Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman je poljoprivredne prirode. Mislim da Srbija ima takvu poljoprivrednu politiku koju treba blago zaokrenuti i posvetiti je i malim poljoprivrednim gazdinstvima. Velikim, srednjim, ali i malim. Male ne treba brisati, mali poljoprivrednici su časni i pošteni i boriće se za koricu hleba do kraja. Mislim da ih treba specijalizovati.

Ovih dana „N1“ televizija vodi veliku kampanju protiv malih poljoprivrednika koji svoju proizvodnju zasnivaju na farmerski način proizvodeći krznašice. Velika se kampanja vodi da se to zabrani. Oni koji su otpustili 400 hiljada ljudi, sada bi da još 400 porodica ostane bez hleba. Nije mi jasno zašto „N1“ televizija, američka televizija, vodi kampanju protiv uzgoja krznašica u Srbiji, kad je to u njihovoj zemlji SAD dozvoljeno. Ono što je dobro za Amerikance, valjda i Srbi imaju pravo nešto da proizvode.

Tim pre „N1“ televiziju da podsetim, ovo je Melanija Tramp u krznenoj bundi. Ovo je bivša supruga, mislim da je bila Ivana Tramp, koja je takođe obožavala bunde. Ovo je Ivanka Tramp, ćerka, dakle, koja takođe, kao što vidite, obožava bunde. Sad ja pitam „N1“ televiziju – zašto bi bio dozvoljen uvoz krzna u Srbiju, a bio zabranjen uzgoj?

Na mene se vrši veliki pritisak zašto je odbor doneo odluku da se ova besmislena zabrana, planirana za 2019. godinu, ukine i da se to dozvoli. Mene zovu istrebljivačem krznašica. Ja sad pitam, da li oni koji traže da se to zabrani, uzgoj krznašica, da li oni u stvari uništavaju krznašice i tu vrstu životinja ili oni koji se zalažu da se one i dalje uzgajaju? Mislim da ja ne uništavam to, jer se zalažem da naši farmeri imaju posla i hleba i da te životinje postoje da se uzgajaju. Mislim da to radi sasvim druga strana, suprotna strana koja na svaki način želi da to zabrani. Dakle, kada one nestanu neće moći ni da se proizvode, neće ih biti ni u prirodi, ni u uzgoju.

Ovaj čovek; Miroslav Aleksić, koji je tražio da se uvede zabrana, evo ga u krznenoj kožnoj jakni. Ovo je on, veliki ljubitelj životinja, koji je u lovu ustrelio divlju svinju čiji trofej se meri hiljadama evra, dakle ja sam mislio da je to omanji bizo. Sad ja pitam, ko je zaštitnik životinja, da li onaj koji ih ubija i onaj koji se zalaže da nestanu u Srbiji, ili onaj ko se zalaže da one postoje, ko ih ne ubija, ali se zalaže da uzgoj postoji i da daju hleba i posla našim porodicama koje na vrlo malim farmama zasnivaju tu proizvodnju i od toga školuju decu? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da se bačen kamen iz ruke i izgovorena reč ne mogu vratiti.

Slušali smo gospodina koji sada nije tu, a ja nisam imao mogućnost da uzvratim, koji je govorio kako je u njihovo vreme pšenica bila 25 dinara, a danas je 13,5 dinara kilogram. Obrnuto je, 2009. i 2010. godine, u vreme vlasti koju je zajedno sa njima delio „hajne-kena“, koji je za jedno veče popio vrednost jednog tenka i dve godišnje kirije za bazen u Smederevskoj Palanci, dakle popio je dva bazena, neverovatno, u njihovo vreme je pšenica bila 13,5, a posle promena 2012. godine, cena pšenice je skočila na 25 dinara. Moram priznati da je tako visoka cena bila zbog suše i posle toga se ustalila na ceni između 18 i 20 dinara.

Takođe je rekao da je u njihovo vreme malina bila, ne znam, dva, tri evra, što je netačno. Za vreme njihove vladavine, do 2012. godine, u protestu malinara koji se mogao videti, cena maline bila je 90 dinara, ili nešto manje od jednog evra po kilogramu.

