Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvažena ministarko i gosti, Predlog zakona koji je danas pred nama donosi zaista dosta novina i aktuelnim i vrlo efikasnim rešenjima stvara zaista tržišne bolje uslove za konkurenciju u polju i u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Pred nama su izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju iz 2010. godine, radi potpunog usaglašavanja sa pravom EU i preporukama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Poseban kvalitet ovog zakonskog predloga jeste što mnogo pažnje posvećuje sigurnosti koja je, složićemo se, i najvažnija i posebno je tretira, što je, čini mi se, kompletan zakon u potpunosti podređen i usmeren u podizanju bezbednosti u avio saobraćaju. Tako se već na samom početku utvrđuje jasna obaveza da se tokom saobraćaja poštuju pravila letenja.
Boljoj bezbednosti, kako i kolega reče, će svakako doprineti i formiranje nacionalnog komiteta za sigurnost u vazduhoplovstvu, koji ima zadatak da stalno prati i predlaže nove mere koje bi mogle da podignu takođe samu sigurnost.
Međutim, glavna stvar jeste to što su povećane nadležnosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Za veliki deo propisa preneto je ovlašćenje sa Ministarstva zaduženog za poslove saobraćaja na Direktorat i precizirane su i bolje definisane nadležnosti Ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova i saobraćaja, a sve u cilju podizanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Direktorat sada može da donosi podzakonske akte ako se u praksi pokaže da nešto treba menjati i davanjem ovog ovlašćenja Direktoratu povećava se njegova efikasnost, te se omogućava brza reakcija u potrebnim situacijama.
Direktorat takođe prikuplja podatke posredstvom sistema dobrovoljnog i obavezno prijavljivanja događaja i na taj način vrši monitoring i prati sve ono što se može desiti i, naravno, predlaže kako se takva stanja mogu popraviti. Ja mislim da je ovo izuzetno bitan instrument koji se Direktoratu daje. Ja sam kroz amandmane pokušao da nekakvim mehanizmom nagrade ili pohvale još više poduprem.
Međutim, obzirom da imamo zaštitu informacija i da imamo, praktično, da identitet onog ko prijavljuje događaj treba da ostane skriven, došao sam u koaliziju sa tim pravom i odustaću od tog svog amandmana. U svakom slučaju, ističem da je zaista institut prijavljivanja događaja izuzetno bitan i da se njime zaista može unaprediti bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Novina je što se i ovim zakonom motivišu i ohrabruju lica koja na neki događaj ukažu, pri čemu se retko štiti izvor podataka i garantuje tajnost prikupljenih podataka. Jako je dobro i rešenje kojim se definiše da propise donosi direktor Direktorata, a ne Upravni odbor što je do sada bila praksa. Na ovaj način mi čini se da se još više depolitizuje ova institucija i zaista se omogućava samom direktoru, koji bi trebalo da bude visoki profesionalac, nadam se da jeste i da će biti, da vrlo brzo reaguje u određenim situacijama, što je još jedna od sigurnosnih karika koja je izuzetno dobra i koja obezbeđuje kvalitetnu bezbednost u ovom saobraćaju.
Znamo da su Upravni odbor do sada činili ministri. Međutim, sada će Vlada imenovati članove, i to je još jedna od dobrih novina koja će, takođe, smanjiti politizaciju, povećati profesionalnost i na taj način dovesti do povećanja sigurno bezbednosti u ovom zakonu.
Direktorat ima brojne svoje uloge i brojne svoje funkcije. Pre svega, utvrđuje mrežu ruta vazdušnog puta, kao nadzorno telo, a ne Ministarstvo kao do sada. Propise o traganju za vazduhoplovom i spašavanju lica donosi Direktorat, umesto Ministarstva. Utvrđuje se obaveza da avio-prevoznik obavesti Direktorat ukoliko daje u zakup vazduhoplov sa posadom. Direktorat donosi propise o radnom vremenu, vremenu letenja, letačkim dužnostima, odmoru, smenama, a u skladu sa zakonom. Uvodi se obaveza stranog avio-prevoznika da podnese Direktoratu svoj program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i odobrenje koje poseduje.
Direktorat ima još mnogobrojne stručne nadležnosti i upravo prenošenje odlučivanja na ovo visoko stručno telo, koje će činiti profesionalci, predstavlja glavni mehanizam kojim se obezbeđuju brza i kvalitetna rešenja i podiže bezbednost avio-saobraćaja.
