Dame i gospodo narodni poslanici, grupa nije opasna. Znači, kad te napadne neki čopor, nije opasan samo čopor, opasan je gazda čopora. Mi se toga trebamo čuvati. Nije njima cilj da prebiju Arsića, da prebiju Maju Gojković, što su pokušali, Martinovića, gađali su ga, njima je cilj da unesu nemir i valjda vidite, da malo-malo pišu svojim gazdama da su, eto, oni maltretirani od većine. Pri tome se sprovodi teror manjine nad većinom i to ubedljive manjine. Mi treba da im se suprotstavimo, ne silom, nego zakonom. Sila zakona, a ne zakon sile.
Dakle, dok oni primenjuju zakon sile, mi jednoga dana treba da primenjujemo silu zakona, s tim što ja imam razumevanja što oni pokušavaju da dokažu diktaturu time što će neko od njih biti priveden na informativni razgovor, i onda time dokazivati da je ova zemlja diktatorska, a da je predsednik države diktator i da demokratije nema u Srbiji, da nema slobode štampe, itd, što je apsolutna neistina.
Juče sam bio sa ovim čovekom na njivi. Ovo je moj otac od 87. godina i bio je juče radostan, jer je mogao da dođe na njivu, i ovo je prva setva sejanja, u kojoj on na određenim njivama aktivno nije učestvovao. Znači, dok je to vodio i radio zajedno sa nama dok smo bili mali, sad kad je star on i dalje to radi sa nama. On je bio zabrinut da ljudi ne budu gladni. On ima 87 godina, mi imamo šta da jedemo. On se trudio u plasteniku u dvorištu da da svoj doprinos. On je mene i vaspitao, tri četvrtine naše familije je preko Drine. On se doselio 1987, ja sam rođen 1958. Mi smo „Osma ofanziva“.
Bili smo nadničari, bili smo gladni, žedni, ali smo bili čestiti, posebno u grupi nikog nismo napadali. Nekad smo se branili. Nikad nisam politički eksploatisao to što su nam familiju u Drugom svetskom ratu pobile ustaše, pa i u ovom poslednjem ratu. Izgubili smo devet bliskih rođaka, od strica, ujaka, brata od ujaka, itd. Vadio sam brata 42 dana iz Sarajeva, iz Rajlovca, bez glave, 42 dana sam ga izvlačio. To ovi multietnički znaju, nad kojima smo mi kao nešto uradili. Ne, moja familija nije ništa uradila, oni su nama uradili. Ali, u svim tim ponašanjima gledali smo da budemo časni. On je juče bio mnogo srećan.
Da vas podsetim da je prilikom jednog napada ovde u Skupštini, pokušaja fizičkog napada dok su me tražili po kancelarijama, je li tako gospodine Martinoviću, da su probali, čak su novinari, ti neki njihovi novinari, oduševljeno pisali kako sam ja pobegao, što nije tačno, ja sam bio u svojoj kancelariji.
Kada su pokušali da mi izmisle aferu o bolesnoj devojčici, kada su me napali ovde, majka mi je umrla od srčanog udara posle tri dana. Nikada svojim političkim protivnicima nisam rekao da su time doprineli. Žena, bez obzira što je bila polupokretna, imala je televizor i gledala je sednice Narodne skupštine, i bez obzira što je i sama bila bolešljiva, bila je zabrinuta za svog sina bez obzira što sam ja debelo punoletan.
Mene su vaspitali da ne činim ono što ne želiš da drugi čine tebi. On je zabrinut bio da li su ljudi siti, da li imaju dovoljno hrane, a danas su me napali siti, napeti, besni i obesni. Među njima je bio i čovek koji je prevario poljoprivrednike, iz Loznice neki Slaviša ili kako se već zove. Iz Loznice je došao da se obračuna sa mnom. Valjda nije zadovoljan poljoprivrednom politikom, valjda više ne može da prevari te poljoprivrednike.
