Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predstavnici Vlade, uvaženi ministri, pre svega, na početku želim da nešto kažem o rebalansu budžeta i podvučem neke stvari. Raduje me što će, pored toga što je socijalno orijentisan ovaj rebalans, kojim potvrđujemo naše opredeljenje da u ovim teškim ekonomskim trenucima pomognemo svim građanima naše države jednokratnim ali pravednim davanjima, ovaj rebalans biti takođe i razvojni; odnosno jako mi je drago što će se nastaviti trend izgradnje i gradnje naše države; nastaviće se ili će se čak odvojiti više sredstava za one investicije koje su započete i koje treba da krenu. Pre svega me raduje što nastavljamo ulaganje u zdravstveni sistem i rebalansom se obezbeđuju dodatna sredstva za izgradnju Tiršove 2. To je bitno za sve građane Srbije, bitno je čak i za građane koji nisu iz Beograda, jer je to tercijalna ustanova u kojoj se leči većina teško obolele naše dece.

Takođe, za lečenje retkih bolesti, a za nas koji dolazimo iz nekih drugih delova Srbije, jako je bitno što se takođe nastavljaju investicije koje vode računa o ravnomernom regionalnom razvoju. Pre svega, za mene je, koji dolazim iz Novog Pazara, od izuzetnog značaja nastavak rada na izgradnji Kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru. To je svakako od velikog značaja i značaj prevazilazi ulaganja. Stanovnici Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Raške i svih drugih mesta oko, da kažem, jugozapadne Srbije moći će da koriste ovu ustanovu koja će imati velike potencijale, velike prostorne kapacitete. Nadam se da će pružati i najsavremenije zdravstvene usluge građanima koji žive u ovom delu Srbije.

Novi Pazar je jedan od najvećih privrednih centara ovog dela Srbije. Grad je snažnog preduzetničkog duha, trgovine i mikro-proizvodnje, ali njegov razvoj već dugo vremena unazad ograničava oskudna saobraćajna povezanost. Zbog toga je projekat brze saobraćajnice Kraljevo – Novi Pazar, odnosno Kraljevo – Raška – Novi Pazar, mislim i na onaj kraj ka Jarinju, od izuzetnog značaja. Upravo je danas predsednik Republike potvrdio da će se potpisati ugovor za nekoliko meseci za započinjanje radova i da se radovi predviđaju za maj sledeće godine i da bi radovi trebalo da budu gotovi za četiri godine. To će u mnogome olakšati život građanima, a čitav kraj će postati dostupniji i konkurentniji za buduće investicije.

Pored saobraćajnice, razvojni značaj ima svakako i železnička pruga Raška – Novi Pazar. Ja sam ovde mnogo puta apelovao na taj projekat. Pokrenuta je izgradnja studije opravdanosti, generalnog projekta, i to je veliki i važan korak. Teško je objasniti što dosada grad Novi Pazar nije bio povezan sa drugim delovima železničke infrastrukture u državi obzirom da je to najjeftiniji vid transporta roba i ljudi. Za privredu Novog Pazara pruga bi otvorila zaista brojne nove mogućnosti i za transport robe, smanjila troškove poslovanja.

Rebalansom se povećavaju i sredstva za uređenje vodotokova i zaštitu od štetnog delovanja voda. Naravno, u Novom Pazaru zaista je aktuelan projekat ukorićavanja reke Raške, reke Trnavice. To je od velikog značaja za bezbednost života ljudi, njihovih domova, privrednih objekata, pruga i druge infrastrukture.

Važno je nastaviti ulaganje u turističku infrastrukturu u Sandžaku, posebno zato što u Novom Pazaru se već pokazuju rezultati od tog ulaganja i daju se konkretni rezultati. U prva četiri meseca 2026. godine u Novom Pazaru je ostvareno

24/2 TĐ/CG

26.247 noćenja što je za 64% više nego u istom periodu prošle godine i što predstavlja najveći rast u državi Srbiji. Posebno ohrabruje podatak da je za 75% porastao broj noćenja stranih turista. Već tokom ove godine obezbeđeno je 59 miliona za kapitalne turističke projekte u Novom Pazaru, uključujući sredstva za završetak rekonstrukcije bašte Kulturnog centra i završetak rekonstrukcije Multimedijalnog centra.

U periodu od četiri godine u turističku infrastrukturu uloženo je više od milijardu dinara. Zahvaljujem se Vladi što je ovim rebalansom obezbedila i dodatna sredstva za izgradnju omladinskog centra u Novom Pazaru. Omladinski centar u Novom Pazaru biće jedan od najmodernijih i najvećih centara ovog tipa u celoj zemlji, pa čak i u ovom delu Evrope. Za razliku od većine drugih gradova u Srbiji, poput Niša, Sombora, Subotice, gde su omladinski centri nastali adaptacijom određenih prostora, u Novom Pazaru se gradi potpuno nova namenska zgrada iz temelja. Projektovana je kao jedan multifunkcionalni kompleks koji će zbog blizine državnog univerziteta, tri srednje škole i jedne osnovne škole služiti mladima iz celog regiona; sa površinom koja premašuje 6.500 metara kvadratnih, pored omladinskog centra kojim će rukovoditi Kancelarija za mlade, zgrada će udomiti i Gradsku javnu biblioteku na površini većoj od 2.000 metara kvadratnih; potom će biti velika konferencijska sala sa više od 100 mesta; centar za dualno obrazovanje; restoran za obuku ugostitelja i velika podzemna garaža. Kraj sa najvećim brojem mladih u ovom delu Evropi i u našoj zemlji dobiće jedinstven i reprezentativni objekat, što je siguran pokazatelj kvalitetnog rada naše koalicije.

Kada je reč o pravosudnim zakonima, u njihovom centru je novi zakon o Pravosudnoj akademiji. Već dugo u državi traju debate o značaju ove institucije. Ja sam pokušao zaista da se informišem na jedan objektivan način, iako nisam iz pravničke struke, da uporedim, da dođem do realnog stanja i uporedim sa evropskim zemljama i sa njihovom iskustvom i postojanjem jedne ovakve institucije. Predlog ovog zakona, koji stavlja Pravosudnu akademiju za jedinu tačku ulaska u pravosudnu profesiju je skoro identičan francuskom nacionalnom modelu, s tim što se kod nas uvode specifične modifikacije, kao i prelazna rešenja da bi se odgovorilo na lokalne kritike i zahteve Venecijanske komisije. Kao i u francuskom sistemu, kandidat ne može biti izabran za sudiju i tužioca ako pre toga ne prođe filter i obuku akademije. Cilj je da se kroz jedinstvenu instituciju obezbedi ujednačen kvalitet znanja i eliminiše diskreciono pravo pri izboru na funkciju. Glavne razlike i specifičnosti predloga u Srbiji su, za razliku od Francuske gde diplomci odmah nakon fakulteta upisuju višegodišnju fiksnu akademiju, što predlog u Srbiji uvodi stepenasti program prethodne obuke koji direktno zavisi od prethodnog radnog iskustva.

25/1 AL/VZ 15.10 – 15.20

Ako je osoba koja je radila kao stručni saradnik, ovde se misli na stručne saradnike, imala do dve godine iskustva, nakon pravosudnog ispita, obuka će joj trajati dve godine, ako su imali od dve do četiri godine iskustva, obuka traje godinu dana, a više od šest godina iskustva, obuka će trajati šest meseci.

