Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi gosti, uvaženi ministre, pred nama su danas medicinski zakoni jako bitni. Malo me čudi da se postavlja pitanje zbog čega su danas na dnevnom redu.
Oni su danas na dnevnom redu i po hitnosti, a objasniću vam zbog čega. Oni su, pre svega, kao što ste rekli, usaglašavanje sa evropskim procedurama, usaglašavanje sa evropskim standardima, ali moram naglasiti, kao što sam video, da su sve meritorne evropske organizacije dale najveće pohvale za ovaj zakon.
Zbog čega ovo kažem? Ovi zakoni su prava mera evropskog zakonodavstva. Zakonodavstva koji donosi zakone na korist i upotrebu građana, a ne na korist kleptokratije. Na korist koji smanjuje svaki vid korupcije, onemogućava svaki vid zloupotrebe. To su evropski standardi, jer kako kaže Frencis Fokujama, veliki politički teoretičar, koja je prednost EU, jedne neoliberalne demokratije? Prednost je što se zakoni donose u skladu sa potrebama i na interes građana, a ne velikih firmi, ne velikih farmaceutskih firmi, u ovom slučaju, ne zloupotreba, ne na uštrb neodgovornih političara kojih smo se do sada nagledali, koji su donosili nekada zakone da bi imali neki svoj interes.
Upravo je to prednost i veličina EU i upravo su ovi zakoni prava mera evropskih zakona. Čudi zašto ljudi koji se zalažu za ove standarde kritikuju zbog čega su oni danas pred nama na dnevnom redu.
Predložena rešenja su zaista dobra zato što se odnose na građane, na pacijente, na korisnike medicinskih usluga i onemogućavaju da na naše tržište uđu nekvalitetni lekovi, neprovereni lekovi i medicinska sredstva, odnosno omogućavaju najviši vid kvalitetne zdravstvene zaštite našim pacijentima.
Naravno, jako je bitno da ovaj zakon predviđa veliki nivo sigurnosnih mehanizama da se zaštitimo od klime velikih falsifikovanih i lažnih lekova, falsifikovanih i lažnih medicinskih sredstava koja sa nekih stranih tržišta, uglavnom trećih zemalja dolaze i mogli bi da dođu na naše tržište.
Ovaj zakon uvodi još jedan dodatni sigurnosni mehanizam, a to je institut praćenja, odnosno „surveillance“ medicinskog sredstva i na samom tržištu tzv. „post market surveillance“ i tržišni nadzor.
Ali, bilo je pitanje zbog čega engleski jezik? Vrlo je jasan odgovor, zbog toga što su, videćete, pogotovo u naučnim istraživanjima, kodifikovani oblici kod upisivanja određenih upitnika i u stvari te engleske skraćenice su kod ovih koji se koriste u popunjavanju, i na taj način se i edukuju ljudi koji ih upotrebljavaju.
Engleski jezik je danas jezik medicine. To više nije latinski jezik. Danas se većina izraza i skraćenica zaista koristi na engleskom jeziku i upravo je to bila namera predlagača, koliko znam i koliko sam ja pitao, da se olakša i što više upotrebljavaju standardni kodovi koji se koriste u svakodnevnim šiframa, kodovima, upitnicima, itd.
Pored stvaranja tržišnih uslova, koji će biti svima jednaki, kako onima u EU tako i u našoj državi, to vidim kao izuzetno bitno i izuzetno bitan napredak, jer je bilo dopušteno od 2012. godine do danas, kada donosimo i kada raspravljamo o ovom zakonu, da se naše farmaceutske firme prilagode ovim standardima i sada vidimo da je jedan zaista mali deo tih farmaceutskih firmi, kako reče ministar, 0,6% njih. Znači, praktično vrlo mali neprimetan deo nije spreman. Verujem da će i oni biti spremni na ovu tržišnu utakmicu i da će se na taj način pokrenuti naša farmaceutska industrija koja je spremna, verujem, da uđe u utakmicu, i da bude centralna industrija na Balkanu i da opskrbljuje, ne samo Srbiju nego i sve okolne zemlje.
