Javljam se po amandmanu koleginice Radete i zaista je šteta, sad tu nije trenutno ministar Ružić, ali što nije ministar finansija Siniša Mali ovde, razmišljala sam od načelne rasprave do rasprave o amandmanima da će on, ipak nekako naći neko objašnjenje otkud baš 12%. Nije imao odgovor na to pitanje.

Mi smo podneli amandman, odnosno koleginica Radeta, da se cena putarine usklađuje sa cenom inflacije, odnosno projektovanom inflacijom, evo kako je ovde i kako i vi tvrdite da je 2%. Sad dolazimo do nekih drugih ekonomskih parametara.

Kada se poslednji put povećala akciza na gorivo i kada je taj predlog bio ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije to je bilo, čak i za viši procenat od projektovane inflacije, jer se ona usklađuje sa cenama na malo u Srbiji.

Mi sad imamo situaciju da je cena goriva u Srbiji koja je, doduše ovih dana nešto malo snižena, ali verujte da je to vrlo brzo promenljivo, jer ova akciza koja jeste i koja je visoka ostaje.

Onda dolazimo do toga, kako niste uzeli taj model da se time rukovodite? Kad je Zoran Drobnjak u ime svih vas i Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije rekao, gledala sam ga u jutarnjem programu jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom, da će da baš da bude 12%, postavilo se pitanje - ko diktira cenu putarina u Srbiji. Da li to radi JP „Putevi Srbije“ i njen v.d. direktor Zoran Drobnjak ili se pitaju, ipak narodni poslanici, Vlada i da li ste vi konsultovali uopšte ljude koji treba da vam kažu, ljude iz privrede, ako govorimo i o ovom aspektu privrede, o kamionima, gospodine ministre, šta će da vam kažu?

Najpre, to uopšte nije tačno. Ako uzmete statistiku i pogledate glavne špediterske kuće iz čitave zapadne Evrope, nije Srbija njihova izabrana trasa, već Rumunija i Bugarska. Govorim za preko 70% kamiona sa turskim registracionim tablicama koje biraju taj put.

Imamo i jedan drastičan primer. Još 2013. godine, kada je putarina povećana za 20%, jedna od najvećih prevozničkih kompanija u Nemačkoj, kompanija „Vili Bec“, sa onim čuvenim žutim tendama i plavim slovima, je do tog perioda imala na autoputu, ko god od nas da putuje, a ja svakoga dana idem iz Kragujevca do Beograda i nazad, kada dolazim na skupštinska zasedanja, odbore, zbog stranačkih poslova, dakle, u svakom trenutku ste mogli da vidite na toj deonici, pa i vi gospodine Arsiću, do Požarevca, bar jedan ili dva šlepera te kompanije.

Još tada kad je usledilo to prvo takvo povećanje oni su doneli odluku, kao i mnogi drugi, da zaobilaze Srbiju u širokom luku. Videli ste kakav je odgovor dala premijer i da moraju da se vrate sve pare koje su uložene u putnu infrastrukturu.

Ja ovde postavljam pitanje - šta ćemo sa svim dosadašnjim inspekcijskim nadzorom za putnu infrastrukturu? Zapravo, mi zahtevamo da nam podnesete izveštaj. Evo, ova gospođa, ministar koja je bila, ona samo priča, priča, priča. Dajte, evo, imamo sledeće nedelje na dnevnom redu tri izveštaja. Pa, što nemate izveštaj, to je mogućnost svakog ministarstva, o tome kako je građena i kakvo je stanje putne infrastrukture.

Mi želimo da se grade putevi. Na kraju krajeva, izgradnjom puteva, autoputeva, magistralnih puteva, podižete opšti životni standard, mogućnost za privredni razvoj, za bolji život svih tih ljudi i niko nema ništa protiv, ali otkud 12% kada je to ipak nešto što će najvećim delom da plaćaju građani Srbije.

Vi se ponašate kao da svi u našoj zemlji imaju vozni park kao pojedini srpski tajkuni ili bogataši. Da li vi znate, gospodo narodni poslanici, a stvarno ne ulazim u to ko od vas ima kakav vozni park i šta vi vozite od automobila, ali molim vas, u Srbiji preko dve trićine stanovnika Srbije ima Euro 3 motore u svojim automobilima i to su polovnjaci koji su baš dosta stari. Sve što je preko 10 godina starosti, pa to na Zapadu ide u otpad. Koliko košta remont turbine? Koliko koštaju drugi kvarovi?

Kupuju ljudi najviše, evo, pogledajte na ovom sajtu, da ih ne reklamiram sad, hajde, „Polovni automobili“, najviše se traže polovnjaci do 2.000 evra, to je 58%, evo, zapisala sam. Pa, onda idu oni od 3.000 do 5.000 evra, oni možda imaju Euro 4, to je 24%. Sve ove skuplje, znači, to je misaona imenica Euro 5, Euro 6 i ovi novi, pa to nema ukupno 10%, 15% stanovnika Srbije.

