Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice, narodni poslanici, uvažena ministarko, gosti, kako odmiče rasprava sve je jasnije da je reč o jednom jako bitnom zakonu. Zahvaljujemo i ministarki koja je sada vrlo opsežno objasnila sve ono što možemo zakonskim rešenjima da unapredimo, jednu zaista zapuštenu oblast.
Mi smo ministarku viđali u vrlo skoro vreme. Ovo pokazuje i dokazuje ono što sam ja rekao, jednu ozbiljnu želju da se zakonski uredi dosta problematična materija, kao što je i materija šuma.
Ovaj zakon je izuzetno bitan i to pakuju njegovi ciljevi, da se napravi jedna koherentna upravljačka struktura, da se napravi kvalitetni planovi, programi razvoja, da se vrši ozbiljnija kontrola. To je svakako najveći problem, kao i da se brine o kvalitetnom gazdovanju ovim resursima.
Naravno da je to smanjenje krenulo naglo od Drugog svetskog rata, kao posledica podizanja većih naselja, industrijalizacije, podizanja objekata domaćinstva za upotrebu ishrane stoke, prodaje drveta itd, a obnavljanje šuma i šumskog potencijala je išlo vrlo sporo i slabo organizovano. I, evo, imamo ovo što imamo danas. Ako tome pridodamo i česte nepogode, videli ste u zadnjih deset godina da smo imali ozbiljne požare koji su uništili oko 10.000 hektara šuma, te bespravnom sečom, eto, sve je to dovelo do ovog stanja kakvo je danas.
Meni je drago što ovakvim zakonskim rešenjem pokušavamo, praveći neka kvalitetna oruđa koja će imati ljudi koji se bave šumama, da zaustavimo gorući problem, a to je uništavanje, bespravna seča i praktično krađa šuma i drveta u našim šumama. To jeste poseban kvalitet ovog zakona. Vidimo da se ukidaju one odredbe Zakona iz 2010. godine, koje su se na terenu pokazale kao izuzetno loše. Ne može šumar biti odgovoran za drvo samo u šumi, kao što ste sada rekli, on mora pratiti ceo tok i to je odlično rešenje. Jasno je da naša tržišna inspekcija nije ni imala mogućnost da svojim kapacitetima to isprati. To je bilo jako loše rešenje i ne znam kome je palo na pamet.
Pa i ovaj primer koji je rekao kolega, da ako zaustavi policija nekog ko prevozi određeno drvo, a koji nema dokumente, niti žig, niti propratnicu, oni su mogli samo da dignu ruke i da jave šumskom inspektoru koji nije imao nikakvu nadležnost. To se ispravlja ovim zakonom i to je najbitniji deo. I ne samo to, videćemo da se daje još niz nekih drugih modela kojim će se dokinuti krađa, jer je stanje u ovom sektoru zaista loše.
Vidimo da još jedan od tih predloga jeste i predlog i mera da se uvede obavezna dokumentacija, propratnice, pored žiga koji će biti na drvetu i koji će morati u svakom trenutku u toku prevoza da pokažu ljudi koji se bave transportom ili prodajom ovog materijala, što će biti još jedan od zaštitnih dodatnih mehanizama.
Poseban problem, osim ove klasične krađe, jeste i velika količina drveta koju seku vlasnici u svojim šumama, a mi znamo da jedan veliki dio pripada njima i u tom prometu oko 700.000 do 800.000 kubnih metara prodaju oni. I tu postoje najveće malverzacije, obzirom da to drvo uglavnom prodaju na crno i izbegava se obaveza plaćanja naknada, čime država Srbija dodatno gubi u ovom svom šumskom potencijalu.
Izmene odredaba koje se tiču šumskih inspektora, odnosno da preuzimaju te odgovornosti praktično šumski inspektori, a ne više tržišni inspektori, daju im odgovarajuća oruđa kojima će moći da spreče bespravnu seču šuma.
