Obrazlažem predlog. Krađe na biračkim mestima u Beogradu nije bilo - kaže Saša Radulović Vuku Jeremiću, u ostatku Srbije takođe, činjenice su nekada bolne, Srpska napredna stranka izbore dobija na terenu -19. septembar 2017. godine. Ja mogu da razumem da neko ko ima pendžentirani obraz pusti bradu da ga ne poznadu, ali njegovi stavovi su ostali zapisani.
Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, to što on Vuku Jeremiću kaže da smo mi krali glasove nije tačno. Vuk Jeremić je pokrao glasove. Prvo je dao mišljenje Međunarodnom sudu pravde, što je kamen temeljac za kosovsku državu, a onda je pokrao glasove tako što je pokrao mandate u Narodnoj skupštini, a nije učestvovao na izborima.
Nismo mi Raduloviću ili kraduloviću, pokrali mandate. Glasove su pokrali oni, Đilas koji ima četiri narodna poslanika i njegov kum sa šest narodnih poslanika. Deset mandata vredi 140.000 glasova. Sad je pobegao. Trebao je da kaže – kum mi je uzeo i Đilas su mi uzeli 140.000 glasova. Trebao je to da kaže, malo maše rukama itd, da bude svima jasno.
Nismo mi krali glasove. Gotove prebrojane glasove su mu pokrali kumovi i prijatelj Đilas. On sam kaže da krađe na izborima nije bilo. Sad treba da mi kaže koji je od njih je pravi, da li onaj bez brade koji je rekao da krađe na izborima nije bilo ili onaj koji sada, kada je pustio bradu tvrdi da smo mi pokrali glasove, da smo mi promenili uslove itd. da smo mi nešto radili u biračkom spisku, iako on ovde tvrdi da je izvršio uvid u birački spisak i video da nepravilnosti nema.
(Predsednik: Potrošili ste vreme.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ja se radujem njegovom povratku, ali tražim… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o jednom čudnom privrednom društvu. To privredno društvo se zove Milo Đukanović drp kompani.

Dakle, Milo Đukanović drp kompani je društvo koje se bavi velikim istorijskim krađama, ne rade više na sitno. Znači, to su ona krupna privredna društva u Crnoj Gori koja kradu nacionalni identitet Srba, kradu istoriju. Molim vas za malo pažnje, možda vas to pitanje ne interesuje. Dakle, kradu nacionalni identitet Srba, istorijsko sećanje, kradu pismo, kradu jezik, a počeli su da kradu i duh sveti.

Želim da Crkveni narodni sabor koji je zakazan za sutra na Ostrogu protekne mirno. Želim da odbrane imovinu SPC, koju kompanija Milo Đukanović drp kompani želi da ukrade posle istorije, istorijskog sećanja, pisma, jezika, srpske kulture. Želim da to odbrane i želim da odbrane mirno i neka im Sveti Vasilije pomogne u tome i neka im ti miroljubivi naši sveci budu primer kako se treba braniti svoja svetinja. Znači da bude mirno, dostojanstveno i, pre svega, mi treba da vodimo računa i o tim nacionalnim interesima Srba, jer Milo Đukanović želi to da ukrade, da posle pretapanja Srba kroz javni sektor sad pokuša otimanje imovine SPC, da otme mesto gde se Srbi okupljaju, gde razgovaraju i gde čuvaju nacionalni identitet onih koji su spremni da to čuvaju.

Želim im da previše oštrih reči ne prebacuju onima drugima koji su postali Montenegrini, iz prostog razloga, Milo Đukanović nema skrupula, da ne padne ni bruka ni sramota na bilo kakav mogući sukob. Ja verujem da će se ti Montenegrini jednom vratiti srpskim korenima. Kada prođe Milo Đukanović, prolazi sve. Želim im ono što u staroj pesmi kažu – u najteže zimske dane braća Srbi Ostrog brane i želim da to odbrane.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. stav 7. i 8, ali odmah da kažem da ne insistiram da primenite tu odredbu.

