Potpuno ste u pravu gospođo Gojković.

Jeste, ja sam tražila da se ceo član briše, gde ovo što i vi i ja potenciramo, a o čemu se oglasila Srpska akademija nauka i umetnosti, ne treba ovde posebno sada da se ovim članom 3. naglašava, jer to se podrazumeva.

Ako bismo imali, gospodine ministre, situaciju da u nekom kontekstu treba da se naznači funkcija koja je ženskog roda koja je bitna, navešću vam jedan primer.

Prva žena kosmonaut Valentina Tereškova, koja je letela u kosmos, vi ćete napisati prva žena kosmonaut, a nećete da napišete kosmonautkinja, ili evo, da se seti gospođa Gojković, u ovom obnovljenom višestranačju, prva žena potpredsednik Skupštine Maja Gojković, ona je bila prva žena koja je posle 50 godina vladavine komunizma izbrana za funkciju potpredsednika, tada Savezne skupštine. Da.

Tako da ne možemo da se igramo nečim. Nisam ja mislila da je loša namera bila vaša, ali kad mi rekoste gospodine ministre, da vam je to tražila ta kancelarija za rodnu ravnopravnost, pa što kaže gospođa Gojković, samo mi se nešto prevrnulo, jer znate ko su oni da nešto potenciraju, da li je ispravno ili nije u srpskom jeziku. Zna se ko je, šta je, ko smo mi i kako se zanimanja koja su generički u muškom rodu odnose i na muškarce i na žene, to je nešto što je neutralno i sad oni treba nama da pričaju.

Znate, toliko mi je odzvanjalo u ušima toliko godina, to je bilo bolesno da Gordana Čomić potencira poslanica, aktivistkinja, ne znam već šta, svo to izvrtanje. Još je u to vreme i izašao izmenjeni Pravopis srpskog jezika. Ja sam joj stvarno rekla, ona je vidim posle za kratko vreme i kupila to da pogleda malo i zbog nekih drugih tamo kovanica koje su se pojavile, pa su autori tog izmenjenog rečnika srpskog jezika to objašnjavali zašto je to tako. Ali, takođe su pokušali na razne načine da objasne da se i kroz neke druge forme kvari srpski jezik.

To što je svaki jezik živ, to je jedan aspekt, ali što srpski jezik ima svoju gramatiku i što se zna šta je gramatički ispravno je nešto što mi moramo da poštujemo, jer mi smo Narodna skupština i tačno se zna kako se upotrebljava zvanično ćirilično pismo i jezik.

Gospodine ministre, vi ste u veoma nezavidnoj situaciji. Ovi zakoni koji su danas pred nama, pre svega novi okvir kvalifikacija i dualno obrazovanje i sve ono što ste vi nama predlagali ovde je nešto što je vama nametnuto. Vi kao Mladen Šarčević da se pitate, vi biste najpre bili kao čovek koji je na taj način školovan, kao i većina stručnjaka koji su dali doprinos ovoj zemlji u neposrednoj prošlosti, želeli da imamo taj klasičan vid školovanja koji ste i vi prošli, kao i mnogi od nas ovde. Međutim, novi uslovi, uslovi tržišta i, pre svega, EU od vas lično i od Vlade Republike Srbije traže nešto što je na duge staze veoma rizično po obrazovanje u Srbiji i doći ćemo u situaciju da jednog dana mi tražimo visokoobrazovane ljude za pojedine sektore, pre svega za zdravstvo, pa inženjere, pa stručnjake za mnoge druge oblasti da dolaze iz drugih zemalja, jer ih u Srbiji neće biti.

Dakle, 139 ljudi, kaže zvanična statistika, dnevno ode iz Srbije, na mesečnom nivou preko 4.000 ljudi, sve u potrazi za poslom, napuštaju Srbiju, a godišnje je to jedan grad veličine, eto, možda, Aranđelovca ili slično, dakle, 50 i nešto hiljada ljudi. I dolazimo u situaciju da treba sad da razmišljamo kako te ljude da vrtimo.

Znate, jedan autobus ili već jedan dolazak od desetak ili dvadeset nekih medicinskih sestara koje su se vratile nije ništa u odnosu na, to je propaganda, dnevno politička, ali sistemski da vi uradite nešto da se ti ljudi zadrže.

Znate, ranije, evo, ja sam rođena u gradu koji je bio uglavnom industrijski, radnički grad, gde su se ljudi obrazovali, prekvalifikovali, i vi znate, gospodine ministre, da je iz tog razloga tamo davnih godina osnovan kasnije i Mašinski fakultet u Kragujevcu, i srednje škole, koje su davale takva zanimanja za one velike industrijske sisteme, za sve fabrike koje su ovi dosovci posle 5. oktobra u Kragujevcu rasprodali, zatvorili, ljude isterali na ulice.

Ali, ovo sad ad hok razmišljanje i zapošljavanje - hajde sad imamo tu fabriku, zaposlićemo ljude, onaj koji je radio u metalskom kompleksu odmah može da se prekvalifikuje, jer su došli neki investitori, da šije nešto tamo na mašini za šivenje. To jednostavno nije dobro i mi smo zato protiv toga.

