Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vi se dobro sećate ovih novina, a to je "Evropljanin" iz 1998. godine. Tada ste vi bili na vlasti. Ovde piše naslov "Uterivači straha". Zar je moguće da vi još uvek živite u tom vremenu i ne znate da se mnogo štošta promenilo i da vi više niste bitni na političkoj sceni Srbije.
U vašem programu tada je pisalo: "Nećemo dozvoliti ni predsedniku Srbije, ni predsedniku Vlade, ni ministrima, ni poslanicima, ni državnoj upravi da prime platu, dok poslednji penzioner i radnik ne bude namiren". Radili ste upravo suprotno.
Takođe, gospodine Nikoliću, Olji Bećković u "Utisku nedelje", pre nego što ste postali deo vlasti, izjavili ste: "Zavisi šta očekujete od života. Ako želite da lagodno živite i da imate svega u izobilju, da možete da obavljate najprljavije i najsumnjivije poslove, onda je idealno biti vlast". To ste rekli i došli na vlast. Zatim ste dobili stan površine 186,47 m2 od Vlade Srbije, u najtežem vremenu za državu Srbiju, zavedeno po rešenju broj ...
(Predsedavajući: Gospodine Albijaniću, izvinjavam se, ali ovako ne idemo nikuda. Već smo rekli da nećemo lične stvari da iznosimo.)
Dakle, vašoj demagogiji nigde kraja. Zatim, u vašem programu piše: "Najpre ćemo dozvoliti Srbiji da diše, da građani upoznaju demokratiju, da mogu slobodno da iznose svoje mišljenje i da imaju pravo da se njihovo mišljenje čuje." A onda ste doneli čuveni zakon o informisanju, pa počeli da zatvarate sve medije, pa između ostalog i ovaj. Pa, piše: "Protivimo se svakom hapšenju zbog ideja, mišljenja i pitanja u bilo kojim uslovima. Pravo na slobodu misli i savesti biće zaštićeno zakonom"; pa ste doneli zakon o univerzitetu i počeli da proterujete ugledne profesore univerziteta, da ih tučete ispred Elektrotehničkog fakulteta itd.
Takođe, ugovor o zakupu prostora za programe između Doma sportova omladine i pionira "Pinki", čiji je direktor Aleksandar Vučić, i Poslovnog prostora, čiji je direktor Tomislav Nikolić. Ugovorom je predviđena rekreacija radnika "Poslovni prostor" u Pinkiju, i postoji kopija ugovora i račun u tom periodu koje je potpisao Vučić, a zanimljivo je što se po računu naplaćuje 110.000 dinara za rekreaciju 296 radnika, "Poslovni prostor" je imao samo 34. Kako objašnjavate tu razliku i šta ste radili?
Ono što sam više puta govorio, a vama do pameti ne stiže, jer vas bole zapravo sopstvene izjave koje ste davali u prethodnom periodu, tokom vašeg aktivnog...
(Tomislav Nikolić: A gde si ti bio u to vreme?). U to vreme sam gazio ulice Beograda 10 godina boreći se protiv takvih kao što ste vi. Zbog toga mi nije žao, naprotiv, uspeli smo da vas zbacimo s vlasti 2000. godine.
Tokom aktivnog i javnog učešća SRS u vlasti, to sam već više puta ponovio, ubijen je vlasnik ovog lista. Vi ste, gospodine Nikoliću, kasnije izjavili da vam nije žao zbog tog ubistva.
Prema tome, dosta je više takvih praznih demagogija, priča i ostalih stvari. Građanima Srbije je jasno koga smo mi 5. oktobra zbacili s vlasti. Dosta više sa takvim glupostima.

Gospodine Vučiću, što se tiče automobila o kojima pričate, svi znaju da imam polovni automobil marke "sitroen", star osam godina.  Svi znaju da normalno šetam ulicama Beograda i Srbije, bez obzira na vaše pretnje i ostale gluposti. Bez obzira na to.