Svoj govor bih više okrenuo kliničkim ispitivanjima, obzirom da je ova zona, malo vidim, i nepoznata javnosti i da je do sada bilo dosta zamerki i ona je bila praktično rešena pravno u nekoliko zakona. Mi ovim zakonima, zaista pravimo jedan kvalitetan pravni okvir kojim ćemo populisati i podići na nivo kvalitetnih, referentnih i jasno vidljivih kliničkih ispitivanja koja mogu mnogo da doprinesu i kvalitetu zdravstvenih ustanova, zdravstvenih usluga, ali i našim lekarima i našoj struci koja će se kroz same studije edukovati i sticati nova znanja, nove tehnike i upotrebljavati najnovije lekove.
Naime, klinička ispitivanja su često bila u javnosti predstavljena u nekakvom veoma negativnom kontekstu, što je stvaralo praktično jednu bojazan kod lekara, kod institucija da praktično uđu u ova istraživanja. U kliničkim ispitivanjima lekova, kao i medicinskih sredstava, veliki broj građana imao je negativno mišljenje i stav da smo mi jedna siromašna država, siromašni pacijenti i da će određene farmaceutske kuće praktično koristiti te ljude kao zamorčad u samim ispitivanjima, i da će oni praktično istraživati svoje lekove na uštrb zdravlja naših pacijenata, što je apsolutno pogrešno.
Sve je to dovelo do toga da danas u Srbiji imamo izuzetno mali broj istraživanja kliničkih. Samo šest je u januaru 2017. godine po onim tabelama evidentirano, što je daleko najmanji broj kliničkih istraživanja u okruženju. Zemlje oko nas, kao što je na primer Bugarska ili Rumunija, Rumunija na primer ima 24, Mađarska ima 27 ispitivanja u ovom trenutku. Znači, mi smo daleko ispod tog nivoa.
Kada ne bi bilo kliničkih istraživanja, gospodo, mi ne bismo imali nove lekove. Kada ne bi bilo kliničkih istraživanja mi ne bismo znali koje su doze optimalne u davanju određenim pacijentima za određenu indikaciju. Kada ne bismo imali klinička ispitivanja mi ne bismo znali za neželjene efekte. Koji su to neželjeni efekti do kojih oni mogu dovesti? Znači, da su klinička ispitivanja ugaoni kamen naučnog napretka u medicini, u farmaciji, samim tim i u samoj terapiji pacijentima.
Naravno da se klinička ispitivanja sprovode u našoj zemlji u skladu sa etičkim principima, vrlo transparentno i da svaki čovek donosi pojedinačnu, svoju ličnu odluku, da li će učestvovati u kliničkom ispitivanju. Svaki čovek koji učestvuje u kliničkom ispitivanju može u svakom trenutku odlučiti da prestane da bude deo tog kliničkog ispitivanja. Na kraju, sugestijom Ministarstva zdravlja može se kao trećim mehanizmom zaustaviti određeno kliničko ispitivanje.
Zbog toga, ovaj zakon je izuzetno dobar, kao pravni okvir koji je usklađen sa savremenom medicinom i sa savremenim tokovima u farmaciji, i on daje zaista konkretna rešenja i unosi glavne i izuzetno značajne sigurnosne mehanizme zaštite pacijenta u kliničkim ispitivanjima.
Naime, da bi započeli kliničko ispitivanje mora se dobiti saglasnost agencije. Potom se uključuje i etički odbor, što je novina, da etički odbor u određenom vremenskom periodu mora dati saglasnost na to. Na kraju, sve je to pod lupom Ministarstva zdravlja koje, kao što rekoh, može u svakom trenutku zaustaviti određeno kliničko ispitivanje.