Dakle, izrečena je ta jedna neistina i tu reč on više ne može vratiti i ja ću ga sa time čekati na svakoj sednici.

Ono što želim takođe da kažem, da poljoprivreda treba da se razvija brže i jače i bolje i verujem da možemo napraviti rezultat, ako ne kao Danska i Holandija, onda treba se ugledamo na njih i da ova mala poljoprivredna gazdinstva specijalizujemo za poljoprivrednu proizvodnju, da ona najmanja budu specijalizovana za voćarstvo i stočarstvo, da se sa par hektara dobro organizovanog voćnjaka ili sa samo pola hektara plastenika i te kako može lepo živeti.

Naveo sam i primer Danske, a navešću primer Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Španije, čini mi se, koja je u uzgoju krznašica, koje je bivša vlast pokušala da zabrani 2019. godine, da samo Danska pravi promet krzna godišnje od 842 miliona do 1,5 milijardi, da bogata Švedska takođe stiče znatan dohodak i ne znam zašto nešto što je dobro za najbogatije zemlje treba da bude loše za Srbiju. Verujem da ćemo mi uskoro tu besmislenu zabranu ukinuti.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Ima izreka – bolje je patiti za selom nego patiti na selu. Pa vi Boška Obradovića pronađite tu. Znači, napustiš selo, sa celom familijom, siđeš u grad, onda ti loš stan u jednom delu grada, pa odeš u centar grada i onda liješ krokodilske suze za selom i kažeš da ta sela ne treba da budu naselja. Naselja jesu sela. Sela jesu naselja. U Srbiji ima 1.200 sela koja imaju manje od 100 stanovnika. Ovi što su otišli sa sela, to često nabrajaju. Oni hoće da imaju snajke na selu, ali sestre i ćerke pobegle u grad. Hoće da imaju bračne parove na selu, a muškarce su ostavili same, ima 300 hiljada neoženjenih.

Sada oni ne mogu da shvate da trenutno u Srbiji postoje dva puta. I jedan i drugi vode samo u jednom pravcu. Postoji put koji vodi u svet, sa sela, i postoji put koji vodi na onaj svet. Ja sam na ovom drugom putu. Ja sa sela neću, dok ne odem na onaj svet. A Boško Obradović spada u one koji su selo napustili zbog teškog života, zbog boljih lagodnosti, itd, i sada njegove krokodilske suze možete smatrati političkim sredstvom da bi se zadobio neki glas. Neka izvoli, u ime dostojanstva, neka se vrati u selo Vranić ili kako se zove, na očevo imanje, i ja ću sa punim poštovanjem hvaliti Boška Obradovića. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107.

O neradnicima je pričao, povreda dostojanstva, kad o neradnicima priča portparol čačanske biblioteke koga je zaposlio Velja Ilić i svih šest članova porodice. Kada je još kao član biblioteke, portparol nagrađen sa 50 hiljada evra iz rudnika Kolubara. E, kad on priča koji se nikad oznojio nije o neradnicima, ja sam stvarno dirnut ali to je povreda dostojanstva.

Drugo, on priča o pljački narodnih poslanika, vi ste ga malo tu upozorili, niste trebali. Postoje dva narodna poslanika koja jesu opljačkala lokalne samouprave, jedan se zove Goran Ješić Inđija, dve milijarde i šesto miliona, samo što on nije rekao ko su, a drugi je hajnikena Smederevska Palanka, četiri milijarde. Dakle, u tom delu je u pravu i niste trebali da ga dirate.

Sada malo o migrantima. Govorio je veoma negativno. Svaki drugi Srbin je emigrirao. Mi smo u ratu imali našu migraciju koja je išla zbog nevolja, ratova itd. Mi moramo biti posebno osetljivi na to. On koji je zajedno sa DS, nije dozvolio dve noći u Mladenovcu da prenoće migranti, nema pravo da priča zbog dostojanstva Narodne skupštine o migrantima.

