Razumeli smo, gospodine ministre, u toku vašeg boravka ovde u Skupštini da vam je Srbija na prvom mestu i sav fokus rasprave ste stavili tako da i zdravstveni sistemi i socijalna zaštita i zdravstvena zaštita treba da budu briga Srbije za zdravlje građana Srbije.

Zbog toga smo podneli ovaj amandman, koleginica na stav 1. i ja na stav 2, zato što se vezuje stupanje na snagu jednog dela člana za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Srbija nikada neće postati član EU, zato što je EU, kao jedna nakazna i bauk politička tvorevina, već doživela krah, to je apsolutno svima jasno i možda će postojati neka Evropa u Nemačkoj, jer nemačka unija u EU je, kako sada postoji i kroji apsolutno i ekonomsku i svu drugu politiku, nešto što neće moći da opstane, naročito i zbog nepovoljne pozicije Angele Merkel. Onda se postavlja pitanje zašto vi svi iz Vlade Republike Srbije i dalje kao mantru ponavljate tu istu priču – i EU i Kosovo, kada znate da je to nemoguće. Kako se zvao onaj, evo, morala sam da se podsetim, Peter Bajer, poslanik Bundestaga koji je, čini mi se, u oktobru ili novembru prošle godine rekao da de jure Srbija mora da prizna situaciju na Kosovu i Metohiji, da je to nezavisna država.

Zar vama to sve nije dovoljan signal, šta priča taj Mekalister, juče okupljanja onih činovnika iz Brisela u Beogradu zato što se obeležilo 10 godina od podnošenja zahteva za pristupanje EU. Mi stvarno više vremena nemamo. S druge strane, pogledajte šta naši neprijatelji iz EU rade da prave kataklizmičnu situaciju u zemlji. Pa niste valjda pomislili da je ovaj ljotićevac Boško sa ovom lopovskom bratijom Đilas i Jeremić tek tako došao na ideju da sve to radi? Pa njih upravo brifuju vaši prijatelji iz EU, da sve to rade, da ruše državni sistem. Zbog toga je neophodno da prekinete sa tom politikom, jer zaista će u nekom periodu ako se to tako nastavi biti kasno. Taj uslovi i pravno obavezujući sporazum će usloviti i te kako Srbiju da se odrekne dela svoje teritorije ako želi u EU.

Mi koji učestvujemo u tim raznim međunarodnim delegacijama kao članovi parlamenta Republike Srbije i te kako imamo priliku na licu mesta, verujte, da vidimo to nesaglasje između njih, država članica EU. Nas raduje svaki nemir koji se tamo pojavi. Raduje nas i to da sledeća u koraku ka izlasku iz EU bude Italija, da se sve to dešava pred očima naroda kome vi govorite – samo tamo je naša sigurna budućnost. Ne, nije. Posle 20 godina nisu se izvinili za zločine nad našim narodom. Posle 20 godina niko nije odgovarao za te zločine. Naša tek rođena deca i nažalost i mnogi stariji ljudi od posledica zlikovačkog NATO bombardovanja gube glavu i formirana je komisija koja je i došla do sasvim izvesnih naučnih tvrdnji i tom smislu.

Prema tome, mi smatramo da je ovo poslednji trenutak, a oni što će da podržavaju ovu bulumentu koja je spremna sve da izda, državu i narod, neka to rade. Vi se okrenite prijateljima Srbije. Uostalom, ponavljali smo i mi, ali pre nekoliko dana je to opet rekao i srpski patrijarh – naš brod da vežemo za veliki brod Ruske Federacije i da vodimo računa o tome ko će da nas štiti u geostrateškom, vojnom, političkom, ekonomskom savezu, a od onih koji su nam neprijatelji tradicionalni mi nemamo šta da tražimo.

Ovim ću završiti, gospodine Arsiću, ozbiljne su teme, o tome da mnogi ljudi odlaze. Vi ste u pravu, ne možemo mi da im u ovom trenutku ponudimo tolike plate, ali izvinite, molim vas, to je nacionalni resurs. Svaki čovek koji završi srednju medicinsku školu, a tek i fakultet i specijalizaciju je blago Srbije i oni sad to dobijaju na izvolte. Ljudi to rade zato što je takva propaganda i nemaju strpljenja da čekaju da budu ti, što vi govorite, bolji su uslovi, da još budu veće plate. Zato gledajte, vi ste rekli: „koliki je jorgan“, ja ću reći guber, eto, slučajno se i mesto porekla gospođe Radete zove tako, to je stara poslovica, „opruži se koliki je“. Mislim da je on ipak malo duži od onoga što vi govorite i imate prostora za zapošljavanje, za još veće plate, za nabavku opreme i mi ćemo uvek to da pozdravimo, ali zaista poslednji je trenutak da se okanete puta ka EU.

Gospodine ministre, vi kada to govorite, a u kontekstu je znanja, razmene iskustava u oblasti nauke, slobodne trgovine kapitala i svega, to ovako izgleda kao lepa priča da se poštuje, te njihove tzv. evropske vrednosti. Ali, kada oni, vi kažete nemojte vi da brinete, moram da brinem, zato što Srbija srlja, jer sve što se kaže i što su uslovi je zato što to traži EU. Sada ne govorim konkretno samo samo o ovome, bila je univerzalna priča o odnosu EU prema Srbiji. Da li treba da vas podsećam koliko puta je pokušala ta ista EU da nas ponizi, pred otvaranje onih vaših Poglavlja 23. i 24. mi smo održali konferenciju za novinare, kako su preko ustaške hrvatske vlasti pokušali da nas ucenjuju i izabrali njih da oni budu taj neki evropski policajac koji će da određuje šta Srbija može, a šta ne može i kako treba da se otvore ta poglavlja.

