Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre, ministarko, uvaženi gosti, poplava koja se dogodila u Republici Srbiji u maju 2014. godine, u razmerama koje nisu zapamćene zadnjih 120 godina, i koja je ugrozila više od 1,6 miliona ljudi, ili 22% stanovništva naše države, koja je pogodila 38 opština i koja je nanela materijalnu štetu od skoro 1,7 milijardi evra ili 4% BDP-a, ipak je, iako je donela mnogo lošeg, pomerila našu svest o katastrofama na bolje.
Sudar sa ogromnom opasnošću, čini mi se, nam je razbistrio pogled i jasno smo videli da je preventiva i pripremljenost nešto što je imperativ, da možemo lako izgubiti ne samo materijalno, nego i životno, najbitnije, svoj život, život svojih najmilijih. I, nažalost, desilo se da i u toj katastrofalnoj poplavi oko 30 osoba izgubi praktično život.
Zbog toga današnje izlaganje i započinjem komentarom Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama i drago mi je da je podcrtana prevencija u ovom zakonu kao nešto što je izuzetno bitno.
Podsetiću i vas i sebe na izuzetno bitnu činjenicu da i jedan dinar uložen u prevenciju je jednak sedam dinara uloženih u otklanjanje posledica nepogoda, u ovom slučaju je to bila poplava.
Stoga je izuzetno dobro što se novim zakonom menja ono, odnosno počinjemo da ozbiljnije razmišljamo o preventivi i, čini mi se, eliminišemo onu našu svest koja nije samo po ovom pitanju, nego i po drugim pitanjima, da potpuno ne razmišljamo o nekim stvarima koje nam se ne dešavaju, a kada izbiju, onda smo unezvereni i ne znamo kako i kojim redom delovanja da reagujemo.
Drago mi je što je podsticaj za donošenje ovog zakona bila i Svetska konferencija u Sendaju, u Japanu, koja je dala osnovne impute, osnovna pravila i pravce u kojima treba menjati, promeniti i izmeniti ovaj zakon.
Ovaj zakon je jako dobar i nama nasušno neophodan. Obzirom da smo u procesu pregovaranja sa EU i da približavamo svoje zakone evropskim, izuzetno raduje podatak da 95% evropskih propisa po ovom pitanju smo uklopili u ovaj zakon i da smo praktično zadovoljili sve evropske standarde po ovom zakonu. A, podsećam, kao član Odbora za evropske integracije, da je Poglavlje 27 nešto što treba i otvoriti i zatvoriti i nešto što ćemo mi usvajanjem ovog zakona dočekati vrlo pripremljeno.
Cilj ovog zakona jeste da smanji rizik od katastrofa i obezbedi pravovremeno reagovanje na vanredne situacije. No, čini mi se da je najbitnija stvar ovog zakona to što sa posebnom pažnjom gleda na lokalnu samoupravu, na njene ingerencije i podiže njen značaj, jer same nepogode se dešavaju na lokalima i kako ćemo reagovati na lokalu je najbitnija stvar, da li ćemo tu sanirati katastrofu ili će se ona proširiti.
To smo i videli, da se poplava 2014. godine prelila iz okruženja, iz Republike BiH na nas i da smo kao region bili pogođeni i primorani na zajedničko delovanje.
Upravo ovim zakonom se poboljšava međunarodna saradnja. Utanačeno je na koji način i kojim redom treba reagovati i to je dobra karakteristika ovog zakona.
Ono što se meni zaista sviđa i čime se daje veća ingerencija lokalnim samoupravama jeste i jedna novina koja se donosi u članu 50. po ovom zakonu, a to do sada nije bilo pravilo, a to je da lokalne samouprave mogu osnivati profesionalne vatrogasne jedinice. To dosadašnjim zakonom nije bilo moguće. I, naravno da to sve može da se desi pod dozvolom i planom koji potpiše resorni ministar, u ovom slučaju ministar Stefanović.
Podsećam vas da smo mi u Novom Pazaru imali zaista loša iskustva sa požarima, sa stihijama vatre i vi znate da smo pre nekoliko dana ili pre nekoliko nedelja imali jedan poguban požar, na koji naša vatrogasna jedinica nije optimalno reagovala i to je uzrokovalo i ljudske gubitke. Nažalost, tri osobe su nastradale. Povodom toga, ja sam vam uputio apel i molbu da ojačate vatrogasnu jedinicu u Novom Pazaru, i u ljudima i u opremi. Meni je drago što ste meni i pismeno odgovorili, ali vidim i u najavi je da ojačamo same kapacitete u vozilima. Očigledno je da je tu jedan od glavnih problema.
I, što ste već najavili, da će u okviru određenog vremena ova vatrogasna jedinica dobiti dva vozila, jedno je već iz donacije Velsa, koje je specifičnih karakteristika i odgovara specifičnim karakteristikama grada Novog Pazara, koji ima uske ulice i kojem trebaju ta prva probojna vozila specifičnih karakteristika. Na tome vam se zahvaljujem.
Naravno, moram da pohvalim nesebično delovanje građana koji su po milioniti put pokazali na koji način se brani svoj grad i na koji način se reaguje prema komšijama, bez obzira ko su i kolika je opasnost koja ugrožava.
Želim da kažem da se grad Novi Pazar zaista borio sa različitim stihijama i on je zaista primer dobrog reagovanja ili vrhunskog reagovanja u vanrednim situacijama, kako on, tako i njegov krizni štab.
Mi smo imali i pre problema sa poplavama i, vidite, i sa ovim vatrenim stihijama i već smo uspeli da jednim kvalitetnim planom, izgradnjom 12 brana antierozivnih, da se izborimo sa bujičnim poplavama koje su ugrožavale grad u nekoliko slučajeva. Ukoritilo se uz pomoć grada, uz pomoć pomoći Svetske banke i „Srbijavoda“ oko 1,6 kilometara reke Raške u industrijskoj zoni. Vrednost toga je bila 2,2 miliona evra.
(Vjerica Radeta: Evra?)
Ja vas molim da mi omogućite da govorim. Ovde je stvarno nemoguće govoriti zbog dobacivanja ovih ljudi koji ne znaju za pristojnost i za obraz. Ako možete da mi omogućite da govorim, ili da se pokupim i idem. Evo, celo vreme mi dobacuju, prete, psuju, nema smisla. Ovo nema smisla. Mene strah od njih nije, od njihovih laži, od njihovih nepristojnih stvari.