Znate kako se kaže, gospodine Orliću, da vreme se za slamku hvata, a do svega toga nije trebalo da dođe i ja sada ne govorim o tome kakva je trenutna situacija i koliko su ovi prethodni krali i kako se to nadoknadilo politikom kojom vi promovišete ovde i hvalite se tim rezultatima. Sve i da pet puta više ima novca u budžetu Republike Srbije, dakle, da nije bilo ovih lopova i žute vlasti, da niste zatekli takvu kasu, da se sve to nije dešavalo, pet puta da ima više novca u budžetu, da je sve stabilno godinama, a pojavio se ovaj problem sa švajcarskim francima, to nije po stavu naše stranke pravično rešenje.

Vi u obrazloženju predloga kažete da ćete za period od 2020. do 2023. godine planirate 389.556.000,00 dinara po godinama za troškove kamate, a u 2024. godini planiraćete iznos od 10.128.456.000,00 radi izmirivanje troškova i otplate glavnice.

Ovo je zaista skandal. Jer, faktički, dajete bankama državna sredstva. Vi kažete – dala je preporuku Narodna banka. Nemojte, molim vas, valjda institucionalno Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije, u sadejstvu. To su mogli da urade i tada. Ako ste vi videli da su se oni oglušili o preporuku Narodne banke Srbije, vi dođete u Skupštinu Srbije sa zakonom, da ih obavežete da to moraju da urade, kao što su to uradile ove zemlje koje sam citirala.

Ovako, vi ćete sada da dovedete u neravnopravan položaj sve te ljude koji čekaju bilo kakav spas, bilo kakvo olakšanje.

Vi kažete – niko im ne brani. Pa, jel vi mislite da neće biti mnogo takvih slučajeva da neće svoje pravdu potražiti na sudu? Naravno da hoće, jer, znate, neko sve to kada svede račun i kada pogleda – gde sam bio, šta sam radio. Htela sam da govorim o tome, ali da se vi niste javili za repliku, ali sada ću morati.

Znači, mi smo ovde u Skupštini usvojili Zakon o hipoteci. Član 7. tog zakona lepo definiše, pošto su sve to hipotekarni krediti, jel tako gospodine Arsiću, koja je vrednost te hipoteke? Ako vam ta banka oduzme taj stan koji je indeksiran u švajcarcima, protivzakonito indeksiran u švajcarcima, i vi posle toga morate još da plaćate, pa dajte, molim vas, gde je tome kraj i o čemu se tu radi?

Znate, gospodine Orliću, ni jedna banka ne može da vam da danas da hoćete da kupite neku nekretninu, da hoćete nešto da investirate, svi će da vam traže malo više obezbeđenja hipoteke od onoga što je realna vrednost toga što vi kupujete. Ali onda oni moraju da snose rizik za to što rade. A ne ovako. Najlakše je bilo da se obogate, a onda država Srbija da plaća a oni ostvarili ogromnu dobit.

Gospodine Orliću, uz zaista moj pokušaj da sve to razumem, vi pričate nama da mi vodimo kampanju protiv banaka koje je Đilas doveo u Srbiju, a uništio, odnosno Đilas, Dinkić, Đinđićev mafijaški režim posle 2000. godine, kada su ugašene najveće srpske banke i otpušteni ljudi. Dakle, nemojte nama da prebacujete da mi radimo nešto što nije dobro za finansijski sistem zemlje. Te banke da li će da posluju ili neće i kakvu kampanju vodi Đilas, ko zna gde su njegove milijarde i milioni evra, gde ih on drži i u kojim bankama u svetu.

Mi govorimo o ovim bankama koje su, jer nisu ni sve banke odobravale ove kredite, da se mi razumemo, a drugo, kad već povlačimo tu neku paralelu, Srpska radikalna stranka je za to da jača domaći bankarski sektor i da imamo i našu Srpsku razvojnu banku i da, koliko je ostalo samo u Srbiji banaka sa većinskim udelom srpskog kapitala, a i to je pitanje da li su oni – Poštanska štedionica, jedina koja ima takav kapital.

I vi ste lepo rekli – ide Vučić u Kinu. Odlično, neka kaže – evo, ovi će da odu, mi bismo, gospodine Orliću, vi kažete da ne možete da prihvatite jer se briše taj član, a mi bismo potpuno novi zakon predložili, i to je jedino rešenje, ali u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa ovim zakonima važećim koje sam malo pre pominjala. Kažete – ide tamo. Odlično, neka kaže, dobro, onda hoćemo još neku kinesku banku, ove ako hoće neka idu, nije bitno, neće da posluju na ovom tržištu, donesemo takav zakon, oni se naljute, neka idu. Ali, toliko su kajmaka nakupili.

Jer, znate, nećemo mi po onoj narodnoj da mažemo masne guske. Oni su to uradili građanima Srbije a država je dužna i Vlada Republike Srbije da zaštiti svoje građane.

I sad kad bismo mi krenuli po elementima, zaista nema vremena, biće posle još amandmana, govoriće sve kolege srpski radikali, kako to da se uradi i kako da se izbegne ta zamka za dalje, vi biste onda shvatili da je to moguće donošenjem, ali sasvim drugačijeg, novog zakona.

Najnovija vest je, dok je u toku ova sednica, da će članovi okupljeni oko grupe „Efektiva“, kako kažu, da se lancima vežu kod prostorija Vrhovnog kasacionog suda, jer su oni nezadovoljni.

Nezadovoljni iz razloga što oni smatraju, a mi danas pričamo upravo o tome, da Vrhovni kasacioni sud, odlučujući pre određenog broja dana, nije doneo ispravno tumačenje kada je u pitanju prekid ugovora za kredite za stanove indeksirane u švajcarskim francima i smatraju da je to nepravda, kao i zbog činjenice da se postavlja pitanje šta će biti sa svim onim ljudima koji su već otplatili te kredite ili koji su ranije izvršili konverziju?