Ja nisam govorio prošli put, izvinjavam se ako sam prekoračio vreme, evo izvinjavam se, to su mnogi radili u replikama, ja sam strpljivo čekao dva sata, skoro dva sata da dođem na red, da dođe moj amandman. Ja sam govorio po amandmanu o privrednim društvima i govorio sam o privrednom društvu koje zovem – Milo Đukanović drp kompani, koji krade nacionalni identitet Srba a sada i imovinu Srpske pravoslavne crkve. O tome sam govorio sa željom da sutrašnji skup prođe u miru i ništa više.

Ako je neko pogrešno razumeo, ja se evo svima izvinjavam.

Neću se više javljati i ne tražim da se glasa. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javni dug može da bude dobar i loš drug. Loš drug je bio za vreme bivše vlasti, a dobar drug je za vreme nove vlasti.

Ukoliko napravite izvor za vraćanje duga, ukoliko napravite saobraćajnice, ukoliko dovučete investicije, ukoliko se više investira, ukoliko su nova radna mesta, ukoliko raste bruto domaći proizvod, onda je to produktivan javni dug i on se onda pravi u cilju razvoja zemlje. Ukoliko pravite 320 kilometara auto-puta, ukoliko ćete praviti brze saobraćajnice, ukoliko ćete podizati Srbiju, taj javni dug je napravio izvor za vraćanje javnog duga. To je kao kad seljak digne kredit i kupi traktor i kroz radove traktorom on vraća taj kredit i unapređuje svoje gazdinstvo. To je dobar domaćin. Loš domaćin, to je ono što je bilo za vreme bivšeg režima, podignu kredit, pare uzmu na Maldive, potroše pare i onda kada dođe vreme za vraćanje kredita nemaju odakle da ga vrate. To je ono loše poljoprivredno gazdinstvo, kada seljak digne kredit da ide u kafanu, da ide na more itd, a ne upotrebi to u razvoj svog poljoprivrednog gazdinstva. Tako je i ovo sa državom.

Ukoliko kredite koji su sa nižom kamatom šest do sedam puta nego za vreme bivšeg režima upotrebite u cilju razvoja svoje države, podizanja njene ekonomske i vojne moći, onda je taj dug dobar drug. Ja verujem da će ova država napredovati i dalje, ukoliko jedino ovi spolja, koji pokušavaju da nas ugrožavaju, ne budu previše koristili ove koji nas iznutra potkradaju i sada žele da pomognu ovima koji su nas ugrožavali, verujem da ako nas ne budu koristili i podelili jedne protiv drugih, verujem da će ova vlast koja ne vlada, ova vlast diže i podiže Srbiju, vrednije je Srbiju dizati nego njome vladati, verujem da će ekonomski napredak biti još upečatljiviji. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma ozbiljna tema. Nedavno su novine pisale o programskom direktoru, u Srbiji, inače, neregistrovane „N1“ televizije, i njegovoj firmi „Ki konekšn“, koja ima jednog zaposlenog, a gde je on preko te firme prihodovao iz Tirane 250.000 evra. Ispostavilo se da je osoba koja je to njemu prebacila, odnosno firma osobe Baškim Ulaju, vođe tropojske mafije, albanski narko-bos, koji je na takav način navodno za savetničke usluge prebacio Jugoslavu Ćosiću, programskom direktoru neregistrovane „N1“ televizije u Srbiji, lažne prekogranične, u Luksenburgu fiktivno registrovane 249.000 evra.

Od drugih osoba je, takođe, imao sumnjive transakcije, pa je vrednost ukupno 510 hiljada evra, 147 hiljada dolara, 37 miliona dinara i 335 hiljada britanskih funti, sve dobijeno preko firme „KI konekšn“. Dakle, ovaj deo koji je dobio od Baškima Ulaja i britanske funte su veoma zanimljive.

Ne znam šta je programski direktor mogao da savetuje vođu narko-klana, tropoljske mafije, Baškima Ulaja, ali nekoliko meseci iza toga on je ugostio u emisiji gospodina Kurtija, dakle, mandatara iz lažne države Kosovo i Metohija, mandatara kojeg je svojevremeno Koštunica pustio na slobodu i koji je bio u Srbiji osuđen kao terorista. To je najbolji dokaz da pranje novca ima veze sa terorizmom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod tih faktura, transakcija itd. meni su najbitnije ove oko putne infrastrukture, ali sam čitajući novine našao kako drugosrbijanci Boškić Ljotić, Dragan Đilas i Vuk Jeremić vide auto-puteve, pa kažu – osim troškova izgradnje koji se mere stotinama miliona, pa čak i milijardama, ova asfaltofilija vlasti je značajan izvor zagađenja životne sredine, izgradnjom i korišćenjem puteva remete se ekološka ravnoteža i veza lokalnog stanovništva sa svojim prirodnim okruženjem.

