan imati nešto da rade i koji će se posle posla zadovoljni vraćati kući i svakog prvog narednog u mesecu zadovoljno tim putevima putovati iz svojih firmi svojim kućama, svojim porodicama sa ličnim dohocima koje će u tim firmama zaraditi. Taj život običnom narodu, radnicima i seljacima bivše vlade nisu omogućile.
Apelujem na Ministarstvo saobraćaja da posveti pažnju ne samo glavnim putevima, već da posveti pažnju i putevima koji se nalaze na selu, nekategorisanim putevima. U prvu ruku treba obnoviti mrežu koja je na selu i ovim manjim sredinama, koje su zahvaćene poplavama. Treba ih obnoviti, ne samo puteve do domova zdravlja, glavne ulice u gradovima, nego i puteve koji vode do njiva i polja.
S obzirom da je evropskim trend, odnosno da se farme više ne mogu graditi u naseljenim mestima, ja savetujem Ministarstvu za saobraćaj da u buduće obrati pažnju na izgradnju puteva između seoskih naselja i da na takav način napravimo puteve pored kojih će moći da se podižu farme svinja i goveda i da na takav način uvećamo naš stočni fond, a pri tome da poštujemo standarde EU da možemo da komotno meso takve stoke izvozimo, da zadovoljimo neke standarde.
Dakle, treba napraviti glavne puteve, treba omogućiti bezbednost saobraćaja, ali pre svega treba voditi računa da se, pored ovih komunikacija, podigne i neki standard građana, odnosno da ekonomija bude ta koja će nam omogućiti da naši građani mogu da imaju više novca i da bolje žive.
Takođe apelujem, a ja mislim da će se moj kolega poljoprivrednik vinogradar složiti, da se i putevi nekategorisani obnove na taj način da možemo bezbedno kao poljoprivrednici, kao vinogradari, kao seljaci da doputujemo do svojih njiva i da na poprilično bezbedan način dovezemo svoju robu do svojih skladišta, do svojih čardaka, do svojih vinarija da na poprilično bezbedan način to učinimo, s obzirom da je država pojedinim zemljoradnicima dodeljivala i subvencije od 525.000 evra, tako da bi prava šteta bila da tako jedan dobar prinos i jedan dobar prihod od vinograda i vinove loze, odnosno od grožđa propadne i da ne dođe do vinarija ukoliko one nisu prodate i ukoliko su u funkciji, ukoliko nisu poslužile samo da se novac od građana pretoči u privatne džepove, da se firma sa vinogradom proda, a da se za taj novac kupi stan. Po meni nije baš normalno dobiti subvenciju da se podigne jedan vinov zasad, a pri tome ga prodati i za novac kupiti stan na Vračaru i onda ovde držati predavanje. Toliko. Ja vam se zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poštovani ministre, kao bivši vojnik jedne vojske koja je bila veoma ozbiljna, koja je u moje vreme trajala 15 meseci, sa obukom koju sam ja prošao od 200 dana, dužan sam da podržim ove predloge iz dva razloga. Jedan je taj vojnički, a drugi razlog je građanski rat koji je prošlo područje bivših jugoslovenskih republika. Određeni broj tih republika je bio zahvaćen ratom, a drugi su na određen način u tom ratu učestvovali, što logistikom, što kroz dobrovoljačke jedinice.
Dakle, mi vrlo dobro znamo za čega služe mirovne misije. Nama su one bile od koristi, na ovaj ili onaj način. Došlo je vreme da dobre usluge koje su nam drugi pružali vratimo isto na takav način na koji su oni nama to pružili, s tim što je među nekima koji su trebali na našim prostorima da pruže te dobre usluge bilo i onih koji su na različite načine kršili neke određene norme, ali se nećemo porediti prema tim lošima, već ćemo se porediti prema onima koji su bili na određen način nepristrasni i odigrali neku mirovnu ulogu na prostorima bivše Jugoslavije, odnosno bivših jugoslovenskih republika u građanskim ratovima koji su ta područja zahvatili.
Ja sam za vraćanje vojnog roka. Dakle, ja jesam da naše jedinice idu tamo. Ne znam koliko propisi u ovom trenutku to dozvoljavaju. Ukoliko nije dozvoljeno uvođenje služenja vojnog roka, ja sam svakako za obuku stanovništva, posebno muškog stanovništva, u rukovanju oružjem i određenim taktičkim vežbama, da bi na takav način mogli da imamo solidan rezervni sastav, da bi na takav način mogli da imamo solidnu teritorijalnu odbranu i da bi na takav način onaj ostatak bio na određen način priveden civilnoj zaštiti koja nam toliko nedostaje. U ovom trenutku ne služenje vojnog roka ima lančane posledice i dovodi nas do nedostatka rezervnog sastava i do nedostatka teritorijalnih odbrana koje nisu loše zamišljene i koje na određen način treba oživeti.
Ponavljam, ukoliko nije izvodljivo obavezno služenje vojnog roka, mislim da je sasvim izvodljivo da se u najbližim kasarnama muško stanovništvo u određenom broju godina obučava u rukovanju oružjem, da bi na takav način nacija bila spremna za ne daj bože, ukoliko se okolnosti promene, da bi na određeni način ova država imala ljudstvo sa kojim može da reaguje.
Naravno, podržavam sve ovo što je do sada rečeno. Podržavam i određene delove koje je moj kolega poljoprivredni vinogradar u svom nekom nadahnutom govoru o vojsci govorio. Ja i on smo približna generacija. U naše vreme bilo je sramota ne služiti vojsku. Biti muško, a ne služiti vojsku, smatralo se da nešto nije u redu sa tim muškarcem, a posebno da mu nije mesto sa onima koji rukuju oružjem. Ja sam u saznanju da on nije služio vojsku, barem ne našu, i ne verujem da je dovoljno kompetentan da se bavi ovim pitanjima. Na našu žalost, bez obzira što on nije bio sposoban za služenje vojnog roka, kasnije je bio sposoban da komanduje određenim oružanim jedinicama, odnosno saveznim sastavom policije …
Gospodine predsedavajući, nikoga od njih niste opomenuli da se bavi temom. Tema su, naravno, naše mirovne misije, vojska itd. i svi su se od teme udaljavali daleko više od mene.
Dakle, ja podržavam ova rešenja i kažem da su neke moje kolege imale odgovarajuće primedbe, a pri tome su zaboravili da su, iako su bili nesposobni za služenje vojnog roka, komandovali jedinicama, čak jedinice policije savezne koje su se koristile na onim mestima na kojima je nekada korišćena vojska, a to je kontrola. Gospodin Martinović to zna, to je kontrola naših granica, jer su u nadležnosti vojske bile prešle po kontroli granica na saveznu policiju. Dakle, neko ko nije mogao da nešto služi, odjednom je mogao da komanduje oružanim jedinicama.