Dami i gospodo, po pitanju zarazne bolesti, nemoj njima previše da pridajemo pažnje, njima treba da se bavi zakon. Ja verujem u državu, ja verujem u državno rukovodstvo zato što ima strpljenja za takve pojave. Ja ne verujem samostalnom tužilaštvu, ja ne verujem nezavisnom pravosuđu, jer ono to toleriše. Ono je izabrano 2009/2010 godine i pravosuđe na određen način, čast izuzecima, ekspozitura DS, neka izvinu oni koji su iz te stranke morali zbog toga eventualno i da izađu, znači to su ekspoziture, pritajeni neki odbori itd, to ima svoje šeme. Ja nisam deo ni jedne šeme.
Bolje da su oni napali mene, nego ja njih. Ali, po pitanju zaraznih bolesti napadaju nas stalno. Mi smo, da se vratimo, to niko nije pričao od ministara, a mislim ni od poslanika, da se vratimo na pandemiju svinjskog gripa 2009, 2010. godine. Ja sam uzeo istraživanja „Batut“. Tamo piše da je dijagnostikovano 6.000 osoba, ako se ja varam neka me ministar ispravi, ali doslovce tako piše u izveštaju. Smrtnih ishoda je bilo 137, što znači da je bilo 2,3%.
O epidemiji koja je imala vakcinu i koju smo kupili ne znam u kom broju, pa smo sa njima mogli posle kao Živković da vakcinišemo piliće, jer se ispostavilo da nije bilo potrebe. U toj epidemiji stoji takođe da je laboratorijski potvrđenih, tako piše u tom izveštaju, ako grešim ja onda je ta greška u izveštaju, bilo 706 osoba, od kojih je umrlo 84, a od tih 84 do dana dolaska ili prvog dana nakon dolaska, umrlo je preko 50%. Tada je na vlasti ko bio, hajde da se prisetimo? U tom trenutku ministar zdravlja, mi smo bili 35 na listi zemalja Evrope, ne EU. Sada smo 2019. godine verujem da smo napredovali, bili čini mi se 18, ispravite me ako grešim. Od toga smo pretekli 14 zemalja EU po kvalitetu zdravstva, ne po našim procenama, već po procenama međunarodnih organizacija koje su videle nove kliničke centre, novu opremu, novi model ponašanja u zdravstvu itd, koliko smo inovativnih lekova.
Evo da navedem primer, oni su imali 21 člana Upravnog odbora RFZO. Mi zadovoljavamo sve te potrebe sa sedam. Imali smo 21 člana u Nadzornom odboru, sve moj do mojega, svoj do svojega, pardon, a mi smo to završavali sa sedam. I tu sam bio predmet napadanja, kao ovaj će doktor da vas leči, i tako dalje, mada u Upravnom odboru RFZO, to ministar zna, niko od pružalaca zdravstvenih usluga koji je zaposlen ne može da bude član Upravnog odbora. Međutim, to im nije bilo dovoljno da me napadnu.
Ali, kada smo kod ove epidemije, da uporedimo. Dakle, oni su imali na svinjskom gripu smrtnost od preko 2%, laboratorijski ispitanih. Milijardu je u svetu obolelo, 18 hiljada umrlo. Znači, u svetu je to bilo 0,02%, a u Srbiji bilo 2%. Znate li koliko je to puta više? Hiljadu puta, je li? Otprilike sa 2% na 0,2%, sto puta veća smrtnost je bila u Srbiji najmanje nego što je bila u svetu.
Danas je u svetu obolelo preko tri miliona, umrlo je 7,5%. U Srbiji je, nažalost, bilo smrtnih slučajeva i ta smrtnost je sada 2,1%, a bila je ispod dva, oko dva. Znači, u Srbiji je smrtnost tri i po puta manja i danas na nas skaču i na zdravstveni sistem skaču oni koji su za vreme epidemije za koju je bila predviđena vakcina imali 100 puta veću smrtnost nego u svetu. Pri tome govore o zemljama u regionu, kada uporedite Sloveniju, na milion stanovnika Slovenija ima dva puta. To je ozbiljna država bivše SFRJ. Ima dva puta veću smrtnost nego što je to u Srbiji. Ali, kada uzmemo Evropu, Evropa ima, evropske neke zemlje imaju od 12 do 17% smrtnost, što je osam puta više nego što je to u Srbiji.