Povećali ste cenu za registraciju, zapravo i povećali ste tehnički pregled, pardon, koji je uvećan za 300%, najmanje. Bilo je oko 1.000 dinara, pa kad vam daju u redovnoj registraciji, zavisi ako ste lojalni toj nekoj agenciji ili tom osiguranju. Sada je to od 3.500 do fantastičnih 4000 dinara.

Objašnjavala je ovde, ona Marija Obradović, ona je stručnjak za motore, za bezbednost u saobraćaju, kaže – šta hoćete? Sad je to striktna provera. Nije tačno. Jesu oni licencirani, jeste da oni imaju postavljene kamere i da to traje duže. Baš sam bila prilikom registracije, sada pre par meseci svog automobila, ništa drugo kaže onaj čovek – samo mora duže da se boravi, isto će to da se pogleda, ali nas snimaju, pa da ne bismo izgubili tu licencu… Ali, to sad košta 4.000 dinara.

Da li vi mislite da ljudi stvarno to treba da plate? Stalno pričate ovaj autoput, nova deonica, sve je to lepo i da se brže stigne do Grčke na more, za one koje mogu da idu na more, za neke je to stvarno, isto misaona imenica. Evo, u Kragujevcu, da sad napravimo neku anketu, samo da je ne radi ovaj Vukadinović i ove njegove lažne ankete, ali kad bi neko ozbiljan sproveo neko istraživanje, znate li vi koliko ljudi nikada nije otišlo do Niša, nije u Beograd samo ko mora, a taj ko mora, mora da plati putarinu, a njega je naterala neka muka, obično je to, da upisuje dete, da obilazi, da ide ne daj Bože kod lekara.

Sad mi kažemo – sve je odlično i došli smo do tih 12%. Dakle, ovo nije nešto što je bilo potrebno, imate i te kako puno para. Za svakih 1000 litara goriva, država putem akciza i drugih zahvatanja žargonski rečeno, dobija 108 evra. Pa, eto, izvolite, odatle uzmite, ukinite sve one agencije, sredite da se ne prave malverzacije, da Zorana to ne radi u svom ministarstvu i u preduzećima da ne dobijaju takve poslove oni koji daju novac kome treba i onda ćete da spasite nekoliko stotina miliona evra i da uložite u putnu infrastrukturu.

Da, želim reč gospodine Arsiću.

Zamislite kakva slučajnost da mi današnji dan i rasprava o ovim amandmanima počne tako što na stepeništu Skupštine naletim na ovog Kajla Skota, američkog ambasadora, glavnog lobistu za ovaj posao. Gledam da li vodi za ručicu ministarku ili ona njega, ali da počnemo od početka.

Da bi se izvršila eksproprijacija kako je ovde navedeno u članu 3. sa pratećom, a mi tražimo reč da se potrebnom briše, normalno da je potrebna infrastruktura. Sada, dolazimo do toga gospođo Mihajlović, na pojedinoj problematičnoj deonici ovog Moravskog koridora kakva je ta infrastruktura, kakvo je to zemljište i pitaću vas za neke konkretne stvari.

Vi ste više puta rekli da je ovo idealna prilika, naravno uz ovaj posao koji je Skot izlobirao, da ga „Behtel Enka“ radi za 300 miliona evra više, da će to biti idealna prilika da se čitav tok Zapadne Morave i ono plavno područje sada uredi, pritoke te reke i svi problemi reše koji postoje godinama.

Ne znam da li se vi sećate kada ste se prvi put pojavili ovde u ovom mandatu, mi smo prilikom jednog seta vaših zakona postavljali pitanje i vama, a i ministru Nedimoviću, zašto niste rešili, vi ste ministar u Vladi za tu oblast, probleme koje meštani, koji će biti predmet njihova zemlja u selima u dolini Zapadne Morave, eksproprijaciju, znači vi i Vlada Republike Srbije, pogotovo vaše ministarstvo, za one parcele kojima je reka Morava, ne menjajući svoj tok prirodnim putem, već zbog pesak i šljunak mafije odnela njihovu zemlju.

Sad zamislite vi, dame i gospodo narodni poslanici, da tamo žive vaši rođaci, prijatelji, neki kumovi, srodnici, doći će u situaciju ti ljudi, prvo još uvek nagađaju na čitavoj deonici od Kraljeva do Čačka kuda će to da ide. Kažete, prošlog puta je bila ova mapa ovde i ukradoste mi pet minuta, gospodine Arsiću, pa niste hteli da mi date da koristim onu mapu, setite se šta ste sve radili pre nekoliko dana. Evo, na ovoj ovde ucrtanoj vidi se, ali lepo ste rekli, tek u toku jula meseca kompletna i prateća dokumentacija i kompletan projekat će biti gotov, usvojen na Vladi i uradiće stručne službe. Znači, oni i dan danas ne znaju, za razliku od ovih gde je već otpočeo taj proces od Pojata do Kruševca, pojma ti ljudi nemaju kuda će da prođe autoput.