Pošto stalno moramo da potenciramo to da nema dovoljno vremena, ali, ja ću, za to su potrebne zaista mnogo veće opservacije, da ukažem na nekoliko stvari.

Postoji Zakon o obligacionim odnosima koji je na snazi, evo tu su naši pravni eksperti, i Vjerica i Jojić i drugi poslanici koji su pravnici i znaju da se on nije menjao od 1978. godine, ja sam našla taj podatak. Taj zakon u svom članu 394. imperativno propisuje načelo monetarnog minimalizma, odnosno nominalizma, koji bi se uklopi u ovo što traži Srpska radikalna stranka, a to je da se, a o tome govori ovaj član zakona na koji smo podneli amandman, da se izvrši konverzija, ali u dinare.

Ta bojazan, pre svega vas, gospodine Arsiću, ali i drugih vaših kolega, da će Srbija da trpi finansijske i monetarne posledice, da će te banke kod međunarodnih sudova da tuže Srbiju, to ne pije vodu, iz prostog razloga što država treba zaista kroz institucije, to su pre svega Narodna banka, nadležno ministarstvo, da sa njima razgovara, ali na drugačiji način, i da im se lepo kaže da oni ovde u Srbiji, od koje već godine, za određene stvari ne plaćaju porez, kao što je porez na dodatu vrednost, od kamata koje oni daju za druge kredite. Zatim, imate troškove obrade kredita, imate razne upite tih banaka na koje oni uopšte ne plaćaju kao drugi pravni subjekti, preduzeća, preduzetnici, itd. I sad mi treba da se bojimo njih i da ih štitimo?

S druge strane, oni koji su ostvarili, realno je i to je sve proverljivo, kroz taj plan otplate koji su ovi mučenici uzeli u švajcarskim francima, najpre i to je, ta devizna klauzula je sporna, a kamoli sada da se to konvertuje u evre. Jer, mi smo razumeli, i na kraju tako treba i da bude odluka, da u slučaju da to neko u pregovoru sa bankom želi, da se izvrši takva vrsta konverzije u dinarima. Jer, naši građani primaju u dinarima platu.

Na kraju, vi ste videli kako se to desilo u Rusiji, kada su isto kroz druge špekulativne poslove, ovo je klasična monetarna špekulacija indeksiranje u švajcarskim francima, podmetana ljudima. Jeste, vi kažete, to je njima u tom trenutku bilo bolje. Ali, jedan običan čovek kome kaže ministar, kome kaže u to vreme guverner Narodne banke – to je odlično, uzmi to, poveden je time. Na kraju, znaju to i kolege radikali, i ja sam o tome razmišljala, čak me je i aktuelan guverner nagovarala, Jorgovanka Tabaković – odlično ti je to, uzmi kredit u švajcarcima. Bogu hvala, imala sam toliko pameti da je ne poslušam i to ne uradim, u poslednjem trenutku, evo, Vjerica mi je svedok. Tako da, sve to može i ovako i onako da se posmatra.

Sada ćete imati sutra na ulici one ljude kojima ovaj zakon ne znači ništa, jer je loš i nije sistemsko rešenje.

Usvajanjem Ustava 2006. godine i Zakona o državljanstvu stvorili smo mogućnost, a to je inače bila inicijativa i ispravka tog zakona poslaničke grupe SRS, da svi Srbi koji vode poreklo iz Srbije ili neko od njihovih roditelja, a koji svojom izjavom kažu da priznaju Srbiju kao svoju matičnu državu mogu da steknu državljanstvo Republike Srbije.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina Srbi, naročito iz Republike Srpske, a i iz Crne Gore, imaju nepremostive administrativne teškoće iz razloga što, iako su oslobođeni plaćanja takse za podnošenje zahteva, Srbi iz Republike Srpske, njih je preko 50 hiljada, uglavnom su to studenti ili oni koji su završili fakultete, što u Republici Srpskoj, što u Srbiji, ne mogu ni dan danas da dođu do državljanstva. Zapravo, njihovi zahtevi su u jedinici MUP, u zavisnosti od toga gde je prijavljeno njihovo mesto boravka ili ako su to uradili preko konzularnog predstavništva, po dve ili tri godine, i oni zaista imaju velike probleme. Dolaze u situaciju da moraju, a imamo, evo, na ovom dnevnom redu ove sednice i Zakon o strancima, tretiramo ih kao klasične strance, da posle 90 dana napuste Republiku Srbiju, da se ponovo vrate kako ne bi kršili zakon.

Veoma je važno da pokrenem danas jedno pitanje, a to je ujedno i molba Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu finansija, kao i MUP. Pre 10 dana poslaničkoj grupi SRS obratila se grupa udruženja Srba iz Venecuele. Njih je preko 200, koji su, dakle, potomci onih koji su morali da izbegnu od ustaškog noža tokom Drugog svetskog rata. Nastanjeni su u Venecueli i mnogi od njih ne žive u Karakasu, već u Marakaju, gde su registrovali 1963. godine svoje srpsko udruženje. Oni imaju zahtev od nas i tražili su da to iznesemo na sednici Narodne skupštine da im država Srbija pomogne da dođu do državljanstva, jer će potpisati te izjave preko opunomoćenog predstavnika u Srbiji, gospođe Branke Čolović, ako im država Srbija da mogućnost, kao i Srbima iz Republike Srpske da ne plate taksu. Zbog veoma teške situacije u Venecueli i zbog svega onoga što Amerika radi tamošnjem režimu i predsedniku Maduru, naši Srbi, naši sunarodnici, ovih 200, su u teškoj situaciji zbog toga što nemaju ni hranu, ni lekove. Oni traže od nas da utičemo, a to je zaista moguće da se reši jednim aktom nadležnih ministarstava, da se oslobode takse, jer budite sigurni da će nam biti zahvalni.

