Zahvaljujem.
Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, hvala na sugestijama.
Pred nama su jako bitni zakoni, jako dobri zakoni, zakoni koji su vrlo moderni i koji će biti na veliku korist naših građana.
Ja moram da kažem da sam zadovoljan radom ovog Ministarstva, kao i većina narodnih poslanika, a naglašavam da sam ja neko ko dolazi iz unutrašnjosti i da se dobar i kvalitetan rad ovog Ministarstva, zaista reflektuje i dobro oseća i na drugim delovima, odnosno unutrašnjosti i drugim delovima zemlje, znači, ne samo u velikim centrima gde su klinički centri.
Zašto sam ja zadovoljan? Nisam zadovoljan samo subjektivno, već je to neko izmerio, postoji evropski indeks korisnika zdravstvenih usluga koji je pokazao šta je zapravo ovo Ministarstvo na čelu sa ovim ministrom radilo i da smo mi samo za pet godina sa neslanog zadnjeg ili predzadnjeg mesta došli na 18 mesto i pretekli mnogo razvijenije, bogatije zemlje, kao što su, na primer, Italija, Španija ili Poljska po kvalitetu zdravstvenih usluga što zapravo meri ovaj indeks i to je nešto što treba pohvaliti.
Obzirom da sam ja kao i većina naših kolega specijalizaciju, supspecijalizaciju, druge edukacije završavao u Kliničkom Centru, zaista sam ponosan na ono što se trenutno radi, što se najznačajnija ustanova Klinički Centar Srbije kao pružioca zdravstvenih ali i kao u okviru naučno-istraživačkog rada u okviru školovanja kadrova, ono što se danas dešava sa Kliničkim Centrom. Četrdeset godina Klinički Centar nije taknut prstom i zaista je predivan osećaj, eto i nas koji dolazimo iz unutrašnjosti, daje nam jednu dodatnu sigurnost i dodatnu motivaciju da je došao trenutak da zdravstvo ove zemlje zaista kreće krupnim koracima napred i to je nešto za svaku pohvalu.
Ona kula, prepoznatljiva poliklinike, zaista će dominirati gradom Beogradom i svim nama biti svetionik koji pružamo medicinsku uslugu i to je nešto što je zaista ovo ministarstvo uspelo da iznese u ovom mandatu.
Od 2014. godine, pa na ovamo krupne promene u medicinskom sistemu i zakonodavno, a i kadrovski, samo 65 miliona evra je uloženo u opremu koja nije 20 ili 30 godina obnovljena i koja danas zaista može da konkuriše najsavremenijim centrima, to su najmoderniji aparati u oblasti dijagnostike, ali i u oblasti terapijskog pružanja usluga.
Uvođenje informacionog sistema koje poboljšava, praktično transparentnost uvođenje elektronskog recepta je nešto što čovek može samo da pohvali.
Koliku otvorenost pokazuje ovo Ministarstvo, upravo najbolji je primer ono što je sad i spomenuo uvaženi ministar, a to je da su vrata i stranim stručnjacima otvorena i da se zaista smanjio broj intrahospitalne infekcija, da je Srbija ispod proseka, mnogo manje tih infekcija ima nego u mnogim modernim zemljama Evrope, što je za svaku pohvalu.
Što se tiče kadrovskih rešenja, ovo ministarstvo je učinilo mnogo. Mi znamo da je to problem današnjice, to su ekonomske migracije, ljudi idu, ne samo medicinari, već i druge struke, ali je za razliku od drugih branši ovo Ministarstvo dalo je rešenje. Mi smo ukinuli to da se mora čekati specijalizacija. Prošle godine je dato 1509 specijalizacija, a ukupno 2014. godine je dato 7135 specijalizacija. To je ogroman broj i većina od njih danas skoro da će završi ili završava u toku sledeće godine ili one sledeće i mi, zahvaljujući jednoj predostrožnosti i dobrom vidu ovog Ministarstva i njegovim kvalitetnim vođenjem smo uspeli da prenapregnemo i da praktično rešimo problem koji je nastao i koji je mogao da eskalira. Naravno, zapošljeno je onoliko koliko je moglo da se zaposli, a to nije mala brojka, oko 12.000 zdravstvenih radnika, što je popriličan broj.
Da li je trebalo čekati od 2005. godine da se danas raspravlja o novom zakonu, ne znam, ali znam da to opravdava da ga moramo što hitnije i što brže usvojiti. Moram da naglasim da je u usvajanju ovog zakona prethodila jedna ozbiljna javna debata koja je zaista dala mogućnost da se svi zainteresovani uključe u njegovo donošenje.
