Jedno blic pitanje za vas, gospodine Marinkoviću. Vi odgovor znate, ali, evo, za uvaženog profesora gospodina Atlagića - kakva je veza Zorane Mihajlović, Marka Čadeža, Jove Bakića, Marka Blagojevića, ima tu još dosta njih? Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan - oni su svi članovi jedne produžene ruke trilaterale u Srbiji, tzv. "Ist Vest Bridž grupe" i po priznanju samog predsednika te grupe, kada se Zorana Mihajlović učlanila u tu produženu ruku trilaterale, razbežalo se - izvinjavam se profesore Atlagiću, zaboravila sam da pomenem i ovog Bojana Kostreša, Čankovog - oni su se razbežali jer nisu prihvatili da ona uđe u to kolo. A zašto je to važno?

To je važno zbog toga što zakon o kome će i najviše biti kasnije reči i taj američki intervencionizam koji je još Truman promovisao u Kongresu posle Drugog svetskog rata je Zorana Mihajlović i te kako vešto primenila, naravno, zbog činjenice da je lično promovisala, zajedno sa bivšim američkim ambasadorom, Kajlom Skotom, posao za "Behtel" za izgradnju Moravskog koridora koji je 300 miliona evra skuplji od cene koja je mogla da bude.

Odlično što vi to držite, ali, eto, mi nećemo danas recitovati Prevera. I kud nađoste Prevera, pored Šantića ili, recimo, Jesenjina i svih onih drugih čuvenih pesnika, a pre svega srpskih rodoljuba o kojima mi mnogo više znamo nego mi.

Dakle, gospođo Mihajlović, ovo su sve nepobitne činjenice.

Gospodin Kovačić, koji je predsednik te produžene ruke trilaterale vas je kao takvu označio, i ne samo vas već i ove pobrojane likove, i kada mi kažemo da ste vi američki špijun u Srbiji, mi za to imamo zaista izvesna i veoma dobra saznanja…

(Predsedavajući: Nemojte, koleginice Jovanović, stvarno nema smisla.)

Ja ne znam što to vas lično potresa?

(Predsedavajući: Pa to je najveća uvreda koju možete nekome da uputite u Narodnoj skupštini.)

Verovatno vas, gospodine Marinkoviću, zbog vašeg najnovijeg selfija sa Zoranom Mihajlović i ovog novog, izuzetno smešnog, ali s druge strane, da ga ne potcenjujemo, opasnog lika u vidu novog ambasadora Godfrija u Srbiji. Sve su to činjenice na koje mi ukazujemo godinama.

A da je tačno to, i malo pre ste, zaista, zaboleće vas ruke kad podižete taj transparent a znate da govorimo istinu, Vučić je ovde potvrdio i u Skupštini Srbije. Vi ste malo pre prekidali gospođu Radetu. Aleksandar Vučić je, kada je izabran za premijera, bio je čovek tu, rekao da kada je saznao da je Zorana Mihajlović karticu, evo sada da demonstriram, izvadim svoju ličnu, privatnu karticu… (Isključen mikrofon.)

Apsolutno je neprihvatljivo, opet moramo da se obratim ovde jedinoj stručnoj osobi, a to je gospođa Damjanović, da ovakav tekst za ovaj član bude promenjen, odnosno da insistirate na tome da gradski urbanista, opštinski može pored iskustva u arhitekturi da ima ili nema urbanističko iskustvo.

Mi imamo takvu situaciju u Kragujevcu zbog trgovine uticaja porodice Nikolić i Radomira Nikolića. Ono što Zorana radi na republičkom nivou, to taj porodični klan radi u Kragujevcu.

Aleksandar Nenković, glavni gradski urbanista nema nijedan jedan jedini radni dan radnog iskustva, kao urbanista.

On jeste arhitekta, ali sa veoma sumnjivim poslovima.

Naime, njegova firma „Vektra sistem“, tako mislim da se zove, koja postoji dugi niz godina nije ništa doprinela u smislu izgradnje nekog ili poslovnog ili objekta za stanovanje, jer on je apsolutno antitalentovan za arhitekturu koju je završio. Ali, zato mu je Radomir Nikolić, kao glavnom urbanisti u gradu Kragujevcu poverio posao rekonstrukcije zgrade, „Energetike“, odnosno naše gradske toplane i apsolutno moram to da kažem da su i zaposleni bili zapanjeni zbog toga kao i mnogi ljudi koji rade i u gradskoj upravi grada Kragujevca.