Od 1945. oni čuvaju nacionalni identitet u Venecueli, obnovili su crkvu Svetog Đorđa u Karakasu, čine sve da se promoviše i naša kultura i naš jezik i zbog toga je veoma važno da im se izađe u susret i da se prihvati izmena ovog zakona, kako bi se svim Srbima koji to žele u najkraćem mogućem roku, ako ispunjavaju sve uslove, dalo državljanstvo Republike Srbije. Zato vas molim da glasate za izmenu ovog zakona.

Gospodine ministre, reagovali smo u ovom članu u stavu 4. zato što se ovde daje mogućnost da se obrazuju ogranci poliklinike. Kaže se – može, a mi smo tražili da to u neku ruku bude obavezno, naravno, po sagledamo stanju u čitavoj Srbiji, na osnovu kapaciteta tih poliklinika.

Sada ovde hoću da potenciram opet ovaj odnos Ministarstva i Fonda za zdravstveno osiguranje prema privatnim klinikama. Vi ste potencirali u petak da su još, čini mi se, pre dve godine Ministarstvo i Fond potpisali ugovor sa privatnim klinikama, što se tiče operacije katarakte i veštačke oplodnje.

Mi smatramo da je neophodno da napravite još nekoliko ugovora. Pre svega, mislimo na mogućnost pregleda magnetnom rezonancom, zato što u sklopu privatnih poliklinika ima, takav je podatak zvanično na njihovom sajtu, 23 magnetne rezonance, što, složićete se, bi u mnogome olakšalo rad državnim zdravstvenim ustanovama zbog velikog broja ljudi koji traže takvu vrstu pregleda.

Takođe, ono što smatramo da je neophodno je da se sagleda šta to još treba poliklinikama koje postoje, a tiče se kadra. Mi smatramo da treba u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dakle, a i na nivou poliklinika da se pojača kadar, što se tiče specijalističke struke za kardiovaskularne bolesti, jer i sami ste rekli da to zvanično nije uvedeno u zakon, mada ste vi svesni toga kao ministar za taj resor, kao i svi prisutni iz vašeg Ministarstva, da je zapravo taj problem najveći.

Najveći iz razloga što su i nedavne studije pokazale da preko 50% ljudi koji spašavaju svoje živote je upravo iz oblasti kardiovaskularnih bolesti. To su Finci uradili na način tako što su preventivnim pregledima i, pre svega, ranim prepoznavanjem od hipertenzija, gojaznosti i svega onoga što može da dovede do tih bolesti bolest smanjili za 70%. Mi bar imamo mnogo mladih lekara koji mogu da krenu da rade, da se upute na tu specijalističku struku. Smatramo da bi to bilo neophodno i da se da mogućnost da i ti privatni vlasnici poliklinika uz dogovor, odnosno uz ugovor sa vama te pregleda omogućavaju, dok se drugi mladi lekari ne edukuju dovoljno, dok ne završe specijalističke studije, kako bi se taj problem rešio.

Moram da potenciram odličan rad Studentske poliklinike u Kragujevcu. Da li ste nekada bili, ne znam, ali to je poliklinika koja dugo postoji, koja je zaista na najvišem nivou što se tiče kadra, ali ono što je potrebno i studentskoj poliklinici i što je potrebno kragujevačkom kliničkom centru, opet se vraćamo na one kvote za zapošljavanje, na sistematizacije i na neophodnost da vi date saglasnost za taj plan zapošljavanja, to su zdravstveni saradnici. Misli se na, pre svega, psihologe, defektologe, biologe, fizičare koji su uglavnom na radiologiji i zapošljavaju. Imali smo u Kragujevcu prošle godine jedan takav slučaj, ali psiholozi su neophodni, jer u sistemu zdravstvene zaštite studenata, u okviru Studentske poliklinike u Kragujevcu, oni imaju mogućnost zato što mnogi od njih, na kraju krajeva, pogotovu dođu iz raznih sredina i mi smo veliki univerzitetski centar, možda i ne znaju kojim putem da krenu da bi našli način da neku svoju zdravstvenu tegobu otklone.

Mi smatramo, s obzirom na to i da grad Kragujevac, a verujem da je takva situacija u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, ima potrebu za zdravstvenim saradnicima te struke, da treba da date šansu da vi lično, kao ministar, sagledate koliko je to Kragujevcu potrebno i koliko još možete da zaposlite kliničkih psihologa koje, verujte, imamo, mnogi od njih ne rade, a imamo i takve svetle primere da su već na drugoj, trećoj godini doktorskih studija, da su završili sve edukacije, da im to država nije čak plaćala, nego su to iz privatnih džepova i njihovi roditelji, a da su sada bez posla.

Kako bi se zaokružilo to i u Kliničkom centru Kragujevac i u Studentskoj poliklinici i svuda bilo bi potrebno da što pre to sagledate i da im date saglasnost da se ti ljudi zaposle, jer to je neophodno za te domove, a na kraju i po celoj Srbiji.

Ovo je veoma bitno i to su tražili od nas da potenciramo, da nam kažete kada će se steći uslovi da vi, kao Ministarstvo i Fond, sa ovim privatnim poliklinikama i za ove druge, one koje žele, naravno, da ih integrišete, pozovete, potpišete ugovore i za ove druge vrste pregleda i onoga što je pacijentima potrebno.