Veoma rigorozno, veoma studiozno se daju saglasnosti u agencijama u kojima sede visoko stručna lica, koja procenjuju da li će imati određene štete i kolika će biti korist od određenog kliničkog ispitivanja. Ovaj zakonski okvir je nešto što je vrlo inovativno i što nam je vrlo bitno da što pre stupi na snagu. Zbog toga je ovaj zakon jako bitan da što pre stupi na snagu.
Na ovaj način mogu da kažem da će profitirati, pre svega, pacijenti, jer veliki broj lekova koji je samo do pre nekoliko godina bio ispitivan, danas je standardna terapija, danas je čak i na pozitivnoj listi. Setimo se kod hepatita C terapije, gde smo imali ogromne studije koje su omogućile velikom broju stanovništva, koji je daleko oboleo, čak su i ljude sa cirozom jetre opskrbljivali sa imunomodulatorom interferonom pegilovanim i ribavirinom. To je danas standardna terapija.
Većina naših pacijenata je na osnovu ovih studija uspela da uđe u najsavremenije lečenje. Znači, ako se kvalitetno nadzire i prati ovo, izuzetno je dobar mehanizam koji omogućava našim pacijentima da imaju najsavremeniju i najbolju terapiju, kao što je naveden i ovaj primer.
Želim da kažem da se ispitivanja provode sukcesivno, u nekoliko faza. NJima prethodi predklinička faza, koja je u labaratoriji, „In vitro“ na životinjama i tek kad se dokaže da je određeni lek pozitivno ostvario dejstvo na određenu životinju, odnosno u određenim „In vitro“ ispitivanjem, on ide na tržište, odnosno u dalje ispitivanje. Onda imamo četiri faze. Prva faza, na zdravim pacijentima, gde se samo ispituje da li su ti lekovi bezbedni. Druga faza i treća faza, gde se na bolesnim pacijentima ispituje bezbednost i efikasnost. Moram da naglasim da se nijedna od ovih faza ne sprovodi u Republici Srbiji. Tek neki delovi trećih faza i četvrta faza, koja je pred puštanje u samu upotrebu, direktnu kliničku, se sprovodi u našoj zemlji. Znači da smo mi apsolutno sigurni od nekih nebezbednih, neželjenih efekata i već je proveren lek koji dolazi na naše tržište u dalje ispitivanje. Ova ispitivanja u četvrtoj fazi su multicentrična, velike su studije koje su zaista jako dobre da pokrenu našu industriju.
Reći ću vam, velike količine novca mogu da uđu u našu državu kroz ovo. Pre svega, plaća se osiguranje pacijentima, uz darivanje terapije, novce dobijaju određena količina lekara, a reći ću vam da su sugestije svih ovih kuća i sponzora bile da su naši lekari vrhunskog nivoa i na vrhunski način obavljaju u kliničkim centrima i velikim centrima ova istraživanja. Plaća se njima određena svota, plaćaju se odobrenja, plaćaju se druge dažbine koje se plaćaju u Republici Srbiji. Zaista, ovo je način da dođemo i do znanja, i do savremenih lekova, jer je opšti stav da je prestiž u svakoj zemlji, u okruženju i kod nas, koji je kvalitet lekova u upotrebi u medicinskim ustanovama.
Najkvalitetnije lekove koriste se u najbogatijim, najjače organizovanim medicinskim zemljama i to je zaista prestiž i to je izuzetno bitno. Bitno je što ovaj zakon omogućava dobar nadzor i daje mogućnost za povećanje kliničkih studija, odnosno njihovog broja u našoj zemlji i na taj način, rekoh, na dobrobit i pacijenata i medicinskog sistema, ali i naše ekonomije.
Pred nama je još nekoliko zakona o zdravstvenom sistemu naše zemlje, a jedan je već spominjao ministar, o kliničkim centrima i velikim ulaganjima koja se očekuju u kliničke centre Srbije, što je odlična stvar. Tercijalne ustanove moraju da budu maksimalno pripremljene, u maksimalnim objektima, sa visoko stručnim osobama i to je i za nas koji dolazimo iz unutrašnjosti velika stvar.