Znate, sad je recimo u Mrčajevcima čuvena varošica, a da ste sada tamo glavna tema je, ja garantujem, među meštanima i onima na pijaci, onim lokalnim kafanicama, kuda će da prođe autoput. Znate šta je njihov problem? Problem je što jedno takvo mesto, po ovome ovde kako stoji nema isključenja. Tu nema petlje. Vi sada dolazite iz pravca Kragujevca i hoćete da se uključite na Moravski koridor onda morate da idete, ili je drugačije, a vi znate ali to se ovde ne vidi. Recite nam i vi i vaši saradnici kako će to da se desi.

E, sad, gospođo Mihajlović, ko će ove ljude da obešteti pre ovog procesa kuda treba da prođe ova trasa? Osnovali su udruženje, podneli su nadležnim državnim organima i „Srbijavodama“ i vašem ministarstvu i Vladi Republike Srbije zahtev da se izađe na teren i lokalnoj samoupravi grada Čačka, pa i grada Kraljeva, da ne nabrajam ta sela, ali najrizičniji primeri su u selima Katrga i Obrva, gde ljudi koji vekovima imaju, decenijama, svoje zemljište upisano na ime tog i tog, katastarska parcela ta i ta, sada je pod vodom ili je sa druge strane ili je tu šljunak. Reći ćete možda isto kao i onaj nesrećni Velimir Ilić koji je rekao – ajde, kraduckajte malo, 2005. ili 2006. kad smo ga to pitali, on kaže - pa, šta da radimo, reka je to, ona menja svoj tok. Nije nego je mafija, koja nije sprečena, potkopala korito reke, stvorena je takva erozija zemljišta zbog toga smo imali i poplave u ova dva sela, da vam ja to kažem odgovorno, u pojedinim delovima, zato što decenijama, godinama niko nije vodio računa.

Sad smo došli do ovog projekta Moravskog koridora i ovog posla i tek sada će te stvari da se rešavaju. Da biste ponudili ljudima i opredelili tu cenu koju ćete da im date, znate i ovde se kaže, evo u ovom članu ovde, koja ne sme da bude manja od tržišne, zamislite vi kako bi vama bilo da vi niste mogli da koristite, zamislite se vi gospodine Arsiću, vi ste ekonomski ekspert, da niste mogli da koristite tu zemlju. Znači, ona nije imala nikakvu tržišnu vrednost, niste mogli da prihodujete ništa, da posejte, da posadite, godinama ste ostali bez toga.

Za početak, koleginice Rakić, skoncentrišite se na zakon i na to šta u njemu piše, malo budite više prisutni na sednicama Skupštine, drugi, treći put se pojavljujete u ovom zasedanju i razgovarajte ozbiljno kad već kažete da ste edukovani za to.

Ovaj, razumeli ste gospođo Mihajlović, zašto smo brisali ovu reč, zato što ta potrebna svakako mora da bude potrebna dokumentacija, ali vi ste shvatili iz mog malopređašnjeg izlaganja, samo ja odgovora nemam, da je ova infrastruktura problematična u ovim deonicama o kojima ja pričam. Nisam mogla to da vam kažem onog dana, jer mi je gospodin Arsić ukrao vreme što će službe i potvrditi, odnosno oduzeo ga, kako god želite.

Tako da je zaista to problem za te ljude koji nije nastao ni juče, ni prekjuče, nije ni kada ste vi postali ministar, ali jeste unazad deset ili više godina.

Molim vas da mi odgovorno kažete i vi i vaši saradnici da li će neka služba, inspekcija ministarstva izađi pre toga na teren, razgovarati sa tim ljudima, a ne da ih stavite pred svršen čin. Šta ako je upravo kod tih porodica, evo zaista oni se to pitaju, ozbiljni su to ljudi verujte, oni od toga žive. Ta dolina Zapadne Morave i te parcele su isključivo namenjene za povrtarstvo. Nikada se niko ničim drugim u tim selima nije bavio. To su usitnjeni posedi, to je, videćete i sami kad krenete u taj proces eksproprijacije, da su to posedi od jednog i po, dva hektara, ja ne znam tri neko da u komadu ima.

Sad, kada dođete tamo, onda ćete da shvatite da upravo tu gde treba da prođe, sa ovom dokumentacijom, Moravski koridor, nastaje najveći problem, jer neki će biti izuzeti od toga jer će neko imati parcelu pod vodom. Razumete, kako ide tok Morave, sada je ona promenila tok iz ovih razloga. Ne zbog toga što su to prirodni aspekti, to sve može da se utvrdi, već upravo zbog ove mafije koja je to radila, kojoj je to neko dopustio godinama. Za to vreme ova gospođa, koleginica Rakić priča nešto da nema veze šta priča. Gospođo, hajte vi da vama to neko uzme i da vi ostanete bez svoje zemlje, a da tu treba da prođe put. Nemojte onda da pričate nešto u šta se ne razumete i što niste ni pročitali kako treba.

Reklamiram član 27. i 32.

Vi ste, zna verovatno javnost, kada vas vidi da tu sedi po ovlašćenju Narodne skupštine, u jednom delu sednice predsedavajući, možda vas kasnije zameni kolega Marinković, ali to vam ne daje za pravo gospodine Arsiću da sa mesta predsedavajućeg, kao jedan od potpredsednika, što je i koleginica Radeta, proizvoljno tumačite i zbog eventualnih u ovom danu simpatija ili antipatija, tako postupate.