Dakle, on je ovde iznosio neko svoje ekspertsko mišljenje i s tim u vezi moram da kažem, pošto je tu ministar odbrane, da ga podsetim, a vojska to vrlo dobro zna i kod njih postoji poslovica – onaj ko nije naučio da sluša i da služi, taj ne može da komanduje. S tim u vezi, ne mogu da dozvolim da neko svoje ekspertsko mišljenje ovde iznosi samo na osnovu toga što je uniformu obukao 1990. godine i ušao u neku komandnu uniformu vojske i ušao u nišku kasarnu, pa su vojnici morali da ga izbace, jer su znali to geslo da onaj ko nije služio ne može ni da komanduje. Tako je izbačen sa tog komandnog mesta gde je pokušao da se iznenada domogne kao lokalni komandant da na određen način kontroliše Vojsku Jugoslavije.
Takođe, u ovim problemima koji se tiču naših misija govoreno je i o poplavama. Nisam ja taj koji će da načne ovu temu, ta je tema načeta. Bivši ministar odbrane …
Gospodine predsedavajući, samo ponavljam šta je ovde rečeno. Znači, ja nisam otvarao temu poplava, drugi su je otvorili. Nadam se da će se naše mirovne misije baviti poplavama, dozvolite samo da završim, ali ovde je govoreno o nedostatku tehničkih sredstava. Prodato je preko 800 čamaca. Ja sam služio inženjeriju u Mekušju i Kamenskom, tamo smo imali more amfibija čamaca, gumenih, aluminijumskih, imali smo mašinsku inženjeriju, imali smo ponteneriju, pontone, amfibije itd. Međutim, desilo se da za vreme vlasti bivšeg ministra odbrane ta sredstva nestanu i sada da dođemo u poziciju da je čamac koštao 10 do 14.000 dinara, pa je odelo bivšeg ministra odbrane koštalo 30 do 40 čamaca. Ne ceni se niko po onome što nosi na sebi, već što ima u sebi. Ne ceni se piće po buretu, niti ministar po odelu, već po delu.
Na kraju da vam kažem, sve je ovo u redu i ja podržavam sve što ste vojske tiče, ali i dalje se zalažem za obuku stanovništva u rukovanju oružjem, da napravimo jeftinu državu koja će moći ekonomski da nosi egzistenciju stanovništva i koja će moći tehnički, ljudski i komandno da unapredi našu vojsku. Zapamtite, dame i gospodo, ukoliko to ne uradimo, ko ne hrani i ne obučava svoju vojsku, hraniće tuđu. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se pre svega ovima koji nisu tu, jer sam pre došao na red. Obično strpljivo čekam i obično budu polemike, pa mora da sačekam kolege da polemišu. Dakle, ja ću naravno glasati za ova sva tri zakona i pokušaću da obrazložim razloge za to.
Po pitanju zaštite potrošača, verujem da će se povećati bezbednost potrošača prilikom nabavke, ali mi nećemo rešiti sva pitanja potrošača ovim zakonom. Dakle, i mnoge druge zakone treba zbog potrošača izmeniti, recimo, navešću primer mesa. Zamrznuto meso u Evropskoj uniji ima rok trajanja od šest meseci, a u Srbiji ima 12 meseci. Ako naši potrošači pojedu ono što u Evropi ima kraći rok trajanja i na određen način mi postajemo neka vrsta korpe za otpatke, da ono što oni ne pojedu u prethodnih šest meseci naši potrošači to kupe, a time se pošto sam predsednik Narodne seljačke stranke, direktno ugrožava proizvodnja mesa, jer takva vrsta mesa je daleko jeftinija nego ona koju mi proizvedemo i koja je u svežem stanju. Dakle, to direktno utiče na stanje našeg stočnog fonda na poljoprivrednu proizvodnju.
Mi imamo tu praksu, treba štititi potrošače, moramo da ih zaštitimo na određen način i neku svoju proizvodnju na načine na koje nam je to dozvoljeno i na načine koji nisu suprotni propisima Evropske unije i drugim propisima.
Dakle, trebali bi da obezbedimo na neki način svoju proizvodnju, da koliko možemo da seljaci pre svega proizvedu dovoljno poljoprivrednih proizvoda, dovoljno u ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu, stočarstvu, a da radnici prerade ono što mi na njivama i u stajama napravimo i na takav način dođu do solidnih plata, odnosno da vraćamo dugove, servisiramo neke svoje obaveze, a i da obezbedimo naše ljude da imaju dovoljno novca, dovoljno hleba i da mogu da nabave robu, da se na takav način zaštite socijalno i ekonomski, da imaju dovoljno novca da kupuju ne samo stranu robu, već da kupuju domaću robu, a da kroz kupovinu domaće robe ostvare i određene profite, određenu dodatnu vrednost koja će biti podeljena između seljaka i radnika, ali će novac na ovaj ili onaj način doći do svih nas.
Mi treba u ime zaštite potrošača da izbegnemo sledeću praksu, da se enormno zadužujemo u inostranstvu i da za tuđi novac kupimo preko stranih trgovinskih lanaca tuđu robu, jer tu onda nema nikakvog razvoja domaće proizvodnje.
Dakle, sem ovih predviđenih Zakonom za zaštitu potrošača, naravno, kao neko koji se bavi poljoprivredom predlažem da ubuduće više pažnje posvetimo domaćoj proizvodnji i da na naše tržište dođe što više robe.
Što se Zakona o telekomunikacijama tiče, elektronskim telekomunikacijama, svakako da ću i njega podržati. Dobro je što se ove dve agencije ujedinjuju, da imamo jednu, donose se razne uštede itd, ali sam predložio i amandman da se višak prihoda upućuje namenski u budžet za razvoj informatike. Nadam se da će predlagač zakona tu vrstu mog amandmana prihvatiti, da taj višak prihoda bude namenjen ministarstvu koje se bavi telekomunikacijama, da razvoj informatike tu novu neku biznis oblast u potpunosti razvijamo, odnosno to je u poslednje vreme postalo veoma profitabilno svugde u svetu, pa i kod nas.
Što se tiče telekomunikacija i operatera, podržavam i onaj deo gde je Ustavni sud proglasio neustavnim određeno snimanje podataka, ali moram da upozorim i operatere i one koji kontrolišu operatere, da ako slučajno čuju krčanje, da to nije kvar do opreme, da to nije kvar na frekvencijama, to obično krče creva narodu, pa ne moraju da menjaju opremu, a na to obrate pažnju, jer u poslednje vreme glad nije protesna pojava, već postaje opštenarodna pojava u Srbiji. Više se u Srbiji ne posti samo za vreme velikog posta, već nam je prethodni režim sa majstorima tranzicije omogućio da naš narod, radnici i seljaci, gotovo poste cele godine i da to više nije crkveno pitanje, već je pitanje propale politike.