Već je rečeno i želim to da ponovim da je Venecijanska komisija u svom hitnom mišljenju, iz jula 2026. godine, koncept jedinstvenog ulaska procenila kao validan, ali je i pohvalila izmene kojima se garantuje da pravosudni saveti, misli se na Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, imaju nadzornu funkciju nad stručnim radom Akademije.

Takođe je insistirano da izvršna vlast, misli se na Ministarstvo pravde, ne sme imati presudan uticaj u Upravnom odboru Akademije. Kao rezultat je predviđeno da Upravnom odboru od 11 članova, devet budu tužioci, odnosno sudije.

Ja želim da ovaj trenutak iskoristim i da ukažem ministru Vujiću, ministru pravde, na neke nelogičnosti koje postoje u Novom Pazaru, u Sjenici i Tutinu i neke stvari koje on kao vrhunski profesionalac i neko ko je zaista pokazao želju da menja pravosudni sistem u Srbiji, možemo da poboljšamo. Prvo, još uvek nije uspostavljena nacionalna zastupljenost Bošnjaka u institucijama u kojima Bošnjaci čine većinu. Mislim na institucije u gradovima i opštinama gde su Bošnjaci većina. To je problem na koji mi ovde, ja da kažem, konstantno ukazujemo, i za nas je to zaista grandiozan problem, jer su upravo aktuelna dva konkursa za tužioce u Višem i Osnovnom tužilaštvu u Novom Pazaru i primaće se po dva kandidata. Ja bih voleo da vi budete taj koji će da menja, pre svega u skladu sa profesionalizmom i jednim pravednim ocenjivanjem, omogućite da zaista kandidati, a u ovom slučaju bošnjačke nacionalnosti, a ima ih dosta, zauzmu one pozicije koje zaslužuju i učestvuju u podizanju pravosudnog sistema ove zemlje, a reći ću, i podignu integritet Republike Srbije u tom delu zemlje.

Ja vam garantujem da su to časni i vredni ljudi, koji imaju višegodišnje iskustvo i to iskustvo je izmereno. Oni su ocenjeni kao najbolji u svojim profesijama, ali istovremeno su i dostojni ljudi, uglavnom porodični ljudi. Mislim i na muškarce i na žene i mislim da je ovo idealan trenutak ministre, da ovaj problem rešimo, da započnemo praktično njegovo rešavanje.

Takođe, druga stvar, i mislim da je to takođe još jedan od problema, jeste da nema ni jednog Bošnjaka, ni u jednoj većoj sudskoj distanci, nema ga ni u Apelacionom sudu, nema ga ni u Apelacionom tužilaštvu, nema ga ni u Vrhovnom tužilaštvu, ni u Vrhovnom sudu, ni u Tužilaštvu za ratne zločine, ni u Tužilaštvu za organizovani kriminal, pa ni u najvećem sudu koji ima ova država, a to je Ustavni sud naše države. To je još jedan problem koji vi možete da rešite.

Druga stvar koju, takođe, želim da ukažem jeste da nije pravedno i nije realno da u Novom Pazaru ne postoji privredni sud. Naime, niti istureno odeljenje privrednog suda u Kraljevu. Još pre 2010. godine postojala je odluka za formiranje ovog suda. Čak su i prilikom rekonstrukcije zgrade suda opredeljene četiri prostorije za sudije ovog suda. Međutim, to do dan danas nije se mrdnulo sa te pozicije. Vi znate da je Novi Pazar poznat trgovinski i industrijski centar sa velikom šansom za ekonomski razvoj. Veliki je broj malih i srednjih i velikih preduzeća i svakodnevno generišu brojne ugovore i potrebe za pravnom zaštitom i rešavanjem privrednih sporova. Tako da, mi bez ovog suda praktično ne možemo planirati neki značajni ekonomski rast.

Istovremeno, moram da vas podsetim da je u Kraljevu, koji zaista pokriva, gde je Privredni sud sad, pokriva zaista ogromnu teritoriju, ima ogromni broj predmeta i na ovaj način ćemo rasteretiti i samo funkcionisanje privrednog suda u Kraljevu.

25/2 AL/VZ

Nije, takođe, ni logično da jedna od najvećih opština na teritoriji Republike Srbije, najrazuđenija opština, opština Tutin nema osnovni sud. To nije ni logično, ni pravedno. I nije, takođe, ni logično da opština Sjenica ima samo Osnovni sud, a nema svoja tužilaštva. Ja još jednom apelujem i molim vas kao znalca sudačke profesije i čoveka koji je posvećen unapređenju sudstva u Srbiji da ove nelogičnosti ispravite ili uđete u njihovo ispravljanje. Sve u cilju pravednog pravosudnog sistema bez kojeg nema napretka, pravog napretka industrijskog u ovoj zemlji i mislim da vi na tom polju činite i možete učiniti mnogo toga.

Još jednom da kažem da pred nama su brojni drugi zakoni. Takođe, usavršavamo i proširujemo Zakon protiv korupcije. Ja se tome radujem. Ja se tome radujem što širimo i drugačije definišemo funkcionere, konkretizujemo, pojačavamo kazne jer znamo koliko je korupcija opasna za svakog društvo i mi ćemo ovakve predloge uvek i na svakom mestu podržati. Hvala.

Uvaženi, želim da se malo osvrnem na rad resornog Ministarstva za turizam i omladinu i da ukažem na kontinuitet koji ovo ministarstvo ima i na zaista fenomenalne rezultate koje ostvaruje.

Javnost u Srbiji zna da moja partija SDP rukovodi ovim ministarstvom unazad četiri mandata, od ministra Rasima Ljajića, preko Tatjane Matić i sada ministra Huseina Memića. Napravljen je zaista jedan ozbiljan plan, strateški dobro planiranje i izbor najznačajnijih mesta za ulaganje u turističkoj infrastrukturi. To ovih godina pokazuje zaista vanredne rezultate. Samo podatak da smo ove godine imali 27% više stranih turista i 98% više zarade u odnosu na 2019. godinu, kao godinu pred korone, pokazuje da smo ostvarili na ovom polju kao država, a i vi kao vlada kroz ovo ministarstvo, vanredni rast i vanredne dohotke.

Podsetiću da turizam, pored toga što spaja kulture, jeste i odskočna daska za ekonomski razvoj jedne države. Milionske u evrima su cifre koje nam donosi turizam, a posebno imponuje što je Srbije ove godine ušla u top deset evropskih destinacija i zaista turizam u ovoj državi beleži sjajne trenutke, što najbolje vide građani pre svega naših velikih gradova, Beograda koji je prepun stranih turista, ali i nekih drugih krajeva Srbije.

5/1 MT/JG 10.45 – 10.55

Ja ću se malo usredsrediti na Novi Pazar, Tutin, Peštersku visoravan, koji su doživeli turistički bum, pogotovo u ove dve zadnje godine. Broj , na primer to je fenomenalan podatak, broj noćenja u Novom Pazaru je porastao za 69% u odnosu na prošlu godinu. To je daleko najveći procenat u Republici Srbiji. Daleko iza je Kuršumlija, koja je sjajna, svakako ima šta da ponudi, ali zaista smo mi uspeli jednim dobrim planiranjem, pre svega mislim i na lokalnu samoupravu, dobrom prezentacijom, povećanjem broja turističkih vodiča sa dva na četrnaest. Trenutno Novi Pazar ima više turističkih vodiča nego Zlatibor. To je jedna ekspanzija. Vi vikendom u Novom Pazaru ćete videti reke autobusa, zadovoljne ljude iz regiona, iz naše države, iz okolnih država gde se zajedno druže. I zaista za mene kao nekog ko kreira i učestvuje u kreiranju ove politike nema veće satisfakcije i zadovoljstva nego da vidim da je moj grad mesto susreta i dobrih odnosa različitih kultura, nacija, veroispovesti, itd.