Mi smo u Libiji i Iraku zaradili lepe pare i napravili kuće, mnogi od nas, i moramo da imamo ka hrišćani makar toliko razumevanja da ne blokiramo migraciju da ide prema Evropi, koja je odgovorna, zajedno sa Amerikancima, za njihovu nevolju. Zašto bi ja branio Evropu i Amerikance od migranata koji samo prolaze kroz našu zemlju?

Na kraju, gospodine predsedavajući, ne misle valjda oni da je i patrijarh bio migrant, pa ga nisu pustili da uđe u Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Ne znam da li sam ja dobro čuo, ali vi gospodine predsedavajući proverite, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine na najgrublji mogući način.

Ako neko traži od vladajuće koalicije da joj se objasni u kojoj je stranci, ja stvarno ne znam onda šta nije povreda dostojanstva na takav izliv reči koji je usledio.

Da podsetim gospođu, oni su ovde ušli kao DJB. To je udruženje građana, nije ni politička stranka. Nismo tačno utvrdili. Ali uskoro je bilo ne Dosta je bilo, već dosta ih je bilo, pa nikad im nije bilo dosta. A, ja mislim da gospođa pripada stranci bilo pa prošlo. Hvala.

Koristim vreme ovlašćenog.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa nije to baš tako bilo. Dakle, ja se sećam kako je ona gitara za vreme sviranja himne ovde uletela i sećam se kako je gospođa na konferenciji za štampu zajedno sa gitarom, verovatno je Radulović, Rasulović odsvirao svoje. Dakle, ko je naučio da igra kako mu drugi svira, lako će naći gazdu svirača. Ja tog gazdu nikad nisam imao, a za gospođu nisam siguran. Bože moj, 72 miliona iz budžeta, koje su dobili za finansiranje političke stranke koja ne postoji, bilo bi u redu da te novce vrate.

Ja se sećam i kada su jurišali ovde združeno u naše klupe, dok su delili dobro onda su svi bili onako zdušno protiv nas, jurišali pljunuli, uštinuli, ne znam šta mi sve nisu uradili. U redu je. Gospođa se nije ogradila od Dosta je bilo, rasulović je otišao i zaboravio da se vrati, ali čini mi se da ni gospodina Živkovića ona ne prizna ili priznaje za šefa. On je prekjuče, a ne vidim da se gospođa ogradila od toga, rekao da mu seljaci smrde. Dok sam ja govorio o poljoprivredi i nužnosti da se cena nafte i dizela za poljoprivrednike spusti, s obzirom da se bave poljoprivredom, da traktori ne idu na drumove, gospodin Živković je uradio ovo, okrenuo je stražnjicu, pustio gasove, a onda je izjavio, zapušio nos, kako mu seljaci smrde. Gospodin predsedavajući koji je bio tu ga je prekinuo kada je to rekao u krajnjoj nuždi.

Sada, voleo bih da mi gospođa objasni da li se ona odriče gospodina Živkovića koji kaže da mu seljaci smrde. Gospodin Živković može ovde da pušta gasove ili imitira da pušta gasove, zato što on dolazi sa juga. Sad nema više južnog toka, pa predlažem da gospodina Živkovića ugradimo umesto južnog toka gasovoda. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad sin jednog telohranitelja priča o batinama, to je prvi znak za uzbunu.

Ja ću se setiti predsednika ili zamenika predsednika opštine Beočin, kada su videli da će izgubiti vlast u Inđiji 2015. godine…

(Aleksandra Jerkov: Jel ovo povreda Poslovnika?)

… oni su angažovali batinaše da spreče odbornike da glasaju protiv predsednika opštine Petra Filipovića. To je onaj isti Petar Filipović koji je sada organizovao blokade sa vrhuškom priveska od stranke Dragana Đilasa.

(Balša Božović: Po Poslovniku.)