Što se tiče Zakona o poštanskim uslugama, svakako ću ga podržati. Ovde je bilo nekih prigovora po pitanju nekih doktorata, taj koji je umešao neke doktorate u ove tri oblasti sasvim je pogrešio, to nema nikakve veze sa tim i to je poslednja osoba koja treba da priziva doktore akademskih titula. Mislim, da je on pre svega pacijent za neku drugu vrstu doktora. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, zahvalan sam i državnom revizoru i Agenciji za borbu protiv korupcije na korektnom izveštaju, da ne bude da napadam nezavisne organe i nezavisna regulatorna tela, ja napadam izveštaj.
Mislim da su ovi izveštaji korektni. Posebno želim da se zahvalim DRI i da ih pitam, koliko znam, nijedan od njih nije član SNS. Želim da zahvalim na tome što niko nije član SNS, iako ih u javnosti oni koji su pretrpeli reviziju DRI optužuju za to članstvo.
Želim da im zahvalim jer sam prošle godine zatražio reviziju opštine Inđija i javnih preduzeća. Želim da im zahvalim, iako sam sumnjao da će ta revizija biti poštena, to javno priznajem, ispostavilo se da su moje sumnje bile neopravdane, da je DRI to uradila na korektan način i na određen način moje sumnje su se potvrdile u nalazu koji se nalazi na 150 stranica.
S tim u vezi, želim da im se zahvalim zbog toga što su razvejali moje slutnje i sumnje da se to neće uraditi na korektan način, ali strana koja nije bila zadovoljna tim izveštajem je rekla da su revizori članovi SNS i otuda sam javno upitao da li je to tačno. Koliko znam, nije i ništa u njihovoj instituciji nije menjano. Poštujem njihovu nezavisnost i voleo bih da budu nezavisni, kao što jesu i od sadašnje i od bivše vlasti. Koliko sam mogao da vidim juče, za razliku od ovih nezavisnih organa, neka nezavisna regulatorna tela, kako sebe nazivaju, uistinu nisu nezavisna.
Među današnjim nezavisnim organima nema nikoga ko je bio ministar u Vladi Srbije, nema nikoga ko je bio potpredsednik Skupštine. Juče taj slučaj nismo imali. Imamo nezavisna regulatorna tela, gde onaj ko ih predstavlja je bio i potpredsednik Skupštine u ime jedne partije, bio visoki funkcioner u toj partiji. Mene raduje što danas među vama takvih nema.
Ako me neka partija predloži da budem ministar i budem potpredsednik Skupštine, neće mi pasti na pamet da budem u Agenciji za borbu protiv korupcije, kao što ni među vama nema tih ministara, niti ću biti državni revizor, kao što ni među vama nema bivših ministara.
Juče tu sreću nismo imali i kada sam zatražio i dobio nalaz budžetske inspekcije, koja je pronašla zloupotrebe u nezavisnim regulatornim telima, kako sebe nazivaju, onda sam bio optužen ovde da sam grubo vređao poverenika i ne znam koga još samo zato što sam pročitao taj…
Ovaj izveštaj su sastavili nezavisni organi. Upravo o tome govorim. Za razliku od juče, imali smo sreću da danas to nije slučaj. O tome govorim. Ako vam to smeta, imate pravo da me upozorite, ali ja ću nastaviti da govorim da su značajni ovi nezavisni organi, s obzirom na stepen korupcije koji vlada u Srbiji.
Međusobno su jedni sa drugima povezani, iako na prvi pogled to ne izgleda. Državni revizor treba da ustanovi odgovarajuće prekršaje, a obično ti prekršioci u tom prekršaju koriste javne funkcije i javne službe da bi to koristili kao privremeno utočište, odakle kreću na juriše na plave koverte i razne druge beneficije, shvatajući da im je to prilika da brzo napune svoje džepove.
Grčka tragedija počiva na mitu, a srpska tragedija na mitu i korupciji. Zato je značajno da Agencija za borbu protiv korupcije prati javne funkcionere, a mislim da bi trebalo da prati i javne službenike, da utvrdi gde se troše budžetska sredstva s jedne strane, a s druge strane da pokuša da utvrdi koji to državni službenici, činovnici i funkcioneri koriste svoj javni položaj u privatne svrhe i raspisuju svoj privatni porez, koji neki zovu mito.
Dakle, kada neki državni funkcioner ili službenik zatraži nešto za čega je plaćen iz državne kase, on u stvari lupa dodatni porez i na takav način ne samo osramoti državu, već i urušava na određen način i ekonomiju Srbije. Srbija je poznata po mitu i korupciji, kao što je grčka tragedija poznata po mitu.
Želim da i jedni i drugi rade svoj posao, kao što su ga radili do sada. Zahvalan sam DRI na korektnom izveštaju, iako sam i ja sumnjao prošle godine da to do kraja neće biti. Evo, voljan sam da priznam da su taj posao uradili, po meni, na veoma korektan način i želim da to rade i ubuduće.
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, jedino što molim je da za nas poljoprivrednike, a ovde nas ima dvojica, imaju razumevanja, jer posebno je meni komplikovano kada sastavljam izveštaj, zato što su kod nas poljoprivrednika imovina i štednja obrtna sredstva i sredstva za rad. Ja sam morao da prijavim sve moje traktore, kombajn, iako to meni nikakvo prevozno sredstvo nije, ali zato što podleže registraciji, morao sam to da unosim u izveštaj, bez obzira koliko prikolica i mašina imam, a to meni nije nikakva imovina. To mi je sredstvo za rad.
Po tome se mi razlikujemo od drugih koji imaju stanove i automobile i to kad prijave, to njima nije komplikovano. Nama je komplikovano. Nama ni zemljište nije neka imovina, već je to na određen način sredstvo rada i posebno imamo problema, recimo, u katastru. Kad kupimo neko zemljište, onda se desi da ima terete. Onda treba da prijavite tu imovinu, iako u katastru ona nije na odgovarajući način zavedena.
Što se štednje tiče, ona nama nije štednja. Sad posle ove poplave koja je neke pogodila, a pogodila je mene, ta će se štednja istopiti. Sledeće godine ćemo to morati da promenimo u finansijskom izveštaju, s obzirom da tu štednju koristimo za nabavku repromaterijala, ona u jednom trenutku raste, kad prodamo poljoprivredne proizvode, ali i kad uložimo u novu setvu, ona pada. Tako da, na određen način mi ta sredstva moramo da prijavio kao poljoprivrednici, a s druge strane, to su samo obrtna sredstva, kao što su traktori i prikolice sredstva za rad.
Zato bih, s obzirom da je meni posebno komplikovano kad to moram da prijavim, pa onda moramo da prijavimo i odgovarajuće obaveze, odnosno dugove koji nastaju, posebno kad nas prevare za poljoprivredne proizvode, jer danas mogu da ih otkupe, a ne moraju da ih plate, odnosno više ih ne otkupljuju, nego preuzimaju, a seljaci ih više ne prodaju, nego ih predaju. Otkupljivač može da plati, ali ne mora i onda nastaju određeni dugovi. Mi te dugove moramo da prijavimo. Ja se nadam da i moj drugi kolega poljoprivrednik sa Vračara razume, iako nije ovde prisutan, moje zalaganje da u buduće za nas dvojicu nađete neku vrstu olakšica prilikom prijave imovine. Vi ste međusobno uvezani. Želim vam da sarađujete, a po pitanju DRI, nisam baš pažljivo pročitao izveštaj.