Ono što su ključne investicije koje su, reći ću, kruna ulaganja u Novi Pazar jeste pre svega izgradnja hotela „Holiday Inn“. Onog velikog lanca koji je započeo i započeće gradnju. Planira se da će ima 138 soba. Vrednost je 25.000.000 evra. Naravno da je imao subvenciju Vlade Republike Srbije, kao i nekoliko drugih stranih lanaca, na drugim lokacijama u našoj državi.

Ovo je fenomenalan podatak za Novi Pazar i za ceo moj kraj i zaista potvrđuje da… Najbolja potvrda je kada kapitalista u privatniku vidi da će od toga imati koristi, da predviđa njegov biznis plan, da će rasti broj noćenja. I to je zaista dokaz da Novi Pazar postaje atrakcija u turističkoj ponudi u Republici Srbiji.

Takođe, brojne su donacije i subvencije i ulaganja koje je ovo ministarstvo uložilo u infrastrukturu u Sandžaku, kao i u ostalim delovima naše države. Vredni ugovori. Procenjuje se da je u zadnje četiri godine više od 10.000.000 evra uloženo u infrastrukturu mog kraja, što daje ozbiljne rezultate.

Takođe, seoski turizam beleži velike stope porasta, pogotovo u zoni Peštarske visoravni, ali i drugih delova. Mislim tu na Uvac koji je jedinstven. Zaista je ovaj kraj u turističkom smislu eksplodirao. I to je na radost svih građana koji žive, a i na radost svih građana Republike Srbije.

Na primer, u Tutinu u kojem je moja partija nije na vlasti kontinuirano je ministarstvo ulagalo u infrastrukturu. Pre svega obnovljen je dom kulture u potpunosti, a trenutno se radi, odvojeno je 25.000.000 dinara za izgradnju sportsko rekreativnog centra.

Hoću ovaj trenutak da iskoristim da zamolim mog uvaženog profesora, doktora i premijera, gospodina Macuta, da inicira osnivanje jedne sportske sale, sportske hale u Tutinu. Nažalost, najmlađi grad u Evropi, najmlađi grad daleko u ovoj državi, nema sportsku halu. To je praktično neshvatljivo. To za Republiku Srbiju nije neko veliko ulaganje. Postoji projekat, koštao bi maksimalno 5.000.000 do 6.000.000 evra.

Ja znam da vi, profesore, znate šta znači za mlade ljude sport i mogućnost da se bave sportom, koliko je to značajno i za fizički i za duhovni odgoj jednog čoveka, a ja vas podsećam da je Sandžak inkubator budućeg razvoja Srbije. Zapamtite šta sam vam rekao. Najveći problem će biti radna snaga, a mi imamo mnogo mladih, pismenih ljudi koji vole ovu zemlju i žele da je razvijaju.

Neverovatna je stvar da ljudi, mladi ljudi iz Tutina dolaze u Novi Pazar da bi trenirali. To nije prihvatljivo. To nije prihvatljivo i zaista ja sam duboko ubeđen da ćete vi izaći u susret ovoj mojoj molbi i ovu inicijativu staviti visoko u zonu vašeg rada.

5/2 MT/JG

Još jednom, mi, kažem, podržaćemo ovu Vladu, jer mislimo da je radila u jednom teškom trenutku u svetu na vrlo korektan način i vrlo stabilno.

Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, prošle godine je započeo jedan izuzetno bitan infrastrukturni projekat u gradu Novom Pazaru za građane Novog Pazara. Naime, započeta je izgradnja trotoara u dva izuzetno frekventna dela grada, kroz koji prolazi magistralni put, odnosno dva magistralna puta. Delovi grada u kojima živi oko 35.000 stanovnika, gde je započeta izgradnja trotoara koji do tada nije postojao.

Još jednom ponavljam, nadležnost na tim delovima puta imaju Putevi Srbije, odnosno Republika Srbija. Tako da, lokalna samouprava nije imala nikakvih ingerencija za izgradnju tih trotoara.

Posao je dobro počeo. Ministarstvo za građevinarstvo i saobraćaj odvojilo je oko 300 miliona evra i urađeni su projekti za 6,2 kilometra trotoara u naselju Mur i 8,4 kilometra u naselju Selakovac. Započeti su radovi i jedan deo radova u naselju Mur, najveći deo je odrađen. Međutim, sa ostalim delovima ovog projekta se nije nastavilo.

Tako da, postavljam pitanje, obzirom da postoje projekti, odvojena su sredstva, resorno ministarstvo je dalo odobrenje, postavljam pitanje direktoru Puteva Srbije – zašto se ne nastavlja sa ovim preko potrebnim projektima?

2/3 MV/MJ

Apelujem istovremeno na Puteve Srbije da što pre započnu ove radove, obzirom da je zaista reč o jako frekventnim putevima sa velikim intenzitetom saobraćaja, sa velikim brojem pešaka, pogotovo dece jer u oba naselja u tim deonicama se nalaze dve škole i zaista je reč o izuzetno opasnim deonicama, na šta su građani ovih naselja već godinama upozoravali i opravdano ukazivali.

Još jednom apelujem na Puteve Srbije da što pre započnu izgradnju trotoara i da pešaci, pogotovo deca, budu bezbedni u ovim delovima grada Novog Pazara. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi profesore Macut, premijeru, uvaženi članovi Vlade, uvažene koleginice i kolege opet, mi smo od početka ove koalicije principijelno stajali uz ovu Vladu iz brojnih principijelnih razloga.

Pre svega, mi smo ubeđenja da svaka dobra politika mora da bude sluškinja ekonomije, što je rekao možda i najveći moderni umetnik američkog kontinenta Endi Vorhol. Najveća umetnost je danas steći profit, zaraditi novac. To je teško, to je najteži posao. Ova Vlada je na tom polju, a to je kreirala naša zajednička politika, uradila dobru stvar. Ekonomija je stabilna, Srbija i srbijanska ekonomija je najveća ekonomija na zapadnom Balkanu i to je fantastična stvar i to je za pohvaliti.

Kao zastupnik interesa građana Sandžaka, da kažem i šire, jugozapadne Srbije, moram da naglasim da je rešeno ili započeto rešavanje zaista brojnih nagomilanih problema građana ovog dela ove države. Nažalost svih građana koji žive u ovom delu naše države, ovaj kraj je bio zapostavljen decenijama, i infrastrukturno i industrijski. Ova Vlada, i prethodne vlade koje je naša koalicija podržavala, je pokušala i pokušava, rešila neke probleme i rešava, koje imaju građani ovog dela države. Pre svega, započeti su brojni projekti, vitalni projekti, odmakla izgradnja auto-puta preko Pešteri, ali i drugi projekti, kao što je gasifikacija, ukoričavanje reka, itd, itd.

Međutim, i dalje je ovaj kraj jako slabo povezan sa drugim delovima države, i dalje zaostaje za drugim delovima države i to najbolje pokazuje jedan sveži podatak iz maja ove godine, da je prosečna zarada stanovnika Novog Pazara u ovoj godini, u maju, daleko najniža od svih ostalih gradova u Republici Srbiji, pa čak i od nekih susednih opština. Na primer, u Čačku ili Kraljevu, uzimam za primer gradove slične veličine, oko 13 hiljada dinara je veći mesečni dohodak, što je katastrofalan podatak.