Dakle, verovali ili ne, Savez za Srbiju je prevazišao sve što je do sada činio i počeo ljude da plaši auto-putevima. To me podseća na ona vremena kada su se pre 100 i više godina, prilikom izgradnje pruge, ljudi stočari u provinciji plašili voza. Gotovo je neverovatno da tako nešto kažu ljudi koji bi trebali da dokažu da su bolji od vlasti, da će izgraditi više puteva, brzi saobraćajnica, auto-puteva. Gotovo je neverovatno da oni budu protiv izgradnje puteva, jer izgubiće se veza lokalnog stanovništva sa okolinom. Sećamo se i koliko su ljude plašili onim čuvenim hrastom itd.

Preporučujem da Dragan Đilas i Boškić sednu na taljige, da izbegnu čak Ibarsku magistralu i da se onako taljigaju sa Dedinja, a odakle bi krenuo Boško Ljotić, jer mu tamo Skupština Srbije plaća stan, a mislim da je taj stan u njegovom vlasništvu. Polako sa Dedinja u njegov rodni kraj da krene taljigama i na svaki način da izbegne korišćenje puta Miloš Veliki, jer eto, Bože, izgubiće vezu sa okolinom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o osiguranju poljoprivrednika, penzijskom i invalidskom osiguranju i zdravstvenom osiguranju. Dugovi za ove dve vrste obaveza su preko 250 milijardi. To poljoprivrednici ne mogu da plate. Radi se o stanovništvu čiji je prosek starosti 62 godine. Radi se o stanovništvu koje je zbog dugova izgubilo pravo da se leči. Ti dugovi su nenaplativi. Nastali su zbog zakona koji su donosili pripadnici stranke bivšeg režima, koji su tražili da se penzijsko i invalidsko osiguranje plati na sve članove domaćinstva, ne samo na nosioce. Tako su nastali ti enormni dugovi. Ko nije plaćao PIO osiguranje zemljoradnika, taj nije plaćao ni socijalne doprinose.

Tako smo u RFZO-u, kada proverite, imate ukupno 90 hiljada poljoprivrednih osiguranika. Poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima oko 500 hiljada, možda i više. Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ima 350 hiljada. Dakle, vreme je da opet rešavamo tuđe probleme, a oni će nas kritikovati što brže ne rešavamo probleme koje su nam oni ostavili u gomilama.

Verujem da možemo i da hoćemo da u narednom periodu rešimo taj problem. Tako ćemo dobiti, ponovo zanoviti osiguranike, biće ih više, rešićemo ljude tih nagomilanih dugova otpisom kamate i dela glavnice i to je neki predlog šta treba da uradimo u narednom periodu i da dokažemo da nije bolje biti socijalni slučaj nego seljak, već i da oni imaju prava i na dostojanstvenu starost i pravo na lečenje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, carinske tarife. Mislio sam da je Srbija u tom smislu jedna država, dok se nije pojavio Bastać i Đilas, recimo. Đilas se verovatno boji neke tarife za novac koji je pokupio od građana Srbije, od medija itd. i od svog bogatstva sada ima samo strah da ga ne izgubi, jer mu preti Zakon o ispitivanju porekla imovine.

Dame i gospodo ovaj Bastać mi je posebno zanimljiv. Taj je lupio carinsku tarifu i na kokice. Ni Karađorđe nije tako određivao carinu, na skelu itd. verovatno je i kod njega u onom bazenu bila neka skelarina, ili šta je već radio, ali kokice su bile specijalne. Tu je Bastać od kokica pomislio da su pistaći, pa kao sad će da lupi carinsku tarifu 30, 40%, pa ako hoćete da prodajete kokice ima dva uslova. Prvo da platite carinu, specijalnu Bastać carinsku tarifu, a onda ste morali da kese kupujete od Bastaća. Kese za kokice su morale da budu Bastaćeve, nabavljene na nekoj javnoj nabavci, ali su merene prema glavi njegova kuma Lešnjaka. Dakle, morale su da imaju te dimenzije da ne bi slučajno neko prodao u različitim kesama nešto više tih kokica. On je onda na kumovoj glavi uzeo meru za kesu i onda odredio carinsku tarifu i onda je prodavao te pistaće.