Dakle, kad o batinama priča neko ko je hteo da tuče migrante 8.3.2013. godine, jedan od njih je ovde prisutan…

(Radoslav Milojičić: Ti si ženu poslao.)

… samo zato što su…

Pa, makar nisam popio tenk za jedno veče, kao ovaj što mi dobacuje.

Dakle, popio je 470 i nešto hiljada dinara za jedno veče za pivo, 300 i nešto piva i zato je dobio nadimak hajnekena. Posle toga je nasrnuo ispred kafića na čoveka u 63 godine i o tome postoji krivična prijava i sada mi još dobacuje.

Napali su migrante samo zato što su hteli dve večeri da prespavaju u Mladenovcu. Evo i fotografije od 8.3.2013. godine…

(Radoslav Milojičić: Da li vidiš ovo, Arsiću?)

… i danas oni pričaju o batinama?

Gospodine predsedavajući, u skladu sa članom 108. i 109. vi ste trebali zbog ove prevelike galame, buke, itd. da izreknete opomenu narodnim poslanicima koji ovo čine u ovom trenutku, jer ubuduće ja ne znam kako će oni dolaziti na sednicu, a ja predlažem da ih možda donesemo u kavezu ako budu ovakvi kao što su sad. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovde je gospodin Balša Božović govorio neistinu. Govorio je da je neko nekome rekao da je izdajnik. Ja ne mislim da ste vi izdajnici. Ja mislim da ste vi nesrećnici. Zašto? Zato što u biografiji napišete da se prošli kurseve CIA. Sada zamislite da neko u Americi od kongresmena napiše da je prošao obuku Federalne službe bezbednosti u Rusiji. Zamislite koliko bi taj kongresmen trajao, koliko bi on uopšte sedeo u kongresu, a ja mislim da bi možda zanoći, možda bi omrko, ali ne bi osvanuo. Zamislite slučajno da neki predstavniku u kongresu napiše da je prošao obuku BIA u Srbiji. Mislim da bi to bio kraj SAD.

Sada neko priča o pravnoj državi, o vladavini prava i gospodine predsedavajući, ne može da govori neko o vladavini prava, neko ko ugrožava građane, neko ko kaže da može da blokira, kao Balša Božović, Slaviju. Da li je vladavina prava da blokirate građane? Da li je vladavina prava da na saobraćajnu traku iznesete sto? Da li je vladavina prava da na Gazeli igrate fudbal? Da li je vladavina prava, o ovo dobro uveličajte, da zablokirate hitna kola sa bolesnicima? Da li je to vladavina prava? Ne znam ko je Zelja, ali znam ko su zeljovi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za njih je vlast slast. Važnije je opštine i države uređivati nego njima vladati.

Reklamiram povredu člana 107. – dostojanstvo.

Kada neko ko najgrublje krši ljudska prava, kada je neko tukao demostrante na Trgu Republike, kada je tukao funkcionere opozicionih stranaka, kada je ubio pristalicu cokulama, taj neko priča o ljudskim pravima, taj neko priča o kidnapovanju.

Da vas podsetim, u Opštini Inđija, koju su gurnuli u dug od 2.600.000.000, smenjen je predsednik Skupštine u zgradi Uprave vodovoda, bez kvoruma, u prostorijama te stranke koja je bila u javnom preduzeću i oni pričaju o ljudskim pravima i kidnapovanju, a pri tome su 2015. godine, čuvajući vlast, bolji reći slast, kidnapovali u Inđiji 20 odbornika zato što im se vlast ljuljala.

Bojan Pajtić ih odveo na Letenku. Da li je tako, gospodine Martinoviću? Držali su ih zatvorene tri ili četiri dana, do sednice Skupštine, da se ne bi promenila vlast, zato što su verovali da su njihovi odbornici nepokolebljivi, pa su morali da ih sklone, kidnapuju na nekoliko dana, da bi sprečili da svoju demokratsku volju iskažu na ovaj ili onaj način. Da li je to bilo kidnapovanje?