Jako je bitno, i to stalno naglašavam, da ovo ministarstvo ne vodi računa samo o četiri velika klinička centra, koja će se u potpunosti obnoviti. Vi znate kako izgleda Klinički centar u Nišu. To je KC koji može parirati svakoj američkoj zdravstvenoj ustanovi u odnosu na njegovu infrastrukturu, a verujem vrlo brzo i u odnosu na kadar.
Nisu zapostavljeni ni drugi mali centri i ja u ime zdravstvenog centra, odnosno u ime Opšte bolnice Novi Pazar želim da se zaista zahvalim, da je ovo ministarstvo imalo zaista sluha za taj kraj, da nam je pomoglo u svakom trenutku i kadrovski i savetovanjem i omogućilo da jako dobro obnavljamo opremu i da imamo jedan kvalitetan hod.
Za vreme ovog mandata grad Novi Pazar, odnosno taj deo Srbije je dobio svoj Zavod za javno zdravlje. Angio sala, kao preko potrebna, je ušla u mrežu. Ovaj ministar je zaista mnogo učinio i na polju planiranja i poboljšanja zdravstvene ustanove u svim delovima naše države.
Što se tiče samih zakona, oni dolaze kao, reći ću, kao kruna dosadašnjeg rada ovog ministarstva. Ova dva zakona, svi dobro znate, su krucijalna i zaista trebalo bi mi mnogo vremena da pobrojim koja to kvalitetna rešenja donose. Pre svega, poboljšanje, govorim o zakonu o zdravstvenoj zaštiti na početku, poboljšanje, mada se oni međusobno prožimaju, mislim da je jako bitan jedan humaniji odnos prema pacijentu i ono što se jasno vidi kod ljudi koji su predložili zakon, da se želi zaista izaći svakom pacijentu, svakom bolesnom u susret i proširiti, praktično, njegova prava u okviru našeg sistema, što je zaista i humano i veliki gest u ovoj državi koja, moram da kažem, je jedna siromašna država koja zaista ima puno problema koje pokušavamo zajedno da rešimo u hodu.
Poboljšanje položaja roditelja bolesne dece je nešto što svakako treba pohvaliti i oni su do sada, znate, po dosadašnjem zakonu primali 65% svoje plate u uslovima dok se bave ili dok se brinu o svojoj bolesnoj deci. To ovaj novi zakon će dokinuti. Nadoknada će iznositi 100%.
Položaj roditelja čiji mališani boluju od malignih, metaboličkih i hroničnih oboljenja biće poboljšan u tom smislu da će oni moći uz svoju decu da budu sve do njihovog izlečenja i to do punoletstva deteta, odnosno 18 godina, što je nešto što je zaista jako bitno spomenuti.
Duže bolovanje. Novim zakonom utvrđuju se pitanja koja se tiču bolovanja. Novina je da se izabrani lekar, kao ugaoni kamen celokupnog našeg zdravstvenog sistema, kao nešto na šta se oslanjamo mi u celokupnom našem zdravstvenom odgovoru, daje mu se veća pažnja, veća važnost, ali naravno u uslovima istovetne kontrole oni će moći da svojim pacijentima, ne kao do sada da daju bolovanje na 30, već na 60 dana, s time, što će i dalje prvih 30 dana plaćati poslodavac, a do 31. dana bolovanje će isplaćivati RFZO.
Medicinska pomoć i bez zdravstvene knjižice. Eto, u samom podnaslovu znači, opet humaniji pristup, opet značajno bolje, jer prema dosadašnjem zakonu, oni koji nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu, imali su pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. Međutim, ovim novim predlogom zakona, koji je pred nama danas, zdravstveno osiguranje, predviđeno je da i građani bez zdravstvne knjižice mogu da dobiju paliativno zbrinjavanje, a paliativno zbrinjavanje to je aktivna i sveobuhvatna briga o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, ali će takođe im biti dostupne i obavezne vakcine. Imaće pravo imunizacije, skrining pregleda, što je zaista velika, velika stvar.
Paliativno zbrinjavanje, odnosno zbrinjavanje umirućih pacijenata, bez obzira na vrstu i tip bolesti, pašće u celini na teret osiguranja. Ta nega podrazumevaće uklanjanje psihološke i fizičke patnje, odnosno bola zdravstvenog osguranika.