Ni jednom jedinom rečju koleginica Milanka Jevtović Vukojičić nije reagovala, niti je zatražila od predsedavajućeg pomoć. Ona je uvek, to možemo da priznamo, pripremljena za sednice, stručno, argumentovano kao pripadnik vladajuće koalicije raspravlja i ona je govorila na način na koji je ona mislila, što vi kažete svako ima pravo, a u jednom trenutku kažete da nema pravo. Vi imate ovde vašu koleginicu koja kaže – ne možete vi tako, to nije tema, pričate o ceni koridora, a ovde se reč – potrebno menja. Odlučite kako ćete danas i koje aršine da uspostavite.

Koleginica Milanka Vukojičić jedino što je pogrešila u svom izlaganju to što je ona iz Priboja, a zagovara drugu deonicu i krak autoputa koji je lobirao Rasim Ljajić kod… (Isključen mikrofon)

Kraj je ove rasprave po amandmanima o Moravskom koridoru, pa razmišljam da li da završim onom pesmom iz mog kraja – oj, Moravo, mutna vodo, a zbog ovog više nego mutnog posla sa „Behtelom“.

Činjenica je da i u ovom članu niste znali sve druge pozitivne zakonske propise, pa ste stavili da će postojati mogućnost oslobađanja od PDV. Tražili smo da se briše ova reč „mogućnost“, jer je već utvrđeno Zakonom o PDV kako se vrši oslobađanje, a što ste napisali u 2. stavu da će to da se utvrđuje i drugim aktima Ministarstva za finansije, to svakako ste mislili na Pravilnik o oslobađanju PDV za izgradnju ovog autoputa.

Međutim, jedna druga stvar je interesantnija za kraj ove rasprave. Kako je moguće da dođete u koliziju sa Memorandumom koji ste potpisali sa Vladom SAD, naročito tačkom koja kaže o svim poslovima i budućim poslovima i infrastrukturi – uzimajući u obzir Konvenciju UN protiv korupcije, odnosno Regionalne antikorupcijske inicijative.

Ovaj posao je čist izvor za korupciju. Pre svega, zbog toga, a vreme će da pokaže ako je ovo poslednji dan u Narodnoj skupštini da raspravljamo o ovoj deonici puta, da taj kilometar koji je trebao da košta sa kineskim izvođačima 4,5 miliona dinara, u proseku sada košta 7,2 kada ste uzeli američku kompaniju „Behtel“ nije ni krajnja cena.

Setite se samo slučaja, pominjali smo to, puta od Bukurešta do Mađarske granice, kada su na kraju Rumuni odustali, a čak je, pominjali smo i to, jedan hrvatski ministar 2005. godine, zbog toga što je „Behtel“ za 30% naknadno posle potpisivanja ugovora povećao cenu izgradnje i podneo ostavku. Mi verujemo da nećemo čekati toliko dugo da Zorana Mihajlović više ne bude ministar u ovoj Vladi.

Ovo je veoma bitno pitanje, gospodine Ružiću, jer svedok ste toga da država Srbija na svojoj suverenoj teritoriji ima velikih problema kada je u pitanju korišćenje državnih simbola u opštinama Bujanovac i Preševo zbog toga što Albanci koji tamo žive, zbog ideologije i zbog svega toga što je njihov višedecenijski cilj, svakog novembra meseca obeležavaju dan albanske zastave. Zaista je neshvatljivo da se svake godine pojavljuje isti problem, da se albanska zastava na teritoriji Republike Srbije vijori uz nacionalni simbol, jedan od nacionalnih simbola, a to je zastava srpska trobojka i da oni kažu - ma da, to je u redu, sasvim je normalno, jer mi treba da razmišljamo za buduće generacije. To njihovo razmišljanje je da i taj deo Srbije pripoje tzv. nezavisnom Kosovu, pa da se ujedine sa Albanijom i naprave veliku Albaniju.

Jednostavno, ovaj zakon o komunalnoj milicije mora, mada smo svesni toga kada u Veliki Trnovac ne može ni žandarmerija da uđe da zavodi red kako treba, da ne može ni komunalni milicioner da dođe u Veliki Trnovac i da na Lešijevom spomeniku skine albansku zastavu, ali to mora da se kao poruka države uradi i da se to poštuje.

Drugo, gospodine Ružiću, znate, mi stvarno moramo ovde kao narodni poslanici odgovorni za posao za koji nas je narod izabrao stalno da pominjemo i da time mi učimo buduće generacije da su zastava, grb i himna nacionalni državni simboli Republike Srbije, možda niste znali, gospodine Marinkoviću, i za još jedan četvrti, a to je i zastava koja je iza vas, kao mesta predsedavajućeg, i gospodina Branka, tzv. standarta koja se radi samo u toj dimenziji za predsednika Republike i za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Sve to što rade šiptarski zlikovci i teroristi i na području ove dve opštine na jugu Srbije i na području naše AP KiM moramo svuda i u svakom zakonu da žigošemo i da im stavimo do znanja da to tako ne može.