Znate, da bahatost i to što je očigledno da im je samo u interesu da nam otmu teritoriju, da oni vladaju tim delom, da oni instališu kompletnu svoju, kako god hoćete moć političku, to jednostavno neće moći. Mi smo na to upozoravali, mislim još 2011. godine kada je još Velika Britanija bila u kompletnom članstvu EU, jedan od najvećih mrzitelja tamo, a zaboravih mu ime, možda će se setiti Martinović pošto ga je i on tada pominjao, on je napisao knjigu o tome kako oni vide Srbiju rasparčanu skroz bez Kosova i Metohije.

Dakle, nije to nešto što je samo moja bojazan, nas srpskih radikala već je i kolegina, a s druge strane građani Srbije kada sve to imaju u vidu, postavi se pitanje u anketi, neko od anketara koji zove po tom slučajnom uzorku i predstave mu tu lepu stranu, ali već kad se svako ko je zaista odgovoran prema svojoj zemlji i svom narodu pita, da li vi to vidite sa ili bez Kosova i Metohije. Normalno je da će reći da je to sastavni deo naše zemlje, naša svetinja, kolevka srpstva i sve to će doći na red jer oni pod tom famom, svih tih drugih vrednosti, lepo je, razgovaraćemo o tome.

Slučajno sam danas u ovoj pauzi upoznala grčkog ministra ekologije, jer je bio sa ovim našim ministrom tu, pa, eto, susreli smo se, normalno, šta ću da kažem čoveku, jer on isto predstavlja prijateljsku zemlju koja nije priznala Kosovo i Metohiju, a baštine te neke evropske vrednosti, ali oni su na svojoj koži isto osetili šta znači ta politika ucene, njih u ekonomskom smislu, nas samo zbog našeg geostrateškog položaja, i to nije nikakva teorija zavere, već istina koju znaju svi. To znaju i Kinezi, to znaju i Rusi, to znaju apsolutno svi koji staju u našu odbranu da je to cilj Evropske unije ovde na ovom prostoru.

Tražili smo brisanje ovog člana, gospodine ministre, jer se podrazumeva da se sredstva za finansiranje zdravlja obezbeđuju zakonom, s tim što su još i druga dva zakona uključena, Zakon o budžetu i Zakon o budžetskom sistemu. Smatrali smo da je ovo suvišno, zato što i sam Ustav određuje da se zdravlje stanovništva Srbije finansira iz zakona.

Ovo je sada prilika da potenciram još neke oblasti iz ovog zakona o kojima smo hteli da razgovaramo, ali nije bilo vremena. Nešto sam pomenula u načelnoj raspravi.

Što se tiče dopunskog rada, tu niste bili precizni, bili ste precizni ali tako piše – kako ste zamislili da to postoji u praksi? Evo, sada imamo situaciju da su pojedini domovi zdravlja potpuno devastirani. Vi ste pokušali da ih oporavite, ali neki nisu, blokade su bile do pre 15 dana, i blokada Kliničkog centra Kragujevac, a niste reagovali, dugo je račun bio blokiran.

Šta je ostavljeno u lokalnoj samoupravi, tek ćete da vidite sada, pošto je to prešlo na vašu nadležnost. Mi smatramo, mi, srpski radikali, da treba da se donese strategija u Skupštini Srbiji, precizno smo je nazvali i napisali – razvoja zdravstvene zaštite. Ima više. Ja ne mogu da kažem da ovo ministarstvo nije usvajalo te različite strategije, ali ministarstvo.

Da li ste videli iz ove rasprave, evo, mi smo najveća opoziciona stranka, jedina prava opozicija, a ne ovi koji su napustili Skupštinu, mnogi se tu pojavljuju kao neke stranke koje nisu učestvovale na izborima i rade protiv interesa države i naroda, dakle, mi zaista hoćemo svakom poslu da pristupimo kao opozicija, od nas ste čuli u ovoj raspravi po amandmanima, i u načelnoj raspravi, verujem, dosta dobrih ideja. Jer, mi smo glas naroda, razgovaramo sa ljudima, što kaže gospođa Radeta, ako vratite ovu medicinsku sestru i rešite tako te neke slučajeve koji do vas ne mogu da dođu, jer ne može svaki građanin da vam se obrati, svi sa problemima, to će puno da znači.

Ali, razmislite malo, zar nije dobro da razgovaramo o tome kako možemo još dodatna sredstva da nađemo? Mi budžet dobijamo u zakonskom roku. Ali, mi o budžetu nismo mogli da raspravljamo adekvatno, u smislu da je to bila posebna tačka dnevnog reda, pa da mi, srpski radikali, iznesemo sve naše primedbe, nekada je Arsić bio ekspert za pisanje amandmana na budžet, sve naše primedbe po stavkama, da pišemo amandmane i da kažemo.

(Vjerica Radeta: Zaboravilo se, moj Arsiću.)

Uvek smo to radili. Tu ima još poslanika koji će to da potvrde.

Od kad postoji Srpska radikalna stranka, uvek smo, i na saveznom nivou, i na republičkom nivou, tražili koja su to mesta gde možemo da preusmerimo za zdravstvo, pre svega, a onda za vojsku i za policiju. Smatramo da su to tri osnovna stuba društva koja treba da funkcionišu i da čine državu i narod.

Ima Strategija o javnom zdravlju i za zdravlje mladih, ali ovo, kako će u budućnosti da se razvija? Jer, zakon je dao jasan okvir, a Srbija mora da se opredeli za ono što joj je prioritet da ostvari u toj oblasti.

Kasnije ću da govorim, kad budu sledeći amandmani, i o načinu kako da se pospeši još više to javno-privatno partnerstvo.

