Gospodine predsedavajući, ne zloupotrebljavam Poslovnik nijednog trenutka. Znači, imam pravo na repliku po Poslovniku.
Zaista se nadam da ovo što je izgovoreno ovde sa govornice nije većinsko mišljenje DS-a, a to i mislim, jer pretpostavljam da se gospodin Marković tamo nešto naročito i ne pita. Vi imate problema sa principima, a ne G17 plus.
G17 plus onih izvornih principa se drži i držaće se i dalje. Mi smo tu da stvorimo demokratski jaku, snažnu i evropsku Srbiju. Ako vi mislite da to nije dobro, žao mi je. Mi mislimo da jeste i za to ćemo se boriti svom snagom, a videćete sve bolje i bolje.
Što se tiče jednog opštinskog odbora G17 plus, koji ste pomenuli, pa naravno da u infrastrukturi stranaka postoje opštinski odbori u kojima se nešto događa. Ali, vama je, mislim, bolje da porazmislite o vašoj frakciji u DS-u i ostalim stvarima na nivou stranke, a da se ne bavite pojedinačno opštinskim odborima G17 plus.

E pa, gospodine Nikoliću, ni ja vas ne moram da trpim da ovako govorite. Dakle, što se G17 plus tiče, vi dobro znate da smo mi odgovorna politička stranka, koja hoće da stvori jednu jaku i snažnu demokratski stabilnu Srbiju. To je prvo.
Drugo, što se tiče kaznenih mera koje ste pominjali, ako je Skupština dala mogućnost od-do i ako želimo u oblasti finansija da napravimo red, ako želimo da suzimo sivu ekonomiju, ne znam koga vi branite. Dakle, ako neko napravi prekršaj, ako neko želi nešto da prikrije, ako želi neko da ukrade, ako neko želi na bilo koji način da ošteti državu Srbiju, mora da se sankcioniše.
Ne možete stati u odbranu ljudi koji žele da zavuku ruku u džep države Srbije. Država je ozbiljna institucija, ozbiljne institucije se dalje dograđuju i ne može se pospešivati govorom ovde, sa govornice, da ljudima hajde da smanjimo malo, da im progledamo kroz prste, ako nanose direktnu štetu državi. Dakle, ovde ozbiljno moramo da razgovaramo i da se vratimo dnevnom redu. Ako počnemo na takav način da govorimo sa optuživanjem, nećemo daleko stići.
S druge strane, pomenuli ste mogućnosti G17 plus. Sada ću vam reći da poslednja istraživanja javnog mnjenja govore da smo mi krenuli uzbrdo, da to nekome jeste trn u oku i videćete vi već kako će G17 plus u budućnosti da poveća broj poslanika koji se nalazi u Skupštini Srbije. Kako? Odgovornim radom, rezultatima rada koji svaki mesec postaju vidljivi. Prema tome, ne brinite se vi za G17 plus, brinite se za nešto drugo.
Što se tiče predsednika Republike, a koga ste pomenuli, njega sam opomenuo da mora da vodi računa o Skupštini Srbije i da ne može da izjavi da ne sluša parlament. Svako u ovoj Srbiji mora da sluša parlament. Parlament je najviše zakonodavno telo u Srbiji.

Da li ste se i vi krili tamo, gospodine Nikoliću? Dakle, da malo priču uozbiljimo. G17 plus je uvek u zaštiti Narodne skupštine Republike Srbije. Ako hoćete da vam kažem, G17 plus je ovde najradnija i najdisciplinovanija poslanička grupa. To možete da proverite svako jutro, svakog dana, ko uzima ozbiljno učešće u radu svih odbora, ko je uvek redovan na sednicama Narodne skupštine. Ko nije, neka se prebroji. G17 plus jeste ozbiljna politička stranka i ozbiljno će uzeti učešće u radu Narodne skupštine i u budućnosti, a bićete vi svedok toga.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je svakom građaninu ove zemlje važan čvrst dinar za koji jeste zaslužna G17 plus, dakle svaki dinar u džepu jeste važan, tako i svaka poreska olakšica, koja sada dolazi posle usvajanja budžeta za 2005. godinu, za ljude na koje se odnosi zaista jeste važna.