Imamo drugi problem, gospodine Ružiću, vi ste izabrani za ministra u Vladi Republike Srbije u jednoj suverenoj zemlji, a i u ministarskim kabinetima i ovde u holu Narodne skupštine kada dolaze raznorazne delegacije ovih zvaničnika iz EU i u zgradi predsedništva Republike nalazi se zastava EU. Jel to nacionalni državni simbol? Jel opet treba da se vratim na početak mog obrazlaganja šta su državni i nacionalni simboli utvrđeni zakonom i Ustavom Republike Srbije koje svi moraju da poštuju?

Zbog toga je potrebno da prihvatite ovaj amandman i da ovaj deo u drugom stavu rečenice koji kaže: „osim u odnosu na državne organe, organe teritorijalne autonomije jedinica lokalne samouprave i imaoca javnih ovlašćenja“. I za njih se zna koje simbole mogu, jer jedinica lokalne samouprave ima svoj, svaka svoj utvrđeni grb na kome piše grad taj i taj, isto je i za državne određene institucije, juče smo govorili o Srpskoj književnoj zadruzi. Recimo, sada uzimam ilustracije radi, nemam vremena, mogla bih do večeras da nabrajam takve primere koji je taj simbol njihov izradio, odnosno nacrtao, čuveni osnivač zadruge Jovan Jovanović Zmaj. Ne može sada nekome da padne na pamet da stavlja gde hoće i šta hoće. Najdrastičniji primer i zbog toga insistiramo na ovome je to što rade Šiptari na jugu Srbije.

Po amandmanu kolege Filipa Stojanovića.

Dakle, neophodno je bilo, gospodine ministre, da prihvatite ovo rešenje zato što je kolega Stojanović bio u pravu, jer održavanje komunalnog reda, znači, onoga što je utvrđeno ovim zakonom, ovo što je rekao kolega Jovanović jednostavno ne stoji.

Kada se kaže ovde, valjda je to smisao, a vi ste tu da pojasnite, zaštita životne sredi, pustite, kakve bujice, kakve reke, kakvi požari, za to postoje jedinice za vanredne situacije MUP Republike Srbije, oni se bave time. Kada se misli na zaštitu životne sredine, ne misli se na to da komunalni milicioner juri beloglavog supa po Uvcu, Dobrilu ili nekog drugog, koji povređen ili odbegao ili da spašava mrkog medveda na Tari. Znači, za to postoje gorske službe koje to rade.

Kada se kaže zaštita životne sredine, komunalni milicioner, već kako ga sada zovete, u Tašmajdanskom parku normalno će da štiti, ako ste mu već dali ta ovlašćenja, tu životnu sredinu i da neko ne krene sad iz čista mira testerom, ko onaj Boškov ludak što je ušao u RTS, pa da seče nešto tamo, ili da ne uđe na RTS. Razumete? On ide, kaže javni red i mir. O tome ćemo posle da govorimo, o sredstvima prinude. Ovde kada se govori zaštita životne sredine, znate bilo bi suludo da tražite, valjda to nećete, ili jedinice lokalnih samouprava, od komunalne milicije da skaču u reku, u vodu, da spašavaju retke životinjske vrste, da spašavaju, ako se tu nađe. Govorićemo i kasnije o tome.

Ono što ste pomenuli kao primer, kao pandan onom slučaju gde je čovek bukvalno izgubio život zbog prodaje lubenica, pa ste rekli - ali oni su sprečili, komunalni policajci, ispred centra za socijalni rad, da se ne desi veća tragedija. To je tačno, i to je svakako za svaku pohvalu, ali to samo, gospodine Ružiću, što su oni tu bili u datom trenutku. Bogu hvala da su tu bili pa sprečili. Znate, biće, ne daj bože nekih drugih situacija gde neće biti u tom trenutku, pa šta ćemo onda da kažemo – oni nisu radili svoj posao.

Gospodine ministre, podneli smo amandman da brišemo stav 2. ovog prvog člana iz razloga što je on potpuno nepotreban, jer ne samo kod vas u ovom zakonu, složićete se kao ministar za nauku i obrazovanje da je to jedno iskustvo koje je zaista bilo jako loše za vreme DOS-ovske vladavine kada smo mi srpski radikali godinama morali, a zamislite, evo živog i zdravog Martinovića koji je zbog toga takođe, kao ja i koleginica Radeta i drugi poslanici dobijali ponekad i opomene da koristimo, odnosno da opominjemo tada predsedavajućeg Gordanu Čomić da ne može da koristi u ženskom rodu pojedina zanimanja kako to njoj padne na pamet i kako ona misli da je to ispravno za standardizaciju srpskog jezika zbog ravnopravnosti polova, kako i ona dan danas zagovara, kao i taj nevladin sektor koji je sve samo nije nevladin, već zavistan od zapadnih zemalja i onih koji ne žele dobro Srbiji, pa ni našem srpskom jeziku.