Naravno, ovaj član govori o postojanju ove agencije. Apsolutno smo i protiv te agencije. I videćete, eto, vreme će da pokaže da smo mi bili u pravu, jer dolazak tih stranih investitora je sada jedna pomama koja vama donosi određenu političku korist, ali to nije dobro za dugi period, zato što te fabrike i ti sistemi koji dolaze, pre svega, zbog ogromnih subvencija koje im dajete, su tu iz tih razloga i takvu kvalifikovanu radnu snagu traže za ta jednostavna zanimanja, a doći ćemo u problem da će taj, što bi rekli u novinarskom žargonu, odziv mozgova, visoko stručnih kadrova biti sve veći i još viši u brojkama nego što je na početku mog govora.

Gospodine ministre, ovo je bila prilika da se utvrde jasni kriterijumi prilikom ocene ispravnosti nekog žiga, odnosno da nije došlo do plagiranja dela ili čitavog žiga i ovde nisu u ovom zakonu, to su trebali stručnjaci da urade i da sa njima veoma ozbiljno uz konsultacije i poslodavaca i ljudi koji su imali, na kraju krajeva, i ljudi koji su veoma stručni u toj oblasti žigovnog prava i autorskog prava, da se tačno zna po kojim kriterijumima će neko moći da zaštiti svoj žig, a zbog kojih sitnica, pod znacima navoda, će to biti odbijeno. Nemerljiva šteta može da nastane i u prometu robe i usluga, u industrijskoj svojini i uopšte žig je jedno intelektualno, autorsko pravo i prvo u koje niko ne sme da zadire ni po Ustavu zemlje i ne samo po ovom zakonu, nego i po drugim zakonima.

Da li ste razmišljali o tome da Zavod za intelektualnu svojinu, ipak to radi na jedan, rekla bih, paušalan način, iz razloga što to radi po službenoj dužnosti i ne ulazi u konkretne detalje kod ocenjivanja da li je nešto povreda tog žigovnog prava ili nije. Jer, mora da se ima u vidu kako razmišlja jedan prosečni potrošač. Prosečni potrošač će manje u većem delu da obrati pažnju na neko grafičko rešenje, ali će više da obrati pažnju na verbalni utisak, da li je to što taj žig verbalno poručuje za njega ono što mu ostaje u glavi i da li će samim tim, kupujući jednu robu, a misleći da je od tog proizvođača od kojeg on nije, dovesti i sebe u zabludu a naravno i ti proizvođači će imati jednu takvu štetu.

Tako da je tu niz faktora. Zaista zbog ograničenog vremena nemam mogućnosti da po segmentima to iznosim šta ste sve trebali da imate u vidu, ali ova oblast je i te kako važna i s obzirom na to da ste u članu, čini mi se, 59. zakona naveli da je nosilac žiga dužan da ga koristi izričito se tome protivimo. Kao što rekoh, žig je intelektualna industrijska svojina.

Ako neko u jednom trenutku nije u mogućnosti da tu robu proizvodi ili da pruža uslugu pod oznakom tog žiga, ne možete njemu ko je zaštitio to pravo, vi ovde kažete na 10 godina, a to je zaista i kratak period da oduzmete mogućnost da on to uradi možda za godinu, dve, dok ne izvrši neku finansijsku konsolidaciju. Vi kažete dužan je da ga koristi, znači ako ga ne koristi u tom trenutku, onda mu sledi kazna. Ne, to je njegovo pravo i koristiće ga onda kada to bude hteo i sa razlozima koji njemu donose finansijsku ili neku drugu korist.

Još nešto, dakle, to je i moralno pravo, pre svega, ali ne samo ovo koje sam navela do sada. Hvala.

Pokazalo se u praksi, gospodine ministre, da ovaj projekat trening centara i ovih dodatnih edukacija i praktične nastave nije bio onakav kakav ste možda i vi lično očekivali, ali pre svega, kako je to najavljivala premijer Ana Brnabić.

Prošle godine u Kragujevcu, u martu mesecu, u bivšoj politehničkoj školi, koja je inače obeležila 165. godina rada, koja je školovala veliki broj radnika u uništenom metalskom, pre svega, kompleksu koji je postojao u Kragujevcu, a koji su ovi žuti posle 5. oktobra ugasili, otvoren je jedan „c centar“ da se obučavaju mladi učenici da rade na tim mašinama, što je na zapadu popularno zanimanje. Međutim, njena tvrdnja, gospođe Brnabić, da će otvaranjem takvih centara, gde ima mogućnosti za to, Srbija postati zemlja gde nije više jeftina radna snaga jednostavno nije tačna. Svi ti ljudi koji su prošli takvu ili sličnu obuku, kao što je to u Kragujevcu, Pančevu, Prokuplju i najavljuje se, uz pomoć, eto, potvrđuje se ona naša priča sa početka današnjeg rada, pre svega je Nemačka za to zainteresovana, jer te trening centre uglavnom finansiraju kompanije iz Nemačke i nemačka ambasada, da oni rade u Srbiji za bednu platu, za ovaj minimalac koji je 30.022 dinara, a minimalna potrošačka korpa je 37.000 dinara.