Ali, ono što je jako važno, to je da vi ne možete da se oslobodite retorike u kojoj ste živeli i radili. Dobro je da ste se prepoznali malopre kada sam rekao ko je bio ministar informisanja i šta se događalo u tom periodu u državi Srbiji. Vi jako dobro znate kako ste se osiono i bahato ponašali.
Toliko osiono i bahato da ste u vreme dok ste obavljali funkciju direktora hale "Pinki" na ime reklame za pomenutu halu pribavili 100.000 dinara. Reklama je objavljena u glasilu SRS, koje vi nazivate novinama "Velika Srbija". Ćuruvijin "Dnevni telegraf" je svojevremeno obelodanio ovu vašu malverzaciju. U listu "Argument" ste izjavili: "Osvetiću se kad - tad Slavku Ćuruviji." Srpska reč br. 361.
Ono što je važno reći, to je da ste vi u ovom periodu devedesetih godina zapravo bekrijski sve proćerdali, sve što su Srbi u ovom veku stvorili - državne i nacionalne teritorije, u zapadnoj vojnoj alijansi status saveznika iz dva svetska rata, pretvorili ste da naša država zapravo dobije neprijatelje u svim zapadno-evropskim zemljama. Urušili ste potpuno ugled države i nacije. Izbačeni smo iz svih međunarodnih institucija. Razoren je evropski identitet Srba. Povukli smo se sa etničkih teritorija Hrvatske i dela Bosne. Naciji je nametnut kompleks ratnog gubitnika.
A, šta ste izjavili u vremenu dok ste bili na vlasti o Kosovu i Metohiji? "Tu je čovek patriota ili je kvisling. Patriota je onaj koji je protiv bilo kakvog stranog mešanja u naše unutrašnje poslove. Onaj ko poziva strance da se mešaju u unutrašnje poslove taj je kvisling, izdajnik, nema tu milosti. Mi smo protiv autonomije Kosova."
Sve ste to izjavljivali i na kraju potpisali kapitulaciju, tako što ste zemlju uveli u tako ogromne sukobe. Kako vas nije sramota da pričate gluposti za ovom govornicom? Gde vam je obraz? Je l' ga imate? Očigledno je da ga nemate. Pa, dok ste vi mešetarili i prodavali državu, dotle smo se mi borili da vas zbacimo sa vlasti, da vam konačno vidimo leđa, jer sve čega ste se dotakli ste upropastili.

Dakle, jasno je da je ispod časti odgovarati, jer meni Vučić nije ni do kolena, ali moram građanima Srbije da ukažem na crnilo, na crnilo u kome su oni vladali, jer su za sobom ostavljali nažalost samo grobove.
To je bilo strašno za zemlju Srbiju. Ubijali ste i zemlju i narod, i kako vas nije sramota da pričate više takve gluposti.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Replika.)

Gospodine Markoviću, bilo bi dobro da kada o nečemu pričate imate argumente i bilo bi bolje da ispravite one vaše brljotine u Zemunu što ste pravili, nego da pominjete potpredsednika G17 plus gospodina Labusa, koji sa ovom pričom nema ama baš nikakve veze.
Znam da vam nije lako to što je gospodin Labus šef pregovaračke ekipe i uvodi zemlju u Evropsku uniju i znam da vas boli skoro dobijanje pozitivne ocene Studije izvodljivosti, ali ne vredi vama ta priča. Ako imate nešto konkretno, treba da kažete građanima Srbije, ali prazne priče ne vrede nikome. Otvoreno vas pitam – šta znate da radite, šta predlažete? Kažite. Prema tome, prazne priče i prazna slama ne vredi nikome.

Gospodine Markoviću, vi kao predsedavajući trebalo bi da ga opomenete zato što nije naveo koji je član Poslovnika povređen i nije imao osnov za javljanje za reč ovde.