Postavlja se pitanje – kako vi onda podstičete da se urbanistički haos po gradovima Srbije reši, da građevinske inspekcije rade normalno svoj posao, da kontrolišu kako se sprovodi Zakon o planiranju i izgradnji, na nivou lokalnih samouprava kada u jednom ovakvom i ovako velikom gradu imate ovakav skandal.

Da nema nas koji smo predstavnici naroda koji govorimo, mi srpski radikali istinu i istinu i uvek samo istinu, građani bi ostali nezaštićeni, kao i svi ovi koji su ojađeni zbog takvog vašeg ponašanja i svih vaših mahinacija i u prethodnom Ministarstvu i ovom.

Naravno, govorićemo i o tome šta ste radili kao ministar energetike, kada ste NIS ojadili.

Ovaj zakon se menja deseti put i ovo je prilika da kažemo da je Zorana Mihajlović, o tome smo obavestili javnost u decembru prošle godine, umešana u trgovinu naftnim derivatima i skladištenju naftnih derivata u Srbiji.

Naime, iz Udruženja naftnih kompanija Srbije su tražili od ovog ministarstva, a i preko Privredne komore Srbije, da se rok za ispunjavanje tehničkih uslova za mnoge kompanije koje su uložile ogromna sredstva produži do kraja ove 2020. godine, međutim, ona se o to oglušila. Zbog čega? Zbog toga što Zorana Mihajlović uzima 10% provizije od kompanije „Mitan Oil“ koja ima ekskluzivitet za skladištenje naftnih derivata, a čiji vlasnik je sin nekadašnje ozloglašenog komunističkom funkcionera Mike Špiljka, izvesni Vanja Špiljak, koji taj posao nesmetano radi.

Moram da podsetim, evo, verovatno se i gospodin Matić i gospodin Atlagić toga sećaju i gospodin Rističević, da je Mika Špiljak, kada je bio direktor zagrebačke INE, ukrao 10.000 tona nafte na Atlantskom okeanu. Eto, vidite da iver ne pada daleko od klade. A da je upravo sa takvim likom, sada sinom Mike Špiljka, Vanjom Špiljak, povezana Zorana Mihajlović. U protivnom, ona bi uslišila sve ovo. Ne, nije laž, možete opet da podižete, stavite i one rukavice od 300 evra na ruke, ako vam je hladno i ovde, da podižete taj transparent. Upravo su nam se obratili ljudi iz Udruženja naftnih kompanija.

Oni traže, gospođo Damjanović, vama se kao ozbiljnoj osobi obraćam, da se onaj rok za njihovu preregistraciju, odnosno za ispunjavanje svih ovih uslova produži, a i sa validnim razlogom. To je već urađeno i slično odabrano šljunkarima i definisano je članom zakona, članom 60, da oni mogu to da usklade do 31. decembra 2023. godine.

Prema tome, ovo je apsolutna istina, jer da neko želi da pomogne ovim privrednicima Srbije, a njih je zaista veliki broj to bi uradio. Naravno, ona to ne želi, zbog ovog ličnog interesa i protežiranja firme Vanje Špiljka.

Eto, pričali ste o stranim investitorima ali niste, gospodine Marinkoviću, pominjali kako treba ovi domaći privrednici da posluju. Njima to brani izmena ovog zakona i svi ovi dosadašnji zbog toga što prema zakonu koji je sada deseti put u izmeni, to da vam kažem, lučko pristanišno područje na konkretnoj lokaciji utvrđuje Vlada Republike Srbije na predlog Agencije za upravljanje lukama, i to ste osnovali ili vaši prethodnici, nebitno je.

Međutim, određivanje i tumačenje odredbi strategije razvoja vodenog saobraćaja i urbanističko planske dokumentacije radi donošenja odluke da li će negde da bude utvrđeno ili neće Lučko područje, donosi ovo Ministarstvo.