Da, ovo ste u pravu, ali mislim da je tu i bojazan ljudi. Mnogo veće treba da bude. Pojavljujte se, ko će da vam zameri, ministar ste. Pričajte – građani Srbije, možete da izvršite, imamo 17 klinika, tu, tu i tu, isto je, nemojte da se plašite ničega. Jer, znate, ljudi malo zaziru od svega što je novo i što ne poznaje, normalno je da će građanin Srbije da se boji toga. On kaže – ne, sigurnije je meni tamo. I ovde rade odlični i stručni ljudi, neću sada da pravim reklamu.

Dobro je da se tim putem krenulo, ali, ja sam pratila i šta je predsednik njihovog udruženja rekao. Oni su čak i pohvalili vlasnike privatnih klinika i ordinacija. Dobar je zakonski okvir, ali još više mora da se, pozivanjem tih ljudi, uključe. I kada je govorila koleginica, nije samo mislila na te klinike, nego je mislila i na druge ordinacije, koji treba da se opredele da sklope sa vama ugovor da bi, normalno, dobijali novac, a da građani ne bi čekali toliko za razne specijalističke preglede.

Hvala.

Predložili smo, gospodine ministre, da se u društvenoj brizi za zdravlje uključi i porodica. Dakle, pojedinac, poslodavac, to je to, ali porodica kao važna i najvažnija ćelija društva za brigu čoveka, zbog toga što smatramo da i nekoliko zakona koji se tiču porodice upravo nas usmeravaju na to da ona i te kako treba da ima ulogu i zato smo tu reč stavili.

Evo iz kog razloga. Ja sam i član Odbora za prava deteta i u okviru tog Odbora, koji je ranije bio Komisija, mi se bavimo brigom za zdravlje dece u porodici, kako u porodici bioloških roditelja, tako i u hraniteljskim porodicama, kod onih koji su usvojili tu decu. Govorili smo i pre nekoliko dana o tome. Baš je koleginica to potencirala kada je predložila izmenu i dopunu tog zakona i tu su moguće svakakve zloupotrebe, znate, naročito u hraniteljskim porodicama.

Zašto se onda i taj termin, kad je to najvažnije za očuvanje i mentalnog zdravlja svakog pojedinca i tek rođenog deteta i uopšte ljudi, ne bi uneo u zakon? Eto, to smo iz tog razloga, da ne mislite da je nešto drugo ispravljamo, predložili i zbog toga što u okviru Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja postoji sektor za brigu o porodici.

Sad, da li nešto slično, nisam uspela da pronađem, postoji u okviru Ministarstva zdravlja, to zaista ne znam, ali ono što treba da se unapredi sad, pošto ste vratili ove domove zdravlja u svoju nadležnost, to je u okviru rada službe patronažne sestre postoji i kao sektor, jel tako, ispravite me ako grešim, služba koja se bavi brigom o porodici.

To je jedan koncept koji bi trebao da se približi građanima, a naročito starima i bolesnima zbog njihove sigurnosti. Kad smo govorili o ovim zakonima, pogotovo o ovom u načelnoj raspravi, ja sam iznela podatak koji je tačan da preko 20% naše populacije su stari ljudi i ta demografska slika našeg društva, nažalost, ne može da se popravi tako brzo. Da bi oni imali tu mogućnost, jer, znate, mnogi stari ljudi su nekada i ostavljeni i od svojih najbližih i o njima ne vode računa, šta je njima potrebno, ako bi se taj akcenat stavio na porodicu i da se ovim i drugim zakonima obavežu kada je u pitanju zdravlje ljudi, i te kako mislimo da bi se ulila neka nova sigurnost, a na kraju prava i obaveze koje proističu iz tog zakona.

Kada su u pitanju poslodavci koje ste vi ovde jasno naveli, gospodine ministre, mnogi od njih, a naročito privatni, obezbeđuju samo zdravstvenu knjižicu. I vi to znate.

Drugih uslova za lečenje tih ljudi nema, pa nam se dešavalo sve ovo na gradilištima, što je zaista strašno, u samoposlugama, prodavnicama brze hrane, itd, gde su ljudi prepušteni na milost i nemilost. Na kraju, u kafićima, ugostiteljskim objektima. Znate, tu mora malo u sadejstvu sa vama, jer to je opet zdravlje tog čoveka na poslu. To ne može samo Inspekcija rada da gleda da li su oni prijavljeni ili nisu, već da li se vodi računa, propisana oprema, sve ono što njih ugrožava?

Imali smo, zaista, razne situacije. Imamo i dalje slučaj Lapova, jel tako, gde se otvoreno sumnja da jedna strana kompanije u naseljenom mestu izmešta nuklearni otpad.

Prema tome, mi moramo veoma ozbiljno, kao društvo da se posvetimo svim tim problemi od jednog do drugog kraja. Despotović je pričao o deponiji na ulazu u Prijepolje. Sve su to neke stvari koje direktno atakuju na zdravlje čoveka.

Zato smo, pre svega, stavili akcenat na porodicu, a onda i ovi poslodavci, i pojedinci koji to rade, svesno ili nesvesno, moraju strožije da se sankcionišu, jer zdravlje čoveka je na prvom mestu.

Odmah po donošenju Ustava Republike Srbije SRS je zahtevala da se prvi Zakon o državljanstvu promeni. I mi smo još tada, 2007. godine, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na zahtev Srba iz Crne Gori, koji su dolazili kod nas kao delegacija, i to baš u trenutku kada je crnogorska mafijaška vlast hapsila prosvećenog vladiku Filareta, dakle, zatražili smo da se promeni član Zakona o državljanstvu i da se omogući svim Srbima koji priznaju državu Srbiju kao svoju matičnu zemlju, i to u svojoj izjavi iskažu, pred nadležnim državnim organom, dakle MUP, da dobiju državljanstvo Srbije.