Moram biti pošten kao i uvek i reći da je ova Vlada radila dosta i pokušavala dosta da uradi na ravnomernom regionalnom razvoju, ali da je ovaj imperativ i dalje pred vama i da se mora posebna pažnja obratiti na ovaj kraj i dodati poseban napor da se ove nejednakosti reše. Jer, samo pravedna Srbija i razvijena Srbija je Srbija svih njenih građana.

Naravno, navodio sam šta je sve započeto. Da ne zaboravim, započeta je izgradnja Kliničkog bolničkog centra u Novom Pazaru, što je izuzetna stvar, i projekat odmiče. Međutim, moram da kažem da život nameće brži tempo, život nameće nove probleme, život traži brže reagovanje. Danas putovanje Ibarskom magistralom, zbog svoje prezasićenosti, veoma je problematično. I putovanje je nepredvidivo, može potrajati. Ja npr. mogu da krenem izjutra, pa da stignem kasno uveče ako bude jedan zastoj ili jedna nesreća. Nije to jedini put.

Meni je stoga jako drago što je Vlada Republike Srbije formirala Radnu grupu za izbor strateškog partnera za izgradnju brze saobraćajnice Kraljevo – Novi Pazar sa onom trasom ka Jarinju i što Vlada pokazuje zaista izuzetnu želju da se što pre započne sa izgradnjom ove ceste, a bez koje, za 300 hiljada građana koji žive uz nju, od nje i redovno je koriste, nema nikakvog razvoja niti neke dobre budućnosti.

Takođe sam ponosan kao socijaldemokrata što smo ovde u ovom domu uspeli da izglasamo zaista jednu paletu zakona koji podržavaju glavni princip socijaldemokratije, solidarnost i brigu o našim najkrhkijim, najslabijim građanima. Ekonomski mislim najslabijim građanima.

23/3 TĐ/LjL

Brojni su zakoni. Čini mi se, kruna je bila u prošlom to što smo usvojili upravo donet Zakon o roditeljima negovateljima i negovateljima, kao i drugi zakoni, kao što su Zakon o Alimentacionom fondu, podršci mladima, kupovini prvog stana, kao i posebnu brigu što kao društvo vodimo o našim penzionerima. Moram da naglasim i pohvalim to što Vlada insistira na stalnom povećanju, značajnom povećanju penzija, što je jako dobra stvar.

24/1 AL/JG 13.50 – 14.00

Kao dugogodišnji predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, a moram da naglasim da je SDP, koji ja već dvanaest godina zastupam u ovoj skupštini, jedan od inicijatora ustanovljenja ovog odbora, učinili smo mnogo da bismo međusobno uvažavanje između većinskih i manjinskih naroda podigli na najviši nivo. Upravo zbog toga, želim da skrenem pažnju na jedan nemili događaj. Na nedavno održanoj Turističkoj manifestaciji Drinska regata u Bajinoj Bašti ponovo smo, po ko zna koji put, čuli i gledali nacionalističke ispade i veličanje ratnih zločinaca. Osude u našoj zemlji skoro nije ni bilo. Jedino je ovaj nemili događaj osudio ministar za turizam i omladinu, gospodin Memić, ali mislim da to nije dovoljno i da na tom polju moramo biti mnogo, mnogo agilniji. Pogotovo na vas mislim, ministre Beriša. Vi se morate, to je zadatak vašeg ministarstva i vašeg rada u Vladi, to je zadatak i svih nas, svih poslanika zajedno, i pre svega svih članova Vlade i javnih funkcionera, da na svakom mestu promovišu dobre međunacionalne odnose u ovoj državi koji su dobri. Moramo osuditi svaki napad na drugog i drugačijeg. To je naš osnovni zadatak i to mora biti pravilo. Mi svojim celokupnim angažmanom političkim, svako od nas, pogotovo ministri i pogotovo političke ličnosti, moramo našim građanima ucrtati i isklesati u savesti, u svesti da je neprihvatljivo ovakvo ponašanje. To je neprihvatljivo u savremenoj Srbiji. To je zadatak svih nas.

Ja, kada kritikujem, volim da dajem i rešenja. Najbolje osobine u jednoj naciji, u jednom narodu, u jednoj državi rezultat su tuđih kalemova. Ovu veliku rečenicu i stav izrekao je veliki jugoslovenski revolucionar, hrvatskog porekla, gospodin, pokojni, Avgust Cesarec. Prema njegovom viđenju napredak i plemenite osobine jednoga društva nastaju kroz kulturnu razmenu, kao plod uticaja suseda i usvajanjem pozitivnih osobina drugih.

Nesumnjivo da je u našoj državi kroz vekove, pogotovo u zadnjih 200 godina postojala jedna intenzivna razmeđa između većinskog naroda i manjinskih naroda i da je doprinos manjinskog naroda u oblikovanju savremene Srbije bio zaista ogroman, da ne kažem presudan. Gotovo da ne postoji nijedna oblast u našoj državi od umetnosti, nauke, preko sporta i kulture, do vojske i politike gde manjinski narodi nisu dali ogroman doprinos. Navešću samo neke, na brzinu: Bahrija Nuri Hodžić bila je sopran i prvakinja Beogradske opere, čija interpretacija „Salome“ je doprinela međunarodnoj afirmaciji srpske opere. Bekim Fehmiju bio je prvi jugoslovenski glumac koji je ostvario karijeru u Holivudu. Kompozitor himne Republike Srbije, mnogi ne znaju, jeste Slovenac Davorin Jenjko. Jedan od najznačajnijih modernih srpskih pesnika, Vasko Popa, poticao je iz rumunske porodice. Ime Rifata Budževića se i danas živi u Beogradu, u Studenskom domu koji nosi njegovo ime. Neizostavno je pomenuti Đorđa Vajferta, koji je doneo duh modernog doba u Srbiju i koji je postavio temelje industrijskog i finansijskog razvoja naše zemlje. U sportu niz vrhunskih pojedinaca donelo je Srbiji brojne medalje i međunarodna priznanja: Monika Seleš, Arpad Šterbik, Amela Terzić, Laslo Đere i mnogi, mnogi drugi.

Zaštitnik građana je, gospodine ministre Beriša, 2019. godine imao jednu sjajnu inicijativu o formiranju muzeja nacionalnih manjina. Međutim, osim priče o tome, nismo dalje stigli. Ja želim da vam delegiram ovu ideju i smatram da vaše ministarstvo za ljuska i manjinska prava i društveni dijalog treba da preuzme vođenje ovog projekta i da obezbedi njegovu institucionalnu realizaciju, jer, kao što sam vam malo delić nabrojao, značaj ove institucije je ogroman. On ne bi imao samo obrazovnu ulogu, već bi predstavljao simbol zajedništva i trajnog opredeljenja da Srbija bude moderna, demokratska i evropska država.

24/2 AL/JG

Na kraju svoje karijere, sa iskustvom velikog državnika i pravnika, gospodin Slobodan Jovanović je rekao – vrednost jednog naroda ne broji se brojem njegovih vojnika, niti površinom njegove teritorije, već onim što je dao opštoj ljudskoj kulturi. Slobodan Jovanović.