Ovde čujem priče da neke olakšice nisu u dovoljnoj meri, da ovo nije bogzna šta itd, ali vam kažem za svakog građanina, za svako preduzeće na koje se ta olakšica odnosi to jeste veoma važno, u ma kom iznosu bilo. Podsetiću vas na nekoliko najvažnijih olakšica.
Poslodavci za sve nove radnike neće plaćati porez na zarade po stopi od 14 posto. Ako zaposle radnika starijeg od 50 godina poslodavci će dve godine biti oslobođeni i poreza na zarade i plaćanje svih doprinosa, tako da će im jedini trošak biti neto plate. Za novozaposlene starije od 45 godina doprinosi će biti umanjeni 80 posto.
I, šta se zapravo ovim dobija. Pa, ako dobijemo makar jedno novo radno mesto, znači dobili smo nešto. Znači, ovo stvara mogućnost da poslodavci zaposle nove ljude, a i da prijave one koji prijavljeni nisu i na taj način se zapravo smanjuje siva ekonomija.
Poreske stimulacije, kao što smo čuli, neće važiti za radnike u državnoj upravi i za javna preduzeća i službe koje se direktno ili indirektno finansiraju iz budžeta. Ovde smo u obrazloženju budžeta za 2005. godinu čuli da hoćemo da napravimo takvu državnu upravu koja je jeftinija i efikasnija, i jasno je da se ovakve olakšice na njih ne mogu odnositi.
Dakle, olakšice se uvode u privredu, gde se zapravo i stvara nova vrednost. Naravno, sve ove olakšice će u narednom periodu biti merljiva stvar, da se vide efekti, rezultati. Zašto da se vide? Pa, da se produže i narednih godina.
Rasterećenje će imati građevinske firme, jer od 1. januara za zaposlene angažovane u inostranstvu plaćaće doprinose kao u Srbiji, a ne kao do sada, dva do pet puta veće. Više puta se čulo i za poljoprivrednike – oni će biti oslobođeni poreza na katastarski za 2004. i 2005. godinu.
Za registrovane poljoprivrednike u osnovicu za oporezivanje neće ući subvencije i premije. Poljoprivrednici će od 1. januara u svoje traktore sipati 30 posto jeftiniji dizel, što je 17 dinara po litru.
I zaista, to nije nešto ogromno, ali to jeste izvesna olakšica za poljoprivredu. Čuo sam više puta, dakle ova vlada je prethodnim budžetom napravila tri puta veći budžet za poljoprivredu, i čuo sam da to nije nešto. Nije, ali jeste potez tri puta veći, pa vas zaista molim da ljudima na adekvatan način objasnimo da to jeste izvesna olakšica.
Po regresiranim cenama dizel mogu da nabavljaju i građevinske firme za svoje mašine i firme za brodski prevoz rekama. Za paušalce se smanjuje porez sa 14 na 10 posto.
Što se banki tiče, one neće morati da plaćaju 20 posto poreza na finansijske transakcije i razne naknade. Time se stvara mogućnost da se spuste kamate. Smanjiće se porez na prenos zemljišta, a takođe i za prenos automobila – polovnih. Pa, svako od nas želi da vozi automobil na svoje ime. Znači, kad čovek kupi od čoveka automobil voli da ga prenese na svoje ime i da nema problema sa onim papirima, sa ovlašćenjima itd.
Dakle, na ovaj način se razmišlja. Znači ovo je potez više od budžeta za 2005. godinu. Razmišlja se o tome kako da se polako, korak po korak, pomaže privrednim strukturama da se na izvestan način stimulišu za pozitivne poteze i za porast proizvodnje.
Naravno da svaki korak ne može odjednom svima da donese bolje, ali korak po korak znači da je trend jako važan. Važno je da svi razmišljamo da ova država, kako ima finansijsku i političku stabilnost, počne da posluje sve bolje i da pojedinačno ljudi počnu sve bolje da žive, da se stvara klima i ambijent za buduće generacije i buduće godine. G17 plus će podržati ova zakonska rešenja.
Bilo je primedbi zašto objedinjujemo tačke dnevnog reda, odnosno nekoliko tačaka ovih zakona. A mi ne možemo da postignemo u Skupštini da uradimo toliko zakona iz oblasti finansija koliko ovde stiže, da se to obavi. Znači, zbog efikasnosti Ministarstva finansija zapravo mi moramo brže i bolje da radimo.