Gospodine ministre, kad smo već kod carinskih tarifa, da vas pitam oko carinskog referata u Inđiji, da li postoji mogućnost da proradi ovaj privatni dok se ne izradi ovaj opštinski, zato što su me to zamolili privredni subjekti? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod igara na sreću, ja znam jednog poslanika, koji ne kupuje lutriju, ali je dobijao od igara na sreću pozamašne sume, milione.

To je Đorđe Vukadinović, lažni Vlah, koji je pokušao da ukrade deo nacionalnog identiteta, te nacionalne manjine i pre toga, zahvaljujući Borisu Tadiću, dobijao je od igara na sreću novac, iako srećke kupovao nije.

Drugi srećni dobitnik je Bastać. Dakle, on je priređivao prave igre na sreću. Koristio je kuma kao radnu snagu. Onda, gospodine Orliću, kako beše ono, donacija 50%, jel tako? Dobiješ donaciju, imaš sreće, kao srećku dobiješ donaciju, 50% organizator, tj. Bastać, zadrži za sebe. On je shvatio da je opština kao priređivač tih igara na sreću, pa ko veli, kada ti dam 100 dinara, 50 vratiš. To je, inače, princip kod organizatora igara na sreću, da 50% odmah uzme organizator. Ali, je pri tome izbegao, za razliku od igara na sreću da plati neki porez.

A kum Lešnjak je imao sreće, dobio je samo kesu na glavu. Mogao je proći kao Karađorđe, mogao je dobiti glavu u kesu, pa je onda to mogao, recimo to je mogao da uradi Boškić umesto onog Nikole, kako se zvao, mogao je on to sekirom da odradi, Boškić bi idealno ili zastavom to onako odradio, pa bi onda tu glavu, umesto Pere Ćurčije, verovatno Janku Veselinović, on je vešt, uvijaču onako uvio i onda bi ona bila odneta kučuk Đilasu, dakle najvećem srećniku na svetu. Zato tvrdim da je Lešnjak imao veliku sreću što mu je kesa završila na glavi, a ne glava u kesi.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekad srećni dobitnici budu i nesrećni gubitnici.

Ja ću jednog dobitnika, gubitnika upravo opisati. Radi se o Nebojši Zelenoviću, predsedniku opštine ili grada Šapca.

Dakle, on je kod tročlanog sudskog veća bio okrivljeni, sada već i osuđeni, za proneveru pet miliona evra. Zapamtite, pronevera pet miliona evra.

To je ovaj što ide sa Đilasom po evropskim parlamentima, pa tamo izlobiraju Tanju Fajon, znaš, pa onda ona kao na njihovoj strani pa kaže – ej, kao, mi ćemo se sa vama dogovarati po hotelu i tako dalje. Znači, nije baš uputno da se dame dogovaraju po hotelu, ali Bože moj. Ona je iz Slovenije, a u Sloveniji su neki drugi standardi. Meni to baš nije smetalo, mada nisam bio ni za kave ustupke, ja to moram priznati, to gospodin Orlić zna.

Znači, pomenuti gospodin, koji se žalio na sve i svašta, pri tome zaboravio da kaže Tanji Fajon da je on srećni dobitnik pet miliona evra, a sudovi… Što su to čudne institucije. Kaže sud ovako – tročlano sudsko veće izreklo mu je juče novčanu kaznu od 50 hiljada dinara. Pazite, 50 hiljada dinara ako se slučajno napijete i sednete na bicikli i krenete selom Novi Karlovci i ukoliko ste onako malo više pijani i ukoliko vas policija zaustavi, kazna, bogami, pošto se ovo njemu ponavljalo, je daleko veća od ovih 50 hiljada dinara.