Zatim su angažovali pit bula, koji se zvao Vlada Ješić, koji je usput na Letenci prebio zamenika predsednika Opštine Beočin samo zato što je došao da večera u taj restoran, gde su oni pomislili da će on jedan sam valjda da otme tih 20 kidnapovanih odbornika. Ako je od njih, predsedavajući, mnogo je. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, 108.

Slušao sam malopre gospođu, a ima i veze sa dostojanstvom Narodne skupštine, da je Vuk Jeremić, koga ja zove Vuk potomak, tražio od agencije i od Administrativnog odbora, gospodine Martinović je li tako, dozvolu da se upusti u savetodavne usluge. Jeste tražio je, ali tražio je za jednu firmu, a novac je dobio od sasvim druge dve firme. Dakle, dobijete saglasnost da, recimo, savetujete Narodnu skupštinu Republike Srbije, dobijete saglasnost, a tamo se ispostavi da ste savetovali katarsku Skupštinu ili Skupštinu Albanije i onda kažete – ali, ja sam to prijavio.

Dakle, vi u suštini to niste prijavili, odnosno on nije prijavio na zakonit način i netačno je da je bilo bilo kakvih insinuacija. Ja sam pre godinu i po u ovom parlamentu, ko se seća, postavio pitanje - „Stejt Enerdžija“ i potpuni izvor, kako se zovu dve firme, koje su platili milionske iznose dolara na račun Vukove antivladine organizacije, ja to zovem antivladina organizacija i postavio pitanje, da li se to desilo. Naišlo je na podsmeh.

Naše Ministarstvo finansija, proveravajući moje navode, zamolnicom je tražilo od inostranih vlada i inostranih institucija da se proveri da li je to tačno. U toj mreži pala su ova dva gospodina, sasvim nehotice. Ja možda i ne bih tražio tako veliko, da je neko priznao. Međutim, oni su tvrdili da nije istina i ja sam mislio da je Vuk Jeremić nevin.

Još nešto, to što je on predsedavao Skupštinom, to je ova država, ova vlast dozvolila i platila predsedavanje Skupštinom, to se plaća.

Dakle, morao se platiti određeni iznos da bi on predsedavao. Plaćen mu je stan, vozač itd. Znači, država se potpuno njemu odužila, a on je radio protiv države. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, reklamiram član 103, u vezi člana 107.

Ovde je drugarica Vukomanović pokušala grubo da nas obmane. Dakle, ja sam stvarno rekao da je Vuk Jeremić – Vuk potomak, ali sam rekao da je on potomak slavnog Murata-age Pozderca. Iza toga stojim. Čovek je dizao bune protiv Austrougara, dizao je bune u Cazinskoj krajini. U tom smislu, pozitivnom smislu, sam rekao da je on potomak čuvenog Murata-age Pozderca.

Ona je rekla da je on potomak Nurije Pozderca. Netačno. NJegova baka Sadeta bila je udata za Šerifa Buljubašića i nije bila udata za Nuriju, dakle, nikako nije potomak Nurije Pozderca. Toliko o tome, ne želeći da mu ja izvlačim porodično stablo, ali je rečena jedna velika neistina, sa ciljem da se on dovede u vezu sa Narodno oslobodilačkom borbom, pa se Marko prvi usprotivio.

Broj dva, Vuk Jeremić, koga ja zovem Vuk potomak, po depešama Vikiliksa, prodavao je ovu zemlju. Naime, on je tražio od Amerikanaca da utiču na Albance kosovske da se proglašenje nezavisnosti Kosova, a te depeše su dostupne i objavljene, naše južne pokrajine, Kosova i Metohije, prolongira dok Boris Tadić ne bude izabran za predsednika ponovo 2008. godine, što se i desilo. Boris Tadić je izabran 15. februara, položio zakletvu, a 17. februara su Albanci proglasili nezavisnost. On je aktivno učestvovao u izgradnji države Kosova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, u vezi sa članom 107.