G17 plus će podržati ova zakonska rešenja, ali pozivamo i druge da podrže ove zakonske predloge, jer u sebi sadrže dobre mere. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o državljanstvu Republike Srbije.
Na ovaj način mi zaokružujemo i regulišemo jednu od osnovnih ljudskih i građanskih prava. Ako pogledamo rad ove skupštine, ozbiljan posao na donošenju zakona, svakako sva aktivnost ove skupštine će polako da steže obruč oko donošenja novog ustava Republike Srbije. Znači, svi ovi zakoni koje donosimo zapravo nam govore jedno. Došlo je vreme da napravimo konsenzus oko najvišeg zakonskog akta u ovoj zemlji.
Što se tiče zakona o državljanstvu, jasno je da građani Republike Srbije na osnovu prvog člana imaju državljanstvo Republike Srbije, a iz koga proističe državljanstvo državne zajednice. Na ovaj način, i ako dođe do nekih izmena u budućnosti, vrlo lako je napraviti izmene i dopune, a ono postojeće matično državljanstvo ostaje nepromenjeno.
Dakle, državljanstvo Republike Srbije u članu 6. stiče se poreklom, rođenjem na teritoriji Republike Srbije, prijemom i po međunarodnim ugovorima. U MUP-u, u službama imamo ogroman broj zahteva za državljanstvom Republike Srbije, pa pretpostavljam da neke od ovih stvari i dodatno rasterećuju administrativni način dobijanja državljanstva, jer svedoci smo da mnoga raseljena, izbegla lica, koja su našla utočište ovde na teritoriji Republike Srbije, podnela su zahtev za dobijanje državljanstva i čekaju na to godinama.
Pretpostavljam da i raznim mehanizmima ljudi pokušavaju, pa pozivaju ovoga ili onoga, pokušavaju da dođu do tog svog prava, jer su ga negde na matičnom ognjištu izgubili. Na taj način mislim da će ovaj zakon na uspešniji, brži način da reguliše prava naših građana.
Ovde je opisano u članu 7. na koji način se državljanstvo stiče poreklom itd. Inače, čitav zakon je u jednoj meri pokušao da bude usklađen sa međunarodnim standardima i propisima u ovoj oblasti. Na ovaj način mnogi građani će osetiti da vodimo računa o njima, osetiće se kao stvarni građani ove zemlje, jer im dajemo mogućnost da počnu da koriste i druga prava koja iz ovog prava proističu.
G17 plus će podržati ovaj zakonski predlog. Naravno, pozivamo i druge političke stranke da podrže ovaj zakon, jer sve što ide u korist građanima, a usklađuje se sa EU, svetskim standardima, jeste podržano od strane G17 plus.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, moramo poštovati Poslovnik kada govorimo o temama koje su na dnevnom redu, a i dostojanstvo Narodne skupštine.
Dakle, i ja sam pitao ministra za navedene automobile. Inače, i ja sam dao izjavu da Vlada Republike Srbije treba da štedi i pre svega da krene od državne uprave i administracije i da se ta stvar ispita, ali nije korektno dovoditi ministra finansija u vezi sa tim slučajem. Dakle, i kada sam ga pitao, rekao je da nema informaciju o tome, da će pribaviti informaciju, a u međuvremenu su verovatno informaciju poslali faksom i ne vidim u čemu je tu naročiti problem.
Druga je stvar ako neko nije zadovoljan tom pisanom informacijom i to je pravo svakoga. Znači, treba da se ponašamo normalno, civilizovano i da nastavimo u skladu sa dnevnim redom ovu sednicu i nije potrebno neko naročito izjašnjavanje.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, po Poslovniku tražim da se izjasnimo o produženju rada do završetka i glasanja 1. tačke dnevnog reda. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine potpredsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, G17 plus zaista smatra da je potrebno da smirimo emotivne naboje i da racionalno pričamo o budžetu za 2005. godinu.
Ono što smo imali prilike da čujemo u raspravi to je da nismo suštinske primedbe imali na Predlog budžeta za 2005. godinu. Želim samo da ukažem, u smislu stava G17 plus i suštinskog zaključka, a to je da ovaj budžet garantuje, prvo, čvrst dinar, sa inflacijom od 9%.
Drugo, pošto su smanjeni međunarodni dugovi, znači ukupna masa je manja, država će uredno servisirati dugove i neće praviti nove.