Međutim, mi tada nismo znali da će administrativne barijere da onemoguće mnoge Srbe iz Crne Gore koji su tamo potlačeni pod mafijaškim režimom Mila Đukanovića, kao i mnoge Srbe iz Republike Srpske koji žele da se pojedini posle završenog školovanja i studiranja, koji imaju pravo po specijalnim paralelnim vezama sa Republikom Srbijom zaposle i nastane u Srbiji, da će njihovo čekanje državljanstva da se pretvori u zaista jednu agoniju koja traje godinama.

Da bismo to sprečili, da bismo omogućili da Srbi iz Crne Gore i Srbi iz Republike Srpske koji to žele, a podneto je u protekle tri godine preko 50.000 zahteva kako za državljanstvo, tako i nekoliko hiljada zahteva onih koji su dobili državljanstvu da dobiju srpske pasoše, da im omogućite da u roku od šest meseci nadležni organ, jedinica MUP Republike Srbije, izda potvrdu o tome da su dobili državljanstvo.

Zašto smatramo da je dovoljno šest meseci? Sve potvrde i sve ono što podnosilac zahteva donosi u MUP Srbije je odmah proverljivo, da li su važeća dokumenta, izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz državljanstva zemlje iz koje dolazi, a traži državljanstvo, a sve provere koje treba da izvrše iz MUP Republike Srbije, osim ako nisu već neka lica koja su na poternicama i koji su izvršioci određenih krivičnih dela, dakle, za sve ove druge dovoljno je zaista, to je maksimum šest meseci, kako bismo im omogućili, a mnogo nam se njih javilo posle ovog našeg zahteva i pisali su da su završili fakultete, da moraju da rade i u Novom Sadu i u Beogradu i u drugim gradovima, preko omladinske zadruge, a da ne mogu da zasnuju radni odnos zato što još uvek čekaju državljanstvo, tražimo od vas da prihvatite ovaj predlog i da im se omogući da u roku od šest meseci sa urednim zahtevom i dokumentacijom željeno državljanstvo Republike Srbije naši sunarodnici iz Crne Gore i Republike Srpske dobiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, dugo najavljivani zakoni iz oblasti zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite konačno su u skupštinskoj proceduri. Iako nisam član Odbora za zdravlje i porodicu, ove nacrte zakona sam kroz određene forume i, kako vi volite da kažete, javne rasprave lekara pratila uglavnom na internet medijima, gledala ta mišljenja i njihove primedbe.

Ovoga puta mi iznosimo jasne stavove SRS kada je u pitanju poboljšanje sistema zdravlja uopšte u Srbiji, zato što su to problemi koji su najvećim delom nasleđeni. Zdravstvo se decenijama urušavalo. Žuta mafijaška vlast je skoro 15 godina, ali hajde 12 godina, pljačkala zdravstvo u Srbiji i fond i Koštuničina vlada, naročito kroz mnogobrojne nepostojeće projekte na Kosovu i Metohiji, da ne podsećam na to da su od opranih para, a završile su u nečijim džepovima, u južnoj srpskoj pokrajini samo možda postavili temelj, a nigde nijedne bolnice, nigde nijedne ambulante.

Sve to sada nas dovodi u situaciju da mi hoćemo da imamo bolju zdravstvenu zaštitu u Srbiji, a postavlja se pitanje – kako? Zemlja je u prilično teškom ekonomskom stanju jer sve što treba da se finansira u oblasti zdravstva dolazi od građana. Tako od obavezne socijalne zaštite, od najviše privrede, preduzetnika i, naravno, tu određeni procenat, ne mali, ima i sistem javne uprave i zaposleni u javnim preduzećima. Ali, ako pogledate šta se pruža ljudima za taj novac obaveznog zdravstvenog osiguranja, dolazimo do veoma teških pitanja i do bolnih pitanja za svakog čoveka kome je potrebna medicinska pomoć. On se onda upita, ako dođe u situaciju da ne može da sebi obezbedi pravovremeno pre svega specijalističke preglede, bolničko lečenje, operaciju, zbog korupcije koja je i te kako prisutna u mnogim granama medicine, onda postavlja sebi pitanje – a što ja uopšte ovo plaćam? Naravno, mi se zalažemo za to da to osiguranje i bude takvo, obavezno. Postavlja se pitanje šta je ovo dobrovoljno, kad sa druge strane opet mora da izdvaja za svoje zdravlje, da ide u privatnu kliniku, na privatne preglede.

Sada ćemo doći, gospodine ministre, u situaciju da kroz dopunski rad koji omogućavate ovim zakonom pojedini lekari, ne svi, naravno, ali oni kojima nikada možda u nekom segmentu njihove zarade nije dosta, jer već imaju privatne klinike, van svog radnog vremena da se preusmeravaju na privatnu kliniku. Jel to moguće? Moguće je, za određene intervencije, dakle operacije i za porođaje itd. Onda se postavlja pitanje – šta ćete vi time da dobijete?

Kod primarne zdravstvene zaštite ako neko od lekara ili tehničara odluči da zaradi dodatno, kao što ste vi jutros objašnjavali, jer nema dovoljno sredstava za život, putem dopunskog rada, zaboravili ste samo da kažete da je to do 30% radnog vremena, da to može da bude u najviše tri ugovora, dakle, da radi i u toj matičnoj, da se opredeli, a da radi i kod nekog privatnika. Da li je taj neko sposoban da radi 130%? Jer lepo ste jutros potencirali – mora da ispuni normu u osnovnoj ustanovi gde radi, dakle, i ne tamo gde postoje liste čekanja, dobro, i sa time se slažem. Ali, da pođemo od toga da je to neki lekar koji je savestan, koji je odgovoran.

Verujte mi, u mom rodnom Kragujevcu, eto, takav je splet okolnosti, da li moja generacija, nekoliko ispred ili iza mene, ogroman broj lekara poznajem, od direktora kliničkog centra, direktora doma zdravlja, raznih ambulanti, raznih specijalističkih struka i stvarno često sa njima razgovaram. Oni mene pitaju kako je na mom poslu, ja njih kako je kod njih. Dolazimo do toga da je nemoguća nekada misija za njih da ispune tu normu.