Dakle, jedan pripiti biciklista plati veću kaznu od predsednika grada Šapca, koji je proneverio pet miliona evra? Dakle, poruka je – bolje biti Đilasov predsednik grada, bolje biti u Savezu za Srbiju i opleviti pet miliona evra, nego biti pripiti biciklista u selu Novi Karlovci. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o duvanu obuhvata i proizvodnju sirovog duvana, doradu sirovog duvana, izradu cigareta i promet. To je jedan sveobuhvatni zakon.

Posebno sam zainteresovan za ovaj prvi deo - proizvodnju sirovog duvana. S tim u vezi, postojala je odredba kada se prvi put donosio Zakon o duvanu, čini mi se 2002. godine, postojala je odredba koja je na moju inicijativu bila uvrštena u Zakon o duvanu, da se, čini mi se, 50% domaćeg duvana mora uvrštavati kod proizvođača cigareta, dakle, da je proizvođač cigareta u obavezi da upotrebi određeni procenat, a čini mi se da je to bilo 50% domaćeg duvana.

To, mišljenja sam, treba na određeni način da vratimo, nisam baš siguran kako, ali bi vredelo to vratiti, takvu vrstu odredbe, zato što bi to pospešilo proizvodnju domaćeg duvana.

S tim u vezi, u obavezi sam i da upozorim ne samo proizvođače sirovog duvana, već dorađivače, proizvođače cigareta i one koji prometuju na malo i veliko, prometuju duvan, da se klone šverca, da su kazne jako velike. Posebno upozoravam poljoprivrednike kojima zbog visokih kazna preti opasnost da izgube određene njive i pracele ukoliko svoj duvan budu na crno rezali i na crno prodavali na pijacama.

Sve drugo je, po meni, u ovom zakonu u redu, ali se moramo čuvati šverca, zato što svaki kilogram švercovanog duvana koji se izreže i ode na pijacu, ne samo da šteti budžetu Republike Srbije, već ako se počinilac uhvati, onda preti opasnost da velikom kaznom izgubi i deo svog imanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evidencija stvarnih vlasnika. Zamislite televiziju N1 fiktivno registrovanu u Luksemburgu. Program, navodno, čas se emituje iz Slovenije, ovde kaže da ga reemituje, nema emitovanja. Kad nema emitovanja, nema ni reemitovanja, ali N1 televizija nema PIB, nije registrovana u APR, nije registrovana u Registru elektronskih medija. Ona je fantom. Fantomska televizija koja želi da kao strana televizija učestvuje u izbornoj kampanji. Sami znate koliko su Amerikanci osetljivi, kad vam se internetom neko umeša a vrši se istraga da li su Rusi internetom nešto uticali na izbornu kampanju u Rusiji itd.

Mi smo pustili 20, 30 lažnih prekograničnih kanala da emituju sportske programe, zabavne programe, a i političke programe koji su često upereni ne samo protiv vlasti, već i protiv države Srbije. Takva televizija nije registrovana ovde iako joj biznis preko SBB-a, koji je vlasnik te televizije, njihov biznis je ovde. Ovde ostvaruju prihode. Porez ne plaćaju, kažu oni su luksemburška televizija. A u Luksemburgu porez ne plaćaju, jer tamo program ne emituju. Dakle, to je jedan fantom koji izbegava dve vrste poreza i one u Luksemburgu i ove ovde. Moje mišljenje je treba naplatiti i jedne i druge, ali ne znam da li će ova evidencija stvarnih vlasnika obuhvatiti njih, tako bi konačno doznali zašto N1 televizija koristi PIB drugog pravnog lica. Oni koriste PIB „Adrie Njuz“ d.o.o. koja je domaća firma, a ovi su navodno strana, prekogranična televizija i sad ja pitam – kako jedno strano pravno lice može da koristi PIB domaćeg pravnog lica? To je gotovo neverovatno i ja mislim da je vreme da se tamo izvrši jedna temeljna poreska i finansijska istraga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo svima koji danas slave, njihovim gostima, želim sve najbolje i da slave hiljadama godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam više puta govorio, gospodine Orliću više hiljada godina, naravno, životni vek se produžava. Više puta sam govorio da su javne nabavke za vreme stranke bivšeg režima bile tajne, a državne i vojne tajne su bile javne. Tu praksu nastavljaju i danas. Onaj špijun Obradović je najbolji dokaz za to. Njegova majka direktora i svih žutih vremena verovatno ga je naučila kada ga je zaposlila da valja, ona ga je naučila, mislila je da valja krasti državne tajne i prodavati bugarskim novinarima, da valja uništavati za neku paru, valja uništavati svoje preduzeće, ali da valja biti dobar sa žutima s obzirom da oni kontrolišu tužilaštvo i pravosuđe, pa će kada te uhvate u špijunaži nadležni organi, žuti tužioci, žute sudije pomoći da se domogneš slobode, a Bogami žuti aktivisti će tražiti da špijuni budu pušteni, da krivi ne budu kažnjeni, a najčešće nevini dobiju kaznu.