Treće, plate će biti povećane za nivo inflacije, a za prosvetu će biti veće 30%. Svake godine Vlada razmišlja o prioritetima u budžetu, ove godine zdravstvo, dogodine prosveta, sledeće godine sledeći u budžetu.
Četvrto, naravno da se mora voditi računa o štednji i kontroli budžetskih sredstava i u tom smislu reforma državne administracije. Administracija mora biti jeftinija, efikasnija, na usluzi svim građanima Srbije.
Peto, javna preduzeća moraju u restrukturiranje. Jasno je da ona koja prave gubitke ili delovi koji prave gubitke moraju da izvrše promene kod sebe. Jasno je da svi želimo da i ta preduzeća, koja pružaju usluge ili prodaju usluge građanima Srbije, moraju da rade u korist samih građana.
Šesto, što se tiče poljoprivrede, ove godine je poslata jasna poruka poljoprivrednim proizvođačima, registrujte se i od registracije imaćete samo koristi. Ta korist ove godine je bila u vidu kratkoročnih i dugoročnih kredita, a dogodine će biti veća štednja na dugoročnim kreditima, jer ih je ovih godina bilo manje. Porez na naftu se ukida i cena za poljoprivrednike je za 17,00 dinara manja.
Sedmo, putevi - jasno je svima da u ovoj državi želimo da obnovimo ovakve puteve kakvi jesu i da pokušamo da izgradimo neke nove.
Osmo, jasno je da sredstva za Koordinacioni centar i Kosovo i Metohiju nisu dovoljna, ali je ovo apel za sva ministarstva u Vladi Republike Srbije - svi moramo da vodimo računa o ljudima dole, znači za elementarni život koji treba da prežive, a kamoli za šta drugo.
Konačno, ono što je važno i što često ističe G17 plus jeste crta i put ka Evropi. Jasno je da mi Evropu pravimo ovde, da mi zakone uređujemo u Skupštini, ovde.
Jasno je da ono što mi zajedničko uredimo ovde i oko osnovnih državnih načela se jedinstveno dogovorimo, razlike su normalne, ali put koji trasiramo je put u Evropsku uniju.
I prošli put sam u raspravi istakao - naši koreni su oduvek bili u Evropi. Ne treba mi nigde da se mrdamo. Treba našu državu i društvo da uredimo. Poreske sisteme ionako moramo uskladiti sa svojim okruženjem ako mislimo sa njima da sarađujemo, da investicije ovde dođu, jer oni traže sigurnost kakvu imaju u svojim državama.
G17 plus poziva i druge političke stranke da mirno i hladne glave glasamo o budžetu, jer budžet je u interesu svih građana Srbije.
Budžet je takav da na njega suštinskih primedbi nema. Ako je tako, znači on je najbolji moguć u ovom trenutku. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici. Osnovni cilj G17 plus je stvaranje ekonomski jake i demokratski stabilne Srbije, koja će postati lider na Balkanu, spremna da prihvati evropske standarde i sposobna da očuva i zaštiti sve najbolje iz sopstvene tradicije i kulture.
Diskutujući o budžetu, biću slobodan da vas podsetim koje su osnovne tačke na koje se oslanja ekonomska politika Vlade i kroz njih izrazim predlog budžeta za 2005. godinu.
Prvo, Vlada je utemeljila budžet sa projekcijom inflacije od 9% na godišnjem nivou. Moram vas podsetiti da građani čvrst dinar vezuju za tadašnjeg guvernera, a današnjeg ministra finansija gospodina Dinkića, koji je tu vrstu stabilnosti utemeljio kao guverner Narodne banke Jugoslavije i Narodne banke Srbije. U očima naših građana čvrst dinar je odraz i pretpostavka bilo koje vrste stabilnosti u zemlji.
Jasno je da dinar danas možete držati u džepu ili na tekućem računu, bez ikakvih bojazni da će isto toliko vredeti i sutra.
Kada sa ovim povežemo porast deviznih rezervi, povratak poverenja u banke, mere oslobađanja poreza za finansijske transakcije, onda je jasna strategija i poruka – smanjiti kamate.
Drugo, podsetiću vas da je za otpis spoljnih dugova, pre svega, zaslužan tadašnji potpredsednik savezne vlade, a sadašnji potpredsednik Republičke vlade, gospodin Labus, za otpisivanje od Pariskog i Londonskog kluba.