Kakvu onda šaljemo poruku tim mladim ljudima? Dobro je da se vi preorijentišete na nešto što je sada traženo, pre svega za nemačke kompanije, za kompanije koje od Srbije dobijaju po 10.000 evra za otvaranje svakog radnog mesta, a šta će posle da bude sa vama kada prestane jednog dana potreba za takvim zanimanjima, to nikoga apsolutno ne zanima.

Nemojte da šaljete takvu poruku mladim ljudima i ovde ste se sami ogradili u ovom zakonu od toga da je to svuda moguće da se takvi centri otvaraju, jer zavisite od tih stranih investitora, pa ste lepo rekli, napisali – tamo gde je to moguće, odnosno gde ima sredstava. Evo kako je u Kragujevcu došlo do tih sredstava. „Simens“ je dao bivšoj Milanovićevoj firmi određena sredstva, dakle, nemačka ambasada, još neke kompanije, jer je to njima u ovom trenutku potrebno, jer normalno je da oni imaju takve mašine, opremu u toj „Simens“ firmi koja je otvorena, kao i u nekim drugima, a da li će to biti potrebno u budućnosti i za koju platu će ti ljudi da rade? Videćemo, ali svakako nemojte da obmanjujete građane Srbije da je sve lepo i da se radi za 500 evra kada ti ljudi, koji su završili, njih je 36, i dobili posao u tim trening centrima, rade za minimalnu platu.

Ja nisam rekla gospodine ministre da ovih 36 ljudi, učenika koji su spremni za rad na CNC mašinama nije dobro u tim trening centrima naučilo da radi na tim mašinama. Poenta je gde će oni da rade i za koji novac.

Premijer je rekla upravo ono što vi pričate - deset ćemo da otvorimo trening centara u Srbiji i Srbija će prestati, citiram njene reči, da bude zemlja jeftine radne snage. Čak je obećavala i plate za pojedine trening centre gde će da obuće ljude, da će plata da bude 1.000 evra. Nemojte na takav način da šaljemo poruku mladim ljudima da im se to obećava, mislim vaše je, vi ste u kampanji možete da obećavate šta god.

Srpska radikalna stranka obećava da će minimalac u Srbiji biti takav da prati potrošačku korpu. Dakle 7.000 dinara koje sada nedostaju mi ćemo obezbediti, kao i minimalna penzija koja mora da bude toliko. Pitali ste se toliko puta na zasedanjima u decembru mesecu – kako. Mi smo vam rekli kako. Izveli smo vam jasnu računicu.

Što se tiče našeg principijelnog stava da sada treba da dođu oni sa zapada da nam kažu kako ćemo mi kroz praksu da obučavamo mlade ljude, gospodine ministre, ta pomenuta škola u Vrnjačkoj banji postoji od 1949. godine. Sedamsto redovnih učenika pohađa nastavu u toj čuvenoj školi koja je iznedrila zaista vrhunske, pre svega, iz kulinarske oblasti stručnjake, ljude koji su kasnije otvorili svoje samostalne objekte, mnogi od njih su i vlasnici i restorana i u Vrnjačkoj banji i u drugim turističkim centrima kako u Srbiji tako i svuda u svetu i ne treba sada niko nama sa strane da dođe i da nam kaže kako mi kroz praksu da učimo te mlade ljude.

Poenta je u tome da se stvore uslovi, da se ojača privreda Srbije, srpska privreda, naš domaći privrednik da može više da plati te ljude koji imaju stečeno znanje i stečenu praksu.

Gospodine ministre, trebali ste da prihvatite ovaj amandman koji smo podneli, ako možete da pratite, zbog razloga koji ću da iznesem, a koji je zaista velika briga mnoge dece i roditelja u Srbiji.

Mi svi znamo da je došlo do gašenja mnogih osnovnih škola, preko 200 odeljenja srednjih škola, jer je mali broj učenika, pogotovo na jugu Srbije, istoku, zapadnim delovima Srbije, gde je ostao mali broj đaka da živi. Nelogično je da vi predlažete da se strani jezik omogućava grupi od 15 učenika samo ako su dva razreda uzastopno. To nije dobro. Ako u jednoj srednjoj školi ima mali broj učenika, isto se odnosi i na osnovnu školu, treba da omogućite da ta grupa može da bude od 15 učenika, ali da to budu obuhvaćeni svi razredi.

Lično sam imala u više navrata iskustvo da obrazujem grupe učenika koji su čak i u većem rasponu godina. Recimo, učenike 5. razreda neke osnovne škole sa Petrovca na Mlavi, ne mogu da se setim, bilo je raznih tih grupa i studenata raznih univerziteta, gimnazijalaca koji pohađaju u inostranstvu mesec ili dva školu engleskog jezika i oni se posle gradiraju na osnovu toga šta su oni naučili u toj prvoj fazi. Isto je moguće da se uradi i u srednjim školama, a takođe i u osnovnim kako ne biste tu decu koja žele da uče ruski jezik, sada mnoga deca u školi žele da uče i kineski jezik, engleski jezik, zašta se ko opredeli, da oni imaju nastavu ako je grupa najmanje od 15 učenika.

