Dame i gospodo narodni poslanici, danima slušamo kako smo mi nekom oteli penzije.
Mi penzije želimo da isplaćujemo od zarađenog. Teško je to objasniti ovoj Đilasovoj bulumenti, koja kad je vladala, nije im bilo bitno da privreda proizvodi novac. Oni nisu živeli od zarađenog, već od zaduženog. Penzije se nisu delile od zarađenog, nego su se delile od duga i od prodaje kapitala. Prodajom kapitala, prodajom fabrika su eliminisali 400.000 osiguranika i onda su se snalazili kako su znali i umeli i dodatno zaduživali zemlju da bi isplaćivali penzije. To je imalo svoje limite, a taj limit se zvao inflacija. Dakle, onog trenutka kada su za tuđi novac kupovali tuđu robu, tog trenutka se pojavila inflacija, odnosno rast cena, koji je bio od 7% do 10%. Ova Vlada to ne želi.
Ono što ja mislim, a to je da ispravimo nepravde prema poljoprivrednicima. To su osobe koje ne znaju šta je letovanje, šta je zimovanje. To su osobe koje su finansirale Balši Božoviću Maldive. Da bi Balša Božović mogao da troši 15.000 evra, da bi mogao 1.500 evra na dan da troši za letovanje, neko je taj novac morao da zaradi. To su svakako seljaci i radnici, braća po muci, braća po znoju, braća po žuljevima, zato što ja i dalje smatram da se novac zarađuje i da moramo da živimo od zarađenog, a oni ne znaju kako se novac zarađuje, već samo kako se troši.
Zato je ova zemlja i došla u taj položaj. Najbolji primer je i PKB. Dakle, sa sindikalcom Đorđevićem, Dragan Đilas, glavni stožernik te nove koalicije, kojoj je prisegnuo i Boško Obradović, taj glavni stožernik je PKB preveo na gradsku kuću. U vreme kad je on zarađivao ogroman novac na svojim privatnim firmama, a zaradio je 100 miliona evra, a da podsetim da je to 500.000 penzija, a moje kolege poljoprivrednike da podsetim da je to milion seljačkih penzija, dakle, u vreme kada je svojoj privatnoj kompaniji sticao 100 miliona evra, on je u PKB napravio dug od 87 miliona evra, zajedno sa sindikalcom Milisavom Đorđevićem, koji je, gle čuda, sad na njegovoj izbornoj listi i odbornik je u gradu Beogradu.
Ja tražim od ove Vlade da detaljno to ispita kako je za samo godinu dana PKB od duga od 2 miliona i 400 miliona dinara došao do duga od devet milijardi i 900 miliona dinara, što je bilo stotinu miliona evra ili 7,5 milijardi naših dinara.
Dakle, taj dug koji je on napravio u PKB, koji je bio gradsko preduzeće u tom trenutku, pokazuje da je Dragan Đilas, stožernik ove nove koalicije, kojoj je prisegnuo i Boško Obradović LJotić, da je imao dva modela poslovanja. Jedan model je bio kad je privatna kompanija, tu se pravila dobit, a sa druge strane, kad je bilo u pitanju gradsko preduzeće PKB, tu je pravio ogromne gubitke.
Ja hoću da verujem i čvrsto verujem da je došlo do presipanja, tim pre što mu je menadžment u tom trenutku, uz podršku sindikalca Đorđevića, koji je sada njegov odbornik, doveden iz Delte, prva tri direktora, koja su sve što su kupovala te godine kada je napravljen astronomski gubitak, kupovali od Delte, uključujući od traktora do zalivnih sistema. Napravili su i štale, po tri štale, za sedam miliona evra, koje je pravila firma iz Kikinde, koja se zvala „Turbo gas“ i koja je imala jednog zaposlenog, čiji vlasnik je od sebe kupio njivu za 650.000 evra od svega 90 ari, što je negde sto puta iznad cene, da bi oprao novac i stekao keš za podmićivanje verujem i samog Dragana Đilasa.
To je seljake dovelo da imaju penziju od 100 evra, da penzija bude manja od socijalne pomoći i da poruka bude da je bolje biti socijalni slučaj nego seljak. Sa tom praksom treba prekinuti i ubuduće ja hoću da se seljačke penzije i najmanje penzije malo više ujednače sa najvećom, da raspon bude ne jedan prema deset, jedan prema trinaest, da taj raspon bude makar negde jedan prema pet, jer svi ljudi, svi naši stari ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost, primerene penzije u odgovarajućem iznosu, ali da te penzije mi međugeneracijski solidarno za njih zaradimo, da ih ne isplaćujemo iz kredita. Hvala.