Tu opstrukciju za ove ljude koji su napravili te terminale i uložili ogromna sredstva dobili su sve sertifikate, sprečava upravo ministar, Zorana Mihajlović i oglušuje se o sve njihove zahteve, predloge, inicijative da se formira radna grupa, da im se rok za njihovo privođenje nameni po zakonu produži do kraja ove godine iz ovog razloga Vanje Špiljka i „Mitan Oila“ o konkretnog protežiranja tako nečega.

Čekajte, ako ste vi za razvoj domaćeg sektora, ako hoćete da pomognete ljudima koji su izvesno zaposlili određeni broj ljudi, ako su oni dobili sve tehničke uslove da ispunjavaju, protivpožarne, zaštite životne sredine, zašto se svi onda oglušujete?

To je nemali broj ljudi koji pripadaju ovom udruženju na ovakve njihove zahteve, onda, pustite posle slobodno tržišnu privredu, gospodine Marinkoviću za koje se zalaže Srpska radikalna stranka, a vi to nećete, vi ste monopolisti, odnosno, vi podržavate konkretno ministra, znači, slažete se sa takvim konceptom privrede u Srbiji koja hoće da određene kompanije drže monopol.

Stvarno nemam vremena da navedem sva ova preduzeća, ali to su ljudi, gospodine Marinkoviću, koji ne primaju platu u Skupštini, kao ovde većina narodnih poslanika, svoj novac su uložili, a sada ne mogu da dobiju dozvolu da rade posao koji inače mogu da rade.

Ovde želim sada da potenciram, ovaj amandman je više tehničke prirode, ali pitanja koja su važna za plovni tok Srbije, pre svega, za to da nas do sada Vlada Republike Srbije i nadležno Ministarstvo, osim zaista, to mora da budem iskrena, o tome govori na ovim redovnim pojavljivanjima na Odboru za spoljne poslove ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Do sada nas uopšte niste obavestili, kao vladajuća stranka, formirali ste nekakvu međudržavnu Komisiju sa ustaškom hrvatskom vlašću, kakav ste do sada pomak napravili, jer vama je dobro poznato da bilo koja vlast da se menja u Hrvatskoj potražuje 10 hiljada hektara na levoj obali Dunava.

Ono što je veoma važno je da znamo to da u oblasti hidrografije i ne iskorišćenosti puno kapaciteta plovnog toka reka u Srbiji, pre svega Dunava i Save, kao i mnogih jezera, direktno odgovornost snosi Vlada Republike Srbije. Nisu ljudi koji su registrovani za oblast nautike, pre svega, oni koji imaju funkciju pružanja turističkih usluga, dužni da se sami edukuju.

Zašto ste postavili tamo novog direktora u Direkciji za plovne puteve? Zašto imate načelnike upravnih okruga? Šta radi ministarstvo Zorane Mihajlović? Da upravo tim ljudima pomogne da svoje kapacitete, a naravno i uz stručnu i finansijsku pomoć, stave u službu iskorišćavanja resursa u Srbiji.

Zar vi mislite da nije veliki broj ljudi koji dolazi da poseti meandre Uvca i neke druge destinacije, a gde se koriste upravo ti brodići koji treba da provedu kako kineske, tako i turiste širom sveta koji dolaze u našu zemlju?

(Predsedavajući: Hvala.)

Dakle, Vlada Srbije u ovom mandatu nije dovoljno uradila da se taj ogromni potencijal, koje Republika Srbija ima na raznim lokacijama, a pre svega u plovnom toku Dunava i Save, iskoristi na pravi način.

Najveći deo, površina aerodroma Morava je u ataru sela Katrga, odakle je moj oca i gde žive Jovanovići, dakle, moji bliski srodnici, moja braća od stričeva, moje snahe i njihova deca. Porodična kuća moje porodice i imanje se nalazi na 800 metara vazdušne linije od aerodroma Morava.

Kada je aerodrom počeo da radi, kada je pompezno onaj let sa teškoćama i maglom tog jutra krenuo, posle toga su otišle ekipe raznih televizija da pitaju meštane pre svega, mog sela, kakvu će korist imati od toga.