Ono što je već pomenuto i što će verovatno i druge kolege pominjati jesu preventivni pregledi, skrining na kome se sada insistira. To je zaista jedan novi pristup i zakonski i nešto što svakako treba pohvaliti. Mi lekari i svi koji znaju nešto o medicini znaju da je preventivna krucijalna stvar i znaju koliko je značajno raditi na preventivi.
Vidimo da se trenutno u Srbiji rade tri skrininga - rak grlića materice na tri godine, rak debelog creva na dve godine i rak dojke na godinu dana. Očekuje se da će započeti i praksa preventivnih pregleda u ranom otkrivanju još tri bolesti -kardiovaskularnih bolesti, depresije i dijabetesa.
Moram da kažem da skrining nekih bolesti znači njihovo izlečenje totalno. Uzeću na primer rak debelog creva koji je, mogu da kažem, u epidemiji. Imamo epidemiju, pogotovo u mom kraju i u krajevima gde ljudi malo zapostavljaju kvalitetnu, odnosno zdravu ishranu, gde unose puno mesa, crvenog i sušenog mesa, gde danas imamo zaista veliki problem sa karcinomom debelog creva i da je skrining, kao i kod mnogih drugih bolesti, jedini način da se izborimo sa ovom opakom bolešću, jer u samom procesu skrininga, a skrining u ovom slučaju jeste kolonoskopija, koja se obavlja kod svih pacijenata nakon 50. godine, ako se nađe na neku prekancerozu, a to je vrlo jednostavan pregled, njenim uklanjanjem, na primer, ako se vidi određeni adenom, određena struktura, njenim uklanjanjem imamo istovremeno i terapijski model i kompletno izlečenje pacijenta, čime se jedna opaka bolest u potpunosti leči sa malom količinom uloženih sredstava.
Sve drugo je opasno i smrtonosno po pacijenta i stoga, ono što je insistiranje na 35% da, ukoliko se ne odazovu pacijenti na skrininge i to nekoliko puta, mislim da tri puta ako se poziv odbije, je nešto što je zaista dobra mera da uozbilji pacijente, da mi brinemo o njihovom zdravlju, ali i da oni moraju da pokažu na kraju i odgovornost i prema sebi i prema zajednici koja odvaja ogromna sredstva za lečenje pacijenata.
Hospitalizacija bez uputa je još jedna novina koju donosi ovaj zakon i nešto što valja pohvaliti.
Pomenut je dopunski rad lekara. To je nešto što je jako dobro rešeno u ovom zakonu, ali i privatno javno partnerstvo, gde privatne medicinske ustanove će moći da uzimaju prostor od državnih ustanova u trajanju do 20 godina ukoliko neka od tih državnih ustanova ima prostor koji ne koristi i može da izdvoji. Privatnici će biti u obavezi da opreme prostor i nakon isteka perioda iznajmljivanja, kada se isele, oprema pripada državi.
Pacijenti bi u medicinskim ustanovama, osnovanim na osnovu javno-privatnog partnerstva, lečili se o trošku osnovnog zdravstvenog osiguranja. Lečenje preduzetnika bi plaćao RFZO. To je nešto čime se mi približavamo najsavremenijim evropskim zdravstvenim modelima i moram da kažem da je ovaj zakon nešto što je vrlo slično i nešto što nas približava sa zakonodavstvom koje imamo u EU, koje je najmodernije i na najsavremeniji način rešilo medicinski odgovor pacijentima. Na kraju, postoji mogućnost doplate za bolje uslove, što je jako bitno.
Završiću, na kraju, još jednom merom koju donose ovi zakoni, a to je što se ponovo domovi zdravlja vraćaju i da će njima rukovoditi Ministarstvo zdravlja i da će biti deo zdravstvenih institucija, da će se ponovo vratiti u nadležnost Ministarstva zdravlja.
Dosadašnje iskustvo je pokazalo da ovaj model odvojenih domova zdravlja, koji su pripadali lokalnim samoupravama, nije davao adekvatna i kvalitetna rešenja. Povećavao se broj nemedicinskog osoblja. Rasli su dugovi i sve je to argument.
Verovatno najbolji argument jeste i što će postojati bolja sinhronizacija u planiranju kadrova i to je nešto što takođe donosi ovaj novi zakon i nešto je jako bitno.
Na kraju, želim da se još jednom zahvalim na ovim kvalitetnim zakonima koje će SDP zdušno podržati i želim da vas pozovem da i dalje nastavite da radite na reformi i unapređivanju zdravstvenog odgovora u Republici Srbiji.