Ja sam jedini u ovoj sali koji je glasao za pokojnog premijera. Jedini koji sam glasao za pokojnog premijera Đinđića. Može se neko ceriti koliko hoće, ali s tim u vezi da izjavim da je vanredno stanje uvedeno protivustavno. Tadašnji Ustav je rekao da se vanredno stanje može uvesti na delu teritorije Republike Srbije. Ono je uvedeno preko Nataše Mićić na celoj teritoriji Republike Srbije.

Sve što je proisteklo i zakon koji je donet je bio mešavina zakona o vanrednom stanju i ratnom stanju i zato je Ustavni sud rekao šta je rekao i zato su sva ona hapšenja i odluke bili gotovo ništa. Od 12.000 razvaljenih vrata, 2.000 je zadržano, a mislim samo par stotina procesuirano. Ali, kad se vanredno stanje uvodi, uvodi se da se otklone razlozi, a razlog je bio ubistvo premijera.

Moj kolega poljoprivrednik je bio savezni ministar policije i dopustio je da mu ubiju premijera jedne federalne jedinice i, još gore, seo je na njegovo mesto i još gore republičkog ministra unutrašnjih poslova, koji je bio u momentu ubistva ministar unutrašnjih poslova, ponovo je stavio u Vladu. Dakle, sami zaključite kolika je odgovornost mog kolege poljoprivrednika za ubistvo premijera Đinđića, za koga sam samo ja glasao. I kad on priča o tome kako se išlo na lekarski pregled, jeste Đinđić vodio ministra na lekarski pregled, ali on nije vodio ministra na lekarski pregled, jer nije mogao da povede ni sebe. Hvala.

(Zoran Živković: Povreda Poslovnika!)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je po redosledu, da ne bude neke zabune.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, nije moj kolega poljoprivrednik oborio Dinkića guvernera, obrnuto je. Zbog glasanja iz Bodruma i podruma, verovatno podruma pića, Dinkić se revanširao tako što je oborio vladu mog kolege poljoprivrednika.

Kad već govorimo o lokalnim samoupravama, postoji lokalna samouprava Vračar u kojoj je moj kolega poljoprivrednik najavio protest u ponedeljak, evo ovde i, gle čuda, uz obećanje probao da blokira Nebojšinu ulicu, stao čovek na pešački prelaz. Evo, ako to nije tačno, ako se juče nije desilo, ja onda snosim punu materijalnu i svaku drugu odgovornost. I došao pauk, nova pravila, došao pauk i odneo vozilo. I sad verovatno moj kolega poljoprivrednik mora iz šteka malo da izvadi i da to plati.

Ali, kako je funkcionisala njegova lokalna samouprava kad je on bio vlast, a više je delio slast, nego vlast? On jeste bio savezni ministar, jeste bio republički premijer, ali nikada nije znao da vlada nad sobom. Onaj ko ne zna da vlada nad sobom, ne može da vlada nad drugima. Ima ona još jedna poslovica koja glasi – da onome ko je vladao nad drugima je nesnosna vlast drugih nad njim i on to očigledno pokazuje. Blokirao je Nebojšinu ulicu, to su mu odneli, ali gde čuda, sad znam, njegova lokalna samouprava je funkcionisala tako, a ljudi se udružuju u lokalnu samoupravu jer ne može svako sebi da nosi smeće, ne može svako sebi da pravi ulice, puteve itd. i zato plaćaju ljudi neke račune da bi se to uradilo. E, on je svojim građanima rekao – račune u bure. Zašto baš u bure, što nije našao kantu? Tek onda, posle tih čuvenih računa – baci u bure, što se građanima osvetilo, jer su morali to da plate uz kamatu, tek mi je onda bilo jasno zašto su ga zvali Zoran, kolega poljoprivrednik, Rubin. Znači, mi smo nekada, dok smo bili u Skupštini Srbije i dok je on pričao kako je funkcionisala lokalna samouprava imali običaj da kažemo Zoran „politrić“.

U poslednje vreme on je, izgleda, Zoran „litrić“, izgleda da radi indžekšn, direktno ubrizgavanje. Hvala.