Oni su rekli da mnogi od tih ljudi nemaju pasoše. Mnogi od njih su sa devastiranom poljoprivrednom proizvodnjom, mnogi nemaju iako je to plodno zemljište, sistem za navodnjavanje zato što se bave povrtarstvom, a Zorana Mihajlović koja je upriličila sebi garderobu od više desetina hiljada evra, valjda se smeje tim ljudima i seljacima iz mog sela Katrga i okolnih sela i kaže – to će biti kargo centar kada budemo napravili moravski koridor, pa će ljudi moći da plasiraju svoje proizvode.

Ja vas sada pitam – da li vi znate kako jedno prosečno domaćinstvo u okolini tog aerodroma živi? Ako hoćete i strukom da se bavite, a aerodromi i komercijalni putnički letovi su vezani za turizam i za dolazak ili odlazak ljudi, da li ste vi pre toga napravili, vi stalno gospođo Mihajlović se gađate nekim ciframa.

Čas kažete biće 20.000 letova u ovoj godini, pa onda 15.000 letova, dajte saberite se malo i recite narodnim poslanicima i javnosti da li ste napravili jasniji elaborat o isplativosti tog aerodroma?

Pitanje je uopšte kada će putnički saobraćaj organizovan od strane prevoznika u Srbiji da doživi potpuni kolaps zbog nemogućnosti države da obezbedi i tih, pre svega, preduzeća, adekvatnu radnu snagu, odnosno Srbiji u ovom trenutku fali 5.000 vozača sa ovom kategorijom. Svi oni koji se bave ovom privrednom delatnošću svakoga dana strepe da li će neko od tih vozača da se, ne daj Bože, razboli, da mu se desi nešto u porodici i da jednostavno, prevoz stane.

Sama sam često korisnik takvog međugradskog prevoza i na kraju i neki moji poznanici i prijatelji su vlasnici takvih preduzeća, ljudi koji su sve sami stvarali i obezbeđivali.

Onda, postavlja se pitanje kako je moguće da Vlada Republike Srbije i resorni ministar i Ministarstvo hvali samo time koliko je izgrađeno puteva, a da se ne zahvali upravo tim ljudima koji su svojim porezima, svojim naporima, kao i građani Srbije koji plaćaju visoke putarine, koji plaćaju registracije za vozila, evo kao vaše, gospodine Arsiću?

Svaka vama čast. Evo, kao upisani onaj vaš „C5“ sećam se kad ste ga juče novog kupili, on je prešao, koliko, 500, 600.000 kilometara? Ima mnogo takvih kolega koji imaju automobile slično godište ili kategorije.

Da li je normalno da vi plaćate registraciju za kubikažu vašeg automobila istovetnu kao neko ko je sada izvezao novi „Restajling C5“ iz salona? Normalno da nije. Da li je normalno da u državama koje hoće da podstiču, upravo taj razvoj infrastrukture, jer uzimaju od građana novac. Vi samo znate ko mantru da ponavljate - izgradili smo toliko, izgradili smo toliko. To su izgradili građani Srbije, oni koji su dali za registraciju, za putarinu, za gorivo.

Od 216 stanova za koje će biti mogućnosti i koja će se graditi u Kragujevcu na lokaciji Denino brdo, do sada se prijavilo 139 pripadnika snaga bezbednosti.

Znači, to interesovanje i to što je najavljivala ministar Mihajlović, nije bilo tako pompezno, i ako se i taj broj bude popunio problem je veliki zbog određivanja lokacije što su nerado prihvatili odbornici SNS u Kragujevcu, ali eto tako ih je uslovio još uvek aktuelni gradonačelnik, jer vrlo dobro znaju i vaši koalicioni partneri u Kragujevcu da tamo nema zaista ni deseti deo, ako ste bili na tom terenu, ali Kragujevčani to dobro znaju, potrebne infrastrukture.

Dodatna infrastruktura, kolege narodni poslanici, će koštati na desetine miliona evra. Verujte. To je potpuno jedna, to nije u Beogradu neka lokacija, mada i ovde je to zaista problematično sa aspekta ovoga što je rekla koleginica Radeta, da ljudi žive u nekakvim getoima, odnosno da snage bezbednosti sada budu samo na tom jednom mestu.