I danas nas neki ljudi napadaju, ali kaže – ne znam, na Balkanu je ovo, ono. Da li oni zaboravljaju da Švajcarska nije bila samo u Švajcarskoj, već je deo Švajcarske bio i u Srbiji. Nismo mi imali samo deo Švajcarske, deo Austrije, mi smo imali i deo Italije. Mi smo imali Italiju u malom koja je došla ovde, naši građani koji sa punim pravom mogu da dođu ovde. Mi smo imali deo Francuske, mi smo imali deo Belgije, gde je smrtnost, ne znam, ako nije 20%, mi smo imali deo Velike Britanije, sve smo slali avione po te ljude da budu ovde. Znači, uspeh zemlje je tim veći od zaraznih bolesti, što smo mi imali sve što je Evropa imala pojedinačno, mi smo to imali zbirno u Srbiji. Izašli smo na kraj.
Meni je žao svih mrtvih, posebno gospodina Blažića, koji je bio izuzetno prijatna osoba i sa kojim sam bio veliki prijatelj dok je bio narodni poslanik, a i za vreme dok je bio državni sekretar, kada smo imali vremena da se vidimo. Ja i dalje ne mogu da prihvatim da je tako jedan mali virus mogao da usmrti tako divnu osobu, ali taj virus obara nuklearne sile, članove Saveta bezbednosti itd. Srbija je napravila nemerljiv uspeh, pri tome ne žaleći sredstva da sačuva živote, ali je non-stop bila napadana – te zašto ste zatvorili ljude, te zašto ste ih pustili itd. Mislim da po pitanju zaraznih bolesti Srbija nema čega da se stidi. Žao nam je svih koji su umrli, ali moramo priznati da smo sigurno sačuvali sto puta više ljudi. Zamislite da je smrtnost bila 17%.
U zemljama gde je smrtnost bila od 15, 17, 12, 13, 14% nemate takav napad na vlast, na lekare, na stručnjake itd. kao što imate u Srbiji. Srbija je čudna zemlja. Srbija je zemlja gde Srbi vole najviše da se sukobe sa samim sobom i ovo je bila jedinstvena prilika da nekoliko nesrećnika pokuša da izazove sukob između Srba i Srba.
Što se izbora tiče, sve izborne uslove koje smo nasledili, nijedan nismo promenili. Promenili smo ih na zahteve nabolje, ne nagore. Za vreme 2012. godine mi nismo imali ni „Danas“, ni „Blic“, ni „Vreme“, ni „Nin“, ni „N1“, ni „Novu S“.
Mi smo sanjali da registrujemo opozicionu televiziju. Oni imaju dve koje nisu registrovane u ovoj zemlji, već u Luksemburgu, koje ne odgovaraju, niti mogu da odgovaraju, jer nisu registrovane ovde, za ono što iznose. Mi imamo novinare koji se bave dezinformacijama, ima milion portala, imala milion društvenih mreža, svi naši politički protivnici su registrovali neke portale, gotovo svi, i predstavljaju se kao novinari, a novinarstvo je postala amnestija od svake druge odgovornosti.
Mi imamo REM, koji je nem. Ovo što ste novoizabrali, ja sam bio protiv. Kako se REM ponaša, to će verovatno pričati moj kolega Đukanović.
Pozivam građane da izađu na izbore. Država je zajednica ljudi, građana koji su nepisanim društvenim ugovorom, je li tako, gospodine Martinoviću, stvorili nekad državu ili je sad održavaju. To nije privatna državna vlast, to je zajednica ljudi. Ne može svako od njih da napravi put, auto-put, ne može na lokalu da napravi lokalni put, ne može svako sam sebe da leči, je li tako, ministre, ne može svako da vrši javne poslove koje vrši vlast, lokalna, pokrajinska, republička. Zato su izbori prilika da svi građani koji žele izaberu ko će da upravlja javnim ovlašćenjima i javnom vlašću, ko će da vrši javnu vlast, ko će sve to da radi.