Ja ću vas, gospodine Markoviću, podsetiti na sledeće (ne, ovog vašeg iz SRS-a): Poslovni prostor u Zemunu, "Pinki", prebacivanje novca, kako ste finansirali vaše tzv. novine ili nešto što se zove novine sa vaše strane "Velika Srbija"; to treba građanima Zemuna i građanima Srbije da objasnite, kako se delilo besplatno u 500.000 primeraka, da li je to od novca onih ljudi koji su plaćali određene stvari za "Pinki" i Poslovni prostor. Drugo, što se tiče priče o poseti u kući gospodina Labusa, u jednoj emisiji sam vas lepo opomenuo da je zabranjeno radikalima da se penju na drveće, jer je donet Zakon o zaštiti životne sredine, i da zaviruju u tuđe prostorije.

Gospodine Markoviću, vi ovde niste objasnili kako se štampao tzv. list ili tzv. novine "Velika Srbija" u tiražu od 500.000 besplatnih primeraka, kako je prebacivan novac sa Poslovnog prostora i "Pinkija" i kako je prijavljivano da se tamo rekreacijom bavi 296 radnika, a Poslovni prostor je imao samo 34? Kako da objasnite činjenicu o izgradnji na parceli na uglu Romanijske i Save Kovačevića?
Kako da objasnite činjenicu da je sa računa Poslovnog prostora na račun SRS prebačeno 228.000 dinara od 1. oktobra do 10. decembra 1997. godine? Kako da objasnite činjenicu da je sa računa SO Zemun novac odlazio čudnim putevima; na primer, sa namenskog računa za komunalno-stambenu izgradnju, na ime troškova objavljivanja oglasa u specijalnom izdanju tzv. Zemunskih novina, isplaćeno je 2.100.000 dinara, po odluci Izvršnog odbora SO Zemun 24. aprila 1998. godine. Zar to nisu bile teške godine za Srbiju, šta ste vi radili u to vreme?
Kako da objasnite činjenicu da je Izvršni odbor SO Zemun Draganu Todoroviću 2. i 3. oktobra 2000. godine, a to je već sramota, svojim zaključcima dodelio sedam katastarskih parcela, ukupne površine 1.820 metara kvadratnih? Kako da objasnite činjenicu šta se dešavalo 10. oktobra 2000. godine, a u čemu ste vi učestvovali; 6. oktobra 2000. kada je poklonjena oprema i kancelarijski nameštaj SRS-u, u vrednosti od oko 100.000 maraka, a potpisnici ugovora su bili Momir Marković i Vojislav Šešelj.
Zar ja uopšte treba da nabrajam ove stvari? Kako vas nije sramota da ovde nekoga prozivate za skupštinskom govornicom, zašto ste uopšte postali narodni poslanik, da se sačuvate imunitetom, je li?

Gospodine Krasiću, kad napadate lidere G17 plus morali biste imati argumente za to. Pre svega želim da vam kažem da je uništavanje Srbije, upropašćavanje, dokrajčeno zajedno sa vama, JUL-om i ostalima u bivšem periodu. Vi ste bili ti koji su upropastili zemlju. Nismo mi izmislili Jezdu i Dafinu. Da nije možda slučajno neko od vaših lidera bio štediša tamo?
O čemu vi pričate? Pričate o tome da su u Srbiji postojale četiri banke, čiji je dug bio toliki da je bilo potrebno da Srbija stane i 18 meseci da se izdvajaju radničke plate da se te banke povrate.
Napadate ljude koji uvode red u Srbiju. Da li to znači da se svrstavate u red mešetara i ostalih koji bi želeli da na šićardžijski način steknu nešto ovde? Ponovo vas pitam, šta vi zapravo hoćete? Ne razumete se u problematiku, nemate šta da predložite; šta vi zapravo radite, osim prodavanja prazne magle.

Gospodine Krasiću, što se tiče mog vremena, moje vreme tek dolazi, za razliku od vašeg. A što se tiče vaše vlasti, zar je moguće da je u najtežem periodu u kome se Srbija nalazila vaša jedina politička mudrost bila da se suprotstavite celom svetu. Ali demagogija i prazna priča vama nema kraja, odmah su funkcioneri Vlade, u to vreme i SRS, preuzeli stanove od po 130, 140, 160 i više kvadrata. Kako vas nije sramota da tako nešto ovde pričate.