Svako od nas ima svoje posebnosti, lične, etičke, verske, ali naš zajednički identitet građana Republike Srbije nas povezuje iznad svih razlika i mora biti imperativ. Stoga, ja bih voleo da preuzmete od mene, odnosno od Zaštitnika građana ovu ideju i da se vaše ministarstvo pozabavi formiranjem ovog muzeja, jer je, kao što ste videli i čuli, značaj njegova velika.

Takođe, na kraju, smatram da smo u ovoj skupštini učinili odličan posao na polju ujednačavanja našeg zakonodavstva sa evropskim, na evropskom putu kojim stremimo. Vlada je pripremila brojne zakone. Mi smo samo u ovoj godini usvojili, mislim, oko 27 proevropskih zakona. Ustanovili smo u svoj zakonodavni okvir skoro sve preporuke ODIHR-a. Profunkcionisalo je Regulatorno telo za elektronske medije. Sve što je traženo od Srbije je učinjeno i tražim od vas da kao Vlada stalno insistirate na promociji evropskog puta Srbije, jer je to, po onome što izriče naš predsednik i naša vlada, jedno opredeljenje strateško koje ova vlada ima. Taj put mora biti put budućnosti Srbije, jer je to put sigurnosti i prosperiteta ove države. U to vi morate i mi svi sa vama ubeđivati svakodnevno naše građane. To je put koji će doprineti Srbiji da postane i modernija i bolja država u svakom smislu.

Sve u svemu, na kraju, ova vlada, ću zaključiti, je u veoma teškom vremenu uradila jedan korektan posao, pre svega, očuvala ekonomsku stabilnost, snabdevanje energentima učinila stabilnim, što nije nimalo lako u ovom trenutku, i nastavila sve razvojne projekte i mislim da zaslužuje našu podršku. Hvala vam.

Javljam se po amandmanu, takođe.

(Miroslav Aleksić: I ja sam se javio po amandmanu.)

Ja bih zamolio sve poslanike da se vratimo na jučerašnji ton i način debatovanja među poslanicima.

Juče smo imali apsolutnu dominaciju profesije i nula politike. Danas je sasvim sve obrnuto. Upamtio sam juče reči mojeg uvaženog profesora Delića kojim je započeo govor. Kaže: „Danas pričamo o mnogo bitnom zakonu.“ Pričam o čoveku koji je na strani opozicije. „Neću pominjati korupciju, neću pominjati izgradnju, neću pominjati ništa drugo, pričaću samo o zakonu i o promovisanju donorstva u Srbiji.“. To je patriotski pristup i ja pokazujem duboko poštovanje prema tom pristupu.

6/2 GD/MO

Ono u kojem pravcu je ovo pošlo danas nije dobro. Osporavanje etičkog odbora za nas lekare je isto kao da nam odsečete ruke i noge. Upravo tu u tim etičkim odborima sede ljudi kao što su prof. Delić i slični naši profesori od kojih smo sve naučili. To je zaista loša namera ili nepripremljenost.

Takođe, ako kažete da ne postoje donorske kartice, to su apsolutni sinonimi sa upisom u registar donora. Kako to može da se kaže? Ili kažete da je lako otići u Nemačku. Apsolutno najteže u ovoj državi, zakonska procedura je da jedan lekar napusti državu… Meni treba, na primer, treba 15 godina rada da bih mogao u bolnicu koja me je uputila na specijalizaciju da bih mogao da odem. Znači, uža specijalizacija se računa i opšta specijalizacija, u mom slučaju ja imam tri uže i jednu opštu, puta dve godine. Znači, zakonski okvir potpuno otežava jednom lekaru da ode i upravo je tačno ovo što kaže prof. Zdravković - trendovi su obrnuti zbog lošeg stanja, zbog nestabilnosti u Evropi, lekari se vraćaju. To je istina.

Još jednom vas molim, radi toga da ispromovišemo ovaj zakon na pravi način, možda u svakom trenutku nekom od nas zatreba neki organ, to je potpuno izlečenje. Nemojmo ovu raspravu spuštati na taj prizemni nivo. Mi u odboru smo pokazali na koji način se raspravlja i to je stvarno za mene u mojoj političkoj karijeri možda i najbolji trenutak. U ovom trusnom vremenu, u državi koja je podeljena mi smo našli način da razgovaramo kao profesionalci. Zato vas molim da spustimo tenzije i da pričamo o amandmanima i da pokušamo da poboljšamo ovaj zakon. Hvala vam.

Kao predsednik Odbora za zdravlje, pošto ste i vi pročitali, po malopređašnjem i po ovom, samo da dam kratko objašnjenje, obzirom da je jako pozitivna stvar.

U okviru davanje izjave o darivanju tkiva i organa, mi smo i tkiva, u ovom slučaju, kod ovog zakona, ljudskih tkiva i ćelija, mi smo prošili mogućnost ovim amandmanom da se izjava, koja se inače može dati lekaru opšte prakse, u bolnici, proširi na e-Upravu. I to je bio jedan zahteva koje su imale, kako se zovu, brojna udruženja transplantiranih i nešto što smo uspeli da inkorporiramo i uspećemo da inkorporiramo u sam zakon.

Sa druge strane, obzirom da nismo mogli da izmenimo one delove zakona koje ne menjamo upravo ovim izmenama i dopunama, a moram da naglasim zbog javnosti, bilo je dobre volje od strane predstavnika Ministarstva zdravlja, mi smo dali preporuke i vršićemo konstantan nadzor i inicijaciju da odlukama i projektima Ministarstvo zdravlja u međuresornim komunikacijama neke stvari dopuni i proširi i da na taj način izađemo u susret brojnim, da kažemo konkretnim, predlozima koja su ova udruženja imala na račun poboljšanja i povećanja broja donora, što je naš cilj i cilj usvajanja ovog zakona.

U svakom slučaju, ovaj amandman će biti obuhvaćen, i to je u današnje vreme jednog informatičkog društva, gde je veliki broj naših građana obrazovan, može jako jednostavno preko e-Uprave da da svoju saglasnost za darivanje tkiva i ćelija.

Hvala.

Radi pojašnjenja ovde je reč o jednostavnom ispravljanju pravnog vokabulara. Naime, naša koleginica Marina Mijatović je ukazala nam kao stručnjak koji dobro poznaje pravo iz ove oblasti da je mnogo svrsishodnija etička komisija, koju smo ustanovili ovim zakonom daje saglasnost, a ne mišljenje i obzirom da je ona, još jednom ponavljam jako stručna u toj oblasti, mi smo predložili ovo i Vlada nam je usvojila i taj će amandman proći. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, drago mi je da se slažemo u jednom, da je ovaj zakon koji je pred nama vrlo precizan, jasan i da može da bude zaista jedna dobra poluga da podignemo broj transplantacija i broj donora u našoj državi.

37/3 AL/MO

Ja na početku želim da pohvalim rad Odbora za zdravlje gde smo imali, i porodicu, gde smo imali zaista jedan konstruktivan profesionalan razgovor i gde smo pokušali da kroz amandmane, a uspeli smo da ubedimo Vladu za 12 amandmana ukupno za oba zakona, malo stanje pomerimo, da malo ove zakone doradimo.