Ja sam se osvrnuo samo na jedan deo zakonskih rešenja koji podižu bezbednost, misleći da je to dovoljno da pokažem koliko je ovaj zakon u celini savremen, koliko će biti efikasan i koliko će, nadam se, obezbediti uslove za razvoj avio-saobraćaja u našoj zemlji.
Međutim, pridružiću se kolegi, pošto dolazim iz zone uticaja koju takođe Lađevci interesuju, odnosno Aerodrom „Morava“. Moram reći da i mi građani Sandžaka široko otvorenih očiju gledamo u ovu rekonstrukciju i očekujemo da što pre bude stavljen u funkciju ovaj saobraćaj. To je izuzetno bitno, ne samo za Kraljevo, već i za Novi Pazar, za celo okruženje, za Rašku, Tutin, Vrnjačku banju, Trstenik, Čačak, Kragujevac i od velike je važnosti. To smo kao stranka i naš lider, ministar Ljajić, je to prepoznao i zaista ulažemo veliki trud da se, unazad možda pet godina, ovaj aerodrom stavi u svoju funkciju i da što pre započne svoj rad.
Kolega je naglasio da će dovršetak autoputa Beograd – Preljina mnogo značiti za Aerodrom „Morava“ ka kome gravitira oko 38 opština i oko milion stanovnika, jer moram reći da se u ovoj zoni, zoni centralne Srbije, i u kraju iz koga dolazim obavlja i realizuje 30% od ukupnog ino-turističkog prometa u Srbiji.
Aerodrom zadovoljava onaj osnovni zahtev da se nalazi na maksimalnih 100 kilometara od velikih turističkih centara, kao što su Zlatibor, Zlatar, Kopaonik, ali i Novi Pazar sa svojim turističkim potencijalima, obzirom da je to mesto gde se sudaraju, susreću i dodiruju dve civilizacije, dve velike kulture, ona bošnjačko-islamska i ova srednjovekovno-srpska, kao i da imamo šta da pokažemo turistima. Turisti pokazuju ogromno interesovanje, kao i naši prijatelji iz Saudijskih i Arapskih Emirata koji su vrlo često kod nas i koji se interesuju da pomognu. Videli ste da su pomogli neke značajne infrastrukturne projekte u Novom Pazaru i mi im se, kao samom premijeru Vučiću, zahvaljujemo, jer je i on mnogo učinio da ovaj kraj bude vidljiviji.
Nama bi mnogo značilo osposobljavanje Aerodroma „Morava“, ne samo za turističko, odnosno putničko letenje i za turizam, gde on ima veliko mesto i potencijal u tom razvoju, već i za kargo letove. Znate da su gradovi, opštine centralne Srbije posebno zainteresovani za ovaj vid transporta i predložili su stvaranje jedne zajedničke kargo zone od 300 do 400 hektara u neposrednoj blizini aerodroma. Tu inicijativu su zatražili načelnici upravnih okruga iz centralne Srbije. S toga, zaista želim da sugerišem da učinite sve da ovaj aerodrom počne da radi što pre.
Napomenula je uvažena ministarka da u Srbiji postoji još aerodroma koji bi mogli da se stave u funkciju i da se iz vojnog prebace u civilan sektor i civilnu funkciju. Jedan od takvih jeste i vojni aerodrom u Sjenici „Dubovo“ koji bi mogao i koji se jedno vreme planirao za civilne letove. On bi takođe mogao da služi za kargo transport sa kojeg bi se transportovala zdrava hrana i drugi proizvodi na tursko tržište i na tržišta arapskog sveta.
Jedan ovakav projekat bio bi jako interesantan i pospešio bi poljoprivrednu proizvodnju na Pešteru i Sjenici, tako i u zlatiborskom i zlatarskom kraju, s obzirom da ovaj deo naše zemlje ima zaista jako lošu infrastrukturu na kojoj se radi, kako bi se ona popravila, ali moram reći, vrlo sporo. Otvaranje i prilagođavanje ovog aerodroma za transport ove robe bio bi zaista jedno dobro rešenje, od izuzetne važnosti za privredu ovog kraja.
U svakom slučaju, mi u SDP smatramo da je zakon jako kvalitetan, da je usvojio sve one preporuke koji je trebao da usvoji i da će biti dobra osnova za razvoj avio-transporta i avio-prevoza u našoj zemlji. S toga, u Danu za glasanje ćemo ovaj zakon zdušno podržati. Hvala.