Sada je drugi problem, gospodine ministre, što su mnoge lokalne samouprave, najpre u produženom roku, a zatim veoma loše izvršili umrežavanje pojedinih osnovnih škola. Onda, što mnoge lokalne samouprave nisu na vreme prepoznale, i direktori tih srednjih stručnih škola, šta će da se desi na osnovu višegodišnjeg iskustva, kada je u pitanju upis u određene stručne razrede. Onda ne biste morali, kao što je to bio slučaj u julu mesecu, da budete zapanjeni nad činjenicom da morate da ugasite preko 200 odeljenja srednjih škola u Srbiji.

Način na koji pojedini direktori škola razmišljaju, što reče koleginica Radeta, njima je bitno da imaju onaj školski savet i pre svega uticaj pojedinih roditelja kako će oni nešto da urade, na koji način će da organizuju ekskurzije, da mnogi od njih, na žalost ostvare i neku ličnu dobit, a ne da razmišljaju u sredini u kojoj žive šta će da se desi za pet, deset i dvadeset godina.

To je problem i ministarstva koje vi sada vodite, a biće i verujte, svakog sledećeg ministra ako ne sprovede zaista pravi rez u tim rukovodećim kadrovima pojedinih škola u Srbiji, jer pokazali su ljudi, a verujte i sad kroz ovo umrežavanje, stvaranje akademija, stručnih visokih škola da su apsolutno nesposobni da rade taj posao. Nažalost, mnogi su i korumpirani.

Gospodine ministre, mi smo predložili da se obuhvate i drugi republički organi, a ne samo Ministarstvo policije i Ministarstvo odbrane zato što mi srpski radikali smatramo da treba da se jačaju kapaciteti obrazovni za vojsku i za policiju, ali veoma je važno da se i druga ministarstva uključe u ono što je neophodno za obrazovanje mladih ljudi.

Niko nije tokom ove rasprave, vi pretpostavljam da znate taj podatak, pomenuo činjenicu da preko pet hiljada ljudi koji su se školovali za oblast poljoprivrede u Srbiji danas nema posla, zapuštene srpske najkvalitetnije oranice, čitave opštine devastirane kada je u pitanju poljoprivreda i vi sada ovde pričate non-stop o stranim investitorima, o nekim njima potrebnim kapacitetima zanatlija, koliko je u drugim zemljama, kako je u Nemačkoj, a ne gledate naše dvorište, da je domaća poljoprivredna proizvodnja u takvoj situaciji da su čitavi krajevi Srbije apsolutno zapušteni.

Ne znam sa čime to može da se poredi? Sa nekom zaista kataklizmičnom situacijom. Kada vi krenete po krajevima Srbije, gde je očigledno da nema uopšte ni stočnog fonda, ni proizvodnje onoga što se decenijama, vekovima proizvodi na tim poljima i vi ne razmišljate o tome da povećate vrednost te zemlje? Sada zamislite koliko ima hektara neobrađenog poljoprivrednog zemljišta, puta određeni broj novca koji može da donese prinos po hektaru za određenu kulturu. Imate nezaposlene, ljude iz oblasti stočarstva, povrtarstva, voćarstva i vi sada iz SNS non-stop pričate o modelu dualnog obrazovanja, da se stvaraju zanatlije za fabrike koje ste vi doveli i dali im pri tome deset hiljada evra za svako radno mesto, a propada vam ono što je državna nacionalna vrednost, a to je zemlja iz koje se stvara novi prihod. To niko normalan ne može da prihvati i da razume.

Odgovoriću koleginici Jovanović, ali ujedno će to biti dobar osnov da ministar shvati, kao i ljudi koji su mu pisali ovaj zakon, u ime ministarstva, gde su pogrešili.

Argumentacija koju je iznela koleginica i koju smo zajedno primetile je apsolutno ispravna. Da je to tako, govore i konkursi koje raspisuje Ministarstvo za kulturu, a tiče se scenske interpretacije u koju spada i opera, kao posebna kulturna delatnost.

Niste samo tu pogrešili, gospodine ministre. Pun netačnosti i nedorečenosti je član 8, a o tome će govoriti poslanici SRS i ja lično, kada bude bilo razmatranje zakona u pojedinostima.

Ovo je bila prilika, ako ste već ušli u izmenu i dopunu zakona, da apsolutno sve greške koje su nastale ranije i koje nisu bile ispravljene, bez da vam vaši saradnici, što je njihovo pravo, sufliraju, ali i da opravdaju ono što je ovde ne u domenu, ja ne bih rekla neznanja, već neke greške koja je, možemo da kažemo, tehničke prirode. Ali, suštinski, sada to nije u redu.