Takođe smo videli da će od sada i sudovi moći da vrlo ekspresno odlučuju po prijavama na osnovu ovog zakona i direktnu meru izreknu, a to je oduzimanje drveta i drugih pribavljenih proizvoda. Kao što rekoste, ima više proizvoda koji se mogu koristiti u šumama. To je još jedan od zaštitnih mehanizama i oruđa kojima možemo i trebamo dokinuti bespravnu seču.
Ja sam se obraćao vašem ministarstvu, čini mi se dva puta, kroz pitanja i ukazivao na jedno teško stanje u šumskom sektoru u celoj zemlji, a pogotovo u Sandžaku, obzirom da su požarima, ali pre svega jednom ljudskom nemarnošću, ilegalnom sečom i zloupotrebama šume u ovom kraju opustošene. Uputio sam molbu da se dodatno ispita poslovanje u šumskim upravama u ovom kraju. Brojne novine su pisale o nekakvoj šumskoj mafiji i pisale o načinima kako se krade taj naš rudni potencijal. Mi smo kao čitaoci bili zgranuti na koji način su ljudi toliko neodgovorno zloupotrebljavali to naše opšte dobro. Jedan od glavnih načina je preklasifikovanje drveta, odnosno tih trupaca, gde su ljudi određeno drvo koje je prvog kvaliteta prikazivali kao treće itd. Na taj način nanosili su veliku štetu državi Srbiji. Ovim propratnicama, ukoliko i ovim ingerencijama koje dobija i saobraćajna policija i šumski inspektori, moći ćemo da izbegnemo ovo što se do sada dešavalo.
Druga stvar, takođe se navodilo u tim novinskim člancima da se dosta zloupotrebljava i zemljište koje je na raspolaganju šumskoj upravi, pa vas stoga molim da se ozbiljno pozabavite ovim pitanjem i ovim na šta mi sugerišemo.
Nažalost, moj kraj je granični kraj i tu je bilo dosta krađe od strane ljudi, i to organizovane krađe, organizovanog delovanja od strane ljudi koji nisu sa naših teritorija nego sa okolnih teritorija, koji su ulazili na naše teritorije, teritoriju Republike Srbije i opustošili jedan deo šumskog bogatstva. Na to treba posebno država Srbija da obrati pažnju i povede računa.
Predloženim zakonom ispravlja se još jedan propust prethodnog zakona, jer nije bilo predviđeno da lokalna samouprava direktno zakonski raspolaže, odnosno javna preduzeća u čijoj su nadležnosti da gazduju šumama. Sada je to omogućeno. Takođe se jedinicama lokalne samouprave daje mogućnost da finansiraju očuvanje, zaštitu i unapređivanje stanja šuma. Lokalne samouprave mogu da doprinesu i očuvanju i obnavljanju šumskog blaga.
U gradu Novom Pazaru, odakle ja dolazim, zaista u zadnje vreme, u zadnjih pet godina, od kako je na vlasti SDP i od kako mi sa našim koalicionim partnerima praktično vodimo grad, učinili smo mnogo toga na ozelenjavanju i obogaćivanju flore u samom gradu. Ko dođe u Novi Pazar videće da smo pokušali da potpuno promenimo izgled grada i to smo, verujem, i uspeli. Sadili smo plemenita stabla i cveće. Posađeno je nekoliko stotina stabala uz dve velike reke. Takođe su i centralne ulice oplemenjene bagremovim drvećem. Imali smo jednu donaciju iz Republike Turske od 400 mladica drveća itd.
Svakako ovo zakonsko rešenje daje veću odgovornost, ali i obavezu lokalnim samoupravama da mnogo više učine na ozelenjavanju i obogaćivanju eko-sistema kojim raspolažu, misleći i na šume koje im pripadaju. Mislim da mi to u Novom Pazaru radimo jako dobro i na pravi način.
Trenutno važeći Zakon o šumama predviđa postojanje Komore inženjera šumarstva. Međutim, ona već pet godina nije funkcionisala iz razloga što je imala nedostatak u zakonskoj odredbi, imala je nedostatak finansija, nisu obezbeđene finansije. Ovim izmenama zakona mi omogućavamo rad ove komore od 1. januara, što je jako bitno jer ona brine o struci, ona će vršiti evaluacije, ona će obrazovati ljude koji se bave šumama i ona će na kraju izdavati licence i obnavljati licence. Hoću da kažem da je to jedan vid na koji će se ona i samoodržavati. Znači, neće u trošku biti samo republički novac, nego će ona imati i svoju zaradu i svoja zarađena sredstva.