Zar je moguće da se dičite vlašću u Zemunu, a da je lepo vaš visoki funkcioner Gordana Pop-Lazić u aprilu 2004. godine dobila stambeno rešenje, odnosno njen otac, za objekat od pet spratova, od 1000 kvadrata. O kakvoj vrsti demagogije vi ovde pričate?
Takođe, Izvršni odbor SO Zemun je 1. aprila 1997. godine dodelio zemljište, površine 469 metara kvadratnih, na uglu Romanijske, po ceni od 150 dinara po kvadratnom metru. Kako vas nije sramota da tako nešto pričate? Da li znate da ste tada učestvovali u vlasti samo pod sloganom da se ne mešate? Ali, i te kako ste se mešali za svoju korist.
Pošto vam nije bilo jasno da je prebacivan novac, a zanimljivo je to što se po računu naplaćivalo za rekreaciju 296 radnika, gde je otišao taj novac za razliku između 34 i 296 radnika? Zašto to ne odgovorite? Objasnite mi.
Što se tiče vaših izjava, što se tiče stvari koje ste vi radili, šta ste vi radili – udarali na studente, na taksiste, na prosvetne radnike, podizali pištolj, pokazivali bahatost, osionost, čupali mikrofone, polivali vodom. Šta ste sve radili, prisetite se.
Prisetite se izjave vašeg funkcionera, koji kaže: "Vrlo sam ponosan što sam prvi na listi od 19 srpskih političara kojima je Savet EU zabranio ulazak u zemlje petnaestorice". To vas boli.
Mi vodimo ovu zemlju u EU, a to nije vaš put. To je ono što vas boli i ne znate šta da radite, jer nas uskoro očekuje pozitivna ocena Studije izvodljivosti.

Gospodine Krasiću, nemojte vi da se sekirate za poslaničku grupu G-17 plus i za lidere G-17 plus. Reći ću vam sledeće: niste mi odgovorili na pitanje, pošto Dinkić uvodi red u Srbiju, da li to vama smeta, da li želite da mešetarite, muvate, šićardžijski da se ponašate, šta je u pitanju? Niste mi odgovorili. Reći ću vam da se red uvodi, i uvođenjem PDV-a i fiskalnih kasa smanjuje se siva ekonomija. Uštedeli smo 2004. godine u budžetu 20 milijardi dinara. Deficit je 2004. godine prepolovljen, 2005. je skoro nula.
Sa druge strane, gospodin Labus uvodi zemlju u Evropu. To je ono što sa ponosom može da istakne, kao svoje dostignuće, G-17 plus. Dolazi vreme da se zaokruži saradnja sa Haškim tribunalom. Vama čak smetaju i dobrovoljne predaje, i to javno izjavljujete. Sve to daje jednu punu snagu Srbiji da se zaista zahukće na evropskom putu i u tome nas niko ne može zaustaviti.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ispred nas imamo nešto što su predlagači nazvali rezolucija o omogućavanju odbrane Slobodana Miloševića, obustavljanjem progona njegove porodice. Ne bih mogao da se složim sa samim nazivom ovog papira. Pre bih rekao da je to izgužvan i davno bačen politički letak.
G17 plus sa gnušanjem odbija ovako nešto. Zaista mislim da je potrebno da se gospodin Nikolić i gospodin Vučić slobodno nadmeću ko će biti predsednik SRS. Izgleda da prednjači gospodin Vučić da to bude Milošević, a gospodin Nikolić da bude Šešelj, ili obrnuto.

Dakle, u ovoj skupštini rekao sam i gospodinu Nikoliću i gospodinu Dačiću da neću izgovarati imena ljudi koji se nalaze u Haškom tribunalu. Pripadam političkoj stranci, stranci G17 plus, koja gleda pogledom u budućnost, a ne pogledom u prošlost. Nažalost, postoje vrhovi političkih grupacija ovde čija želja jeste da se prošlost obnavlja, kako bi svoju retoriku pomalo hranili, pa sam nateran da izgovorim imena tih ljudi, iako to nisam želeo.