Imaćemo priču i o tome da je narodna igra samo deo folklora. Jel možemo da se složimo sa tim? Narodna igra je deo folklora, a vi ste narodnu igru definisali kao posebnu kulturnu delatnost. Dakle, ono što je opšte priznata kulturna delatnost u pojmovnom obliku, a da ne govorim o svim ovim aspektima o kojima je koleginica pričala, jeste takođe i opera, kao posebna, a naravno i folklor, kao širi kontekst koji je svakako morao da ima veću pažnju, a ja ću u svom obrazlaganju dati i dodatne argumente zbog čega, jer to je veoma važno, i etno i kulturno i kakvo god hoćete nasleđe, ne samo srpsko, već i svih drugih zajednica koje žive u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo s pažnjom pogledali, pre svega, izmenu i dopunu Zakona o kulturi i novi Zakon o arhivskoj građi. Naša poslanička grupa je podnela veći broj amandmana. Videćete da su oni suštinske prirode, a i zbog toga što smo primetili da su i neke jezičke greške napravljene.

Mi srpski radikali zaista želimo da svaki zakon bude jasno u duhu srpskog jezika, jer vi ovde u izmeni i dopuni zakona, takođe, potencirate ono što je veoma važno svim građanima srpske nacionalnosti, da se poštuju srpski jezik i ćirilično pismo.

Što se tiče samog Zakona o kulturi, naše su primedbe i na osnovni zakon, kada je bila ova dosovska, žuta vlast, propala, bile u smislu da bismo mi to sve uradili drugačije i izražajnije. Srpska radikalna stranka smatra da ne treba neke modele, a kamoli u zemljama koje su neprijateljske prema Srbiji, kao što su zemlje EU, da kroz neku internacionalizaciju što članova zakona, što primera koji oni imaju u praksi, mi tražimo model za kulturu, jer kulturni model srpskog naroda seže još od vremena Nemanjića.

Ako su Nemanjići hteli da zaokruže srpsku državu kao celinu, da se uspostavi autokefalna srpska pravoslavna crkva, da se ustanove vrednosti kao najsveliji primeri za buduće generacije, zašto mi onda sad da sve te modele ne primenimo na današnje, evo, uslovno rečeno, savremeno vreme, a da to bude model razmišljanja za svakoga ko hoće da se bavi, da prati, da proučava kulturu i za buduće generacije?

Mnoge skandale imamo iz neposredne prošlosti, gospodine ministre, koje ja danas zaista moram da napomenem. O tome je govorio i naš ovlašćeni predstavnik gospodin Šešelj, ali zaista je još mnogo takvih primera.

Najpre, zašto država Srbija, samim tim i Ministarstvo za kulturu ne zauzme jasan stav kada je u pitanju promovisanje tradicionalnih, upravo tih, još od tog doba, a kasnije i kroz vekove, najsvetlijih kulturnih vrednosti koje ova zemlja ima?

Ne možemo uopšte da prihvatimo način na koji se raspodeljuju sredstva za pojedine manifestacije. Mi smo izričito protiv ovog člana koji vi sada predlažete u Zakonu o kulturi, gde na predlog lokalne samouprave, autonomne pokrajine ili Vlade Srbije mogu da se proglase kulturne manifestacije i festivali od najvišeg značaja.

To mora da se ustanovi zakonom. Ne može to da bude od prilike do prilike i da li će neko da pokrene tu inicijativu, da li neće i ko će to posle, možda budete vi ponovo ili posle vas da odlučuje, znate.

Ako je nešto tradicionalna vrednost, kao što su Vukov sabor u Tršiću, kao što su Mokranjčevi dani, kao što su Desankini dani, kao što su Disovi dani, kao što su dani gde se promoviše herojstvo naših predaka u Prvom srpskom ustanku, kao što su sve te druge manifestacije, molim vas, onda je neshvatljivo da mi sad treba da ustanovljavamo princip po kome će neko ko će da sedi od, iskreno rečeno, birokrata, na kraju krajeva, da određuje a šta je to nacionalno, a šta nije.

Srpska radikalna stranka je izričito protiv toga da se „Egzit“ finansira bilo kakvim državnim novcem. To je, jednostavno, jedna novotarija u kontekstu posmatranja sveukupnog razmišljanja sa zapada, a to su načini kupovine, njihov način praznovanja koji je u suprotnosti sa svim tradicionalnim srpskim vrednostima. Mi treba da se odreknemo toga. Ako je to privatna kompanija i ako oni kažu da imaju prihod i ako to neko voli i ako je to moderno doba, neka oni to finansiraju.

Za razliku od toga, mi smo doneli prošle godine Zakon, čini mi se, da ne kažem pretprošle, o srpskoj književnoj zadruzi i mi nismo zadovoljni, gospodine ministre, iznosom kojim se finansira Srpska književna zadruga. To je jedan aspekt. To je moglo da bude više njima u korist, a da ukinete svo ovo antisrpsko finansiranje umreženih zapadnih agentura, nevladinih organizacija koje promovišu ovde, eto, i sve na čelu sa vašim prethodnikom Tasovcem, „Mirditu“ u centru Beograda. To je zaista jedan skandal i, na kraju krajeva, ponižavanje i srpskih žrtava, huljenje na naše svetinje, na kolevku srpstva i na sve ono što treba da bude svetli primer za svakoga i ko se bavi politikom i ko je uopšte u oblasti kulture.