Ali, velika stvar koju ovo Ministarstvo, u prošlom mandatu i u ovom mandatu, s ovim istim ministrom, čini za ovu državu je kvalitetan ravnomerni regionalni razvoj medicinske zaštite u svim delovima ove države. Ja želim da pohvalim izuzetno kvalitetan rad ovog Ministarstva na tom polju. Kao primer uzimam grad Novi Pazar, ali i druge gradove. Evo, spominjemo Niš, spominjemo i druge gradove koji su zaista dobili mnogo toga u ova dva mandata.
Čini mi se da je najviše dobila struka. Najviše ljudi je za ova dva mandata upošljeno, najviše specijalizacija je dato. Mi smo u ovoj Skupštini toliko raspravljali o medicinskim zakonima, tražili smo sve načine da pomognemo našim lekarima da se što lakše edukuju, da se što više edukuju, da što više raširimo polje medicine i damo motivaciju našim ljudima. To je odlično radilo ovo Ministarstvo.
U Novom Pazaru je otvoreno mnogo toga. Ovaj isti ministar je napravio veliku stvar za taj ceo kraj, jer je po prvi put, nakon toliko godina, Zavod za javno zdravlje otvoren. Dobili smo jedan dijagnostički centar, naravno, našom aktivnošću i aktivnošću grada, aktivnošću našeg ministra Rasim LJajića, ali zaista uz veliku pomoć, sugestiju i stalnu pomoć gospodina ministra mi smo uspeli da otvorimo jedan velelepni dijagnostički centar, u kojem imamo zaista dijagnostičke metode koje imaju i drugi delovi ove zemlje. Mogu da kažem da je verovatno ovo Ministarstvo najviše uradilo za taj kraj i da je to zaista za svaku pohvalu.
Moram još da naglasim da je ministar i inicijator i promoter uvođenja još onog krajnjeg koraka koji imamo, a to su angio sale, da je već Ministarstvo zdravlja donelo u samom programu određene planske aktivnosti i da očekujemo da se i taj kraj pokrije sa ovom nužnom i zaista neophodnom hitnom procedurom koja će spašavati glave mnogim ljudima u ovom kraju.
Pred nama je, rekoh, još drugih predloga. Ovde je bio spomenut autoput Niš-Priština-Tirana koji nema veze, ali ima veze sa medicinom. Ne znam kome smeta pravljenje autoputa u ovoj državi? Pogotovo je to bitno za medicinu i medicinski, da tako kažem, turizam, za medicinsku uslugu. Pa, valjda smo mi centar na ovom delu Balkana u medicinskim uslugama. Mi već u Beogradu imamo mase ljudi koji dolaze da određene medicinske probleme, stomatološke probleme rešavaju. To je veliki doprinos našem zdravstvu i priznanje, ali i velika ekonomska dobit. Na taj način će Niš postati priznat i medicinski centar kakav jeste. Imamo velelepnu kardio-hirurgiju u Nišu, koja može da opskrbi celo Kosovo. Pa, svi nek dođu i budu naši pacijenti, svi nek se koriste uslugama i, naravno, nek to plate. To je jedini način da ova zemlja bude lider u regionu, a ona to treba da bude. Ona treba da bude centrifugalno mesto za ceo Balkan, da se sve zemlje na Balkanu vežu za Srbiju i pokazuju veliku volju i želju da budu deo određenih sistema koje ova zemlja promoviše, daje i određenih usluga koje ova zemlja nudi.
Ministre, mi ćemo kao Socijaldemokratska partija sa zadovoljstvom podržati ove zakone. Ovo su proevropski zakoni, zakoni koji daju vetar u leđa evropskim integracijama. Ovo je još jedna potvrda vašeg kvalitetnog rada i stoga ćemo mi zaista podržati ove zakone na pravi način. Hvala.