Dakle, ovo niste trebali posebno da stavljate u zakona iako vam ovi iz EU prate šta pišete zato što je Odbor za standardizaciju Instituta za srpski jezik SANU pre dve godine doneo jasno uputstvo kada je ovo u pitanju. Razni su primeri za to koje su naveli i ne da nije uvredljivo, nego je jedino ispravno, jedino moguće sa najvišeg lingvističkog autoriteta i standarda koji je postavljen u srpskom jeziku da se za naučnik kaže naučnik, a ne naučnica, da se za istraživača, jer ovo je zakon o tome, kaže istraživač, a ne istraživačica, da nije akademica, već akademik, da nije borkinja, već borac, da nije pilotica, već pilot.

Prema tome, jednom i zauvek da u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde se govori ispravan srpski jezik naučimo i sve druge, pa i ove koji trenutno nisu, ali ako se vrate i kada se vrate, da je nešto što je srpski jezik definisao od kada je sveta i veka, ono što će i oni morati da poštuju, kao i svi drugi, jer jednostavno, mi ne možemo samo zbog toga što je nekome palo na pamet da izvrće i da želi u ženskom rodu određena zanimanja da izgovara, što je njihovo pravo, ali onda su nepismeni i ne znaju da govore, da traže da tako nešto ili impliciraju, bude u nekom zakonskom tekstu, što oni stalno rade na raznim forumima i insistiraju na tome.

Nije bilo potrebno da ovo posebno potencirate, jer institut je dao svoje, a mi srpski radikali oduvek govorimo i pre takve odluke da je to jedino ispravno.

Gospodine ministre, sve je bilo u redu, ali onda dolazimo do toga šta piše iza zapate.

Znači, podrazumevaju prirodno muški i ženski rod lica na koje se odnose. Dakle, uopšte ne morate ničime vi kao ministar u Vladi, Vlada Republike Srbije da se pravdate pred onima koji hoće da unište srpski jezik. Nemaju šta da traže. Odluka je jasna, znamo koji su standardi, SANU je takođe to potvrdila.

Prema tome, oni samo mogu da uču, buču, da se žale i da neispravno govore poput ovih pojedinih polupismenih ovde koji nisu prisutni, iz ovog žutog preduzeća.

Prekršili ste gospodine Arsiću član 107. Poslovnika, početkom vašeg predsedavanja, malopre dok ste se javljali.

Naime, vi ste povredili na očigled svih narodnih poslanika dostojanstvo Narodne skupštine i prekršili ste i član 27. i 32. jer da je i malo nečega u vama što ukazuje na to da treba da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine, vi ne biste iz poslaničke klupe posle vašeg javljanja po Poslovniku, pre toga ste, da podsetimo javnost, možda neko nije gledao direktni prenos, napustili mesto predsedavajućeg, otišli u poslaničku klupu, javili se, ubacili se u niz replika i rasprava koje je vodio kolega Mirčić sa kolegom i onda ste se vratili i počeli da predsedavate Narodnom skupštinom.

Da li je po vama to kršenje dostojanstva Narodne skupštine? Po meni jeste i tražiću, insistiraću da se o tome izjasni Narodna skupština, jer ne samo da ste prekršili dostojanstvo, već ste zloupotrebili funkciju potpredsednika Narodne skupštine. Ono što nama nije moguće, a čak ni gospođi Radeti koja je jedan od potpredsednika Narodne skupštine, vama je dozvoljeno.

Dakle, u momentu kada ste počeli da predsedavate sednicom vi se niste obazirali pre javljanja kolega Srete Perića, koji je obrazlagao svoj amandman na javljanje i prijavu za reklamaciju Poslovnika Narodne skupštine, ne o radu nego Poslovnika Narodne skupštine.

Time ste prekršili član 107. očigledno nervozni, očigledno kada vi doživite, zbog nedostatka argumenata, neznanja, ne znam čega, politički debakl u raspravi sa drugim kolegama, naročito srpskim radikalima, vi se ljutite, vi ste nervozni, zauzimate oštar stav, za nekoliko oktava povećavate tonalitet vašeg govora. Molim vas ja imam hiper senzitivan sluh, znate, kao i mnogi ovde, ne morate da vičete uopšte. Znate, galama nije argumentacija. Argumenti su znanje, iskustvo, dostojanstvo, uvažavanje, politička širina, političko iskustvo i sve ono za šta ste vi imali dovoljno vremena baveći se politikom, ali eto vidite slučaj nije hteo.

Gospodine ministre, mi smo u članu 12. predložili da se prilikom pribavljanja mišljenja od nadležnih ustanova kulture i institucija mišljenje pribavi od Srpske književne zadruge. Već ste čuli u našim uvodnim izlaganjima u načelnoj raspravi zašto stavljamo akcenat na pre svega podizanje ugleda ove ustanove, koja je ipak, iako osnovana od privatnih donatora i članova pre 127 godina, dala značajan doprinos u književnoj i u opštoj kulturi, uticala na svest o značaju srpskog jezika i književnosti kod našeg naroda.