Izbori su prilika, ovo je još jedno poboljšanje, da izađu na izbore, a i samo da znaju, nismo mi krivi za njihove slabe rezultate, već oni sami. Demokratska stranka je samo u poslednjih nekoliko godina iznedrila devet političkih organizacija. Da su svi jedinstveni, ja tvrdim da bi oni imali 20%, sa svim drugim imali bi 30% na izborima, što bi bila ozbiljna snaga. Ne očekuju valjda da ih ja ujedinjujem ili da ih ujedinjuje neko iz vlasti. Zašto bi mi to uradili?
Što Tanja Fajon to ne vidi? Što ne vidi ove nasilničke pokušaje itd? Ona je postala lider te političke organizacije, ona se ponaša kao opozicioni lider, kao njihov ovlašćeni predstavnik itd. Njoj ništa nije u redu. Ona se u Srbiji ponaša ponekad kao okupatorski namesnik. Kada smo na sastancima, zna gospodin Orlić, znaju gospoda koja su učestvovala, ona je zadovoljna. Čim ode na N1 televiziju, te, ne znam, u Srbiji nema demokratije. Stepen demokratije, gospođo Fajon, se ocenjuje, evo, ovde ima manjina, po stepenu prava koje uživaju manjine u toj državi.
U Srbiji 4.033 Slovenca imaju nacionalni savet u Srbiji, imaju manjinska prava. Preko 40.000 Srba, a to je 0,06 u procentu, 30 i nešto puta više Srba u Sloveniji nema manjinska prava. Neću da vređam Rome, ali Srbi čak imaju manja prava od Roma. Ako se demokratija, što Evropa priča, i svi mi prihvatamo to da se demokratija ocenjuje stepenom ljudskih i manjinskih prava koje imaju manjine, onda ja pitam nju – koja je to zemlja više demokratska, Srbija ili Slovenija? Ali pošto u Sloveniji nije uspela, ona pokušava da uređuje Srbiju.
Izbori su prilika da svi izađu na izbore i da glasaju. Niko nikog neće sprečavati. Kažu, ne znam, sad hoćete izbore, sad bi oni da zatvore ljude, da izbora ne bude, a pre toga su pričali – zašto ne pustite ljude? Oni bi hteli da izbore prolongiraju, ne bi li zemlju iscrpeli itd, da na vlast dođu bez izbora, što nije ni legalno ni legitimno. Mogu da se bune koliko hoće. Vlast nije, ni bicikl se lako ne daje, a kamoli vlast, tako je to rekao, čini mi se, Karađorđe. On nije dao konja. Sad ne bi ljudi olako dali bicikl, a kamoli da im neko prepusti vlast, ovakvima kakvi jesu.
Izbori su prilika da izađu na izbore i da glasaju. Ne biraju vlast oni koji glasaju, već i oni koji ne glasaju, koji ne koriste svoje izborno pravo i svoje glasačko pravo. Zato im je prilika ako ne da sruše vlast, ono da je ozbiljno ugroze ukoliko su jedinstveni. Ali silom neće ništa postići.
Patrijarh Pavle je rekao: „Čuvajmo se od neljudi, a još više se čuvajmo da mi ne postanemo neljudi“. Ja sam spreman da okrenem ovom velikom duhovniku Bošku Obradoviću, ja ne znam šta srpska crkva misli više o njemu, verovatno je bio dovoljno duhovan, dovoljno vernik dok je od crkve uzimao novac, dok je sa ikone Trojeručice uzeo 5.000 evra, pa ga ljudi zbog toga zovu Boško levoručica. Verovatno kada je otišao Skot da nam je ostao idiot.
Dakle, ne znam šta crkva misli o tome, ali ja ću uvek poštovati reči patrijarha Pavla. On je rekao i sledeće: „Čuvajte neprijatelje svoje i molite se za njih, jer ne znaju šta rade“. Ništa drugo tome ne treba dodati. Hvala.