Za mene je jako bitno što će u okviru ove komore postajati sudovi časte i profesionalne odgovornosti, koji će nagrađivati verovatne one koji postižu određen doprinos, ali i kažnjavati ljude koji zloupotrebljavaju svoju poziciju. Mogu da kažem da mnoge indicije upućuju da je toga bilo dosta i da ti ljudi, ako ih ima, budu kažnjeni i izbačeni iz samog sistema, jer oni moraju biti glavni promoteri i oni moraju najviše i brinuti o šumama, ali i prenositi znanje o šumama.
Evo, mi ovim zakonom dodeljujemo šumarima još jednu beneficiju, oni će dobiti status službenog lica. Na taj način mi želimo da pokažemo koliku mi brigu vodimo o njima, ali i njima, znajući da je njihov posao izuzetno težak i odgovoran, dajemo jedan ovakav status, ali se i od njih zaista traži jedna odgovornost, pre svega u promovisanju vrednosti kojima raspolažemo.
Uvodi se ukupno sedam šumskih oblasti, to je definisano. Vezaću se za prethodni zakon koji smo obrađivali ovde, koji je vaše ministarstvo odlično uradilo, o nacionalnim parkovima, naravno. Uviđajući neophodnost zaštite vrednije ekosistema u Srbiji do sad je na različite načine stavljeno pod posebnu zaštitu 534.000 hektara šuma u okviru nacionalnih parkova, 15 parkova prirode, 50 strogih i 21 specijalni rezervat prirode. To je još jedan od načina na koji ste vi, zajedno sa nama omeđili ovu šumu i onemogućili da se ona zloupotrebljava.
Značaj šuma, čuli smo ovde, za očuvanje ekosistema je ogroman i čuli smo od očuvanja biosfere, kvalitetnog zdravlja, pa do sprečavanja nekih stvari koje bi bile zaista katastrofalne po našu državu.
Sa druge strane, danas u celom svetu, pa i u Republici Srbiji, postoje i planske šume koje služe za industriju, industrijsku proizvodnju, pre svega, to su vrbe i topole, odnosno njihove šume koje služe za proizvodnju celuloze, odnosno papira, a u poslednjih 20 godina je pojačano interesovanje za podizanje namenskih šuma za proizvodnju biomase koja je sve traženija na evropskom i na svetskom tržištu. Meni je drago i dobar je zaista podatak koji smo čuli danas ovde od ministarke, da ukupna vrednost dobara, odnosno koristi koje imamo od našeg šumskog blaga, godišnje oko 700 miliona evra, što je zaista velika stvar, značajno, i što zaista trebamo negovati.
Želim da, osvrtom na ovo, ukažem da mi moramo razvijati i tu predispoziciju da naše šumsko blago nam može poslužiti uz kvalitetno obnavljanje i brigu i za industrijski napredak i to je nešto na čemu treba raditi.
Na kraju, ja se vama zahvaljujem i na podatku, i pismeno sam dobio, da se pošumljavanje i dalje nastavlja, da izgorele regije u mojem kraju, ali i u svim krajevima se redovno pošumljavaju, da imamo dobar trend. Dobro je i ono što je, neko je od poslanika rekao da treba raditi više na promociji, da je to jedini siguran put koji možemo obnoviti, jer, svi pamte ovu državu po šumama. Znate kako kaže ona pesma – po šumama i gorama, koju su pevali naši oslobodioci.
Želim da zaključim. Lepo je rekao veliki Montej, da brodu koji nema cilj, svaki vetar je nepovoljan. Hvala bogu, mi imamo dobrog kormilara u Ministarstvu poljoprivrede i želim da verujem da je ovaj zakon još jedan od zakona kojim ćemo krenuti napred u rešavanje ozbiljnih problema kojih ima.