Ja pitam to isto pravosuđe – kada misle da procesuiraju Dragana Đilasa? Merna jedinica za korupciju je Đilas. Jedan Đilas vredi kao dva Šolaka. To su merne jedinice za korupciju. Kada misle da procesuiraju Dragana Đilasa za most na Adi koji, recimo, u predračunskoj vrednosti trebao da vredi 116 miliona, pa kao čelik je poskupeo pa treba 161 milion evra, pa na kraju je to koštalo 450 miliona evra.

Ja pitam Zagorku Dolovac, pitam žuto pravosuđe, pitam te časne i poštene ljude, kada misle da procesuiraju Dragana Đilasa za most na Adi, za podzemne kontejnere, za bulevar, za seču platana, za Bus plus, i mnogobrojne afere koje se vezuju za Dragana Đilasa? Novac koji je Dragan Đilas prisvojio spajajući javnu funkciju sa svojim privatnim biznisima i svojim privatnim firmama, je rezultirao sa 619 miliona evra, gospodine Orliću, prihoda u Đilasove džepove, za toliko se ispumpao, za toliko se nisu mogli graditi vrtići, škole, bolnice, auto-putevi. Jedini auto-putevi koje je Dragan Đilas gradio su auto-putevi prema njegovim džepovima, u kojima je završilo 619 miliona evra.

Zato pitam tužilaštvo, pravosuđe, sudove, kada će jednom početi da kažnjavaju krive i da štite nevine, a ako procesuiraju Đilasa time će dokazati da stvarno žele da kazne krivce a da ne jure nevine ljude. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, jedno 15 replika, ako može, ako bi dozvolili.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam nedavno čuo za jednu čudnu javnu nabavku. Radi se o Bošku Ljotiću, Bošku Žutiću, Bošku jenkiju, onaj što puzeći ulazi u američku ambasadu, onaj što ga je Skot ubacio u parlament i sad nam otišao Skot, ostao nam idiot.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto sam upotrebio ovako grub izraz? Pokušaću da objasnim. Nedavno je dao izjavu, mislim da je to bilo juče, da Srbija treba da podigne zidove da slučajno ne bi neki migrant kroz Srbiju krenuo u EU. Dakle, u onu istu EU koja je suodgovorna za razaranje Sirije, Libije, Iraka, Avganistana. Dakle, ona EU koja je sa NATO paktom razarala te države. Cilj svih migranata je upravo ta EU. Ja da čuvam EU od migranata, koji žele da uđu u tu Evropu bez granica, ne želim da ih sprečavam da se domognu EU.

Poneki od migranata je još uvek na teritoriji Srbije. Mi koji smo prošli sve ratne strahote, mi koji smo migrirali pred ratovima, pred raznim Bljeskovima, Olujama itd, moramo biti veoma pažljivi prema osobama koje sa ratnih poprišta pokušavaju da se domognu razvijene Evrope.

Veoma je osetljivo pitanje i mi moramo da razmatramo, s obzirom da je svaki drugi, jel tako, gospodine Martinoviću, maltene svaki drugi Srbije je migrirao iz Srbije. Znači, mi pripadamo migracijama, treba da imamo razumevanja prema nekima koji migriraju i koji ne žele da ostanu u našoj zemlji.

Gle čuda! Ovaj koga sam nazvao kako sam nazvao je rešio da podigne zidove oko Srbije, pa kaže – ako se slučajno probije neki migrant, onda unutar tih zidina treba logor žica, znači, neki program koji ni Dimitrije Ljotić, čije delo on baštini, dakle, ni to on nije smislio.