Kada se pravio novi deo grada, mi to zovemo aerodrom, jer je nekada još neko to koristio za te svrhe u gradu, jedan stambeni blok, naravno da su mogli da biraju ljudi koji su radili u vojsci i u policiji i u drugim državnim organima mogućnost da se tu nasele, ali ovako nešto neverovatno, a sa druge strane vi niste uopšte ispratili reakcije svih drugih zaposlenih, iako smo mi za to da se veće pare daju i za plate u vojsci i policiji i lekara i naučnika i svih drugih kojima niste omogućili da pod ovim uslovima …(Isključen mikrofon)

Evo, primetili ste gospođo Damjanović, šta je bila intencija ovakve reakcije poslaničke grupe SRS.

Mi smatramo da je apsolutno nepotrebno da se donose posebni zakoni i da jednim uređenim zakonom o eksproprijaciji i utvrđivanjem javnog interesa Republike Srbije za sve infrastrukturne projekte, ovaj način može da bude drugačiji i da se reši u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Mi smo bili i protiv onog posebnog zakona, kada je bilo u pitanju utvrđivanje svih uslova za Moravski koridor, zato što smatramo da u buduće ne treba da bude takvih izuzetaka i onaj aspekt te cene koju mi osporavamo, posla koja je poveren „Behtelu“ i nemogućnosti još uvek građana kroz čija naseljena mesta će, imali smo ovde priliku da vidimo i onu mapu, da prođe ovaj Koridor, da znaju, a koje su to tačno parcele koje će biti predmet eksproprijacije.

Državi Srbiji treba još mnogo, mnogo infrastrukturnih projekata. Pre svega, da bi se čitava mreža puteva i da kažemo i kolegi Orliću i svim drugim kolegama koji su ovde u sali, da SRS je za to da se prave, grade putevi, ali i putevi koji su regionalnog karaktera, putevi tzv. prvog reda, kao što je put od Novog Pazara do Sjenice, od Ivanjice do Sjenice.

Ne možete to da stavite negde tamo u zapećak i da kažete – e to će da posle bude u nekom drugom ciklusu, jer i ti ljudi tamo koji možda nikada ili će retko ići auto-putem, traže da se njihov problem reši, a naročito za sve one koji žive od poljoprivrede, mislim na sve te padine, planine Golije, mislim na oblast Zlatara, mislim na čitav potez zapadne Srbije, gde i te kako potrebno mnogo više da se radi.

Osim toga što je leks specijalis, ovo je zaista jedna papazjanija od zakona, jer odredbe Zakona o javnim nabavkama, o eksproprijaciji i mnogi drugi sadržani su u ovom tekstu koji ima ovako smešno napisane zakonske norme koji, kako reče kolega Savić, su i nespretno napisane u kondicionalu i zbog činjenice da se ovde sada otkriva ono što smo mi tvrdili.

Opet ću da se obratim gospodinu Orliću, koji verovatno žuri, pa nije raspoložen za replike.

Tvrdili smo pre mesec i nešto dana da je čitav posao oko „Behtela“ bio od početka namešten za poznatu kompaniju, i to iz političkih, pre svega, razloga. „Behtel“ je kompanija koja ima i te kako bliske veze sa republikanskom američkom administracijom. Upoznat je i gospodin Marinković da su Vilijem Kejsi, nekadašnji direktor CIA, kao i Vajdenberg, koji je bio glavni vojni strateg američke administracije, ljudi koji imaju najveći uticaj u toj firmi i da bi se, što kažu – da se Vlasi ne dosete, izbegle sve procedure, kako je to propisano Zakonom o javnim nabavkama, najpre je Vlada Republike Srbije usvojila Memorandum o razumevanju o infrastrukturnim projektima sa Amerikom, a u prisustvu Kajla Skota i sedam dana posle toga je Zorana Mihajlović, onda kada je Skot rekao da je Kosovo nezavisno i kada je stajala pored njega, potpisala, takođe, sa kompanijom „Behtel“ Memorandum o strateškom projektu.

„Behtel“ je firma koja gradi i radi samo tamo gde ima političke veze. Svuda su ih pretplatili. Već smo govorili o tome, ali nastaviću, jer imam još dva, tri amandmana.