Vlada Republike Srbije je proglasila 2019. godinu godinom bezbednosti i zaštite na radu i to je dobra odluka, ali pošto sada razgovaramo o članu 82. zakona, koji reguliše Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, da vidimo, gospodine ministre, šta se dešava u praksi.

Dakle, nije samo za zaštitu i zdravlje radnika na poslu nadležno vaše ministarstvo, već i Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja. Ne može ministarstvo kao ministarstvo određene probleme koji se dešavaju ad hok da rešava, a da se to sistemski ne uradi.

Ako je već ovo odluka Vlade Republike Srbije, onda pođite od toga da li poslodavci, osim toga što overe zdravstvenu knjižicu radnicima koji su na stalnom radu, nešto dalje rade na njihovom preventivnom zdravstvenom zbrinjavanju i kada se desi povreda na radu, a tu je važan vaš inspekcijski nadzor, i drugog ministarstva, da li se sve ono što je propisano Zakonom o radu, kolektivnim ugovorom i što je propisano kroz ovaj i druge zakone vašeg ministarstva, sprovodi u delo? Nažalost, ne.

U prošloj godini u Srbiji je stradalo 53 radnika. Ko zna koliko njih je povređeno na radu. Da li vam je poznato, gospodine ministre, da toliko ima bahatih pojedinih privatnih poslodavaca koji osim toga što krše i ovakve norme lošeg Zakona o radu, koji mi tražimo da se stavi van snage, te ljude nezbrinu kako treba, odnosno vrše pritisak, zamislite, i takvih je slučajeva bilo, na lekare kada se radnik povredi da mu napiše – napiši neka ide na bolovanje, a kakvu je on povredu imao nemoj da zavodiš jer znaju šta ih dalje čeka.

Naime, po postojećem Zakonu o radu, radnik koji doživi povredu na radnom mestu, ukoliko ima trajno invalidsko oštećenje i ne može više da obavlja taj posao koji je obavljao, mora da bude premešten na drugo radno mesto. Ali, znate kada? Zbog toga je taj zakon loš i mi tražimo da se potpuno novi zakon o radu donese. Samo u slučaju, ako ima adekvatno radno mesto za tog radnika. Znate vi koliko je poslodavaca koji će da kažu – e, nemamo adekvatno radno mesto.

Pa setite se šta su ovi žuti kriminalci radili, Vlahović i Đelić i ostala mafijaška klika kada su otpustili onoliko hiljada radnika u kragujevačkoj „Zastavi“. Oni su bili dužni da za invalide rada formiraju takozvane zaštitne radionice. Evo nije sad tu Arsić, ali seća se toga, verovatno i ovde ima drugih poslanika iz SNS-a, i Martinovića koji je došao u salu. Izglasali u zakonu, tamo gde se gase fabrike koje su oni opljačkali i otpustili ljude, budzašto prodali u staro gvožđe onoliku opremu i mašine, oterali da niko ne zna ni gde, u stvari znaju oni za svoj džep, nisu formirali te zaštitne radionice. To vam je tipičan primer „Impra“ Kragujevac koji je tek kasnije nekako inkorporisan u sistem da ti ljudi imaju posao.

Dakle, gospodine ministre imam jedno još konkretno pitanje za vas. Vi ste videli i čuli iz naših izlaganja da mi potenciramo da sa ovim privatnim sektorom pronađete još modalitete i načine da se uključe u sistem zdravstvene zaštite, da im fond to plaća kao što su apoteke poistovećene sa apotekarskim ustanovama, ima tome još koliko godina i mogu da kažem da to dobro funkcioniše i ovo pogotovo kada je u pitanju izdavanje lekova na recept, sada je to i šest meseci. Jel tako? Da ne mora da se ide, evo u konkretnom slučaju i moja majka i drugi stari ljudi, lepo dođe i preuzme svoju terapiju u apoteci, ne mora ponovo da čeka red, ako nema za tim potrebe.

Ali, ako damo mogućnost privatnom sektoru da vrši ove poslove što se tiču medicine rada, to neće biti dobro. Da li oni mogu da se pojavljuju na tenderu za taj posao to je moje konkretno pitanje? Jer kao što ste videli iz ovih mogućih, a ima primera brojnih zloupotreba privatnika koji zaprete lekaru. Čak je jedna doktorka iz Novog Sada morala je da pozove advokata, došao je privatnik, radnik se povredio i on je rekao taj bahati čovek – e, napiši tamo njemu bolovanje do 30 dana, a ne da ona ustanovi, da ide dalje, da se procesuira sve to koja je to povreda? Zato što on zna da onda ima obavezu daljeg zbrinjavanja.

Na kraju krajeva, da se pojača to i kod medicine rada, da oni znaju kakva je to vrsta bolesti, kada je taj čovek oboleo, da se to prati, da li mu se poboljšalo zdravstveno stanje, da li ima trajno oštećenje, da li on treba da se uputi na invalidsku komisiju, a da ne bude i ovih zloupotreba koje smo imali u praksi pa su ovi žuti i Tomica i društvo i ona Vukajlović beše, tamo zdrave ljude slali u invalidsku penziju.

Dakle, sve to mora sad sistemski da se reguliše, a da se i ovo pitanje veoma važno, u sadejstvu sa drugim ministarstvom uredi pogotovo, opet se vraćam na početak priče, što je ova godina proglašena godinom bezbednosti na radu. Hvala.

Gospodine ministre, mi smo protiv toga da se bilo koji propis iz ovog zakona usklađuje sa propisima EU, a pogotovo što je ovaj zakon u pitanju, iz prostog razloga što je projekat EU, zajedno sa Amerikom, narko-mafija na KiM, koju su šiptarski teroristi pokušali da svojim obezbeđivanjem kod pojedinih zemalja u svetu priznavanjem tzv. nezavisnosti otrgnu iz Srbije, što im neće uspeti, a tek im ništa od toga neće uspeti ako se odreknete evropskog puta.