Što se tiče ovih načina finansiranja određenih projekata, ja moram sada da napravim samo jednu paralelu i da navedem jedan primer. Kada je scenario za finansiranje filma u Kulturni centar Srbije došao, sada da ne pominjem, ne promovišem tog autora, jer znate vi o kome se radi, kao i šira javnost, filma o slavnom četničkom đeneralu, predvodniku najvećeg antifašističkog četničkog pokreta, Draži Mihailoviću, oni su rekli da im se ne dopada scenario. Čujte, ne dopada im se scenario koji je najbliži autentičnim događajima i svemu onome što je đeneral Draža Mihailović, koga su na takav mučki način pogubili komunisti, doživljavao sa svojim saborcima.

Sada vi mene treba da ubedite i svakog od nas iz SRS da će neko sutra da bude pravičniji ako sličan projekat dođe na razmatranje kod članova te iste komisije? Ovde se u kulturološkom smislu, evo, skoro ste bili pre nekoliko dana na festivalu kod gospodina Kusturice, Kustendorfu, koji sada ima jednu višu dimenziju. Nasuprot onome za šta se on zalaže i što je ispravan stav, promovišu od strane ovih neprijatelja srpskog naroda sve ono što nema nikakve veze ni sa srpskim filmom, ni sa srpskom muzikom, ni sa srpskim etno-folklornim nasleđem, a to se prihvata i dolazi i onako kroz pore društva ulazi na veoma opasan način.

To nije dobro. Država Srbija, samim tim i vaše ministarstvo, treba da zauzme jasan stav i da se kaže – ne treba mi da se osvrćemo, niti da podležemo uticajima onih koji su neprijatelji srpskog naroda, koji kada je Botorić doneo bioskop u Beograda i kada je sniman film „Sa verom u Boga“, koje je zaista remek delo tog vremena, tridesetih godina, u Holivudu nisu znali da snime takav film.

Dakle, to što mi nemamo tolika sredstva i takve mogućnosti da našim pravim srpskim autorima, koji hoće da promovišu i našu tradiciju i istoriju i da na realan način sagledavaju sve ove nedaće iz naše bliske prošlosti, to je jedan aspekt, a da se to još pospešuje parama iz budžeta i da se takvima koji neprijateljsku propagandu šire, kao što je ovde već pomenuti film Gorana Markovića, gde u jednom monologu glumac Gordan Kičić kaže da su Srbi ludi narod koji teroriše sve na Balkanu. Pa, zar mi to treba da dozvolimo, gospodine ministre?

Da ne bude sad da završim govor u ovom duhu, dakle, sve ovo što primaju ove prozapadne agenture dajte u projekte koji će da baštine, da promovišu ono što je naša kulturna baština, kao i pomoć i našoj kulturi koja ima i tu duhovnu dimenziju, kao što je pomoć da se osvetli manastir Gradac, koji je sada zaista u jednom punom raskošu i sjaju blista, kao sve drugo što treba da bi se očuvao srpski nacionalni identitet, a da se okanemo svega onoga što je usmereno protiv Srbije i srpskog naroda.

Sve ono što je autentično a kulturna tradicija našeg naroda, jasno vam je iz mog izlaganje i našeg ovlašćenog predstavnika, mi možemo da podržimo i mi samo želimo da sve to bude jasno i zakonski precizirano. Strategija je jedno a kada se opredeljujete o zakonu za nešto što je najviša kulturna vrednost Srbije, onda to tako treba i da bude.

Nisam rekla da vaše ministarstvo, kada kažem vi, obraćam se svima vama, Vladi Republike Srbije, pokrajinskoj Vladi, gradu Novom Sadu, koji finansiraju, festival „Egzit“, sa ukupno, mislim da je ove godine čak i 80 miliona dinara. Znate šta je 80 miliona dinara ukupnih sredstava za jednu takvu, uslovno rečeno, manifestaciju, a da ne govorim o svim pratećim aspektima tog festivala koji ima jednu drugu konotaciju.

Uzmite sa jedne strane to i sa druge strane da država treba da se opredeli, ovim zakonom vi kažete, da će to odlukom Vlade da se desi kada neko pokrene tu inicijativu, mi smatramo da to odmah treba da se uradi. Koja je to manifestacija i koji je to festival od najvišeg značaja za kulturu Republike Srbije? Može nekome da padne na pamet da dođe kao onaj Tasovac što je bio, ali ne verujemo takva konstelacija snaga desi u budućoj i ko zna koliko, ne daj Bože više nikad da vlada, pa da kažu – eto Tasovac je išao na „Mirditu“, što? To je u redu. Ne možemo na taj način da posmatramo stvari. Ako mi znamo da su pomenuti „Vukovi dani“, ustanovljeni tad i tad, „Mokranjčevi“ isto, „Desankini dani“, „Disovi“, „Joakim fest“, ja ipak dolazim iz grada gde je osnovano prvo srpsko pozorište, pa širom Srbije da krenemo sa toliko bogatom tradicijom, onda to neka jasno stoji u zakonu i neka se kaže ti ovako. Gospodine ministre, sve može da bude mogućnost zloupotrebe od prilike do prilike, kako se kome dopadne.