Od kada je uveden ovaj integrisani zdravstveni informacioni sistem, popularni IZIS, mnogi se lekari, a naročito oni u nekim poodmaklim godinama u ambulantama nisu snašli, jer lekar mora da bude hobotnica, s jedne strane da gleda u pacijenta, a vi ste propisali zakonom da je sedam minuta dovoljno da pacijent koji dođe u ambulantu bude pregledan, da se uspostavi dijagnoza, da mu se otkuca to, neko dolazi zbog bolovanja, neko zbog teškog problema zbog kojeg mora da ide dalje na specijalistički pregled. Ovo sada je stvarno u redu, što vi kažete da ne mora da se vraća u ambulantu po uput za bolničko lečenje, ali za svaki specijalistički pregled to mora da uradi.

Sada dođete u situaciju da imate lekare koji imaju blizu 60 godina, on ne može da se snađe na toj računarskoj opremi, mora da gleda, drugo, dođu stariji ljudi. Znate, ovde niste uopšte vodili računa kada se govori o društvenoj brizi za zdravlje o starijoj populaciji, a njih je preko 20%, jer njima je u stvari najviše i potrebna zdravstvena nega i pomoć.

Ne može doktor da izbaci starijeg čoveka posle sedmog minuta, a ta norma bi trebala, jel tako, da bude objektivno od 35 do 40 pacijenata, a nekada se desi, evo, čak imam i drugaricu koja je dermatolog, koja u jednom danu u svojoj smeni pregledala 48 pacijenata. Da li je to normalno?

S druge strane, postoji veliki problem, a to je ogromno područje Srbije više upravnih okruga, što se tiče grada Kragujevca. Mi imamo primernu zdravstvenu zaštitu i mi se ne slažemo sa ovim. To što je Tomica Milosavljević zajedno sa ovim mafijašima, žutima, sa Dinkićem napravio takav zakon koji je i kroz naše ruke, takođe prošao 2005. godine, pa je primarna zdravstvena zaštita prešla u ruke lokalne samouprave, što su oni zapošljavali koga su hteli, upropastili ambulante.

To je jedan aspekt. Ali, mora da se vrši decentralizacija, valjda zbog toga da bi svest o tome da građani u toj lokalnoj samoupravi može uvek da očekuje u toj primernoj zdravstvenoj zaštiti koja je i preventiva, za ne daj Bože, dalje neke bolesti da ima adekvatnu negu i ne slažemo se sa tim i u našem programu za ovu lokalnu samoupravu, mi zahtevamo da se vrši decentralizacija. Sada u ovako zatečenom stanju mi imamo, eto, grad Kragujevac, mislim da je i u Nišu takva situacija, može to na kraju svi vrlo dobro znaju. Ne postoji drugi stepen zdravstvene zaštite, imamo Klinički centar, imamo ambulante, jer mi nemamo opštu bolnicu.

Lekari u Kragujevačkom kliničkom centru uz sva poštovanja za njihov rad, pre svega za onakvu organizaciju Urgentnog centra Kliničkog centra, verujemo da je tako i u Nišu, pošto oni imaju novu zgradu. Oni jednostavno ne mogu da prihvate toliki broj i da zbrinu toliki broj ljudi, jer nema bolnice koja bi imala i internu medicinu, i hirurgiju, i sve ono što je potrebno za jednu bolnicu, a mi imamo sve uslove da grad Kragujevac to dobije.

Naročito, zbog činjenice, e sada što je tamo nesposoban Radomir Nikolić, gradonačelnik grada, to je drugi aspekt, koje je sve upropastio, ali i te kako grad ima imovinu i treba da razmišlja o tome koju može sa upravom za imovinu Vlade Republike Srbije da kompenzuje, imamo i vojnu bolnicu koja može i u te svrhe da se rekonstruiše, pa bi zaposlili od 500 do 1000 mladih stručnjaka sa područja, ne samo Kragujevca, nego okruga koji gravitiraju oko Šumadije, zbog toga što mi imamo odličan nastavni kadar, kao u Beogradu, kao u Novom Sadu, kao u Nišu. Inače, svi naši medicinski tehničari lekari, gde god da odu u inostranstvo, a nažalost su protekle dve godine je nekoliko hiljada njih otišlo uglavnom u Nemačku, a skandinavske zemlje, sve pohvale dobijaju za svoje znanje i za svoju stručnost. Pa, nije dopunski rad način, da se to uradi da se oni zadrže, da se napravi jedna takva bolnica i da rešite gospodine ministre pitanje volontera.

Da li je po vama normalno, evo i to je proverljivo, na neurologiji u Kliničkom centru, Kragujevac ima te lekare koji volontiraju osam ili devet godina? Ljudi koji su neki od njih su saradnici u nastavi na Medicinskom fakultetu, verujem da su takvi slučajevi i u Novom Sadu i u Nišu i u Beogradu, a da oni nemaju radni odnos u Kliničkom centru, zato što oni su tamo volonteri isto moraju da rade kao njihove kolege koje su u stalnom radnom odnosu i dolazimo do tih problema.

S druge strane, podsetićemo vas da je jedan od glavnih ciljeva postavljen Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije, a kada ste 2016. godine vi izabrani i kada je tada Vučić biran za premijera. Kako ćete to da suzbijete u zdravstvu? Kako će jedan čovek koji s teškom mukom izdvaja, a opet će, sada stvarno nema još mnogo vremena govoreći kolege posle mene, imamo preko 80 amandmana na ova dva predloga zakona, da bude sigurna da će da dobije to što mu vi ovde garantujete, a da

za to ne mora nekome da plati, jer jednostavno ljudi se suočavaju sa time da ne mogu da zakažu skener ni razne druge preglede, pre svega, problem je kod onih o tome je jutros bilo reči, koji imaju hipertenziju, koji su predinfarktnim stanjima, takvih je preko 50% pacijenata u Srbiji koji nemaju tu preventivnu zdravstvenu zaštitu, jer to niko ne prepoznaje.