Treba li da vas podsetim da, prema proceni stručnjaka iz sveta, a i naših bezbednosnih službi, 15 narko-kartela posluje, pod znacima navoda, na Kosovu i Metohiji i da je na čelu svih tih narko-kartela upravo Tači, sa kojim zvaničnici Republike Srbije pregovaraju.

Ono što je bila internet šala, u stvari je istina. Kada su ti šiptarski zlikovci proglasili tu tzv. nezavisnost pre više od 10 godina, pojavila se na internetu takva neka smicalica - da je distributer priznao nezavisnost svom dileru, odnosno Avganistan, koji je prvi požurio da prizna tzv. nezavisnost Kosova. To nije slučajno. Upravo zbog činjenice da 65% od ukupne proizvodnje heroina upravo ima taj tranzitni čvor preko južne srpske pokrajine. Leglo mafije, narko-kartela, droge koja se distribuiše do američke vojne baze „Bonstil“ odakle oni dalje finansiraju svoje aktivnosti i sve to u službi rušenja sistema i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije.

Ono što je najžalosnije, gospodine ministre, mi danas u Srbiji na političkoj sceni imamo upravo ove koji šetaju, uču, buču, koji podržavaju na izvestan način, odlaze tamo i pričaju kako je situacija u Srbiji katastrofalna, idu na ruku tim šiptarskim teroristima i njihovim prijateljima iz SAD i Evropske unije.

Zato smatramo da kompletno naše zakonodavstvo treba da se projektuje tako da bude primenjivo za nas ovde.

Apsolutno je nerealno, ne samo zbog izrazito antievropskog stava EU, Srpske radikalne stranke. Zapitajte se koliko birača u Srbiji, to vam je zaista na klackalici, kad ispituju ovi anketari javno mnjenje, uvek nekako to nategnu da bude preko 50%, a verujte da nije, jer ima onih koji su u tom ispitivanju i tzv. evroskeptici, koji nisu izričito protiv ali koji imaju određenu bojazan i sumnju. Kako vreme bude prolazilo i kako se svi oni koji hoće, onaj što sam vam ga pominjala pre neki dan, onaj Nemac iz Bundestaga, evo ga sada, došao u Prištinu i brifuje Tačija i Haradinaja za ono što dalje treba da rade. Čujem da će taj da dođe i u Beograd. Zaboravila sam mu ime, a bila sam zapisala. Taj isti je rekao, kao poslanik Bundestaga u oktobru prošle godine, da je realnost da se prizna tzv. nezavisno Kosovo.

Zato smo mi protiv toga da se bilo kakve smernice i bilo šta, u bilo kom zakonu, usklađuje sa propisima Evropske unije, jer oni otvoreno podržavaju srpske neprijatelje i njihov projekat za narko-mafiju je upravo Kosovo.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Povređen je član 162. i član 107. Poslovnika.

Evo živog i zdravog gospodina Komlenskog u sali, koji je predsednik nadležnog odbora koji po članu 162. Poslovnika o radu Skupštine, koji ja ne verujem da je uopšte ova gospođa koja predlaže ove izmene zakone, kao eksponent Vlade, u ovom slučaju Nebojše Stefanovića, ne što se ona toga setila ili SNS. Pa znate kada bi oni razmišljali, baš sada gledaju Martinović i Orlić kada stupa koji član zakona na snagu, kad bi to tako bilo, nego resorno ministarstvo, odnosno ministar Stefanović i Vlada Republike Srbije zbog kratkog vremenskog roka, jer 3. april kuca na vrata, nisu imali mogućnosti, zato je stigla ova odluka da nadležni odbor čiji je ona predsednik, odnosno predsedavajući podnese izmenu ovog zakona.

To ništa ne bi bilo sporno da ona nije drska i bezobrazna. A znate kada, neko to i jeste, a ima elementarno znanje, onda to nekad može da bude i simpatično, naravno ako neko nije bahat, ali kada ništa ne znate pa kažete… (Isključen mikrofon)

Ja ne znam zašto vi to smatrate uvredama kada je gospođa govorila i rekla da su naši amandmani nikakvi, skromni, ovakvi-onakvi, jer ona nije kompetentna da o tome odlučuje, već opet sam rekla nadležni odbor koji je u skladu sa članom 162. stavio u skupštinsku proceduru, vi niste reagovali.

Zaista je nemoguće bilo kakvu argumentovanu polemiku voditi sa osobom koja ne razume realnost i ono što mi promovišemo, a to je da Vlada Republike Srbije i zato su ovakvi naši amandmani, dobili smo ih takođe u pet do 12, predlog zakona, tada i uoči same sednice i napisali ove amandmane, treba jednom zasvagda da shvati da ne ulazi u izmene pojedinih odredaba zakona koje su bile štetne kao i ova obavezna preregistracija onda kada zakuca to vreme da treba da stupi na snagu taj član.

Neka vodi računa o interesima građana, kao što to vodi SRS.

Ovaj član se odnosi na izmenu postojećeg člana gde je za identifikaciju vozila, pored broja šasije, potrebno, kako je predlagač obrazložila, da se pojavila potreba za utiskivanjem broja motora.

Zaista to ne bi bilo sporno da nema nekih drugih spornih stvari. Ovde u sali vidim prisutan je gospodin Borković, dakle, neko ko bi po prirodi svog posla, morao da zna šta je to ispravnost vozila. Žalosno je to da je u Srbiji danas tržište polovnih automobila neuređeno zbog toga što je državi u interesu samo da kroz carinsku deklaraciju i kroz papirologiju koja se dobija prilikom uvoza ogromnog broja, veoma velikog broja automobila sa lažnom kilometražom, da uzme novac za registraciju da bismo se vozili sa takvim automobilima po putevima, je li tako gospodine Borkoviću, mnogima od njih u Srbiji, koji su dovoljni za vaše reli trke.