Voleo bih da se posebno revizijom obuhvati Poverenik za ravnopravnost, ona nezavisna regulatorna tela koja su ovde juče gostovala, s obzirom da smo iz izveštaja budžetske inspekcije dobili poprilična saznanja o tome da su tamo neka budžetska sredstva veoma grubo zloupotrebljena, da su korišćena mimo Zakona o javnim nabavkama. Voleo bih da posebnu pažnju, ukoliko to kapaciteti DRI dozvole, obrate na to. U ime poljoprivrednika, nas dvojice, zahvaljujem vam se na vašem izveštaju. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, slažem se da ljudska prava treba štititi posebno nas poljoprivrednika, bilo da živimo na Vračaru ili da živimo u Novim Karlovcima. Deklaracija o ljudskim pravima je univerzalna i ona mora da obuhvati prava nas zemljoradnika, pa i pravo kada nismo zadovoljni štampom da pocepamo novine.
Kada mi poljoprivrednici pocepamo novine, a pri tome se kandidujemo za premijera, onda se nijedno ovo nezavisno regulatorno telo ne oglasi, ali ako u „Peščaniku“ fali jedno zrnce peska, onda je to druga priča. Onda se prava zemljoradnika zaboravljaju, onda se prelazi direktno na odbranu prava građana, građana u smislu samo onih koji žive u gradu.
Prošle godine, nešto kasnije nego sada, ove izveštaje smo usvajali. Sećam se da je ovde moje izlaganje nazvano neistinom, da me je Zaštitnik građana upozorio da sam grubo oklevetao njegovu koleginicu, da sam iznosio podatke koje nisam našao u izveštaju i tražila da se u taj izveštaj ti podaci izvrše. Bio je jedan veliki aplauz iz jedne političke stranke i u znak podrške tom aplauzu, danas sam doneo žutu fasciklu, očekujući da će i ovoga puta biti jedan gromoglasni aplauz od strane časnih ljudi.
Naime, o čemu se radi? Prošle godine sam, a odmah ću reći da neću glasati za izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Prošle godine sam imao primedbu da neke stvari nisu bile unete u taj izveštaj. Nazvan sam, kako sam nazvan. Moje izlaganje je okvalifikovano kako je okvalifikovano, ali, gle čuda! Bila budžetska inspekcija tamo i u ovom današnjem izveštaju za 2013. godinu ne piše šta je 2013. godine našla budžetska inspekcija. Pa piše, a naravno imam i zapisnik, ne govorim napamet, bez obzira na moguće aplauze, piše – da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svom izveštaju nije navela da je budžetska inspekcija od maja do novembra 2013. godine kontrolisala njen rad. Inspekciju je poslala Agencija za borbu protiv korupcije. Inspekcija je našla brojne nepravilnosti. Agencija je i podnela krivičnu prijavu protiv Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja je združena sa privatnom krivičnom prijavom koja je podneta prošle godine. Prijava još uvek negde stoji u fioci tužilaštva.
Takođe piše – budžetska inspekcija je naložila Povereniku za zaštitu ravnopravnosti da vrati u budžet dva i po miliona dinara zato što ih je nenamenski potrošila za ugovore o delu. To je zaboravila da spomene u finansijskom delu svog izveštaja. Zaključila je ugovor sa Agencijom „Miros“, a da o tome nije sprovela javnu nabavku. Preko njih je platila putovanja u iznosu od 1,8 miliona dinara bez javne nabavke, prekršila zakon.
Takođe piše – naloženo da objasni zašto je, a to je bio smisao mog izveštaja prošle godine, primedbi na izveštaje, UNDP organizaciji prebacila 8,5 miliona dinara, to je tada bilo preko 100.000 dolara za gostovanje u Australiji, gde je posle toga održan projekat „Inkluzija aboridžina“ i tom prilikom je prebačeno 8,5 miliona dinara, što je prebačeno ne bi bio problem da je to stajalo u prošlogodišnjem izveštaju.
Budžetska inspekcija je našla ono što sam ja tvrdio i kaže da je prebačeno takođe, neosnovano 2.513.761 dinar i 32 pare.
Na osnovu toga budžetska inspekcija je naravno dala i mere šta treba da se uradi da se na račun Republike Srbije vrati 2.513.761 dinar, koji se odnose na nenamenski utrošena sredstva isplaćena po osnovu ugovora za projekat nekad „Progres“ , da se obezbedi da ostavi dokaz o nenamenskom i zakonitom korišćenju prenetih sredstava u korist predstavnika programa Ujedinjenih nacija u iznosu od 8,5 miliona dinara, čega nije bilo u prošlogodišnjem izveštaju.
Pošto toga nije bilo ni u prošlogodišnjem izveštaju, a nema ni u ovom izveštaju da je budžetska inspekcija to našla, s obzirom da sam prošle godine optužen da lažem uz gromoglasni aplauz, ja neću glasati ni za ovaj Izveštaj Poverenika, zato što, ako bi ja to uradio onda bi se to kosilo sa ovim što sam ovde imao kao saznanja koja sam dobio u zapisniku Ministarstva finansija – Odeljenja za budžetsku inspekciju od 3.12.2013. godine.
Dame i gospodo, drugi izveštaj za koga neću glasati je Izveštaj Zaštitnika građana.
Izveštaj se podnosi pismeno, a ne nepismeno. To je jedan važan Izveštaj, vrlo važan, to nije Izveštaj mesne zajednice Pržogrnci, i ja pažljivo čitam sve materijale drage moje kolege, nemojte se smejati, uopšte nije smešno. Ja čitam sve te materijale i bez obzira na prosečnu platu, koja se iz budžeta vidi na 75 zaposlenih a utrošen je 101 milion zarade, što negde mesečno iznosi 115.000 i 120.000 dinara.
Zaštitnik građana ima četiri pomoćnika, gde ima kabinet od sedam zaposlenih, gde ima i nekog generalnog sekretara, mi nismo zaslužili ovakav izveštaj.
Strana 192. stav 4. „u ovomprocesu“, umesto „u ovom procesu“, umesto dve reči, jedna reč.
Dva stava niže „debatamaodržanim“ umesto „debatama održanim“, piše kao što čitam.
Dalje 193. strana, drugi stav „kodzaštitnika“ umesto „kod zaštitnika“, bi bilo na srpskom.
Strana 196. kaže „socijalnihi“, ne znam koja je to reč, vrlo zanimljiva.
Idemo dalje, s obzirom da je Zaštitnik građana neke pritužbe odbio kao neuredne, sa istim argumentom, ja pozivam kolege da ovaj izveštaj odbacimo kao neuredan, s obzirom da je on odbacio 492 pritužbe kao neuredne.