I bez obrazovanja ove radne grupe koju predviđate ovim zakonom izabrali ste „Behtel“ za svog strateškog partnera za ovaj posao koji košta 300 miliona evra više za izgradnju Moravskog koridora.

Da nastavim onu priču od malopre, dakle, ne samo ovde u Srbiji, već posle američkog razaranja Iraka, ubistva Sadama Huseina i svega što su naneli tom narodu, zamislite ko je dobio posao baš tamo da gradi i radi? „Behtel“. Zato što su američki špijuni postavljeni na vlast i zato što po sličnim vezama i linijama, kao što imaju kod Zorane Mihajlović.

Verujem da je ona apsolutno bila spremna da u tom poslu ide do kraja i da insistira na tome, a sa druge strane vaša briga za to kako ćete da ostvarite i kakve političke kontakte i na koji način će da vas tretira američka administracija su vaš problem i vaša stvar.

Opet, da se vratim na onu Marinkoviću poznatu Trumanovu doktrinu koju su promovisali i koje se Amerikanci i dan danas drže, da njihov sistem koji primenjuju u Americi apsolutno ništa ne vredi ako ga ne primenjuju u drugim zemljama u svetu. Rukovodeći se time, američka kompanija „Behtel“ je izražajno nastupila na području, kako vi to volite da kažete, zapadnog Balkana. Pre toga i u delu koji se ne tretira tako.

Moram da podsetim javnost, jer ovo je sada već i poslednji član ovog zakona, da je jedan ministar u Hrvatskoj zbog toga i zbog mutljavine sa „Behtelom“ morao da podnese ostavku.

Tražićemo da se ovaj zakon stavi van snage u budućem sazivu Skupštine, koji će Zorana gledati, odnosno… (Isključen mikrofon)

Registar prostornih jedinica je važan kako za državnu administraciju tako i pre svega za privredu i postoje mnoge situacije gde se pojavljuje u rupe između dva naseljena mesta za koje nije utvrđeno kome pripadaju i to je ono što mora da se sredi u mnogim delovima Srbije.

Naročito, na zapadu Srbije, u planinskim i ruralnim područjima, ali ima takvih slučajeva, evo i u centralnom delu Srbije, kod mene u Šumadiji, verujem i u nekim prigradskim opštinama, grada Beograda.

Zašto je to važno? Važno je zbog činjenice da sva ta planska dokumenta, a pre svega zbog ljudi koji žive u tim mestima, i zbog lokalne samouprave, moraju do kraja da budu uređena.

Ako biste sada pitali nekoga, naravno, veštijeg i nekog mladog stručnjaka iz Orlićeve struke, za koliko dana bi mogao da sredi jedan upravni okrug, nekog ko ima valjani program za to i nekoga ko ne koristi resurse državne administracije, već neke druge, možda bi to mogao da uradi za dve nedelje, ili manje.

Zaista ne znam, jer se ne razumem detaljno u taj deo posla, što se tiče sređivanja, na takav način, ali iz života i prakse, vam govorim, da su zaista problemi veliki. Obraćali su se meštani mesne zajednice Rudnik u više navrata lokalnoj samoupravi u Kragujevcu, da kažu da zbog toga što pojedina Rudnička sela, a u nekim delovima parcela ne znaju se koje nisu privatno vlasništvo kome pripadaju, oni traže zbog toga što je bila neažurna administracija, u Gornjem Milanovcu da se priključe gradu Kragujevcu, i to ima neke logike, ali je put za to veoma dugačak.

Da svi građani Srbije dobiju adresu i broj trebao je da bude završan posao do sredine 2018. godine, pa onda do sredine 2019. godine i još uvek je ogroman broj bez kućne adrese i broja. Znate, nikome nije prijatno kada mu piše nema ulice i bez broja, iako je država rekla da će svakome kada dobije ulicu i broj, konačno, država o svom trošku izdavanje dokumenata i zamenu dokumenata sprovoditi.

Ovo je zaista neverovatno, naročito zbog toga što to stvara veliki problem i kod Katastra, koji izuzetno loše radi pod vođstvom ovog vašeg Draškovića i zbog činjenice da ste usvojili zakon o stanovanju, pa profesionalni upravnici koji inače lutaju od zgrade do zgrade, ulicama i traže to, ne mogu ni da urade taj posao kako treba, a da ne govorimo o građanima koji imaju u svom stalnom, svakodnevnom životnom okruženju probleme zbog toga.