Sada uopšte ne razumem potrebu da se potencira nešto što je manje-više i nesporno a ne potencira se to da država zbog bezbednosti na putevima Srbije stane u kraj takvom mafijašluku. Da li je po vama normalno i po vama gospodine Marinkoviću i prisutnih narodnih poslanika, da ta automafija to sve radi na očigled i kod države koja je nemi posmatrač?

Automobili koji se uvoze u Srbiju, a podsetiću vas da je prošle godine za 400 miliona evra uvezeno polovnjaka, negde oko 130.000 iz EU, ne prolaze proceduru kao što vi mislite, već oni ljudi naivni, obično su to automobili do 3.000 evra da se ne lažemo, koji su najviše prisutni na putevima Srbije, sa euro 3 motorom, odu na auto-pijacu, sve je navodno ispravno, evo tu je broj šasije, servisna knjižica koja je na granici sa Mađarskom napisana za nekih 10 evra, pa svako može tamo da stavi tamo šta god hoće. A, po broju šasije, kada taj čovek dođe i vidi ili mu neko pomogne da to sazna, vidi se kada je taj automobil proizveden, kupljen i koliko je prešao, jer se vodi neka evidencija za neke automobile, u nekim auto-kućama, do nekih godina starosti. Onda čovek misli, automobil ne znam koje 2003, 2004. godište da je prešao 157.000, obično su tako neke cifre 157.000 162.000 itd.

Znači problem je što vi nećete da spašavate ljude. Hoće ljudi da kupuju polovne automobile, ali vi dozvoljavate mafiji da se bavi prevarom, da vara građane Srbije, a onda im nenormalno skupo naplaćujete i registraciju i tehnički pregled koji ste povećali za četiri puta, 400%.

Biću precizna, gospodine ministre.

U ovom trenutku u Srbiji preko 220 hiljada poljoprivrednika duguje za zdravstveno osiguranje i doprinose za penzijsko, samim tim. To je veliki problem. Ta cifra je otprilike 160 milijarde dinara, od čega je 70 milijardi glavnica, ostalo je kamata.

Ovo smo potencirali kada je nedavno bio Nedimović i problem je u tome što je do 2008. godine nosilac gazdinstva u jednoj porodici na selu bio taj preko kojeg su ostali ukućani mogli da se osiguraju i da dobiju zdravstvenu zaštitu. Kada je to promenjeno, samim tim su i porasli nameti. Kasnije je usledilo obavezno registrovanje poljoprivrednog gazdinstva, da bi mogli da dobiju subvencije. A inače, da bi dobili subvencije za ono što proizvode, oni moraju da plate.

Naravno, svako želi da plati. Nikome nije prijatno da duguje i ko zna koliko je, možda 300 ili 400 hiljada drugih pravnih lica, preduzetnika i drugih koji su obavezni poreski obveznici, po osnovu privredne delatnosti, koji nisu u mogućnosti da plate.

Samo u prošloj godini u Kragujevcu je podneto 3.600 zahteva preduzetnika i preduzeća za reprogram. Koliki je broj poljoprivrednika, taj broj je verovatno još mnogo veći. Gde je tu nepravda države? Nepravda države je što je to obavezno osiguranje. Država, dakle, ima monopol.

S druge strane, poljoprivrednik koji ne dobije isplatu subvencija na vreme, jer su kašnjenja ogromna, onaj koji nema mogućnosti da se leči tu u svom mestu, jer, mreže zdravstvenih ustanova koje su pravljene od strane lokalnih samouprava su uglavnom išle na štetu seoskog domaćinstva, pa su ugašene mnoge ambulante. Da vam ne ređam sela oko Kragujevca. To je zaista jedan skandal, što se gase škole, ali i ambulante, koje više ne postoje. Tako da su ljudi prinuđeni da odu na drugo mesto i da putuju od svoje kuće da bi se lečili. Ove putujuće lekare, u okviru raznih kampanja, to ne može da se računa kao nešto ozbiljno.

Problem je, gospodine ministre, u tome što oni ljudi, da li su poljoprivrednici ili drugi zdravstveni osiguranici koji zbog nemaštine i zbog činjenice da nisu mogli da prihoduju i da posluju onako kako su zamislili, jer, to je začarani krug, neko duguje vama, vi onda dugujete državi, kada uđu u reprogram, moraju da plate, što je protivustavno, retroaktivno i za zdravstveno osiguranje koje nisu mogli u tom trenutku da ostvare.

Poljoprivrednik koji danas u bilo kojoj filijali poreske uprave sklapa taj reprogram mora to da plati, sa kamatom koja će mu biti otpisana u toku perioda, do 60 rata ima mogućnost otplate, ali on nije koristio to upravo u trenutku kada mu je bilo potrebno, ni članu njegove porodice.

I ono što je velika nepravda i stalno pričate – sutra će, sutra će, čak, nije ovde gospodin Arpad iz Saveza vojvođanskih Mađara, i on je to pokrenuo kao pitanje, iako je u koaliciji sa vama – kad ćete vi već jednom da donesete zakon koji će da omogući poljoprivrednicima da na osnovu svojih prihoda plaćaju državi namete za to? A ne ovako. Jer, mi imamo male, usitnjene posede. Gde vi imate u Šumadiji više od pet hektara? To je retkost, stvarno. To su uglavnom domaćinstva koja imaju do pet hektara. A kada pogledate na godišnjem nivou, svakome se isto obračunava, to je prosek od 96 hiljada dinara. Kako ste rekli – sutra, sutra, evo, oni uđoše u novu kalendarsku godinu, evo, i on vam je tražio, i on, iz Saveza vojvođanskih Mađara, a mi to stalno potenciramo, da treba da budete valjda toliko pošteni.