Dakle, kada pogledate u masi duga, ako se masa duga smanji, jasno je da je država rasterećena. Važno je reći da je naša država dugove uredno plaćala, a ne pravi nove.
Obnovljeno je članstvo u najvažnijim međunarodnim institucijama, navešću samo neke - MMF i Svetska banka. Podsetiću vas, kada je bio na dnevnom redu rebalans budžeta, gde se smanjivao deficit, neki su ovde bili protiv, a MMF je reagovao pozitivno posle tri dana.
Podsetiću vas, takođe, da je deficit i za narednu 2005. godinu daleko manji i da iznosi 20 milijardi dinara.
Treće, osvrnuću se na plate, socijalna davanja i penzije. Svi koji primaju platu kao budžetski korisnici imaće platu uvećanu za iznos inflacije u narednoj godini. I ne samo to, ove godine prednost su imali zdravstveni radnici. Dogodine prednost će imati prosveta, a potičem iz prosvete i moram da istaknem - povećanje iznosa zarada za 2005. godinu je 30%, a to je 120.000 ljudi koji imaju svoje porodice i koji uče našu decu u školama.
Jasno je, dakle, da i narednih godina neka od stavki će imati prioritet. Ne može se plata povećavati svima odjednom, ali je važno priznati da se planski o tome vodi računa. Takođe, želim da kažem jasnu i nedvosmislenu poruku penzionerima - imaće realno uvećane penzije, koje će redovno primati.
Socijalna davanja su povećana za devet milijardi i tu treba istaći porodilje, materinske dodatke, socijalnu zaštitu, obezbeđenje porodice itd.
Četvrto, koje možemo nazvati štednja i kontrolisano korišćenje sredstava, ali kada kažemo štednja naši građani pomisle na one TV predstave i onaj glas koga nismo sa radošću gledali, na štednju iz nekih prethodnih perioda. Ovde se radi o sledećem - štednja je pre svega usmerena na državnu administraciju i restrukturiranje javnih preduzeća.
Državna uprava i administracija mora biti manja a efikasnija, na usluzi svakom građaninu. Takođe, kontrola raspodele budžetskih sredstava je jako važna i takve poteze G17 plus pozdravlja.
Javna preduzeća, došao je red i na njih da krenu u restrukturiranje, i nije dobro da nemamo kontrolu korišćenja sredstava u javnim preduzećima i nije dobro da neki koji prave gubitke traže od države i narodnih para da te iste gubitke pokrivaju.
Jasno je da moraju biti efikasnija, moraju biti racionalnija, moraju biti ono što suštinski jesu - na usluzi svim građanima Srbije.
Dakle, kada sam rekao ovo oko štednje, pre svega ne odnosi se na građanina i on može spokojno da spava.
Peto, u oblasti poljoprivrede, vi znate da je ove godine počela registracija poljoprivrednih proizvođača i bilo je tu i tamo nekih glasnogovornika koji su rekli - aha, ta registracija služi da država naplati porez itd. Naprotiv, svi su videli i svi sada znaju da ta registracija služi da bude na korist poljoprivrednim proizvođačima. Krenuli su kratkoročni i dugoročni poljoprivredni krediti. Od ove godine u budžetu je više pažnje posvećeno dugoročnim kreditima, kojih je ove godine bilo manje. Za to su izdvojena znatna sredstva.
Takođe, ukida se porez na dizel gorivo, tako da će poljoprivredni proizvođači moći za 17,00 dinara jeftinije litar goriva da kupuju za svoje potrebe.
Moram da istaknem da su značajna sredstva izdvojena za puteve. Znate i sami kakva nam je putna infrastruktura u Srbiji. A, verujem da nemali broj vas kada ode u svoje krajeve ima isti zahtev od građana - molim vas da to parče puta asfaltiramo, ili - učinite nešto da se taj deo puta popravi.
Poreske olakšice za narednu godinu značajno će rasteretiti privredu, a čuli smo i oslobađanja poreza na plate za novozaposlene, čime se pospešuje zapošljavanje ljudi.
Prelazak na PDV umesto poreza na promet u budžetu nije predviđeno kao značajan rast, iz razloga što je bitno da projekcija bude dobra, pa ako sredstva budu veća onda je na dobrobit i države i njenih građana, jer znamo i sami da u okruženju zemlje koje su primenjivale PDV imaju značajan procenat dobitka novih sredstava.