Zalažući se za Đilasov biznis, verujem da bi onda u tim logorima trebali da gledaju samo N1 televiziju, da u tim logorima čitaju samo „Danas“ i „Blic“, da čitaju NIN i „Vreme“. Tako preporučujem Bošku Ljotiću, Bošku žutiću da propiše i tu meru da se u tim žicama, među tim zidovima, koje on treba da podigne po ugledu na Adolfa Hitlera, po ugledu na Budaka, itd, čita samo ta štampa i da se gledaju N1, „Nova S“, „Televizija Šabac“ itd, one televizije koje puštaju Boška Ljotića da te svoje nakaradne ideje prenosi drugima. Takvu vrstu javnih nabavki bi verovatno Boško Ljotić stvarno sproveo.

Ne čudim se njemu koji je spreman na sve, koji je spreman da pljuje Amerikance, onda pred njima da puzi, itd. Ja se čudim onima koji su sa njim u Savezu. Recimo, ja se čudim Aleksandri Jerkov, čudim se Čomićki koja je pre neko veče na televiziji pričala o dijalogu, o potrebi za debatama.

Gospodine Martinović, vi se sećate, ja tada nisam bio poslanik, da je gospođa Čomić isključila jedno 70 narodnih poslanika na mesec dana, koja je izrekla ne znam koliko novčanih opomena itd. i onda ona priča o toleranciji, potrebi za debatom u parlamentu, kako je ovaj parlament isterao opoziciju, a da pri tome niko nije primenjivao radikalne mere kakve je ona primenjivala. Dakle, gotovo da je bila celu opoziciju isključila iz Narodne skupštine, a danas je ona, onako, pobornik te neke debate, na koje, naravno, ne dolazi.

Sada se čudim njoj. Kako ona koja je zbog daleko manjih stvari, zbog Republike Srpske koja se borila za opstanak, gde ona naziva Republiku Srpsku zločinačkom tvorevinom itd, kako ona koja ima tako čudna merila prema Republici Srpskoj, nema ta ista merila prema Boškiću Ljotiću koji propoveda logore u sred Srbije, zidove, žice? Još samo da stavi puškomitraljeze i da se ustreli svako ko ne gleda Jugoslava Ćosića i svako ko kaže nešto protiv Baškima Uljaja, njihovog sponzora. Dakle, da se odmah ima ustreliti na licu mesta ili je za očekivati još da Boško Ljotić, umesto gasovoda, umesto grejanja domaćinstava, u te iste logore sprovede gas. To je još ostalo da realizuje. Čudne su te njegove javne nabavke.

Čudim se, recimo, Balši, čudim se Jerkov i čudim se Čomićki, čudim se, recimo, velikoj humanisti, kako se zove, Sandi Rašković Ivić koja je „Oluju“ proglasila za humanitarnu akciju itd. Čudim se svima njima kako oni podnose to što su u Savezu. Janku Veselinoviću koji Srbe vozi u Hrvatsku da glasaju za kandidate HDZ-a. Svima njima se čudim. Kako oni mogu da podrže i da budu u Savezu sa takvim jedni čovekom, sa takvim jednim liderom stranke?

Šta su ono oni govorili? Dveri neće, Dveri su bez lidera, kako su rekli, u Dverima nema lidera. Izgleda da je u Dverima samo ostao lider kome razne zločinačke ideje podaju na pamet.

Verujem da bi on stvarno sproveo javnu nabavku, ukoliko bi on, „đitler“, i ta ekipa pobedili, i napravio logore u Srbiji gde, verujem, ne bi zatvarao migrante. Posle svih njihovih pretnji o streljanju, o silovanju, vešanju, ja verujem da bi mnogi od nas zajedno sa migrantima delili te logorske uslove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudne su javne nabavke. Danas najviše prigovora u funkcionisanju države i lokalnih samouprava nabavki imaju pripadnici stranke bivšeg režima. To su oni čije adrese ne možemo lako saznati. To su oni koji su iz pocepanih patika uskočili na Maldive, na jahte, došli do stanova u Beču, Londonu, došli do imovine vredne 20 i nešto miliona evra, samo u stanovima, kao što je to Đilas, došli do toga da ako nađete sudskog pozivara da im uruči pozive, on mora da ima pasoš, mora da ima vizu, jer da bi pronašao te novokomponovane bogataše to može samo sudski pozivar koji može da putuje u inostranstvo, koji ima putnu ispravu, odnosno pasoš koji je viziran za mnoge zemlje gde oni imaju svoju destinaciju.