Pa, kako će to da prepozna, opet se vraćam na taj robotski rad lekara opšte prakse koji ima samo sedam minuta. On ne može da za sedam minuta shvati navike tog čoveka, kako živi i radi. Ne treba da težiti EU koja nas je potpuno uništila, koja nam je mnogo novca uzela, pa i ovi strani investitori za koje ste dali skoro milijardu dinara subvencija koji mogu da se pokupe i da odu, umesto da ste to preusmerili na zdravstvo. Ugledajte se, recimo na kubanski model. Pogledajte kako se leče pacijenti u Kini i kako je tamo visok nivo zaštite. Kada se krene od toga da se vodi računa od deteta kada se rodi, oko imunizacije, oko toga da li su i stariji ljudi primili vakcine, jer postoji još šest grupa, koje odrasli treba da prime, pa da vodite računa o tome, da li ti ljudi imaju osnovna sredstva za život da bi mogli da se leče, da ukinete participaciju, onda možemo da govorimo da ste nešto preduzeli, kada to bude vidljivo kod širokog spektra ljudi, od najmlađeg do najstarije populacije.

Gospodine ministre, vi verovatno imate takve neke frizirane podatke, ja vama odgovorim kako je u praksi kada je u pitanju obim posla tih lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i nemogućnost ljudi da zakazuju specijalističke preglede jer je gužva. Vi sad pričate o nekim izuzecima.

Postoje ljudi koji su podneli zahtev platili uredno da im se izda putna isprava, odnosno pasoš, pa ne dođu da podignu taj pasoš. Znači, postoje i takvi ljudi koji zakažu nešto, pa ne dođu.

Ja vam govorim o ambulantama koje su prenatrpane i koje ne mogu da prihvate toliki broj pacijenata zbog ovog sistema rada. E, sad pošto ste započeli tu priču, onda mi recite šta je sa domom zdravlja u Siminoj ulici u Starom gradu, ovde u Beogradu, 15 lekara je otpušteno, maltene da ništa ne rade, preusmeravaju se pacijenti na druga područja grada, na Vračar, ne znam ni ja gde, u domu zdravlja koji je postojao toliko godina.

Zbunjeni su pacijenti, kako sada kada tek ovim zakonskim odredbama treba da se uradi nova mreža, tek treba da pređu po novom zakonu domovi zdravlja pod republičku vlast, o čemu se tu radi, pitaju se ljudi.

Sa druge strane, vi sada meni odgovarate i uopšte SRS, kao da mi imamo neku odgovornost za to što se dešavalo, a ja sam vama lepo potencirala kada je dosovska vlast 12 godina sistematski čerupala, pljačkala i uništavala zdravstveni sistem. Ali, moram da vas podsetim na to da ste vi ipak bili i neko odgovorno lice i u tom nivou u Kliničkom centru Srbije. Radili ste i u Urgentnom centru, mogli ste i tada da se pobunite protiv tog sistema.

Nemojte sada ovde meni da pravite neke besplatne reklame, na osnovu mog izlaganja za doprinose, ne znam koga, to je vaša stvar, vaša obaveza. Vi ste preuzeli vlast u Srbiji da obezbedite dobar zdravstveni sistem, vi ste ovde položili zakletvu i vi ste dužni da radite, da unapredite.

Niko nije rekao, evo privodim kraju, da je loše sada to što ljudi mogu da odu na sve ove preglede, bez overene zdravstvene knjižice, ali se postavlja pitanje šta ćemo sa ljudima, a njih je zaista preko pola miliona, koji nemaju overene zdravstvene knjižice. O tome je skoro govorio i ministar poljoprivrede ovde, ima mnogo poljoprivrednih proizvođača, to nije trajno stanje takvo.

Evo završavam. Kada treba da plate reprogram za (isključen mikrofon).

Dolaskom dosmanlija na vlast posle 2000. godine Nenad Čanak i njegova separatistička klika su imali više ispada, što u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što u AP Vojvodina i moram da vas podsetim na gostovanje gospodina Čanka u dvorani Vatroslav Visinski u Zagrebu 2002. godine na manifestaciji – Srjem Hrvatima, pa na štampanje vojvođanskog pasoša, pa na štampanje mape Srbije na usb i kada se skine ona kapica gore Srbija ostaje bez Vojvodine.

Možda je on mislio tada na krilima dosmanlija i mafijaškog režima Zoran Đinđića i onih koji su ga nasledili da može da nastavi tako, da o trošku države vrši taj separatizam, međutim, on je sada, mislim na te separatističke njegove težnje i na podršku koju on ima u AP Vojvodini na izdisanju.

Ovaj Predlog zakona koji je zapravo plagijat plagijata, jer, podsetićemo, da je Pokrajinska Vlada ovakav Predlog zakona već jednoglasno usvojila, ali se nije našao u proceduri, a onda ga je Aleksandra Jerkov, kao poslanik DS, dala u skupštinsku proceduru 13. decembra 2016. godine i sada kroz izmenu jedne reči i kroz podebljavanje, što bi se reklo rečnikom – boldovanje pojedinih rečenica u obrazloženju, LSV i Nenad Čanak ponovo predali i o tome danas raspravljamo.

Pokazalo se i malopre kada je gospođa Radeta kao pravni stručnjak odgovarala Čanku da on apsolutno ništa ne zna. Kaže čovek – pročitajte član 184. Ustava, ovde lepo piše da je u skladu sa Ustavom.

Jedino što je u skladu sa Ustavom gospodine Čanaka, a ja govorim o ovom članu 2. koji se tiče transfernih sredstava i prihoda AP Vojvodina, je samo član 184. i vaše pravo da predložite zakon.