Onda imate na strani 200. „pružiosavetodavno“ umesto „pružio savetodavno“, što bi bilo na srpskom.
Onda imate na strani 201. „organeji“, čudna reč, moraću da tražim po Vujakliji.
Onda imate na strani 203. „najveći procenata izvršenja“, a pravilno bi bilo „najveći procenat izvršenja“, ovo malo kao Srećko Šojić.
Idemo dalje, ovo je veoma ozbiljan izveštaj i došao je pred visoki dom u veoma ozbiljnoj formi koliko vidim, pošto nije došao pismeno, na strani 206. „Predlogzakona“ umesto „Predlog zakona“.
Na istoj strani imate „postupkusadrži“ umesto „postupku sadrži“. Onda imate na strani 207. Aneksa 1. vrlo mali dokument, ali dve greške, za te pare, za 101.000.000, ma ja bih vam to napisao za 101.000 dinara, ma i za 10.000 dinara, daleko pismenije. Kaže se u 3. stavu – na dan 31.1.2013. godine u stručnoj službi Zaštitnika građana „jebilo 75 zaposlenih“, a koja je to reč „jebilo“, jer doslovce piše tako.
U sledećem stavu piše vrlo kratko – u stručnoj službi je zaposleno 54 žena i „21 muškaraca“, umesto „21 muškarac“. Odmah u tom istom stavu „istekao28“, umesto „istekao 28“. I na kraju „Srbijabroj“ umesto „Srbije broj“.
Dakle, kako glasati za takav izveštaj?
Na strani 209. „Deligradskabroj“ umesto „Deligradska broj“.
Onda na sledećoj strani 209, „Jednikombi“, neverovatno, ali istinito, možete da se uverite, jer je pitanje da li je Zaštitnik građana uopšte pročitao svoj izveštaj ili mu je neko tako stavio.
Na strani 210. „Posleprivremenog“ umesto „Posle privremenog“, a onda u Aneksu broj 2. u budžetu na strani 212. zakup poslovnog prostora, nikako nisam umeo da razumem ovu cifru – 22.396,52,00 dinara. Ne znam da li je to dva miliona i 239 hiljada, da li su pogrešili u tački ili zarezu, uglavnom cifra ne može da ima dva zareza, ali gle slučaja, ima, tako da ne mogu nikako da znam koliko je izašao zakup poslovnog prostora. Dakle, piše 22.396,52,00 dinara, neke čudne cifre, verovatno je za neku drugu valutu da nije za ovde ni namenjeno.
Dame i gospodo vi možete kako hoćete, a ja pažljivo čitam sve, ne pada mi na pamet da glasam za ovakav izveštaj u ovakvoj formi, za taj novac, za Zaštitnika građana koji ima 75 zaposlenih, koji ukupno za primanja izdvaja 101 milion, to je 115.000.
Samo da vas podsetim da su primanja u Skupštini ispod 40.000 dinara. Dakle, nije sporno ni što su tamo visoka primanja, da se ona uravnoteže, ali je tamo raspon plata 1:10. Oni koji pišu, možda su se osvetili, možda imaju niske plate, pa ko vele, oni imaju deset puta veću platu od mene, šta me boli briga, koliko sam plaćena toliko ću i da kucam. Dakle, raspon plata u tim nezavisnim regulatornim telima je veoma čudan i kreće se, umesto da bude 1:2, 1:3 i 1:4, ali 1:10 i 1:11, to je mnogo, puno je i mnogo je kada imate sedam ljudi u kabinetu, kada imaš sekretara, četiri zamenika itd. Ovih dana smo čuli prepirku kada se tu nešto u te zaposlene dirnulo, to je kao da si dirnuo u „svetu kravu“.
Dakle, idemo dalje, sajt moje stranke je blokiran i niko oko toga nije pravio problem. Ne razumem, ako neko hoće da se bavi politikom, on treba da ode u političku stranku da se učlani ili da osnuje svoju, ali kada je neko Zaštitnik građana, pa kada kaže za komentare, pa i novinare, sve češće laži, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš, veoma opasna tendencija i ja onda pitam koji je novinar nestao?
Idemo dalje, država je dužna da kritiku štiti i ne suzbija. Cenzura je neustavna. Ja se slažem, ali tražim odgovor, koja cenzura?
Idemo dalje, i šta će Zaštitniku građana saradnici, kada je zgrada utvrđena za sedište institucije bespravno data i ja pitam ovde pravnike, dakle, šta je protivpravno, a šta je bespravno i ko to utvrđuje. Utvrđuje sud. Ukoliko to napiše Zaštitnik građana, ja to razumem kao njegov politički stav.
Kaže, danas je populizam izgubio bitku, iako nije imao aktivan otpor, a pucano je najjačim oružjem, pare i kriza, ljudi masovno prezreli, sjajno.
Ide dalje, Nada Kolundžija mi je rekla – pazite da zbog kritike na vlast ne dođu gori od nas.
Ovo nije jezik Zaštitnika građana, ovo je meni jezik političara. Vi možete iz nekih razloga, pošto neko misli da su to, kao beli medvedi, stvarno zaštićene institucije, da glasate za ovo. Ja ne želim da glasam za to iz sledećeg razloga: kad se dirne u „Peščanik“ ili zrno peska, onda smo u problemu.
Ja ću navesti druge slučajeve. Slučaj Ratko Škrbić, zabranjena promocija knjige o Srebrenici, iako su u njoj bila sabrana dokumenta Haškog tribunala. Niko se oko toga nije sekirao. Boris Malagurski, kome je zbog filma „Pretpostavka pravde“, koja se bavi kontraverzama slučaja Taton, na internetu se pozivalo na nasilje protiv Malagurskog i njegove saradnice. Jedan od internet huligana, osuđen, radi u „Peščaniku“. Tek toliko.
Na te pretnje Malagurskom visoki funkcioner jedne stranke i potpredsednik vojvođanske Vlade je napisao da potpisuje sve što su o Malagurskom napisali, uključujući pretnje. To je ostalo nekažnjeno. Nije niko reagovao.
Novinar jednih novina za patrijarha kaže: „Lider kleronacionalističke udruge koja širi mržnju“. Ja sam vernik. Ovo nije bila uvreda samo za patrijarha, već i za mene. Reči koje su sadržane u komentarima za patrijarha kažu: „Crkni, smradu, đubre jedno zatucano, fašističko“. Da li je neko reagovao? Patrijarh ima crnu odeću, ali izgleda da je problem što nije žena u crnom. Da jeste, onda bi se videlo kakve bi reakcije bile.
Dame i gospodo, treba štiti ljudska prava. Deklaracija o ljudskim pravima je univerzalna. Privid prava nisu prava. Privid slobode nije sloboda. Privid zaštite slobode i prava nije zaštita slobode i prava. Ne možete uživati sa jedne strane prava, a ta ista prava osporavati drugim. S tim u vezi, želim da mi kažu Poverenik i Zaštitnik građana ko je stvaralac Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i kog datuma je usvojena, s obzirom da sam se na to kladio pa bih voleo da mi odmah odgovorite. Hvala.