Što se tiče Kosova i Metohije...

Evo, uskoro završavam izlaganje.
Što se tiče Kosova i Metohije, moram vam reći da su i tu izdvojena značajna sredstva, ali je potrebno da svi obratimo pažnju u svim segmentima života na ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, da ne pričamo o bezbednosti i ostalim stvarima. Moramo im obezbediti iole normalne uslove života u određenim pitanjima.
Što se tiče Kosova, mi smo ovde izgradili jedinstvo, ali gradeći jedinstvo po osnovnim državnim pitanjima i razvijajući međudržavnu saradnju u okruženju stvaramo neophodne uslove za pogled u budućnost.
Pa, molim vas, kao što drvo ima svoje čvrste korene i jako stablo, potrebno je da se svi objedinimo u najvažnijim državnim pitanjima oko tog stabla, a naravno da je potrebno i da krešemo trule i suve grane da bi krošnja bila čista i zdrava.
Ali, kažem vam - potrebno je dodatno jačanje institucija, da zakone donosimo ovde u Skupštini, da razvijamo tolerantno demokratsko društvo i da time mi zapravo postanemo deo Evrope, a naši koreni već odavno jesu u Evropi.
G17 plus podržava zakon o budžetu. Pozivam sve narodne poslanike da ga podrže. Podrška budžetu je zapravo podrška našim građanima. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, G17 plus se zalaže za promene u našoj zemlji, koje će našu zemlju suštinski približiti EU. Potrebno je da propise uskladimo sa zakonima EU, ali ne samo to, potrebno je da i ambijent u našoj zemlji učinimo pogodnim za investitore iz istih zemalja. Ako i jedno i drugo zajednički objedinimo i napravimo pogodnu klimu, naravno da sve to vodi jednoj dobroj promeni i progresu u našem društvu.
Predlog zakona o privrednim društvima koji je danas na dnevnom redu Narodne skupštine G17 plus u potpunosti podržava, jer je ovo savremeni zakonski projekat koji reguliše kompleksno funkcionisanje privrednih društava u celini. Dosadašnji Zakon o preduzećima donet je 1996. godine, pre osam godina. U vreme donošenja je doprineo drugačijem razmišljanju o razvoju preduzetništva i naročito formiranju novih društava sa ograničenom odgovornošću.
Kako su se prilike menjale i uslovi privređivanja u prethodnim godinama nisu bili naklonjeni ekonomskom razvoju, tranziciju naše privrede nismo doveli do kraja. Znači, moramo neke aktivnosti da intenziviramo i intenzivnije da se uključimo u međunarodne privredne tokove. Naše unutrašnje zakonodavstvo moramo da prilagodimo propisima iz okruženja i EU, a ovo je jedan od takvih zakona.
G17 plus je za donošenje ovog zakona. Istaći ću nekoliko važnih primera koji ovo zakonsko rešenje čine vrlo pozitivnim. Po ovom zakonskom predlogu privredna društva, ubuduće društva sa ograničenom odgovornošću, moguće je osnovati sa početnim kapitalom od 500 evra, umesto dosadašnje obaveze od 5.000 dolara. Prema Zakonu o registraciji privrednih subjekata, koji stupa na snagu februara 2005. godine, predviđen rok za registraciju je pet dana, tako da osnivanje ovakvih društava predstavlja uprošćavanje procesa i smanjivanje problema, a samim snižavanjem ove ukupne sume stvaraju se uslovi da mnogo više ljudi može da se uključi u isto.
Ono što je jako važno u ovom zakonskom predlogu jeste zaštita prava malih akcionara. Dakle, mali akcionar, ako nije zadovoljan, ostvaruje pravo tužbom, ako u privrednom društvu ima najmanje pet posto osnovnog kapitala društva. Takođe, akcionarsko društvo može sazvati vanrednu skupštinu po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje deset posto akcija sa pravom glasa.
Treće, kod utvrđivanja dnevnog reda, akcionar ili akcionari koji imaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa za izbor upravnog odbora društva mogu predložiti i zahtevati da se najviše dva nova pitanja uključe u dnevni red skupštine. Dakle, čitav niz pitanja i prava koja mali akcionari mogu da postignu ovde se na jedan dobar način reguliše.