Evo, i malopre kažem, ono što smo mi mogli, a nažalost nismo bili dovoljno upućeni u samu pravnu proceduru, obzirom da smo imali i da smo lobirali čak bili na korak da i neke krupnije izmene, koje su nam dale ove organizacije, pre svega organizacija koju javno pohvaljujem, „Herojstvo je donorstvo“, koja je izuzetno aktivna, nismo mogli obzirom. Još jednom ponavljam, hteli smo i spremili smo amandman i imali smo pristanak Ministarstva zdravlja da menjamo kod živih donora, da proširimo mogućnost sa trećeg na četvrto koleno. Međutim, mi taj deo zakona trenutno ne menjamo ovom izmenom i dopunom. To nam je sugerisano iz ovog doma i to nažalost nismo mogli. Ali šta smo mogli, mi smo uradili i dalje ćemo raditi. Pre svega, dali smo jasnu sugestiju Ministarstvu zdravlja, koje je na to i pristalo, da boljom međuresorskom saradnjom sa drugim ministarstvima uđemo u kampanju, u ozbiljnu kampanju, to oni već rade, a svi mi već danas radimo kampanju donorstvo u Srbiji. To je bio naš predlog da oni daju sugestiju MUP-u, Ministarstvu za lokalnu samoupravu da prilikom izdavanja dokumenata, to je traženo već, brojnih dokumenata koja moraju naši građani da uzmu, da dobiju formular na kojem će se izjasniti o mogućnosti da budu donori.

38/1 MZ/JG 17.15 – 17.25

Na kraju, ne na kraju, nego dalje, želim da kažem da ćemo mi kao Odbor za zdravlje imati u budućem periodu i organizovaćemo veći broj javnih slušanja u kojima ćemo pokušati da osvetlimo ovu temu na nadam se jedan konstruktivan način kakav smo imali na samom Odboru. I ono što je, čini mi se, najbitnije – pozvati sve nas poslanike da budemo donori i na tom jednom slušanju svi potpisati donorske kartice, jer se u nas pre svega gleda. Ja nemam sumnju da ćemo svi prihvatiti da budemo donori, jer vrlo je moguće, u bliskoj budućnosti možemo biti i primaoci i toga sam ja zaista kao lekar svestan.

Drago mi je što je prof. Delić pomenuo jednu zaista instituciju koju ovaj zakon uvodi koja je fenomenalna. To je ukrštena transplantacija koja daje mogućnost za proširenje, ono što su nam davali sugestiju, ove nevladine organizacije, da proširimo mogućnost ne samo na porodicu do trećeg kolena, već i na partnere osoba koje žele biti transplantirane i to je zaista jedna dobra mogućnost, moderna mogućnost i to je jedan od kvaliteta ovog zakona. Kao i svaka stvar, kao i svaki zakon, nijedan nije idealan i naravno da opozicija ima jedne stavove, a pozicija druge stavove. Ali sigurno ovo jeste veliki pomak. Otkočili smo ozbiljno usko grlo koje je postojalo u procesu transplantacije. Ono što ove godine beležimo, a to je ogroman broj, povećan, skoro dupliran ili tripliciran broj transplantacija, pokazuje nam da naše zdravstvo, naš zdravstveni sistem ima kapacitete, ima ljude i da će taj broj rasti.

Eto, ja sam hteo da kažem tih nekoliko stvari, da smo uradili dobru stvar, da je Ministarstvo imalo sluha, da smo i mi želeli da finim doradama kroz amandmane popravimo stanje, ali još jednom, kao što je pomenuo uvaženi profesor Delić, mi stojimo na raspolaganju da i u budućem periodu ovo stanje pomeramo na bolje. Još jednom kažem – nije zakon sveto slovo, na to je mislio i ministar kada je rekao, ali svakako da je zakon bitan, koliko je bitna i naša kampanja, pre svega ko profesionalaca, ali i nas kao političara, kao odgovornih ljudi koji brinemo i o svom zdravlju, a i o zdravlju naših najbližih i naših svih sugrađana koji žive u ovoj zemlji.

Zato vas pozivam da svi glasamo za ovaj zakon. Hvala.

Isto kao i kod prošlog zakona podneli smo dva amandmana. Prvim menjamo reč „odluku“ u „saglasnost“, a drugim uvodimo elektronsku upravu, što je bila jedna o želja ovih udruženja.

To je bila jedna od želja udruženja i uspeli smo da inkorporiramo i čini mi se da je velika stvar.

Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, narodne poslanice, uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, uvaženi gosti, pred nama su dva jako bitna zakona i dugo čekana zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa, kao i izmene i dopune organa o ljudskim ćelijama i tkivima.

Glavni cilj ovih zakona je svakako da se poveća broj davaoca, broj donora. To je glavni problem sa kojim se susrećemo danas u našoj državi, s obzirom da beležimo jednu od najnižih stopa donora u regionu i u regiji, sa samo šest donora na milin stanovnika. Ako to uporedimo sa liderima u Evropi, npr. sa Hrvatskom koja ima 37 donora ili sa Španijom koja ima 90 donora na milion stanovnika videćemo da je stanje dosta loše.

Glavni cilj jeste to, a naravno da donošenje novog zakona ima i glavnu ulogu u ubrzavanju procesa koji je zakočen. Zakočen je bio zakonom iz 2018. godine, kada smo imali onu tzv. pretpostavljenu saglasnost gde je svaki građanin bio donor, ako se ne izjasni drugačije što ju Ustavni sud smatrao za spornim. Iz toga me jako raduje i sve lekare ove države, ali i sve one koji čekaju ili s obzirom da smo svi potencijalno čekaoci određenog organa, što je ovaj poprilično dobar zakon danas, mislim na oba zakona koji su danas pred nama.

Ovde, kao što je naveo ministar, naša država ulazi u sistem koji ima dve odnosno tri opcije. Imaćemo registar onih koji žele da budu davaoci, imaćemo registar onih koji ne žele da budu davaoci i to je odlično i izuzetno je bitno što ovim novim zakonima volja pojedinca postaje pravno obavezujuća i iznad odluke srodnika.

Znači, najbitnija stvar koju donosimo ovim predloženim zakonima jeste da ako pacijent za života, svojevoljno se upiše u registar davaoca lekari neće biti u obavezi da traže naknadnu saglasnost njegove porodice i to je nešto što je osnovni princip oko kojeg se, čini mi se svi slažemo.

Sa druge strane, ukoliko se pak desi da imamo one ljude koji se nisu upisali ni u donore, ni u one koji ne žele da daju organe, a imamo moždanu smrt, imamo takav slučaj, a onda se pita porodica i ako je saglasna i takav slučaj može biti donor i imamo ovu još novu distancu gde smo uključili tzv. Etički odbor ukoliko ne može da se dođe,

6/2 JD/MP

ili nema nekih srodnika, onda Etički odbor određene ustanove može da donese odluku da se uđe u proces donacije, doniranja samih ljudskih organa.

Izuzetno me raduje da u državi Srbiji u zadnjih nekoliko godina imamo jedan pozitivan trend rasta broja transplantiranih osoba. Mi samo za ovih prvih pet meseci imamo 73 transplantirane osobe. Očekujemo, ako uzmemo srednju vrednost da ćemo imati do kraja godine negde iznad 150, 160, pa čak možda i do 180 transplantiranih osoba, što je značajno više od prošle godine, gde smo imali 102 transplantirane osobe ili od pretprošle godine kada smo imali samo 30.

Znači, imamo jedan uzlazni trend i ovi zakoni koji su pred nama i koje treba da usvojimo će biti glavni motor ubrzanja ovog zaista jako potrebnog procesa koji trebamo da podržimo svi u našoj državi.

