Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja pre svega građanima Srbije želim da ne dođu u poziciju da budu donori, jer znamo koja je to pozicija. Ja im stvarno to želim, kao humanista. Takođe želim svim ljudima da ne dođu u poziciju da im je potreban organ, da im je potreban donor.
Želje su jedno a stvarnost drugo. Ja verujem da te želje delimo svi ovde koji smo prisutni. Za ove odsutne nisam siguran. Ovi odsutni su nas nazvali žutom kućom, Skupštinom. Ovo nije žuta kuća od 2012. godine. Žuta kuća je ovde izgubila 2012. godine. Tako nas nazivaju oni koji su pustili 2.106 albanskih terorista 2001. godine iz zatvora. Pustili su one koji su Srbima vadili organe. I danas su oni bez stida i srama, sa dva prsta obraza i tvrde da je ova Skupština žuta kuća. Nije, od 2012. godine. Ali, ima jedno malo žuto odeljenje. U rasejanju, kao što vidite.
Takođe, ima izreka – zdravlje na usta ulazi. Oni su to često radili. Ja ću vam pokazati ugovor koji je Dom zdravlja u Inđiji imao. Akcija se zvala „Vojvođanska kuća zdravlja“. Ali, kako je funkcionisala „Vojvođanska kuća zdravlja“? Pokušaću da vam dočaram iz onoga što je fakturisano.
Dakle – al se nekad dobro jelo, „Vojvođanska kuća zdravlja“ na usta ulazi. Ugovor od 24. 09. 2015. godine a 2016. godine su u Inđiji zglajznuli sa vlasti. Kaže ovako – kafana, ugovor između doma zdravlja i kafane, ej kafano muko. Kaže – vrsta proizvoda, šta je konzimirano. Pa kaže – bečka šnicla, 200 grama, količina 600. Čudan neki ručak. Uz taj ručak ide i karađorđeva, debljina prečnika 180 milimetara. Ovo mora da je bio san demokrata, kako to zovu, 180 milimetara, 600 porcija. Ništa ne izmišljam. Možda je smešno, ali to je koštalo. Ovo je plaćeno novcem od zdravstvenih osiguranika. Dalje, punjena vešalica – 600 porcija. Ovo kao da je vojska bila. Prvo, kafana ne može da primi 600 ljudi. Ali, tačno 600, jedu 600 ovoga, 600 onoga, to je treće jelo. Četvrto jelo – pečena piletina. Voleli su oni piletinu, raznoraznu piletinu. Takođe 600 porcija. Pljeskavica od 200 grama – 600 porcija. Sve ukupno – dva miliona 610 hiljada.
Dom zdravlja je inače zatečen u minusu od 300 miliona. Lekovi – minus 172 miliona, iako smo im mi iz RFZO dali pare za lekove. Ali, oni su potrošili na pljeskavice, na karađorđeve od 180 milimetara.
Dalje kaže – krempita, 150 grama, hiljadu komada. Ovih 600 su jeli po jedan, 66 krempita. Štrudla sa makom ili orasima, po želji, hiljadu komada. Štrudla sa višnjama, hiljadu komada. To je koštalo 864 hiljade, to dolazi već negde tri i po miliona, ali uz to moralo je, pošto je zdravlje u pitanju, bilo je tu sokova i voda.
Voda „Rosa“ 5.400 komada, znači, ovih 600 je pilo po devet voda, tačno se znalo da će svaki od njih da popije devet voda. Dalje, „Koka-kola“, 1.200 komada, to je strano piće i to su oni po dve „Koka-kole“, onako uz vodu i „Fanta“ još 1.200 komada. Sve je to koštalo blizu četiri miliona. Tako su oni radili, ovo žuto preduzeće u rasejanju.
Da ne ostanem dužan Đorđu Vukadinoviću, ovo je moj čuveni traktor. Nisam ja dobio podsticaj, to je kredit Fonda za razvoje Vojvodine. Ja mu ustupam traktor, ali da on preuzme kredit od 30.000 i nešto evra, da preuzme šestomesečnu ratu od 3.000 evra, a mi vrati učešće od 20%, a subvencije od 40%, ovde je potvrda, sam po ugovoru bio obavezan da ustupim Fondu za razvoj poljoprivrede Vojvodine.
Dakle, jeste Aleksić dobio traktor, jesu još neki poslanici, to je njihovo pravo, ali eto, ja to pravo u Srbiji nisam iskoristio i to je još jedna izmišljotina.
I na kraju da završim sa ovim savezom lopuža i prevaranata, tzv. Đilasova levica. Levičari milioneri. Milioneri opljačkali milione, opljačkali milione savez lopuža i prevaranata, ja ih sa pravom zovem. Jesu nam Albanci vadili organe, onih 2.106 koje su oni pustili. Oni su posle toga koristili funkcije za privatne poslove. Desetine i stotine miliona evra su teški levičari „leva ruka, desni džep“ Đilas. Ako su nam Albanci vadili organe, ovi su nam 12 i 16 godina krv na slamku popili. Hvala.