Predlog zakona o privrednim društvima podrobno reguliše pribavljanje kapitala za privredno akcionarska društva, a u članu 204. Predloga konkretizuje se da akcionarska društva mogu izdavati obične i povlašćene akcije, koje mogu biti podeljene u dve ili više klasa sa različitim pravima, kao što su različite stope dividendi ili različita prava pri isplati dividendi ili pak isplati imovine društva u slučaju likvidacije. Ovi pojmovi upućuju nas na sasvim novo razmišljanje i na one članove akcionarskih društava koji imaju takve mogućnosti, pa i ukupnog javnog mnjenja kada u redovnim dnevnim vestima slušamo izveštaj o istim.
G17 plus smatra da ubuduće sa velikim intenzitetom treba da se aktivira i finansijsko tržište hartija od vrednosti, da se finansijsko tržište na izvestan način oživi, sa istovremenim omogućavanjem da akcije pojedinih privrednih društava budu uključene preko berze na tržištu. Mi smo imali i do sada određeni obim prometa na finansijskom tržištu, međutim, u prošlosti su najčešće sredstva za rad preduzeća pribavljana putem kredita poslovnih banaka ili namenskih investicionih fondova. Dakle, niti smo pokrivali tekuće poslovanje i proširenje delatnosti, odnosno sve investicije, a sredstva su nabavljena na finansijskom tržištu, ona su kvalitativno drugačija od dosadašnjih finansijskih sredstava. Naime, ako se ulože u kupovinu akcija, vlasnici tih akcija učestvuju u svim tim dividendama, a tu je i profit društva, a isto su tako određena prava da upravljaju u takvim privrednim društvima, odnosno firmama. Na taj način oni su vrlo zainteresovani da privredno društvo gde su uložili svoj novac posluje uspešno.
Dakle, da zaključimo, stvara se jedan normalan ambijent za privredno funkcionisanje u zemlji. Isto tako, stvaraju se dobri uslovi da se povezujemo sa svetom na obostran način, jer nije dovoljno da samo pozivamo investitore, već je potrebno da na odgovarajući način rešimo zakonsku regulativu u našoj zemlji.
G17 plus se zalaže za ovaj zakon i G17 plus će ga podržati, ali isto tako pozivamo i druge poslaničke grupe da prihvate ovaj zakonski predlog. Ako želimo prosperitet našoj zemlji, ako želimo ulazak u Evropu, da budemo deo savremenog sveta, onda moramo i zakonsku regulativu prilagoditi. G17 plus jeste za takve tokove, za konkretno rešenje i G17 plus će podržati ovaj predlog. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da, posle ovih lokalnih izbora, postoji nervoza u jednoj političkoj stranci.... (glasovi – kojoj). U Demokratskoj stranci postoji nervoza, a ako postoji nervoza očigledno je da ste dobili daleko manje nego što ste do sada imali.
I, ako nešto izgubite onda pokušavate verbalno da to ovde nadoknadite. Nije moguće.
Što se tiče jedinstva vladajuće koalicije, dakle, premijer je sazvao sastanak u petak. Upravo je na tom sastanku demonstrirano jedinstvo vladajuće koalicije. Jedino ko nije demonstrirao jedinstvo bio je predsednik Republike Boris Tadić. Ne može, dakle, predsednik Republike da kaže da podržava sastanak kada na njega neće doći, a da, dakle, potkači i Skupštinu i kaže da Skupštinu neće da sluša, i da, usput, pomene i zakon o Narodnoj skupštini, da kaže da ga neće potpisati, iako ga nije ni čitao i do njega nije ni došao itd. To se zove neodgovorna politika.
A, što se tiče jedinstva vladajuće koalicije, vidite i sami da postoji politička stabilnost, da postoji finansijska stabilnost u zemlji, da će uskoro na dnevnom redu da se nađe i budžet Republike Srbije, i ne vidim na koji način, osim verbalno, želite da narušite to jedinstvo.
Dakle, onaj ko je na neki način izgubio lokalne izbore, pokušava ovde da ih dobije, što nije moguće. Hvala.

Kod mene reč znači, a ne znam kod vas! G17 plus je odgovorna stranka, koja nudi inicijative, predloge i konkretna rešenja za određene stvari i probleme.