Pa, da ne bi bilo spora, ja nisam govorio napamet. U rukama imam Zapisnik o kontroli materijalno-finansijskog poslovanja namenskog i zakonitog korišćenja sredstava, kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iz Beograda, Ministarstvo finansija, Odeljenje za budžetsku inspekciju broj 40100-617/2013-37 od 03.12.2003. godine. U Zapisniku stoji sve ovo što sam naveo.
Predsedavajući, možete da se uverite i ukoliko ovo što sam ja govorio ne stoji u Zapisniku, ja ću podneti ostavku.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti mi nije dao odgovor na moje pitanje ko je stvaralac Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i kog datuma je usvojena i koje godine?
(Nevena Petrušić, s mesta: Treba da znate da je ovaj postupak u toku. Ne bi trebalo da unapred okrivljujete i osuđujete.)
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, vi imate ovaj izveštaj, strana 211, Aneks 2, tabela 20 – izvršenje budžeta za 2013. godinu, plate, dodaci i naknade plate na osnovu cene rada, dodatak za rad duži od punog radnog vremena, dodatak za vreme provedeno na radu, minuli rad, bolovanje do 30 dana, naknade za zarade za vreme odsustvovanja sa rada, godišnji odmor, plaćeno odsustvo, ostali dodaci i naknade zaposlenima, plate privremeno zaposlenih, naknadne štete zaposlenog za neiskorišćeni godišnji odmor, ukupno pozicija 411 - 101.448.423,40 dinara.
Kada podelite 101 milion na 75 zaposlenih, dobijete onaj prosek koji sam rekao. Ja sam i rekao da niži službenici imaju jako male plate, ali zato pomoćnici, Zaštitnik građana, njegovi pomoćnici, članovi kabineta imaju nenormalno visoke plate. Kad se sve to podeli, dobijete prosek 115.000. Tvrdio sam da se tamo raspon plate kreće otprilike između 1:10 i 1:15. O tome sam govorio. Ako njihov izveštaj ne sadrži tačne podatke, onda sam ja slagao, ali nisam onda slagao ja, već su oni slagali sve nas. Dakle, 101.448.000 je na poziciji zarade.
Što se tiče doprinosa, nije tačno da su ovde uračunati doprinosi zato što su oni obuhvaćeni kontom 412 i iznose 16.485.747 dinara. Preciznosti radi, gledalaca radi, da se zna, ne tvrdim da svi tamo imaju visoke plate. Upravo suprotno. Tvrdim da oni koji tamo rade običan posao imaju veoma niske i mizerne plate, a da rukovodstvo ima plate koje se kreću od 340 do 390 hiljada dinara. Zahvaljujem.
Pažljivo sam slušao ova dva minuta, ali nisam shvatio zbog čega predlagač traži, koliko sam razumeo, da se ovaj član briše.
Dakle, da li u jednoj državi ima manje para u zdravstvu ili manje para u penzionom fondu, koliko shvatam predlagača zakona, smisao zakona je da država iz jednog fonda, gde ima nešto malo više sredstava, prebaci novac u PIO, dakle penzionerima, gde trenutno i te kako fali sredstava, da bi se penzije mogle isplaćivati na vreme, blagovremeno i u iznosu u kojem je to predviđeno.
Ukoliko bi usvojili ovaj amandman, u tom slučaju bi penzije bile neizvesnije, a ne usvajanjem ovog amandmana, a usvajanjem osnovnog Predloga zakona, zdravstvo ništa ne gubi ako se tu pojavi neki manjak, jer država je tu da pokrije manjak i da interveniše.
Ovim amandmanom značajno bi se ugrozile penzije penzionerima. Mislim da oni koji imaju ne razumeju one koji nemaju. Dakle, neko ko ima i ko ima odviše, njemu je lako da predloži ovakav jedan amandman i da ugrozi one koji nemaju. Samo da napomenem da postoje penzije, posebno one zemljoradnika, koje su čak tako male dovedene u pitanje. Radi se o iznosima od 9600 do 10000 dinara. Toliko danas iznosi seljačka penzija. Ukoliko bi sada usvojili amandman mog kolege zemljoradnika, onda bi ugrozili sve druge kolege koje su radile po 40, 50, 60 godina od svoje 10, 12, godine i koji su tek u 60, i 65 godini stekli pravo na tu minimalnu penziju koja je manja nego socijalno davanje, pa je poruka da je bolje biti socijalni slučaj, nego seljak.
Usvajanjem ovog amandmana bi u značajnoj meri ugrozili penzije, posebno te male penzije koje primaju zemljoradnici, a bogami postoje 50, 60% penzija koje su na ivici egzistencije. Dakle, neko ko ima može vrlo lako da eksperimentiše i da kaže- ne damo onima koji nemaju. Nije svako u prilici da proda vinograd, da dobije 525.000 evra, da kupi stan na Vračaru i da prestane da bude seljak. Postoje još oni koji žive na selu i koji primaju ovako minorne penzije. Ukoliko bi se ovaj amandman usvojio, ugrozili bi egzistenciju najstarijih zemljoradnika koji su ceo svoj život provodili na njivama, koji su povili svoja leđa, gde im je svaka vlast koja je došla gulila kožu sa leđa i nisu ničim zaslužili da u ovom trenutku budu ugroženi. Zato ne razumem amandman mog kolege. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo rado bih prihvatio ovaj amandman da je stvarno želja predlagača da dovede u jednakost sve poslodavce. Međutim, bez obzira koji datum stavite, šta će biti posle 2019. godine? Mogao je komotno predlagač da stavi 2029. godinu, 2099. godinu.
Smisao zakona, bar ovog dela, ovog stava je da u što kraćem roku određeni broj ljudi iz sive ekonomije pređe u zvaničnu, da ljudi regulišu svoj radni status, da imamo što manje sive ekonomije, jer siva ekonomija je najveća konkurencija normalnom ekonomiji. Cilj je da se suzbije siva ekonomija i da ljudi iz sive ekonomije pređu na radna mesta.
Nisam za to da se proteruje višak radne snage koji na pijacama prodaje džidža midže, krpice itd, jer to im je jedini način da prežive, ali postoje i te kako oni koji zgrću ogromna sredstva, a bave se sivom ekonomijom. Postoje poslodavci koji mogu da prijave radnike, a to ne žele. Postoje i poslodavci koji delimično mogu da ispune te obaveze i takvih ima možda 50%. Smisao ovog zakona je da makar tu polovinu u ove prve dve godine uguramo u zvanične tokove.