Ko je odgovoran što ovaj posao nije urađen do kraja? Šta vas je u tome sprečavao? Vi kažete iz Ministarstva, iz Nadležnog inspekcijskog organa nisu ažurni, to nisu uradili na vreme.

Zar je bio preči posao? Evo, kolega Savić je pominjao Niš, ali ima mnogo drugih gradova u Srbiji gde je to i te kako trebao da bude glavni posao svakoga ko brine o građanima. Kako biste se vi, gospođo Mihajlović, osećali da ste u jednoj takvoj situaciji? Lako je svima vama koji kada izađete iz vaših zgrada, iz stanova, zgazite na asfalt, imate urađenu infrastrukturu, a šta da kažemo građanima Srbije koji isto plaćaju i poreze i doprinose i registraciju, a nemaju ništa?

Mi smo, srpski radikali, insistirali, donošenjem Ustava Republike Srbije 2006. godine, da se pitanje korišćenja prava otkupa građevinskog zemljišta reši jednim sistemskim zakonom koji ne bi trebao da se menja. To bi pružilo pravnu sigurnost i pravni okvir i za građane, jer građani moraju da znaju da se građevinsko zemljište deli na ono građevinsko zemljište koje pripada tom gradu, odnosno jedinici lokalne samouprave i ostalo građevinsko zemljište, najčešće i nekategorisano koje se nalazi u pojedinim delovima grada.

Međutim, i dan danas je i te kako veliki problem ko od ljudi koji imaju svoje kuće, imaju parcele, a kada se pojavi neki bahati investitor kome je dozvoljeno sve. Zaista je ova Vlada pokazala da ima i te kako razumevanja za sve one koji imaju novac i tras došli su – hajde sad ćemo da pravimo neke solitere, da se neplanski gradi. Vi se svi putovali negde po svetu. Da li ste vi videli neke ogromne solitere pored Ajfelove kule? Niste. Da li ste ih videli u užem centru nekih drugih gradova? Da li ste videli neki soliter pored Akropolja? Jeste li videli da je došlo do konverzije građevinskog zemljišta u takvim gradovima samo zato da bi neko gradio i sticao ogroman kapital?

Nemojte da se igrate nekim stvarima koje će ostati ruglo budućim generacijama. Mnogi od vas su pominjali nekadašnjeg gradonačelnike Beograda i drugih gradova, pa kako se i planski radilo i posle između dva svetska rata, posle Prvog svetskog rata gde je zaista Srbija imala velike probleme u svakom smislu. Vi danas to gledate…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, koleginice Jovanović.)

Taman sam htela o Požarevcu i onim svetlim trenucima istorije vašeg grada.

Hvala, gospođo Radeta.

Zaista mi je drago da se evo u višestranačju i sada prvi put danas, posle skoro četiri godine ovog mandata ukazala i vama prilika na najdemokratskiji način predsedavate sednicom Narodne skupštine.

Ostalo je malo vremena i set ovih zakona je obrazlaganje naših kritika, gospodine ministre, počeću ovim zajmom koji bi trebao da unapredi rad Republičkog geodetskog zavoda, u stvari katastra, a to je jedno od velikih boljki našeg društva.

Naravno, to apsolutno sa vama nema nikakve veze, vi ste možda kao ministar finansija u Vladi Republike Srbije imali dobre namere da na taj način poboljšate rad ove službe.

Međutim, sve dok traje sprega Zorane Mihajlović i direktora katastra Bore Draškovića, a to je zaista jedna kriminalna sprega i veza. Rad Geodetske uprave neće moći da se unapredi.

U svakom gradu u Srbiji, zna se tačno kakav reket uzimaju zaposleni, a pre svega šefovi uprava geodetskih zavoda da završe posao građanima, koji inače košta od pet do 8.000 dinara, niko to ne može da uradi bez naknade, odnosno bez reketa koji se od njih traži.