G17 plus u svom programu značajno mesto pridaje socijalnom dijalogu i u tom smislu zaista je potrebno da dođe do razgovora i dobrih strateških rešenja između Vlade, poslodavaca i sindikata. G17 plus uvek ispunjava svoja obećanja i date reči.
Što se tiče ovih ličnih stvari i ličnih uvreda, smatram da takva pitanja nije primereno ovde postavljati. Pripadnik sam Srpske pravoslavne crkve i pravoslavac sam, zar je moguće da takvu temu treba ovde da postavljamo jedni drugima. Valjda je to nešto što međusobno svi treba da uvažavamo, kao i različitosti koje kod nas postoje. To je nešto sa čime treba da nastupamo u daljem razgovoru. Hvala vam.

Predsedniče, na osnovu člana 130. Poslovnika Narodne skupštine molim da se izjasnimo o produžetku rada do završetka sedme tačke dnevnog reda.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, G17 plus u svom programu kao važan segment ističe značaj socijalnog dijaloga. Dakle, ovo što vidimo kao glavnu stvar koja proističe iz ova dva predloga zakona, to je dijalog između sindikata, poslodavaca i Vlade. Nije dovoljno, kao što se do sada to rešavalo u pojedinačnim slučajevima, već je potrebno zakonski regulisati ovu oblast.
Znači, ova dva zakona, koji dovode do uspostavljanja socijalno - ekonomskog saveta i mirnog rešavanja radnih sporova, u suštini, dovode do poboljšanja položaja i prava zaposlenih. Dobija se sistem kao u zemljama Evropske unije: kolektivno pregovaranje, regulisanje prava na štrajk i mirno rešavanje konflikata. Ključno je da u ovome učestvuju sindikati, i to svi reprezentativni sindikati: Samostalni sindikat, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i Sindikat Nezavisnost.
Važno je istaći koja pitanja socijalno-ekonomski savet rešava. To su, pre svega, razvoj i unapređenje pregovaranja, ekonomska politika koja utiče na socijalni razvoj i stabilnost, zapošljavanje, politika zarada i cena, zaštita radne i životne sredine. Pored toga, važno je da ovaj socijalno-ekonomski savet daje mišljenja o nacrtima zakona.
Dakle, G17 plus se maksimalno zalaže za ideju da osnovna ekonomska obaveza u oblasti obračuna i isplata plata ponovo bude afirmisana, da zarađene plate radnicima redovno dolaze i da budu isplaćene.
Smatram da ekonomsko-socijalni savet već na početku svog delovanja mora ovo pitanje vrlo temeljno rešiti, jer i sami znate da u praksi često imamo problema oko ovih stvari, a da ne govorimo o radnicima koji, posle napuštanja firme i pri rešavanju svog statusa, imaju probleme, i ti problemi se odugovlače mesecima, a negde i godinama.
Nikome nije u interesu da se tako nešto odugovlači. U interesu je i poslodavca i samog radnika da se te stvari reše i da svi budu namireni.
Što se tiče Predloga zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, dve vrste sporova su u pitanju: kolektivni i pojedinačni radni sporovi. Danas u praksi se oni najčešće rešavaju na dva načina: jedan je štrajkom, a drugi sudovima. Dakle, i jedan i drugi način nisu dobri, ako pre toga nema dogovora.
Jasno je da radnici svoja prava traže štrajkom, ali ovo omogućava da se stvori dobra osnova, da se napravi dobar sporazum, koga se svi moraju pridržavati kako bi se izbegle takve vrste aktivnosti.
Što se sudova tiče, znate i sami da imamo sporova koji traju dosta dugo i nijedna strana nije zadovoljna. Ovde imamo mogućnost za kraće rešavanje van suda, mogućnost da radnik ostvari svoja prava dogovorom i mirnim rešavanjem spora.
Naravno, jasno su definisane dužnosti i obaveze miritelja i arbitra. Jednom rečju, stvara se neophodan ambijent da se, po regulisanju ove oblasti zakonom, ovo i primeni u praksi. Inicijativa je, svakako, od Vlade i resornog ministarstva, da sazove činioce koji će činiti ovaj savet i da zajednički naprave program budućeg delovanja i dogovaranja.
G17 plus će podržati predloge ovih zakona, a pozivamo i druge poslaničke grupe da podrže ove zakone.