Sve drugo nema apsolutno nikakve veze sa važećim propisima u Republici Srbiji, jer Republika Srbija ima svoj jedinstveni poreski sistem, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o budžetskom sistemu i za svakog laika je jasno da mora da se razlikuje šta je to, to zna znači svaki preduzetnik, svaki privatnik u Vojvodini, u Bajinoj Bašti, u Kragujevcu, u Protu, Vranju, šta je to prihod koji daje jedan poreski obveznik, jel tako gospodine Arsiću, pošto ste i sami pripadnik toga, i da to nije prihod konkretno u vašem slučaju za Požarevac, ili u mom za Kragujevac, ili nekoga drugoga za Novi Sad, ili za Beočini, itd, već to je ukupan prihod u jedinstvenom poreskom sistemu Republike Srbije.

Mene Čanak ovakvim svojim, pre svega, ponavljanim floskulama, zamislite koji je to politički poraz da on za 20 i više godina nije uspeo da dokaže da Srbija, tobože, pljačka Vojvodinu. Čak, koliko se sećam, 2001. godine bio je neki skup tih autonomaša i tih sledbenika komunista ovih koji su slavili svoj položaj i do Ustava 1974. godine, i pre toga, kako oni mogu da čine šta god hoće, i kada je ona bivša Jugoslavija imala taj federalni status, čak oni i na tom okupljanju nisu mogli da donesu validne argumente za to da Srbija, navodno, pljačka građane Vojvodine, već su se između sebe oko kolača svađali.

U današnjoj praksi jasno se vidi da je vojvođanska vlada AP Vojvodine apsolutno pravi parazit na budžetu Republike Srbije, jel to proverljivo, jel to može da se dokaže, naravno da može, 80% prihoda AP Vojvodine se upravo finansira iz republičkog budžeta i to što Nenad Čanak i njegove dve koleginice ne znaju šta su izvorni a šta izvedeni prihodi, kao što su porez, carina, akciza, ne mogu da se ubiraju samo za njihove separatističke težnje, to je jednostavno njihov problem.

Ova skupštinska rasprava je zapravo dokazala, a pokazaće i vreme koje dolazi, da Nenad Čanak i njegovi sledbenici više i nemaju takvu podršku kao što su imali ranije. Srbija ima velikih problema, naročito zbog problema Kosova i Metohije, naše južne pokrajine, i možda su, kada su god bili turbulentni momenti za državu, kada nam se dešavao pogrom naroda sa KiM, pa kasnije donošenje Ustava, pa posle toga proglašavanje nezavisnosti tzv. od strane šiptarskih separatista, da su Čanak i njegovi sledbenici mislili da je to možda povoljan trenutak i da su to prilike da oni plivaju na tim svojim separatističkim vodama.

Međutim, kako vreme bude dolazilo, a i ne usvajanje ovog zakon jednostavno nemogućnost njegove, evo čovek je danas, koji treći dan u Skupštini Srbije, ne može nikako i ni čim da dokaže težnje i tvrdnje koje su izneli u ovom Predlogu zakona. Pokazaće da će ostati ta njegova ideologija na margini političkih zbivanja u Srbiji. Naše je da gledamo, da jačamo jedinstvo države i naroda, da pomognemo našem narodu na KiM, da pomognemo našem narodu u Republici Srpskoj, sa težnjom da to jednoga dana postane jedinstvena srpska država. Hvala.

Nije slušao dobro gospodin Čanak, nešto su ga da li kroz šalu ili kroz nedostatak argumenata, zasmejavale koleginice Lazić i Papuga. Ja sam upravo to rekla, da je apsolutno besmisleno da ono što piše u Ustavu, evo da vam ponovim, to je član 184. suvišno stavljate u ovaj predlog nemogućeg zakona.

Tako da, to što je SRS pribegla tome, pa videćete i na kraju i stupanje na snagu ovog zakona, da se taj član briše, valjda vam je dovoljan dokaz da ne želimo da uopšte ovako nešto, što ne želi ni skupštinska većina, a i ogromna većina građana Vojvodine, vi ste usamljeni u tome, ima vas za jedan kombi ili autobus, da ovakav zakon stupi na snagu.

Dakle, opet ponavljam, to što ste naveli i pozvali se na član 184. i što ste sada čitali kao neki ponavljač u školi, jasno je da stoji, ali je to suvišno u zakonu. Nemoguće je sve ovo drugo, jer ne razlikujete, u stvari vi to vrlo dobro znate i razlikujete, ali jednostavno cela vaša priča i to separatističko talasanje i sve to na čemu, na kraju krajeva politički opstajete, jenjava, nestaje, nema vas nigde i tek vas neće biti.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem predsedniku države Srbije Aleksandru Vučiću, premijeru Ani Brnabić i ministru pravde Neli Kuburović. Šta će oni i država Srbija da urade posle jučerašnje sramne, skandalozne i drakonske presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću od strane antisrpskog Haškog tribunala, koji predstavlja kontinuitet u satanizaciji čitavog srpskog naroda i pokušaja da i ovom presudom prvom predsedniku Republike Srpske se nametne krivica i odgovornost za sva dešavanja u Republici Srpskoj, našem najnapaćenijem narodu i da se zapravo izvrši zamena teza, da oni koji su ubijali, klali i proganjali srpsku nejač, žene, decu, civile, budu na slobodi, kao što jesu, a da predsednici srpskog naroda i Radovan Karadžić kao prvi izabrani predsednik Republike Srpske dobije doživotnu robiju zbog činjenice da su montiranim političkim procesom u Haškom tribunalu, zapravo, izvršili naloge NATO i zapadnih sila, koji su od početka isključivo u funkciji toga, da sude Srbima?