Pitanje je veliko – odakle ta siva ekonomija? Danas se najviše bune zbog ovog zakona oni koji su doprineli, oni koji su sarađivali sa tajkunima, političke vođe i njihovi prijatelji majstori tranzicije su jednostavno pretopili radna mesta u džipove, u džip vip ligu, pretopili su u kuće, zgrade. Sebi su dizali dvorce, a narodu pričali bajke. Ti majstori tranzicije su nas i doveli do sive ekonomije, jer su lustrirari radnike iz fabrika, opremu prodali kao staro gvožđe, lokacije unovčili i napravili stanove koje nemaju sad kome da prodaju, a radnici su ostali na ulici u sivoj ekonomiji.
Radnici su u sivoj sadašnjosti, ali su zato oni u zlatnoj sadašnjosti i još sjajnijoj budućnosti. Otuda toliki otpori, da se ne vidi razlog zbog čega je ogroman broj radnika iz legalnih tokova, iz svojih fabrika, preraspodelom društvenog bogatstva, u korist malog broja ljudi ostao na ulici.
Lako bi mi izašli na kraj sa siromašnima, odnosno ova država sa prirodnim resursima bi vrlo nahranila radnike, seljake, nahranila siromašne, ali ne može da nahrani bogate i alave. Ne treba radnici i seljaci da se stide svog siromaštva, nego ovi koji su do bogatstva došli na ovaj način treba da se stide svog bogatstva.
Dame i gospodo narodni poslanici, da bih do kraja bio shvaćen, razumeo sam da je, za razliku od nekih prethodnih, koje su od regularne ekonomije pravile sivu, iz regularne ekonomije radnike prebacivali u sivu ekonomiju, a pri tome uzimali njihovu imovinu, smisao ove Vlade da napravi državu koju možemo da finansiramo, državu koja može da živi od tih prihoda. Ova Vlada ne želi da pretapa radna mesta u realnom sektoru za radna mesta u javnom sektoru. Ne samo da su radnici gurnuti u sivu ekonomiju, već onaj ostatak radnika je morao da izdržava višak zaposlenih u javnom sektoru. Tu smo dostigli cifru od 781.000 zaposlenih u javnom sektoru. To je više nego što Crna Gora ima stanovnika. To je za 50% više nego što Crna Gora ima stanovnika. Imamo gotovo jednu državu u javnom sektoru.
Smisao ovog zakona, a i budućih zakona će biti da napravimo državu koju možemo, kao građani, da finansiramo. Sa ovolikim javnim sektorom ne verujem da to možemo da učinimo. Želim da vidim tu državu koja se neće finansirati deficitom i kreditima, već koja će se finansirati od prihoda koje ubire od građana. Pri tome, poreski obveznik nije tu da se odere, već da se sa vremena na vreme ošiša. Možete da ga ošišate više puta, ali da ga oderete možete samo jednom.
Nisam razumeo ni gospodina Blagoja Bradića šta je hteo da kaže. Doduše, on je pre kraja bio prekinut. Njegov amandman sam shvatio kao nešto što je moglo biti prihvatljivo. Međutim, ovo uopšte ne shvatam.
Smisao celog zakona je da u nekom roku od dve godine gurnemo iz sivog sektora i zaposlimo u realni sektor. Jedan narod ovde stalno govori, nećemo se vraćati u prošlost. Hoću da se vratim u prošlost, jer bez prošlosti ne bi bilo sadašnjosti, bez sadašnjosti ne bi bilo budućnosti. Jedan narod ne čine samo sadašnje generacije, samo mi. Jedan narod čine i prošle generacije i buduće. Mi smo od svojih predaka ovu državu pozajmili, sa svom imovinom i prirodnim resursima, i dužni samo, makar u istom stanju, tu svoju državu predamo potomcima. Bojim se da su ovi pre nas opljačkali naše mrtve pretke. Hvala.
Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, na sreću i na žalost za seljake iz grada, ovaj kredit i ovaj novac neće ići u razvoj vinogradarstva, a s tim u vezi ja moram da iskažem svoje zadovoljstvo i najverovatnije da je prethodna kritika bila otprilike skrivena i da se odnosila na nemogućnosti da se seljaci iz grada opskrbe sredstvima kojima mogu svoje vinogradarstvo na tri godine da razvijaju i dalje.
Što se tiče ovog kredita, on je postao nužnost, ali sada bi trebali svi da vidimo zašto se zadužujemo? Zašto su najprofitabilnije fabrike prodate u bescenje, recimo fabrike cigareta? One su prodate negde čak, čini mi se, za vreme „Sablje“ ili nešto odmah posle „Sablje“ na brzinu, po veoma niskim cenama, tako da je recimo Fabrika cigareta u Nišu prodata za tri puta manju cenu od onog koliko je vredela Fabrika „Ronhil“ u Rovinju.
Dakle, ceo društveni kapital je prodat u bescenje, ali to nije bilo dovoljno. Dijaspora je slala četiri milijarde svake godine, ali ni to nije bilo dovoljno. Imali smo donatorsku podršku posle 2000. godine, ali ni to nije bilo dovoljno. Dakle, kada nismo mogli da zaradimo koliko je u to vreme vlast mogla da potroši, onda smo potrošili donaciju, potrošili smo gotovo ceo društveni kapital, ali ni to nije bilo dovoljno, nije bilo dovoljno ni to što nam je dijaspora slala novac, već smo morali i u to vreme da se zadužujemo po nepovoljnim kamatnim stopama. Tako da, umesto da živimo od zarađenog, mi smo počeli da živimo od zaduženog.
Naš problem čak nije ni visina duga koji smo zatekli 2012. godine, naš problem je struktura duga, visina kamata i naš glavni problem je bio što za taj novac nije napravljen izvoz za vraćanje duga. Dakle, nije stvorena nikakva privreda, već čak naprotiv, ona je rasprodata. Većina tih privrednih subjekata i fabrika koje su još mogle da rade su isečene za staro gvožđe i prodate, radnici su ostali na ulici, a majstori tranzicije su sa svojim prijateljima, političarima, tajkunima itd. napunili svoje džepove, dok su građani, odnosno radnici ostali na ulici. Zaduživanja koja su se u to vreme vršila otprilike su služila za punjenje deficita i za pokrivanje svih tih pljački koje su se događale u to vreme. Na sreću, to sa ovim kreditima nije slučaj, ali ih ja shvatam pre svega kao nužnost s obzirom na zatečeno stanje koje smo zatekli.
Po pitanju navodnjavanja, ja bih ga vezao i za odvodnjavanje. Dakle, voda ne mora da bude samo šteta i velika šteta kao što je to danas. Ona je nastala pre svega zato što bivša vlast nije shvatila da voda može da bude i korist, da voda dok teče pored vas i ne krene da teče kroz vas, dok vi ukroćavate vodene tokove, a ne oni vas, da u takvim situacijama voda može da bude zlata vredna, a u suprotnom može da nanese veliku štetu, što se ovih dana i dogodilo. Da je samo deo bivšeg duga iskorišćen da se navodnjavanje i odvodnjavanje dovedu u jednu funkciju, da kada imamo viška vode koja teče pored nas, da to sačuvamo i iskoristimo da u vreme kada vode nema dovoljno navodnjavamo veliki broj hektara, ta voda bi bila pravo bogatstvo, zlata vredna i ne bi donosila štetu, već bi bila od koristi. Voda je dobar sluga, kao i vatra, ali loš gospodar, čak opasniji od vatre, jer vatrom vodu ne možete da ugasite, a vodom vatru gasite.