Ta mafija je to počela organizovano da radi pre nekoliko godina i čak postoji, javna je tajna, kafić u ulici 27. Marta gde se dolazi sa novcem, a to je minimum 500 evra da onaj posao koji treba da urade tamo završite zbog pravno-formalnih začkoljica sa 500 evra reketa i to je zaista jedan neverovatan problem, a naročito činjenica što znaju i mnogi građani Srbije, tačnije njih preko 40.000 koji su uložili drugostepenu žalbu zbog toga što su im osporena osnovna rešenja da upišu svoje nekretnine.

Radi se o mnogim porodicama. Mnoge porodice o kojima se radi ne mogu da završe svoje osnovne stvari, deca ne mogu da se školuju, ne mogu da se premeste u drugo mesto gde žele da žive i ta katastarska mafija je zaista nešto što će da obeleži ovaj mandat vladavine SNS i uopšte činjenica da su se svi oglušili o takve primedbe, žalbe građana i nerešenih preko 40.000 slučajeva.

Što se tiče Zakona o popisu stanovništva objekata i stanova u 2021. godini, zaista celog dana smo mogli da slušamo o tome kako jedan laptop rešiće sav posao i to je super i to je napredno i to će da da odlične rezultate.

Ja se zaista pitam da li su ovi poslanici koji su pričali od ovlašćenih predstavnika iz vlasti preko pojedinaca uopšte čitali ovaj zakon? Da li vi znate šta znači jedan pravi i ozbiljan pristup i izvlačenje pouke iz popisa stanovništva? Vi mislite, to je samo tako, dođe popisivač, eto ima sada ovaj laptop, pita kako se zoveš, ko tu stanuje, šta si po zanimanju, i to je to. Ne treba to da bude svrha, gospodine ministre, a to opet nije ni vaša striktna nadležnost, nego nisu došli oni koji treba da obrazlažu način na koji će to da se radi, da to bude svrha popisa stanovništva.

Šta ste vi naprednjaci izvukli kao pouku iz popisa stanovništva iz 2011. godine? Jeste li se vi posle odlaska ovih žutih lopova i ovih dosovaca sa vlasti bavili nekim metodama da vidite od čega ćete vi da krenete.

Ako ste imali taj popis stanovništva, a imate, to svako može da pogleda i u „Službenom glasniku“ tabele koje kažu da je u tom trenutku u Srbiji popisano sedam miliona i 160.000 stanovnika, a da je izvesno da sada ima manje od sedam miliona, da su ljudi otišli iz sela, da su mnogi mladi napustili Srbiju, da su mnogi bili prinuđeni da ugase svoja poljoprivredna gazdinstva. Kakva je onda pouka za vas iz vlasti, koji ste na osnovu tih parametara trebali da pravite neke strategije, neke programe i pre svega, gospodine ministre, da donosite zakone, da sprečite dalji odliv ljudi sa sela, mladih iz Srbije i da pospešite natalitet.

Ministar Slavica Đukić Dejanović je nas pitanje jednog novinara pre nekoliko dana rekla, da, suočena je sa tim, pošto ona vodi to posebno ministarstvo za natalitet, da će biti manje i da su cifre te koje su neumoljive, pa videćemo posle toga.

Šta vi imate da gledate posle toga? Zašto niste prihvatili zakone koje su predlagali poslanici SNS? Valjda vam se žuri na ono zvono svaki put kada je početak redovnog zasedanja, a evo i time završavam, gospođo Radeta, jer je potrošeno skoro čitavo vreme naše poslaničke grupe, da podsetim građane Srbije.

Poslanik Zoran Despotović tražio je da se subvencije u poljoprivredi povećaju i da premija za mleko umesto sedam bude 10 dinara, da ona subvencija koja ide za biljnu proizvodnju, umesto 6.000 bude 9.000 dinara, a poslanik Tomislav Ljubenović je takođe tražio da bi se sprečili svi ovi negativni prirodni priraštaj koji će se pokazati po popisu stanovništva, da svako dete u Srbiji do svoje 18 godine od države Srbije dobija 12.000 dinara, kako bi imalo život koliko toliko dostojan čoveka, što mnogi roditelji na žalost ne mogu da omoguće svojoj deci, a vi završavate ovaj mandat, bez takvih veoma važnih promena i bez takve pomoći porodicama sa decom. Hvala.