Želim da se na kraju zahvalim brojnim udruženjima pacijenata koji su dobili neke organe na razložnim sugestijama, neke su inkorporirane u sam Predlog zakona i kojima su želeli da poboljšaju zakon.

Takođe, želim da se zahvalim ministru i Ministarstvu koji je imao sluha i nadam se da će imati i u toku same rasprave sluha da inkorporira brojne amandmane koje očekujem da bismo na kraju došli do interesa svih naših građana i nas samih do jednog zakona koji će biti u svim detaljima kvalitetan i koji će još jednom kažem biti glavni motor ubrzanja i uvećavanja broja transplantiranih osoba u našoj državi.

Mi smo danas održali sednicu Odbora za zdravlje i porodicu. Tu smo podržali ove zakone i nadam se kvalitetnoj raspravi u kojoj ćemo još fine detalje izmodulirati i doći do jednog zaista kvalitetnog zakona, odnosno dva kvalitetna zdravstvena zakona.

Hvala još jednom.

Zahvaljujem.

Želim da pocrtam i podvučem neke stvari koje su od izuzetnog značaja za građane mog kraja. Tu ubrajam i Kraljevo i Novi Pazar i Rašku, sve do Jarinja, praktično ceo taj region jugozapadne Srbije koji Predlogom zakona o izmenama i dopunama

33/3 JJ/LjL

utvrđivanja javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekata za izgradnju infrastrukturnog koridora auto-puta E 761, deonice od Pojata do Preljino. Praktično govorimo o Moravskom koridoru. Ovim zakonom koji je danas pred nama dobija, i zvanično kroz zakon utvrđuje krak koji će ići od Kraljeva do Novog Pazara sa produžetkom od Raške do Jarinja, odnosno povezaće nas sa Kosovom i Metohijom i ubrzati put do Mitrovice i do tog dela zemlje, a sa druge strane preko Novog Pazara regionalnim putem, odnosno regionalni put postaje, menja se. Ovom brzom cestom ići će se ka Crnoj Gori mnogo brže i značajnije.

34/1 JJ/JG 17.40 – 17.50

Šta znači utvrđivanje ovog javnog interesa i posebnih postupaka u realizaciji sada ovim zakonom i ovog kraka koji je za nas nasušno bitan? On, pre svega omogućava da rešimo glavni problem koji imamo u izgradnji puteva i koji smo imali u izgradnji puteva, a to eksproprijacija zemljišta, jer će se isto kao što se rešavalo kod ovako brze izgradnje Moravskog koridora, isto to dešavati na ovoj deonici.

Znači, pre svega taj javni interes utvrdiće mogućnost potpune ili nepotpune eksproprijacije kao i prevremeno zauzimanje zemljišta. Izuzetno je bitno da zakon koji je pred nama, uvodi skraćene postupke pred nadležnim lokalnim samoupravama, imovinsko-pravnim službama opština i gradova i omogućava da se sve rešava kroz hitne postupke. Onda, ulaz u posed pre pravosnažnosti, odnosno omogućavanje da investitor ide u posed pre konačnog rešenja i određivanja naknade. Znači, apsolutno hitni postupci kojima se ubrzava i rešava krucijalni problem eksproprijacije. Ovo pričam radi građana Novog Pazara i Kraljeva i Raške da im podvučem i ukažem da će se ovaj put graditi vrlo brzo i vrlo efikasno i da država, to upravo čini ovim zakonom koji je danas pred nama, a nadam se koji ćemo brzo i usvojiti.

Jedna od najspecifičnijih odlika ovog zakona jeste izuzimanje od primene opštih propisa, odnosno omogućavanje da Vlada Srbije ima ovlašćenje da kroz posebne uredbe izabere strateškog partnera i odmah uđe u realizaciju ovog projekta. Sve ovo navodim, još jednom, da bih ukazao građanima i Kraljeva i Novog Pazara i Raške, sve do Jarinja, da je vrlo izgledno brzo započinjanje gradnje ove ceste, još jednom ponavljam – koja je za nas krucijalna. Niti ima nama života, niti ima industrijskog razvoja, ako se ne izgradi ovaj put, jer je dosadašnja deonica regionalni put, koji koristimo, koji je prva B kategorija, praktično zapušen. Dnevno u proseku od 3.500 do 7.000 vozila idu tim putem, izuzetno je nezgodan put, koji i ako je državnog tipa ne omogućava na vrlo velikom broju pozicija brzu vožnju, česti su odroni, izuzetno je nebezbedan put. Kažem, od 3.500 do 7.000 vozila, od toga 7.5% do 15% je kamiona, preko 100 autobusa dnevno, sa intencijom da bude sve više intenzivnije, jer ljudi jednostavno moraju da se uvežu sa ostalim delovima Srbije.

I, ovo je za naš nasušno pitanje i zbog toga ga podvlačim ovde, jer je krucijalno za sve nas nema uopšte razvoja jugozapadne Srbije, pa ni Kraljeva, a da ne govorim o Novom Pazaru i Tutinu bez ovog puta. Raduje me ova odluka i ove brze procedure koje će nam omogućiti brzu realizaciju ovog projekta.

Naravno, da ako govorim o bezbednosti ovog puta porazne su brojke. Mi smo samo do pre nekoliko dana imali nekoliko, u okviru par nedelja imali smo nekoliko teških saobraćajnih nesreća. Veliki broj naših ljudi iz dijaspore pristiže, ljudi koji pristižu iz krajnjih delova Evrope, već tu gube koncentraciju i to je za njih zaista pogubna relacija. Država mora učiniti sve da se što pre ovaj put započne, gradnja ove brze ceste. Ta brza cesta, videli smo, mnogo puta smo pričali o njoj, biće kraća za 17,3 kilometara. Znači, biće nešto više od 80 kilometara, a danas ima od Kraljeva do Novog Pazara 98 kilometara. Imaće četiri trake. Znači, kud i kamo brži i bezbedniji put, povezanost sa ostalim delovima Srbije i sa, a to je jako bitno, i sa Kosovom i Metohijom.

Stoga me zaista raduje i želeo sam ovo posebno da podvučem, radi građana kraja iz koga ja dolazim, neću da kažem koji ja zastupam, ja zastupam sve građane Srbije, da i ovaj kraj napokon bude infrastrukturno kvalitetno povezan sa drugim delovima Srbije i dobije šansu za razvoj jer imamo potencijal za razvoj. Imamo mlade ljude koji drugi delovi Srbije nemaju. Imamo mlade, potentne ljude koji žele da ostanu i rade u ovoj državi i žele da razvijaju ovu državu. Pa, neka to bude put kojim će ići protok

34/2 JJ/JG

ljudi po celoj Srbiji i iz Sandžaka ka drugim delovima Srbije i obrnuto. Neka to bude zaista najbolja garancija zajedničkog kvalitetnog života svih građana ove naše države i zalog da svi zajedno imamo istu šansu za razvoj i za napredovanje, što ovaj put nama zaista pruža.

Zato još jednom zahvaljujem Vladi na ovoj odluci i ovom zakonu i mi iz SDPS ćemo ga zdušno podržati. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, ja bih se nadovezao na izlaganje moga kolege. Mislim da je, koliko smo informisani, jedno insistiranje ODIHR na ovom rešenju, koje je bilo izrazito, kako navodi CRTA, nama potpuno nejasno,

16/2 TĐ/MJ

jer mi ne vidimo da je ovo srećno rešenje i mislimo da ono može da izazove ozbiljan mogući politički inženjering.