Malo pre nam ova Marija Obradović, koja ništa ne zna ni o selu ni o poljoprivredi, priča – vi ste protiv poljoprivrednika, a mi suprotno, stalno tražimo, od kad je konstituisan ovaj saziv Skupštine, dakle, od juna 2016. godine, Srpska radikalna stranka neprestano insistira na tome da pomognete poljoprivrednicima. E, sad je pitanje kada ćete to da uradite?

Pošto i vi niste pravnik, kao ni ja, ali ima pravnika ovde i u našoj poslaničkoj grupi, reći će vam, mislim da je čak i kolega Jovanović iz Topole u svojstvu građanina podneo dopis odnosno žalbu Ustavnom sudu na takav protivustavan zakon koji obračunava sve ono što oni nisu koristili.

Vaša je obaveza, ministre, da znate, jer ja upravo govorim o onima koji su i preduzetnici i obveznici. To stoji u tački 17. predloga ovoga člana, o čemu govorim. Ne možete sada da kažete – joj, ja ne znam, ja sam ministar zdravlja. Juče ste obrazlagali, odnosno, mi nemamo ništa protiv, zastupali i osnivanje Azijske investicione infrastrukturne banke, pa kako to znate, morate da znate i činjenicu da poljoprivrednici duguju i da nisu mogli da overe knjižice.

Sad kažete – moći će. Ja govorim o periodu kada to nije bilo moguće. Posekao se, ne daj Bože neka mašina ga je povredila, član njegove porodice i ide tamo i ljudi su platili. Dakle, ja govorim o periodu, i oni će morati, sve to što su se oni reprogramom obavezali će opet da ide u Fond za socijalno osiguranje. Ne možete vi sada da kažete – ja o tome ništa ne znam. Onaj ko je danas potpisao za reprogram platiće upravo Fondu kroz reprogram. Lepo ima stavka koliko ide za penzijsko, koliko ide za socijalno, i to je problem što u trenutku to nisu mogli. Niste vi ministar od juče, bar ste od 2016. godine, a do današnjeg dana nisu imali ni hitno, ni imunizaciju, ni ništa. Ja vam o tome govorim.

Dakle, to je nešto što je nepravda ove Vlade. Činjenica da obračunavate da bi on mogao da ima zdravstvenu knjižicu, pa ne žele svi oni da budu bez zdravstvene knjižice. Vi sad dajete mogućnost da dođu i oni koji nemaju, pa hoće ljudi da imaju i da plate, ali ne da plate tako da im se visina prihoda obračunava isto kao onome ko ima 20 hektara i onome ko ime hektar zemlje. Malo uđite u tu materiju.

Drago mi je da to čujem gospodine ministre. Dakle, razumeli ste da nisu samo u pitanju poljoprivrednici, već svi zdravstveni osiguranici. Po članu 11. obuhvaćeni su i preduzetnici i svi oni koji imaju tu obavezu.

Znate šta je sada problem? Problem je u tome što Ustavni sud ćuti već dve godine. Evo, čuli ste kolegu kada je podneo žalbu, a te obaveze teku i dalje. Onaj ko je ušao u taj reprogram, a nije koristio to pravo.

Evo, ja da vam kažem slučaj jedne gospođe, ugledan je preduzetnik. Ona ima petoro zaposlenih, ona u jednom periodu da bi njima dala, jer ima velika dugovanja od strane svojih klijenata, svim svojim zaposlenim plaća redovno i plate i poreze i doprinose, ali za sebe to nije mogla da uradi. Ona je doživela, mlađa žena je u pitanju, da dobije u poznim tim godinama velike boginje. Kada je došla u Klinički centar morala je sve da plati i ona je sada ušla u reprogram da za taj svoj period koliko nije mogla da plati, isplati državi, a plaća i onaj deo kada je imala tu veoma nezgodnu i tešku bolest. Zaista neverovatno, to je takva nepravda, i to ne može uopšte po Ustavu naše zemlje.

Dakle, ovo je veoma važno. Mi pozdravljamo što ste omogućili ljudima koji nemaju, ko zna koliki je broj tih ljudi, ko zna koliko je onih prava cifra, Vjerica stalno potencira da je to i preko pola miliona koji rade na crno, a evo sada i poljoprivrednika. Naravno, sada kad se usvoji ovaj zakon imaju pravo na to hitno zbrinjavanje i sve ovo što ste vi pobrojali i što piše u zakonu, ali šta će ovi mučenici svi moraju to da plate. I, vi kada dobijete to rešenje o reprogramu imate tamo kolonu koliko je za svaki mesec, koliko je kamata, koliko je rata, i tačno izdvojeno za socijalno osiguranje, i, onda vam se sve to vraća unazad, a vi to pravo niste koristili.

Gospodine ministre, ovaj član je mogućnost da govorimo o jednoj zaista važnoj temi u Srbiji, a to su retke bolesti. Na žalost, po proceni vašeg ministarstva i po izjavama u više navrata, koji se oglašavao na tu temu, kad god je pokrenuta, gospodina Mahmutovića, to je oko 450.000 ljudi, retke bolesti mahom pogađaju decu, ali ima i starijih koji obolevaju od toga.

Ono što je bilo važno i što ste vi obećali kao ministarstvo je da ćete do kraja 2018. godine da donesete nacionalnu strategiju o retkim bolestima. To je neophodno da se uradi iz prostog razloga što iz Udruženja retkih bolesti potenciraju na tome da je samo 5% retkih bolesti prepoznato u sistemu zdravstvenog osiguranja u našoj zemlji, a ostali 95% nije.