Isto tako nije dobro, a tiče se i drugih festivala, znači koji imaju ne samo turističku, oni sada imaju i kulturnu dimenziju, koji se sad podvode pod Ministarstvo turizma. Oni sada imaju i taj jedan, jer oni imaju i prateće programe i sadržaje koje imaju neki savremeni kulturni karakter, a utemeljeni su na tradiciji našeg naroda. Kako je onda sada to moguće da oni moraju svake godine da čekaju i da kamče pare iz budžeta, da se ne zna tačno koliko je to? Nemojte mi reći da jedan festival kao što su „Dani Župe“ u Aleksandrovcu, sad treba da moli za novac ili neki takav drugi. Tu se dešavaju razni kulturni sadržaji. Prikazuje se kakve su nekada bile nošnje, kako je došlo uopšte do toga da se taj naš narod bavi proizvodnjom vina, kako su osnivane pivnice u Negotinskom kraju, koje su kulturno dobro od izuzetnog značaja, da ne govorim o raznim promocijama narodnog raditeljstva po celoj Srbiji.

Mnogo je sada sve to široko, a replika traje kratko. Razumeli ste šta želimo i smatramo da ipak to treba da bude kroz jasno opredeljeni stav Vlade Republike Srbije i da se zna i onda će svako sledeći koji dođe morati na osnovu zakona da promoviše upravo te vrednosti.

Nije problem, gospodine Marinkoviću član 27. i član 32. stav 1. kada predsednik narodne skupštine zloupotrebi Poslovnik pa iskoristi pravo na repliku ili na neku opservaciju, nego je problem kada je to netačno.

Najpre zbog činjenice da gospođa Gojković nije bila većim delom u sali kada smo govorili i počeli da govorimo o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i zbog toga što želi da obmane javnost kako navodno kolega Damjanović nije upućen.

Da dovede javnost u zabludu. Može tako. Ako vam više odgovara taj termin. Naprotiv, odlično je razumeo gospodin Vukosavljević kao ministar za kulturu šta je kolega Damjanović hteo da kaže. Čak je i konkretne podatke izneo sa sajta raznih ministarstava Vlade Republike Srbije, jer poznati smo po tome da apsolutno skoro sve stavke, što kažu, imamo u malom prstu, bavimo se budžetom na odgovoran način i govorilo smo o projektima Filmskog centra Srbije. Jel tako gospodine ministre? I o pojedinim antisrpskim projektima, za koje mi smatramo da ne treba da se finansiraju.

Evo da se vratim i na deo svog izlaganja. Ako u Filmskom centru Srbije kada se raspiše konkurs na osnovu koga se dodeljuje novac za snimanje dokumentarnog filma, trebao je da se snimi, ugledao je svetlost dana film o đeneralu Draži Mihailoviću da scenario nije po njihovoj volji. Vi ste malopre i sami odgovarajući meni rekli – da treba neko da preuzme odgovornost za tako paušalnu ocenu. Jel tako gospodine ministre?

Znači SRS veoma dobro zna kako se finansiraju određeni projekti, filmovi, dokumentarni filmovi. Mislim da su građani Srbije, ne samo potencijalni birači SRS, već svi dobro razumeli kolegu Damjanovića da je dosta sa time da belosvetski mešetari koji upravljaju strankama zapadne orijentacije i agenture u Srbiji dobijaju novac bilo koji iz budžeta Republike Srbije za svoje propagande i aktivnosti koje su usmerene protiv države Srbije i srpskog naroda.

Bili ste dužni ponovo sada, stav 2. član 27, da reagujete, gospodine Marinkoviću. Ako ste narodni poslanik, a pri tom i potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, možda je neprijatno ministru, pošto je malo pre govorila gospođa Gojković, računa - predsednik Skupštine, pa treba da je upućena u sve uredbe Vlade i u zakone, dakle, ponovo se vraćam na ovo što ste vi trebali da ukažete, kao predsedavajući, da Filmski centar Srbije, na osnovu zakona, donosi merila, kriterijume i finansijska sredstva za finansiranje pojedinih projekata. To svaki narodni poslanik treba da zna, a kamoli predsednik Narodne skupštine, i da se Srpska narodna stranka se izričito protivi tome da se bilo koji novac, jedan jedini dinar iz budžeta, dodeli za neku antisrpsku aktivnost. Toliko za svakoga. Ko razume, shvatiće.