Lidera SRS nije koštalo ništa da, u onome što radikali zovu novinom, listu koji se zove "Velika Srbija", 1995. godine napiše: "Kompletnom strukturom svoje ličnosti Slobodan Milošević izražava psihopatološke osobine. Najočiglednija je paranoja, koja je pratila mnoge tirane i samodršce kroz istoriju.
Još kao student znao je masno da laže i pravo u oči gleda onoga koga laže. Lično sam se uverio koliko je savršenstvo Milošević dostigao kao lažov, koliko je krut u ophođenju i nastupu, bez elementarne duhovitosti i sa veoma izraženom sujetom. Talenat za spletkarenje, u kome je Milošević sigurno nenadmašan, donosio mu je neslućene rezultate i predstavlja njegov osnovni politički kapital". Napisao i ostao živ. Nažalost, Slavko Ćuruvija, među mnogima koji su pisali o objektu rezolucije, nije bio te sreće. Mnogi su zbog toga žalili, ali predstavnik predlagača, po svom priznanju, nije.
Danas, deset godina kasnije, sve je drugačije. Zamenik lidera SRS određen je za predstavnika predlagača rezolucije o omogućavanju odbrane Slobodana Miloševića, obustavljanjem progona njegove porodice. Ako zađemo još malo u prošlost, videćemo da su upravo članovi SRS bili ti koji su se bavili progonom članova porodice sadašnjeg štićenika pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija u Ševeningenu, i ne samo njih.
Kako inače shvatiti sledeće reči, objavljene u onome što radikali nazivaju novinom, listu koji se zove "Velika Srbija", sredinom poslednje decenije prošlog veka. Sada se misli na bračnu družbenicu pomenutog pritvorenika. "Njene dnevničke beleške pokazuju da igra ključnu igru u državi, da ona nosi pantalone u svojoj kući, a da Milošević, figurativno rečeno, pegla, kuva, sprema". Govore da Milošević ima "patološku strukturu ličnosti, da to nije samostalna ličnost, da je to čovek koji ima veliku psihičku falinku i da ona može imati katastrofalne posledice po sudbinu našeg naroda".
U svojoj knjizi "Crveni tiranin sa Dedinja" lider Srpske radikalne stranke je eksplicitniji. "Ona je veoma slična Mao Ce Tungu, s tim što je on objavio neveliku knjižicu citata iz svojih radova, a Mira Marković tomove i tomove plasira u ogromnim tiražima, pa i ono malo papira na tržištu apsorbuje. Po moralnim karakteristikama ova tipična komunistička feministkinja podseća na svoje uzore Rozu Luksemburg i Klaru Cetkin, ali ipak najviše na Elenu Čaušesku. Po popularnosti u svom narodu nadmašila je prokletu Jerinu. Mislima Mire Marković najviše odgovara toaletni papir. Na njemu bi njena inventivnost, kreativnost i originalnost najbolje došle do izražaja. Njena ličnost bi naprosto bila kompletirana".
Raščinjeni crveni vojvoda je ostao živ. Ivan Stambolić je ćutao, nije upotrebljavao tako teške reči, ali mu to nije pomoglo da preživi. Danas je sve drugačije. Predlagači imaju puno lepše mišljenje o objektu rezolucije i njegovoj porodici, pa između ostalog u rezoluciji kažu – "ukazujući da je obračun sa porodicama političkih protivnika i neistomišljenika u moralnom pogledu najsramniji i kukavički način političke borbe koji grubo vređa ljudsko dostojanstvo i opšteprihvaćene moralne standarde".
Dodao bih ovde da je najmlađi član uže porodice haškog pritvorenika svojevremeno svoje političke protivnike i neistomišljenike motornom testerom jurio po Požarevcu. Da li je to progon ili samo dečija igra malog Marka u trenucima kada je mukotrpno zarađivao dvanaesti milion noseći gajbice sa višnjama.