Čuli ste i u prepodnevnoj raspravi, to što je donet Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi je nešto što je dobar potez, da je država prepoznala Srpsku književnu zadrugu kao kulturno dobro i ima temelja i osnova za njeno sada budžetsko finansiranje, jer eto kakav je paradoks da do sada to nije bilo moguće, dok nije došlo do izmene zakona, a samim tim i projekcije budžetskih sredstava, zato što osnivački poput Stojana Novakovića i Jovana Jovanovića Zmaja nisu imali svoje matične brojeve koje su, zamislite, tražile pojedine banke da im odobre kredite.

Nadamo se da će Vlada Republike Srbije i uz vaše prepoznavanje za projekciju budžeta za 2019. godinu uključiti taj projekat finansiranja na način kako je to predvideo zakon, ali da imate u vidu da i pored Matice srpske i svih ovde navedenih relevantnih ustanova i Srpska književna zadruga, za koju je neko lepo rekao da predstavlja plave oči srpske književnosti, zbog one čuvene plave edicije naših najpoznatijih književnika, dakle, da ćete koristiti potencijale koje oni imaju u naučno-istraživačkom radu i da ćete na taj način da se ophodite prema njima.

Nadamo se i verujemo da će ovaj zakon koji tretira njihovo pitanje i njihov status i položaj imati svoju praktičnu primenu i da treba prvi rezultati već da se vide u projekciji budžeta koju ćemo imati verujemo u zakonskom roku do kraja godine.

Gospodine ministre, razumećete da smo pristupili ovom predlogu zakona veoma ozbiljno, ali i ne samo sa ove pravne strane i ovih pravno-tehničkih pitanja i suštinskih nedoumica, već i sa određenim praktičnim pitanjima i, eto, tako ukratko, da kažem, nekim osvrtanjima na dosadašnju praksu.

Mi svi vrlo znamo da danas u XXI veku mnogo toga ne bismo imali, pa ni ovaj elektronski sistem preko kojeg radimo i vi uzimate vreme kako vam se prohte, kao i mnoge druge stvari da čovečanstvo nije dobilo toliki doprinos iz nauke i njenog stvaralaštva.

Šta je problem za naše konkretno društvo? Ovaj zakon je samo osnov i taj budući direktor instituta o kojem govori član 62. mora da uzme mnoge aspekte u obzir najpre zbog činjenice da mora da izabere saradnike iz naučno-istraživačke oblasti koji treba da ponesu određene projekte, ali i da ima u vidu to da i starije kolege koje su školovani na neki drugi sistem i klasičan način visokog obrazovanja mogu da daju svoj nemerljivi doprinos, jer mi smo došli u jednu situaciju da i sam bolonjski proces, protiv kojeg je u samom početku bila SRS, koči mnoge neistražene, rođene talente. Što se kaže, od Boga ima je dato da imaju tu mogućnost da iskažu svoj talenat, ali da ih sam proces Bolonje koči. Neko mora u samom startu kod studenta nekog fakulteta, u društvenim, u prirodnim naukama da prepozna da li je taj neko, jer ovde ima dosta univerzitetskih profesora, kadar da u budućnosti, u skladu sa svojim afinitetima, ali pre svega talentom, naravno i radom, nosi neki naučno-istraživački projekat.

Ta Bolonja je napravila jednu barijeru između predavača i studenta. Nema te interakcije koja je postojala ranije. Nema mogućnosti da studenti kroz ta fundamentalna istraživanja i kroz praktičan naučno-istraživački rad, od početka, od prve godine studijskog programa, pokažu tu neku sferu svog interesovanja, jer sva ta predavanja su više-manje enciklopedijskog karaktera. U svoj bližoj porodici već sada imam studente koji završavaju. Evo, i danas jedna bratanica je upravo diplomirala po bolonjskom procesu. Oni sami kažu da oni nisu imali taj osećaj možda pravog studiranja kao što je to nekada bilo po klasičnom sistemu, gde se tačno znalo da profesori ne moraju da bi opstali sada i skupljali bolonjske procese i poene, pa na taj način tako i vrednovali rad studenata, da izmišljaju predmete.

Vi valjda gde god da predajete, a predajete na nekoj visokoj stručnoj školi, gospodine Marinkoviću, ne ide vam u prilog da vi sada budete na nekim izbornim predmetima sa punim radnim vremenom, nego da imate svoj predmet koji ćete da držite i da naučno-istraživački i dalje svoj rad pokazujete, a nije to svuda slučaj.

Znate, vi imate, pogotovo kroz produkciju raznih visoko-školskih ustanova, u proteklih deset godina predavače koji, eto, samo to da otaljaju. Jednostavno, ne ulaze u suštinu toga da oni treba da budu začetnici naučno-istraživačkog rada. Mnogi od njih kada apsolutno dostignu sve uslove da budu izabrani u zvanje profesora, redovnog profesora univerziteta, mnogi od njih, nažalost, prestaju i tim radom da se bave. To je to što mi potenciramo.

Gospodine ministre, ulaganje u naučno-istraživački rad je u mnogim razvijenim zemljama povećalo samu produktivnost društva, vi to znate vrlo dobro, po četiri ili pet puta. Evo, pogledajte veliku i prijateljsku Narodnu Republiku Kinu, njihovi tehnološki procesi, njihov tehnološki razvoj, ulaganje u nauku. Pre nekoliko dana je i bila ambasador Kine i imala sa nama, poslaničkog grupom prijateljstva, razgovor i baš je o tome govorila da su na taj način uspeli da podignu BDP.