Stoga smo i predložili da se dobro porazmisli o ovakvom predlogu. Vi ste videli, vi svi znate da smo u bliskoj istoriji na parlamentarnim izborima – i pod ovakvim uslovima i pod ovakvom zaštitom – imali pokušaje, pa čak i uspešne zloupotrebe i predstavljanje ljudi koji ni u kom slučaju ne bi mogli da predstavljaju određene nacionalne manjine zloupotrebom tog prava i tog principa. Vi ste videli da u nekim gradovima niču, potpuno neshvatljivo, kako je neko od kolega naveo, neke stranke, a nije postojalo izjašnjavanje o tim nacijama u određenim gradovima. Na primer, vi u Kragujevcu imate tri stranke manjinske – slovačku, crnogorsku, rusinsku itd. Ovo nije dobro rešenje i mislimo da ako malo porazmislimo o rešenju… Ne moramo sve prihvatiti što nam diktira ODIHR. Mislimo da bi ono što smo mi predložili svojim amandmanima trebalo da ima i vašu podršku i da, praktično, jedno ovako nespretno rešenje ne usvojimo. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, želim da se obratim pre svega Ministarstvu za rad i socijalna pitanja sa jednom inicijativom. Naime, mi ćemo za par dana imati muslimanski verski praznik Kurbam-barjam. Mi Muslimani slavimo i Ramazanski-bajram i to su dva najveća praznika koja imamo, međutim, mi ne dobijamo željeni broj slobodnih dana u skladu sa brojem dana koje imaju i druge verske zajednice u ovoj državi, npr. katolici dobijaju pet dana, a pravoslavci takođe imaju veći broj dana od nas.

3/2 MT/MO

Ono što je dobro i stvarno vidim kao jedan tolerantan i ljudski, bratski, solidarni odnos Vlade jeste da svake godine Vlada da preporuku da na taj dan Muslimani ne rade, međutim, podneo bih inicijativu Ministarstvu za rad i socijalna pitanja da se Bajram kao verski praznik praznuje tri neradna dana. To bi bilo u skladu sa jednim verskim pluralizmom i jednakošću svih verskih zajednica u ovoj našoj zajedničkoj državi. Nešto, sigurno, mogu da kažem, u Srbiji da verske zajednice uživaju potpunu samostalnost i autonomiju. Ovo bi bio zaista jedan veliki korak da izjednačimo sve i na ovom polju.

Zato još jednom molim ovo ministarstvo da što pre uvrsti ovu inicijativu u svoj kalendar aktivnosti.

Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi ministri, ministre, meni je drago što smo čuli jednu finu debatu o biračkom spisku i bilo bi zaista izuzetno bitno da se ovde vode iscrpni razgovori o našem izbornom zakonodavstvu, jer poverenje u izborni proces je verovatno najbolji marker stanja demokratije u jednoj zemlji.

Ta vera naših građana da su izbori pošteni, da njihov glas vredi i da ide za one za koje oni žele da glasaju, da se ne može izmanipulisati, da ne mogu biti pokradeni, vitalna je da bi vratili poverenje u izborni proces, odnosno u demokratiju u ovoj državi. Jer, kako je rekao velik Džon Luis, veliki borac za ljudska prava i za pravo glasa – glas je dragocen, gotovo svetinja, to je najmoćnije nenasilno sredstvo koje imamo u jednom demokratskom društvu.

Stoga mi u SDP-u se uvek radujemo kada možemo, pa zahvaljujući i tuđim pozitivnim preporukama, kao što je ovaj slučaj, popraviti naše zakonodavstvo kada se tiče izbornog sistema. Ono o čemu raspravljamo danas i što ćemo verovatno inkorporirati u naš zakonodavni sistem o izborima uglavnom je dobro.

Pre svega ta obavezna obuka, gde mi u SDP-u od svog osnivanja se zalažemo za profesionalizaciju izbornog procesa i smatramo da je to uvođenje obavezne obuke za učesnike izbornog procesa, za sve učesnike izbornog procesa, jako dobar korak u tom smeru. Jako je dobro što se ostavilo dosta vremena da se i ekonomski i programski omoguće kvalitetni obrazovni sadržaji za ove ljude, a i dalo se dovoljno vremena strankama da se organizuju i da što više ljudi upute na ove obuke, što će biti jako, jako bitno.

Mi sa povećavanjem odgovornosti i obaveza svima onima koji učestvuju u izbornom procesu morali bi razmišljati o tome da će ti ljudi biti blago, da kažem, verovatno i demotivisani, tako da bi izdvajanja finansijska koja oni dobijaju trebali povećati. Obzirom da od njih tražimo da budu ozbiljniji, da uče, da budu korektniji, onda moramo i povećati neka davanja i na taj način uozbiljiti situaciju i motivisanost tih ljudi da rade časno i u interesu demokratije u ovoj državi. Sa druge strane, oni će se verovatno i bolje informisati o kaznama, tako da je to nešto što će sigurno podići kvalitet našeg izbornog procesa.

Što se tiče predloga da se biračima omogući da podrže više lista prilikom prikupljanja potpisa, ja mislim da tu nema ničeg spornog, da je to po najvišim standardima demokratije i političkog pluralizma. Naravno da na lokalu ta odluka može svakako pozitivno da deluje u smislu motivisanja većeg broja političkih aktera u izborima, većeg broja takmaca, imaćemo bolju političku ponudu i to je dobro. Naravno da se i ovo može zloupotrebiti i da se od toga trebamo čuvati i vodite računa da se ne javljaju fantomske liste i da se ovo ne iskoristi za nekakav politički izborni inžinjering.

Kada je reč o izmenama koje se odnose na izborne liste nacionalnih manjina, mi smo stanovišta da je ovo pitanje ekstremno kompleksno i da zahteva koordinisanu reformu i proispitivanje većeg broja propisa, kao i registra političkih stranaka.

16/2 MV/IR

Predloženo rešenje je dobro u kontekstu da će svaka lista nacionalne manjine morati jasno da bude označena i to će svakako sprečiti dovođenje birača u zabunu, čega je nažalost bilo. To je odlično rešenje. Međutim, insistiranje ODIHR-a na omogućavanju i grupama građana da u izbornom procesu učestvuju kao liste nacionalnih manjina ne vidimo kao napredak ili poboljšanje izbornog procesa, već kao opet mogućnost za zloupotrebe. Stoga ćemo mi kao poslanička grupa, tj. mi smo već podneli dva amandmana kojima želimo da praktično isključimo ovu mogućnost.

Što se tiče nivoa zaštite prava nacionalnih manjina u Srbiji, ona je danas na visokom nivou i mi verujemo da ove predložene izmene koje se tiču lista grupa građana koje će se predstavljati kao liste nacionalnih manjina, mislimo da to može lako da dovede do zloupotrebe i da to nije dobro za izborni proces u našoj državi. Socijaldemokratska partija Srbije i SDP su oduvek bili posvećeni kreiranju izbornog sistema kojim se štiti demokratski pluralizam, ali i sprečava svaka mogućnost manipulacije i zloupotrebe.

Naš cilj nije neko formalno ispunjavanje preporuka međunarodnih organizacija, već izgradnja jednog izbornog sistema u koji će naši građani imati potpuno poverenje, jer demokratske institucije nisu jake same po sebi i njihovu snagu određuje poverenje građana, da su pravila jednaka za sve i da se izborna volja naših glasača apsolutno poštuje. Hvala vam.