Predlagač rezolucije u nastavku kaže - "smatrajući da je svrha progona porodice Milošević političke prirode i da se ogleda, pre svega, u potrebi pripadnika vladajuće nomenklature da i na taj način – psihološkim pritiskom na Slobodana Miloševića, koji ga ometa u pripremanju za postupak u Hagu, onemogućavanjem njegovih susreta sa suprugom i sinom, što predstavlja dodatno kršenje njegovih osnovnih ljudskih prava – pomognu Karli del Ponte u njenom nastojanju da kroz proces protiv njega osudi čitav srpski narod za zločine koje nije počinio".
Ovaj deo rezolucije zahteva posebnu pažnju iz sledećih razloga. Izgleda mi da je partija jogi letača konsultovana oko ove rezolucije. Pominju se politika, priroda, potrebe, svrha, psihološki pritisak, a to je nešto na čemu su jogi letači insistirali u predizbornoj kampanji za one izbore kada su u Požarevcu imali više glasova od JUL-a.
Nadam se, ne nadam se, nego ova rezolucija neće biti usvojena, i ona je tako i pripremljena da ne bude usvojena, jer je sve osim pravnog akta, jer je šansa da bude usvojena manja od šanse da jogi letači budu u srpskom parlamentu. U nastavku Predloga rezolucije optužuje se politička nomenklatura da pomaže Karli del Ponte da kroz proces protiv crvenog tiranina, kako je haškog pritvorenika nazivao sabrat po mestu boravka, raščinjeni vojvoda, osudi srpski narod za zločine koje nije počinio. Kada sam ovo pročitao malo sam zastao i razmislio. Haški tribunal je, između ostalog, osnovan da bi krivica za zločine bila pojedinačna. Znači, predlagači zamenjuju teze. Oni u stvari osuđuju čitav srpski narod za zločine koji jesu počinjeni.

Da. Kada bih rekao da nisu, siguran sam da bi postojalo puno bivših i sadašnjih stanovnika Prijedora, Sarajeva i Srebrenice koji se ne bi složili sa mnom. Pravosnažnost presuda Haškog tribunala me je naterala da kažem ovo što sam upravo rekao i nažalost tamo piše da je u Srebrenici počinjen genocid. Kraj priče o zločinima koji nisu počinjeni, kako se kaže u rezoluciji.

Naglašavajući stav da niko ne sme da bude iznad zakona i da zbog pozicije u društvu izbegne opravdani pravosudni progon, i zalažući se za afirmaciju principa vladavine prava, kao osnovnog demokratskog principa na kome treba da bude zasnovano vršenje vlasti u Srbiji, objekat rezolucije nije vodio računa o vladavini prava i zakonu kada je sa Tuđmanom Bosnu delio.
Njegov omiljeni opozicionar nije tako mislio kada je potezao pištolj na taksiste, studente, kada su premlaćivani ljudi u televizijskim stanicama, kada novinari nisu bili "svete krave", i mogao bih još dugo da nabrajam. Inače, doslednost nije osobina koja krasi predlagače ove rezolucije.
U programu sto tačaka Srpske radikalne stranke, između ostalog, se kaže: "Uvek je politika Srpske radikalne stranke bila suprotna Socijalističkoj partiji Srbije, jer su naši politički, ekonomski i socijalni programi dijametralno suprotni. Ni u jednu vladu u kojoj sedi ijedan jedini socijalista Srpska radikalna stranka neće ulaziti. Socijalistička vlast ne može da zaustavi kriminal jer je u njega do grla umešana, i to sam njen vrh".
Nešto kasnije lider Srpske radikalne stranke i ekipa uđoše u Vladu sa namerom da odbrane Kosovo, kako obrazložiše. Tokom odbrane Kosova i Metohije sin objekta rezolucije je u crnoj uniformi naoružan krstario Požarevcem, na taj način braneći svetu srpsku zemlju, i tako 77 dana. Tada je koalicioni partner većinskog predlagača pod pritiskom proglasio pobedu, a oni ostaše u Vladi, iako su obećali da će iz nje izaći ako NATO trupe uđu na Kosovo. Dosledno, nema šta.