Da je bilo razuma mi bi danas imali, akumulacija je uzrok svih naših slivova, da u svakom trenutku kada se pojavi višak vode i zapreti poplava, mi bi napunili te akumulacije, sačuvali vodu i u sušnim periodima vršili navodnjavanje. Sistem kanala bi bio tako razvijen da u zimskim periodima, u kišnim periodima može da služi za odvodnjavanje, a da u sušnim periodima isti ti kanali imaju drugu funkciju, odnosno da služe za navodnjavanje, da na takav način od velikog broja reka, slivova, potoka, od Dunava i Save, Morave, koji protiču kroz našu zemlju, napravimo novac, a ne da izgubimo novac. Te pameti nije bilo i očigledno da to nije bilo slučajno, kao što ni slučajno nije nestala inženjerija, pontonjerija, kao što su nestali pontonski mostovi, čamci, oprema itd. Znači, ništa se u ovoj zemlji nije desilo slučajno i po pitanju ovog navodnjavanja i odvodnjavanja, možete da budete sigurni kada pogledate Zakon o vodama.
Gotovo je neverovatno da se po sistemu odbrane od poplava i glavnih stvari, uređenja glavnih vodotokova i slivova zakonom razvila jedinstvena organizacija „Srbijavode“ na tri preduzeća: „Srbijavode“, „Vojvodinavode“ i „Beogradvode“. Takođe je neverovatno da smo po tom najvećem pitanju imali i tri inspektora. Imali smo inspektora u „Vojvodinavodama“, „Srbijavodama“ i u „Beogradvodama“. Po pitanju Obrenovca to bi znači da su, ako postoji neka odgovornost, odgovorni i „Vojvodinavode“ i „Beogradvode“ i „Srbijavode“, jer su za vodotokove koji su trebali da se urede bila nadležna tri, a ne jedno preduzeće. Dakle, gotovo je nemoguće napraviti takav zakon slučajno i tvrdim da je neko ko je to radio ili nije bio dovoljno kvalifikovan ili je imao zlu nameru.
Voleo bih da se ovim zakonom, ovim zaduženjem konačno urede naši vodotokovi, u skladu sa svim drugim što moramo da uredimo. U ovoj državi poodavno nema države. U ovoj državi treba tek početi praviti državu. Država je najskuplji proizvod za koga treba vremena da se napravi, s obzirom na zapuštenost države koju smo zatekli. Tako se i u ovom smislu nadam da će ovaj novac biti iskorišćen u prave svrhe, posebno ovaj koji se tiče navodnjavanja. Za mene kao poljoprivrednika to je veoma malo. Voleo bih da se više novca uloži u vodoprivredu, u navodnjavanje, a naravno i odvodnjavanje. Voleo bih da sredstva koja zemljoradnici odvajaju za odvodnjavanje ubuduće dolaze do svojih korisnika, a ne da, po zakonu iz 2010. godine, budu zadržavana na nekoj sasvim drugoj poziciji, da ne budu blagovremeno prosleđivana onima kojima je taj novac namenjen. Onda se čudimo zašto nam se nešto desilo.
Kad se tako nešto desi, onda se obično traži odgovornost kod aktuelne Vlade. Bojim se da ovaj problem zapuštenosti naše države, koji od 2000. godine traje, odrazio i na naše slivove reka, našu vodoprivredu, navodnjavanje, odvodnjavanje i desila se tragedija neverovatnih razmera, koja je najverovatnije mogla biti manja, da oni koji su od 2000. do 2012. godine vršili vlast sredstva koja su dobijali, recimo od Svetske banke 50 miliona evra 2007. godine, a 2010. godine još 30 miliona evra, da je taj novac uložen u odvodnjavanje i navodnjavanje sada bi situacija bila daleko bolja, voda nam ne bi nanosila tu štetu, već bi nam bila od koristi, koristili bi je.
Verujem da onaj ko načini jednu grešku i ne ispravi čini drugu grešku i mi ne smemo da se učinimo na svojim greškama, moramo da se učimo na greškama naših prethodnika.
Nažalost, naši prethodnici nisu svesni svoje odgovornosti. Danas samo čujemo kritiku onih koji su upropastili sve što je moglo da se upropasti u ovoj državi. Upropašćena je svaka šansa i perspektiva ljudi da iz ove krize izađemo, da možemo da se uhvatimo za bilo šta što smo zatekli. Posebno ono što boli je stanje u našoj privredi koja ne isporučuje dovoljno novca da bi mogli da servisiramo dugove koje smo zatekli.
Zato bih voleo da ovaj kredit, posebno onaj koji se tiče vodoprivrede i poljoprivrede koristi svoje namene i da bude od koristi za stanovništvo, da bude od koristi za upošljavanje stanovništva, da bude od koristi poljoprivrednicima da im ne bude na štetu, kao što je to do sada bilo.
Na kraju da kažem da nisam pristalica preteranog zaduživanja. Dug nije dobar drug, ali s obzirom na stanje koje je zatečeno na ogromne kredite, recimo samo da smo se privreda je dugovala 22 milijarde, javni dug je bio 16 milijardi 2012. godine, deficit je bio oko dve milijarde, milijardu i nešto je bila kamata za jednu godinu, milijarda i nešto za drugu godinu, dakle, na tih 16 milijardi bilo je još četiri milijarde obaveza i to je i došlo do ovih 20, 21 milijardu duga koliko iznosi, sem ovog duga, morala se pokriti finansijske obaveze koje su nastale.
Mislim da u 2013. i 2014. godini naše obaveze po pitanju kamate i duga su negde blizu 10 milijardi evra što se tiče samo države toliko su kamate i glavnice koje je trebalo otplatiti. Krediti su bili kratkoročni sa visokim kamatama i njih svakako valja zameniti. Da smo tih dvadesetak milijardi koliko smo zatekli javnog duga, da je to samo propušteno kroz poljoprivrede i prerađivačku industriju, pa da smo i pola izgubili danas bi dugovali deset milijardi manje nego što sada dugujemo. Uz taj dug imamo i neverovatan dug privrede od 22 milijarde.
Ovo govorim čisto gledalaca radi, da znaju kakvu je stanje zatečeno i da oni koji danas kritikuju one koji za dve godine nisu uspeli da isprave ono što su oni iskrivili u poslednjih deset godina. Oni se ponašaju za mene kao što se ponaša kriva Drina. I kriva Drina dok teče misli da je u pravu, a tako misli i bivši vlast. Hvala.