Mi kao stranka se zalažemo za to posle svih onih skandala i zloupotreba ovog nesrećnika Sergeja Trifunovića na muci dece i ne samo njega, vas koji ste mu platili taj novac, da sve bolesti treba pre svega da nastojimo da relevantne institucije procenjuju koje će to dete da ide na lečenje u inostranstvo.

Ovde se govori o svim osiguranicima koji treba da se leče u inostranstvu. Da država Srbija sa toliko zaista umnim ljudima iz zdravstva i sa toliko priznatih stručnjaka treba svoj pravac, ja ne znam zaista kako će ta strategija da izgleda, a inače je stav SRS da ne treba Vlada, već da sve strategije, to smo u jednom amandmanu na Zakon zaštiti zdravlja napisali da budu usvojene, ratifikovane u Skupštini Srbije, jer tu možete da čujete različita mišljenja. Vidim da ste čovek koji hoće da sasluša i prihvati neku dobru ideju, ali ovde je zaista jedno vrlo osetljivo pitanje.

Svakako da je povoljno za roditelje, za decu do 18 godina što ste u ovim zakonskim predlozima uveli da im se 100% plaća bolovanje, ali neki poslodavac neće da trpi stalno odsustvovanje tog roditelja i mi smatramo da država treba da dodeli neku vrstu statusa roditelja – negovatelja onima koji leče decu od retkih bolesti.

Kako će to da se zove, da li posebna nega ili već kako, u svakom slučaju malo više da se usmerimo. Nije mali iznos ovih sredstava, 17 miliona evra, ja sam malo gledala i vratila se na onaj period kada su ovi žuti lopovi bili, to je bilo do 15 puta manje u tom periodu. Možda se nisu ni bavili čak time razni oni ministri, od Tomice, pa preko svih redom. Ipak to treba da bude mnogo više.

Mi razumemo da održavanje sistema socijalne zaštite zahteva sredstva. Svi bismo mi voleli da je sve dostupno i da mogu ljudi za šta god da se obrate to da dobiju, ali ovo je jedno veoma osetljivo pitanje, ne usuđujem se da više, jer nisam zdravstveni radnik, da govorim o tome, ali jednostavno sam osetila i potrebu i obavezu i svi mi srpski radikali, jer nam često i obraćaju i sami ti roditelji pišu nam kao poslanicima i kao našoj parlamentarnoj grupi pisma, pa bismo voleli da čujemo i vaše mišljenje, ali zauzimamo stav da ovde u Srbiji mora da se osnuje centar koji će sa našim stručnjacima da leči i decu i odrasle dok se ne steknu naravno da se vodi računa o tome kako se i gde, koje dete upućuje, ali da svakako mi imamo osnova za to i imamo stručnjake i tek generacije koje stasavaju da to mogu da rade, to ćete se složiti da je to za budućnost moguće, ali sada u ovom trenutku oko strategije, oko novca.

Ono što su posebno potencirali u jednom dopisu, takođe koji smo dobili, je da kada se dijagnostikuju retke bolesti u inostranstvu, onda je tamo sve plaćeno, a ovde kada uđu u neku proceduru, kada posumnjaju, od lekara koji leči, obično su to deca, da je to neki vid retke bolesti i da imaju dosta administrativnih barijera i peripetija dok ne dođu do same dijagnoze o čemu se tu radi.

Gospodine ministre, ne znam da li se sećate, pre par meseci, kada smo razgovarali o vašim predlozima zakona koji su bili u Skupštini, da smo mi izneli ideju da to ne bude samo za decu iz Srbije, već za ceo region, jugoistočni deo. To je zato što mi smatramo da država treba da preduzme inicijativu da se to razvija, jer svakako će tih problema i dalje biti.

Vi kažete, i u pravu ste – da, upućuju se na dijagnostiku. Ali, oni su nama rekli da kada se ovde vrši dijagnostika, moraju sami da plaćaju određene nalaze i da je to teška procedura. Iz tog razloga svi su u iščekivanju te strategije.

Jer, sve opet polazi, za nas laike za medicinu, od te primarne zdravstvene zaštite i od toga kako pratite nekoga od rođenja. Vi to lekari već bolje znate, ali, razumite i te ljude, ne snađu se, razmišljaju da je to nešto prolazno i na kraju se ispostavi da je to tako.

Smatramo da država i te kako ima stručni kadar i tek stasavaju, opet kažem, te generacije, koje će moći da to prepoznaju na vreme i da pomognu, ne samo deci ovde.

Kako se proslavila ova „Acibadem“ klinika u Turskoj? Upravo zbog toga što su oni prvi počeli da rade neke operacije koje drugi nisu i samim tim i da profitiraju od toga i da sklapaju međunarodne sporazume sa raznim fondovima iz zemalja, kao što je i naša zemlja imala, a onda je, bogu hvala, i u našu zemlju stigao gama-nož i vidite da i mi, odnosno vi to bolje i kao lekari svi znate, možemo to da radimo, samo su nam potrebna sredstva.

Kad pogledate budžet, malo se zainteresujte, ja verujem da se vi samo usredsredite na vaše ministarstvo, ali ako biste se stavili u ulogu narodnog poslanika, vi biste videli da je toliko novca razbacano na razne strane za neke stvari koje su uslov i direktiva EU u koju sigurno nećemo ući, a to može da se preusmeri, evo, i na ovako nešto, i da možemo još više. Da, u pravu ste, dve milijarde dinara, to je 17 miliona evra, a verujemo da će u budućnosti biti i više. Od nula do 17 miliona evra, ali, kako vreme prolazi, ipak može ta preraspodela i dobra volja da učini da to bude još više.