Predstavnik predlagača je rekao tada: "Istina je da je posle gubitka Kosova bilo teško ostati u Vladi, ali Srpska radikalna stranka nema kome da ostavi više od milion glasova sa prošlih izbora". "Glas javnosti", 18. oktobar 1999. godine.
Šta reći? Na kraju, predlagači kažu - "Narodna skupština Republike Srbije donosi ovu rezoluciju i istovremeno: nalaže se nadležnim državnim organima da momentalno prekinu sa politički motivisanim progonom, u svim njegovim vidovima, članova porodice nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića".
Pažljivo sam pročitao ovaj predlog rezolucije i sa ovog mesta, iz ovog najvišeg zakonodavnog doma pitam, šta ćemo ako su se članovi porodice ogrešili o zakon? Niko nije imun, nikoga ne možemo osloboditi krivice ovde u Skupštini. Svako mora biti dostupan državnim organima. Slobodno neka se pojave u zemlji. Ako postoji krivična prijava ili ih traži sud naravno da policija treba da interveniše.
Šta ako je tekovina razvoja društva baš to što su svi jednaki pred zakonom ili predlagači smatraju da objekat rezolucije i članovi njegove porodice opet treba da budu jednakiji od ostalih. Dakle, svima je jasno ovde u Skupštini Srbije da se nešto u međuvremenu dogodilo i da se nešto preko brda valja, a to je da ovu zemlju polako ali sigurno vodimo u dobrom pravcu, ka Evropskoj uniji.
Očekuje se uskoro potpisivanje pozitivne ocene studije izvodljivosti. Tako su neki postali pomalo nervozni. Iznenadilo ih je što se gospodin Lazarević časno predao u nacionalnom interesu Srbije. Iznenađuje vas put za koji se Srbija opredelila i tada nastupa vaša nervoza.
Ova rezolucija će biti glatko odbijena ili nikada usvojena, meni je svejedno. Što se G17 plus tiče, narodni poslanici sa gnušanjem ovo odbacuju, neće učestvovati u diskusiji i predlažemo ostalim poslaničkim grupama da se ponašaju na isti način. Ovde je ovo bila prilika da se pokaže građanima ko je ko i šta je šta u Srbiji. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, predlažem da, po Poslovniku, produžimo rad, zaključno sa devetom tačkom, do kraja rasprave o devetoj tački dnevnog reda.
Molim da se Skupština izjasni o tome.

Demonstriram povredu Poslovnika, član 100 – dostojanstvo poslanika i Narodne skupštine. Inače, ja sam u redu 11,  ali je zaista zanimljivo na ovaj način diskutovati u Skupštini Srbije, i to od ljudi koji su tokom poslednje decenije prošlog veka upropastili privredu ovde, koji su potpuno državu doveli do ruba propasti i sada – kada neko pokušava na različite načine da ovu državu uredi, da je uvede u red normalno razvijenih evropskih zemalja, to je daleko sada teže nego na onaj način rušenja koji se događao u prethodnoj deceniji –oni koji su baš to radili...
(Zoran Krasić, sa mesta: Ko je to radio?).
(Nadam se da ova dobacivanja možete)... baš oni koji su to radili nama sada spočitavaju što želimo da državu dovedemo u jedno normalno stanje. To smatram da nije primereno ni ovoj skupštini, ni takve poruke širiti.
Da ne pričamo ko se šta obogatio, ko je na kom lokalu šta radio itd. Ako počnemo to da iznosimo, a imam fasciklu ovde o svemu tome, onda ćemo daleko dogurati, i zato vi ne dirajte G17 plus, jer G17 plus je ozbiljna stranka, koja hoće od ove države da napravi modernu evropsku zemlju i u tome nas ne možete sprečiti. Sve ostalo su prazne demagoške priče.