Dame i gospodo, raj bogatih je zasnovan na paklu siromašnih. Siromaštvo ne proizvode siromašni, nego bogati tako što štekuju, kako mladi kažu, pare uzimajući pare od miliona građana i postaju milioneri. Taj novac izlazi iz opticaja i to društvo postaje siromašno, ne samo zato što su bogati pokrali siromašne, već zato što su taj novac izneli na Kukova i druga belosvetska ostrva i naravno ne troše ga ovde, ne plaćaju porez ovde i to je mnogostruka šteta.

Govorio sam i ponoviću zbog migranata, te logore koje bi oni dizali verovatno bi sproveli javne nabavke i verovatno bi kao Most na Adi glavni pregovarač bio Dragan Đilas. Verovatno bi to bilo četiri puta iznad planirane cene i verovatno bi taj put vodio u neki pakao. Verovatno bi u tom logoru bili mi.

Znate da su nam pretili popisivanjem, da nam znaju adrese, onda zajedno onaj novinar, kako se zove, rekao je da nas treba sve nabiti u logore, onda bi tu malo silovali…

Molim?

(Aleksandar Martinović: Mene bi oražili.)

… onda bi malo silovali, onda bi malo oražili gospodina Martinovića, onda bi oražili gospodina Đukanovića. Mene bi odveli na planinu i sekli deo po deo.

Dakle, pošto ja slabo idem uzbrdo, zbog bronhitisa, verovatno bi morali da me nose, pri tome bi verovatno dvojicu zarobili, pošto oni ne nose ništa sem novca, posle toga bi vas malo streljali, pa bi posle toga nas malo mučili još tako streljane, pa bi onda Đorđe Vukadinović, propisao da se to ne radi na Terazijama, jer tamo se vešaju rodoljubi, već na nekom drugom mestu koje sa malo vidi. Dakle, nemojte da vas čude izjave i Boškića i Ljotića o migrantima i to na dan migranata. Eto, on bi sagradio jedan veliki logor, zidove, eto, on bi podigao proizvodnju žice, cigle itd. nekih cevi bešavnih itd. da se taj logor sagradi, sazida i strpao bi tu migrante koji su retkost u Srbiji, ali bi verovatno i mi sami pokušali da budemo migranti od tih zidova. Jer ti zidovi sprečavaju da se uđe, ali ti zidovi sprečavaju i da se izađe. Verovatno Boško Ljotić misli da nas sve pohvata u tim zidinama, strpa u te logore i da primeni one mere koje sam već opisivao.

Dame i gospodo, nekima je ovo smešno, ali ja mislim da tako opasnim idejama treba stati na put. Neko ko baštini i ko je prevazišao ideje Boška Ljotića i koji se udružio da DS, pazite DS, zajedno sa Boško Ljotićem, zajedno sa idejama o logorima, zidovima, zidinama itd. meni to zvuči neverovatno. Oni koji baštine ideje Zorana Đinđića.

Već kad sam to rekao, da kažem da oni ne liče za Zorana Đinđića. Mi koji smo sarađivali sa njim znamo da on nije bio antinacionalan, o njemu ima mnogo grešaka, o njemu kruže razne priče, ali moje mišljenje je da njegova politika nije ova politika DS, da su oni preuzeli politiku nekadašnjeg građanskog saveza i da tu politiku pokušavaju da navodno propovedaju Srbiji, ali politika građanskog saveza i politika Boška Ljotića ne idu zajedno. Kako sve to opstaje? Verovatno zbog novca. Ima veoma bogatih ljudi koji misle da sa novcem mogu sve, ali samo treba da znate da ti isti ljudi koji misle da sa novcem mogu sve, su spremni da za novac urade sve, da žrtvuju nacionalni i državni interes Republike Srbije. Hvala.