Gospođo predsednice, godinama govorimo da ste po nalogu Kajla Skota, Boška Obradovića ugurali u Narodnu skupštinu. On nije imao cenzus da bi imao poslanike, kao ni Sanda Rašković.

Ja, eto, dolazim iz grada gde metodi, čiji sledbenik je Boško Obradović, su moj grad zavili u crno. Marisav Petrović je po nalogu Dimitrija Ljotića, zajedno sa nemačkim nacistima, 1941. godini izveo đake iz Kragujevačke gimnazije i odrasle muškarce, na hiljade njih, i streljali su ih u Šumaricama.

Šta nas očekuje? Šta vi da očekujete od jednog Boška Obradovića, koji je direktni sledbenik Dimitrija Ljotića, što vam mi godinama govorimo, a što je on i u duelu sa srpskim radikalima ovde u Skupštini morao indirektno i da prizna?

Gospodine ministre, što se tiče profesionalnog statusa vojnika u vojsci i mi srpski radikali se zalažemo za profesionalizaciju, da bi naši profesionalni vojnici imali apsolutno najbolju opremu, ali i više plate.

Dok se Zorana Mihajlović rasipa tako što je „Behtelu“ dala 300 miliona evra više za izgradnju ovog Moravskog koridora, vi ste mogli, a to je uvek intencija SRS, kada je Nacrt zakona o budžetu u pitanju, da date mnogo više za vojsku i da tako plata profesionalnog vojnika bude umesto okvirno 44.000 i 45.000, koliko je sada, 55.000 dinara, koliko je prosek na nivou Republike Srbije.

Veliki doprinos su dali oni koji su bili dobrovoljci u ratu u proteklim otadžbinskim ratovima, borili se za Kosovo i Metohiju, ali su kasnije neki od njih i otišli u profesionalne vojnike.

Moja odgovornost je danas da kažem da je Marko Pauković, borac iz Republike Srpske, koji je dva puta oslobođen na sudu, presudom Apelacionog suda u Beogradu, na osnovu izmišljenih svedoka koji su svedočili lažno video linkom iz Bihać, osuđen na 12 godina.

Od raspada JNA i formiranja naše nacionalne Vojske došlo je do izražaja ono što je vekovima poznato, a to je da su srpski oficiri, pre svega, izuzetno visokog morala, ljudi koji su, kako je to u mnogim knjigama i napisano, jednostavno genetski predodređeni da brane svoju otadžbinu i svoj narod. Pod tom jugoslovenskom armijom srpski oficiri su zaista bili šikanirani na najgore moguće načine, decenijama im se onemogućavao napredak u službi i jednostavno te greške iz naše bliže prošlosti moraju da se ispravljaju.

Pod ovim DOS-ovskim mafijaškim režimom i tim ministrima koji su vodili srpsku vojsku, to ste i vi pominjali, gospodine ministre, ništa nije bilo mnogo bolje. Setimo se samo kako je Ponoš postao general, posle načelnik Generalštaba svih afera, ali ono što je sada veoma bitno za vas i za ovu Vladu i za buduću Vladu i za sve koji budu vodile računa o srpskoj vojsci je da se mnogo više pažnje obrati na status oficira u srpskoj vojsci.

Vi ste ovde u ovom članu pomerili tu granicu, i to je drugi put da se to dešava, verovatno zbog činjenice da imamo zaista realno problem u Vojsci Srbije sa jednim delom odliva oficirskog kadra. To ne može da bude u onim brojkama i procentima kako to neprijatelji srpskog naroda žele da predstave, ali jedan oficir da iz bilo kojih razloga, koji su statusne prirode, nezadovoljstva materijalnim položajem, napusti Vojsku Srbije je ogromna šteta za državu Srbiju.

Mi srpski radikali se u našem programu zalažemo za to da se mnogo veća pažnja upravo tom pitanju posveti. Jutros kada smo počeli ovu raspravu i kada smo istakli to da su dobrovoljci iz SRS, pre svega, dobrovoljci proteklih otadžbinskih ratova imali ogromnu ulogu, ali i četnici u Prvom svetskom ratu, kroz četiri četnička odreda, koje je tadašnjim ukazom ministar vojni Dušan Stefanović, kroz odrede koje su formirali, uputio na front sa specijalnim zadacima da brane srpski narod, e mi želimo tu tradiciju, takođe, da vratimo. Nije to davno bilo, pre 100 i koliko godina, ali kada već Vojska Srbije daje toliko značaja u smislu mnogo većeg naoružanja, osavremenjavanja, stvaranja boljih uslova, izgradnje stanova, mi mislimo da to sve treba mnogo više i mnogo bolje.

(Predsedavajući: Hvala.)

Završavam, gospodine Marinkoviću.

Ne može, gospodine ministre, oficir bilo kog ranga da radi neke periferne poslove samo zato u mirnodopskim uslovima koji nisu primerene za srpskog oficira. O tome vodite računa i mi ćemo uvek stajati na toj strani i na profesionalizaciji vojske, tako da oni imaju apsolutno najviše moguće plate, opremu i sve ono što im je potrebno.