Podsetiću vas, kao i Aleksandra Vučića i Anu Brnabić i Nelu Kuburović, da je do sada u Haškom tribunalu Srbima izrečeno preko hiljadu godina zatvorske kazne, a Radovanu Karadžiću su te takozvane sudije juče u 11 tačaka optužnice u drugostepenom postupku, pošto apsolutno ni jedan dokaz nisu mogli da pronađu ni u ovom postupku, kao ni u prvostepenom, da je izvršio, zagovarao bilo kada i bilo gde bilo kakav zločin, pokušali da nametnu krivicu.

Jedna od tih tačaka optužnice je da je kriv i za takozvani genocid u Srebrenici. Genocida u Srebrenici nije bilo i to će i istorija dokazati. Mi to dokazujemo i čitav srpski narod je i u Republici Srpskoj i u Srbiji, dame i gospodo, ogorčen ovakvom presudom od strane haških zlikovaca.

Država Srbija mora odmah da reaguje, kao i predsednik države, i premijer i ministar pravde zbog toga što mi ne možemo da ostavimo u nasleđe budućim generacijama. Ovako nešto mi moramo svuda i na svakom mestu da govorimo i to ćemo činiti i u buduće, da je sloboda srpskog naroda u Republici Srpskoj neprikosnovena. Stvorena je zapadno od Drine država u krvi mladića koji su ginuli za slobodu srpskog naroda, a Radovan Karadžić i rukovodstvo Republike Srpske su dali sve od sebe da srpski narod dobije svoju slobodu.

Opet ponavljam, sve ovo što piše u ovih 11 tačaka ove kvazi presude, u stvari napisane presude od strane zapadnih sila koji su samo ti bednici, tzv. sudije u Haškom tribunali pročitali predstavlja laž, neistinu i dalju satanizaciju našeg naroda.

Mi ćemo, a verujemo i ogromna većina srpskog naroda ponosno da čuvamo sve ono što je i Republika Srpska i sve što su uradili oni koji su branili Republiku Srpsku i dali svoje živote i neka i za vas, a i za one kojima postavljam pitanje, a to su, opet ponavljam, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Nela Kuburović, budu važnije reči koje je lično Radovan Karadžić izrekao posle ove skandalozne presude, a to je da je srpski narod već pobedio sa njim i sa svima onima koji su dali svoje žrtve, a na državi Srbiji je da odmah preduzme i zato pitamo – šta će preduzeti povodom svega ovoga što se desilo i ove sramne presude Radovanu Karadžiću.

Zakon o državljanstvu je Narodna skupština Republike Srbije donela 2007. godine, dakle, odmah po usvajanju novog Ustava. Međutim, ono što je još važnije, u obrazloženju da se pristupi izmeni ovog člana zakona koji mi tražimo, kako bi Srbi iz Republike Srpske i iz Crne Gore, koji to žele, mogli što pre da dobiju, na zahtev koji obrazlože, državljanstvo Republike Srbije. Činjenica da je 2000. godine ratifikovan Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima između Republike Srbije i Republike Srpske, a 2001. godine Narodna skupština je usvojila i Deklaraciju o pravima Srba iz Republike Srpske.

Do sada je preko 50.000 Srba iz Republike Srpske, imajući u vidu to da su svi u zahtevu naveli da priznaju Republiku Srbiju kao svoju matičnu državu, podnelo zahtev, ali mnogi od njih ni do dana današnjeg nisu dobili državljanstvo Republike Srbije. Postavlja se pitanje – zbog čega?

Dakle, napravljena je od strane ove fantomske žute koalicije i vlasti DOS-a velika greška i propust koju mi sada treba da ispravimo. Naime, nadležnom organu, u ovom slučaju MUP Republike Srbije, nije zakonom određen rok u kojem treba da odluče po zahtevu o državljanstvu Srba iz Republike Srpske i iz Crne Gore. Zbog toga što tog roka nema, a mi predlažemo da on bude šest meseci najviše, jer to je vreme koje je optimalno potrebno za sve organe i službe bezbednosti kako u Srbiji, tako u Republici Srpskoj, da se proveri status onoga ko potražuje državljanstvo.

Dakle, zbog te anomalije sada Srbi, a najviše studenti i oni koji su završili fakultete i koji imaju ponude da se zaposle u određenim srpskim preduzećima i u drugim ustanovama, ne mogu to pravo da ostvare zato što nemaju državljanstvo.

Zato je neophodno da odmah pristupimo izmeni ovog člana, kako bi svi ti ljudi koji su prinuđeni čak ne samo da čekaju državljanstvo od godinu i po do dve godine, što je suludo, već da posle isteka boravka od tri meseca na području Republike Srbije, iako to važeći Zakon o državljanstvu ne predviđa, napuste teritoriju Republike Srbije kao da su potpuni stranci, kao da su Nemci, Amerikanci, Šveđani, a ne Srbi iz Republike Srpske i da se ponovo prijavljuju nadležnom organu, u ovom slučaju jedinici MUP i da onda čekaju državljanstvo Republike Srbije.

Gospođo Gojković, pošto ste vi odličan pravnik, poznajete situaciju, na području AP Vojvodine, da vam je možda promaklo, pa se javljam u skladu sa tim da je povređen član 107. dostojanstva Skupštine i 27, kada je gospodin Čanak rekao da mi ovde osporavamo ovom argumentacijom pravo predlaganja ovog zakona, jer ne možemo da razlikujemo AP od jedinica lokalne samouprave. U tom smislu je on rekao.

To jednostavno nije tačno. Mi vrlo dobro znamo i mi koji smo bili svedoci i na kraju glasali za Ustav koji je usvojen ovde, da organizaciona, da tako kažemo, jedinica u državi AP, gde građani imaju određena prava, ali i obaveze, ne može da se poistovećuje sa najvišim nivoom vlasti, pa je tako trebao da zna…

Ne, ne. Ja hoću da ukažem na to…