Ne možemo samo da kažemo – ej, sada smo došli do toga da nam određeni deficitarni kadrovi nedostaju. Pripremate nam i čuli smo kako će otprilike da izgleda Zakon o dualnom visokoškolskom obrazovanju, ali šta ćemo sa ovim naučno-istraživačkim radom, što će neko da ostane tako tek u zapećku i da niko ne čuje za njega ili da se u Srbiji u budućnosti rađaju i nove Tesle i Pupini i istraživači koji će moći da daju svoj doprinos?

Razumem ja da mnoge škole nemaju ni dovoljno sredstava, ali i nije redak slučaj da multitalentovana deca, znači, ne samo za jednu oblast određene nauke, počev od osnovne i srednje škole moraju da traže sponzorstva da bi išli na dalja takmičenja da bi ušla u taj proces da sutra oni budu nosioci naučno-istraživačkih projekata. Ono što je veoma bitno je, to smo vam govorili kada je bila načelna rasprava, po ovom zakonu se Srbija opredeli strateški u kojim pravcima će taj naučno-istraživački rad da razvija.

Mi sad da se takmičimo sa određenim procesima, sa Kinom, zaista ne možemo. Navodila sam primer te hemijske nauke gde ima hiljadu i više pravaca. Dakle, to direktori ovih instituta po članu 62. o kom sad govorimo treba da prepoznaju i da gledaju i da biraju takve saradnike. Ne da to budu neki ljudi, pa znate, evo, sad je taj nekoliko godina pred penziju, ugledan je profesor. Možda je on odavno prestao u savremenim procesima, i sami znate čovek treba da se usavršava i uči svakoga dana, da se na takav način bavi naukom.

Pružimo šansu onim mladim ljudima, onim istraživačima koji će zaista da budu svetla tačka i budućnost Srbije i da taj njihov doprinos u srpskoj nauci i u istraživačkoj oblasti ostane kao jedan pečat, a samim tim i da država ima i konkretne i finansijske koristi od toga.

Ne, ja koristim još vreme poslaničke grupe i plus repliku, znači imam i jedno i drugo.

Gospodine ministre, razumemo sada ovde čime treba da se bavi i kakav status po zakonu ima Naučno veće, ali ostaje jedna nedoumica, ko će da vrši procenu kvaliteta tog nastavno-naučnog rada i naučno istraživačkog rada, neko to mora da meri? Da li se i vi slažete sa tim? Da li će to da bude Vlada Republike Srbije, odnosno vaše resorno ministarstvo, to je ostalo kao nešto što nije prepoznato u zakonu, jer džaba nama što će mnogi instituti da rade svoj posao ako ocenu kvaliteta njihovog rada daju oni sebi samima, a ne dajemo ga mi kao država, odnosno vi kao resorno ministarstvo.

Pa znate, ove ćete da nagradite, oni su na tom polju, opet se vraćam na onu moju priču od malo pre, da je kvalitet tog rada u stvari presudan. Znate, da bi se razvijala nauka i uopšte sistem visokog obrazovanja u zemlji nije dovoljno da to bude masovno.

Kada se vratite u vreme kada ste vi, gospodine ministre, studirali u onoj bivšoj Jugoslaviji, pa u celom svetu da pogledate, ja ne znam, možda je bilo, najviše možda, na celoj planeti, 30 do 40 miliona studenata, da li je tako?

Danas, ja mislim da ima oko 200 miliona studenata na raznim univerzitetima. Neko će da kaže – jao, ljudi, u Srbiji, odnosno pojedina deca ne mogu da dobiju i koji žele odmah posle srednje škole zaposlenje, pa hajde da upišu neku od ovih visokih strukovnih škola ili neki fakultet.

To je pohvalno i to je u redu. Naravno, mi samo osuđujemo svako štancovanje diploma i da neko stiče doktorate, da ih plagira itd, ali što se tiče ovoga, mislim da bi ste ipak trebali da razmislite nekom izmenom i dopunom ili kroz neki način na koji ćete to da uradite, kako ćete da vrednujete rad ovih instituta. To su instituti za različite oblasti naučno-istraživačkog rada.

Ovako pre nekoliko godina kada se ono sve desilo sa Institutom za zrna žita u Kragujevcu, ispostavilo se da skoro niko nije vrednovao njihov toliki rad i toliko proizvedenih novih vrsta i još rade, evo rekla sam i prošlog puta, tek za četiri godine će se pokazati rezultati tog rada, a ipak su oni uspeli da kroz taj svoj rad doprinesu ekonomski. Nemojte da mislite da ćemo omalovažiti nekoga ko se ne bavi naučno-istraživačkim radom, gde je ta komercijalna strana možda zakasnila, ali ovim bar ljudima, pa kao što je ovaj Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci, za voćarstvo u Čačku i evo ovaj pomenuti, ipak im dajte neko više vrednovanje i mogućnost da oni dobiju i potrebna sredstva da bi išli dalje u tom svom pozitivnom pravcu.